On je, povodom Dana SANU, 19. novembra, kazao da u javnosti postoje predrasude kada je reč o ulozi i učešću SANU u društvenom i javnom životu. Rekao je i da živimo u društvu koje se svakodnevno suočava sa brojnim nerešenim problemima, pa, kako je ukazao, otuda i česta očekivanja javnosti da Akademija treba da pruži brza rešenja ili da iznese obavezujući stav o svakom od tih pitanja.

Knežević je naglasio da takva očekivanja često nisu ni opravdana ni utemeljena, ali da, kako je naveo, SANU nastoji da reaguje onda kada proceni da ima i potrebu i stručnu kompetenciju da se određenim temama pozabavi.

„Ne ulazeći sada u činjenicu da ti zahtevi često nisu ni korektni ni opravdani ili na mestu i da akademija često nema kompetenciju za neka od tih pitanja, mi pokušavamo da dajemo odgovore na pitanja za koja akademija zaključi da ima potrebe i kompetenciju“, rekao je on.

Prema njegovim rečinma, SANU prvo dobro promisli „pa sa merom ponudi odgovor u pravom trenutku, na pravom mestu i sa pravom merom“.

„To je radila i to će i ubuduće činiti“, rekao je akademik Knežević.

Na pitanja o radu i ulozi pojedinih odbora, za srpsko pitanje, Kosovo i Metohiju, kulturu i umetnost, ili veštačku inteligenciju, Knežević je kazao da su oni osnovani da bi se kompetencija koncentrisala na jednom mestu. Tu, kako je napomenuo, nisu samo akademici, već i stručnjaci iz univerziteta, instituta i drugih institucija, s namerom da se pomogne u traženju rešenja.

„Kada izađu sa stavom, to jesu neka vrsta žarišta, za koja posle javnost kaže da je to stav Akademije. Oni jesu deo tkiva SANU i SANU se oslanja na njihova mišljenja i nama su dragocena, ali to su ipak stavovi članova odbora“, rekao je.

Simptom/Bez cenzure/Beta