Dokument se nadovezuje na ranije ideje o postepenoj integraciji i predviđa tzv. “gradivne elemente” koji bi omogućili zemljama kandidatima da učestvuju u pojedinim politikama i programima EU i pre formalnog članstva, ali uz jasno definisana pravila i mogućnost povratka unazad u slučaju zastoja u reformama, prenosi N1.

Kako se navodi, cilj predloga je da se ubrza i pojednostavi proces proširenja, uz naglasak na “integraciju zasnovanu na zaslugama”, ali i veću fleksibilnost u odnosu Brisela prema državama koje sprovode reforme.

Plan predviđa da predstavnici Zapadnog Balkana i Moldavije dva puta godišnje učestvuju na zajedničkim sastancima sa komesarima i evroposlanicima, kao i intenzivniju saradnju između evropskih i nacionalnih parlamenata. Takođe se predlaže i veće uključivanje lidera i ministara kandidata u pojedine tačke dnevnog reda Saveta EU, ali bez prava glasa.

Učešće u radu Saveta EU kao posmatrača bilo bi uslovljeno napretkom u pristupnom procesu, uključujući zatvaranje određenih pregovaračkih poglavlja, među kojima se posebno izdvaja Poglavlje 31 koje se odnosi na spoljnu i bezbednosnu politiku.

Predlog dodatno otvara mogućnost šire saradnje u oblastima bezbednosti, odbrane, sajber bezbednosti i rada evropskih agencija poput Frontexa i ENISA-e, kao i učešća u programima kao što su Erasmus+, Digitalna Evropa i Horizont Evropa.

Poseban akcenat stavljen je na dublju ekonomsku integraciju, uključujući pristup jedinstvenom tržištu, SEPA sistemu, romingu, energetskim tržištima i digitalnim uslugama, uz model postepenog uključivanja sličan Evropskom ekonomskom prostoru plus.

U dokumentu se naglašava da bi ceo proces bio “reverzibilan”, što znači da bi se pogodnosti mogle suspendovati u slučaju nazadovanja u reformama, dok se Evropska komisija poziva da izradi konkretne predloge za sprovođenje ovog modela proširenja.

Simptom/Direktno