„Možda sad za ove preostale nismo našli odgovarajuću transakciju koja njima u ovom trenutku odgovara ili im odgovara nešto što Srbija sad ne može da im ponudi, a diplomatska aktivnost nije bila dovoljno jaka da ih neko drugi primora da tu poziciju promene“, navela je Selaković za N1.

Ukazuje da kada se radi o planu rasta za Zapadni Balkan tu se zemlje članice usaglasile i one zemlje koje su se sada bunile protiv toga da Srbija otvori Klaster 3, tada se nisu bunile.

„Dakle, to što je Srbija tamo napisala da će da uradi u okviru te reformske agende do kraja 2027. godine, to je bilo dovoljno. Dakle, za taj nivo integracije, a ceo taj plan rasta negde predviđa više taj jedan ekonomski aspekt integracije celog regiona i očigledno je da tu niko nema problem s tim što je Srbija u reformsku agendu stavila dve prilično neambiciozne mere kada je u pitanju baš ta oblast vladavine prava, a onda se insistira za otvaranje klastera nešto više. Tako da sve u svemu, kad sve sumiramo suštinski, eto, videli smo da tu sada praktično se ništa novo nije desilo, samo su nam možda neke stvari sada jasnije“, zaključuje Selaković.

Dodaje da region već godinama sluša istu poruku iz EU, kao i da je u poslednja tri meseca bila vrlo živa diplomatska aktivnost da maltene sve zemlje Zapadnog Balkana dobiju neku vrstu personalizovanog priznanja za svoje dosadašnje napore.

„Negde se to završilo zatvaranjem nekih poglavlja, kao u slučaju Crne Gore, negde otvaranjem nekih novih, pa i Srbija je shodno tome i shodno trenutnom raspoloženju država članica u Evropskom savetu dobila eto neku vrstu poruke, da kažem jedan minimum oko koga je postojao konsenzus da oni i dalje nisu odustali od Srbije, ali praktično su ponovili da i dalje nisu zadovoljni svim onim što je Srbija na tom putu pokazala. Tako da je ovo sada svima jedna vrsta ozbiljnog upozorenja, jer činjenica da je Klaster 3, koji jeste tehnički spreman već dugo vremena i za to Evropska komisija koja je nadležna garantuje i odgovara, ali da politička volja u tom smislu ne postoji“, smatra Selaković.

Prema njenim rečima, očigledno je da neki problem postoji i na njega se nije adekvatno reagovalo, „čim mi imamo identičnu situaciju i sada u ovoj godini, koja je trebalo da bude kruna kad je u pitanju politika proširenja, ništa se nije promenilo“.

Srbija je Evropskoj komisiji poslala pismo koje se tiče Klastera 3, odnosno spisak obećanja šta je spremna da učini da bi taj klaster otvorila. Jedna od njih je i da će Srbija dobiti novi sastav Saveta REM u januaru sledeće godine.

„To je inače bila obaveza Srbije još odavno, i pre nego što je stavila u reformsku agendu… to je prosto nešto što je trebalo da se pripremi mnogo pre, možda čak još tokom leta, da ne bismo imali situaciju u kojoj smo se sada našli. Pa smo onda stavili tu meru u reformsku agendu, da kažem, kao nešto što se Srbija obavezala da će da uradi. Čak je taj inicijalni rok bio prvo do 31. decembra i da je formiranje novog saziva REM jedan od uslova sada za povlačenje te tranše iz plana rasta za Zapadni Balkan. Pa ni to nije dovoljno, pa je tu sad opet neko kašnjenje i na kraju, od svega toga, mi smo sada dobili situaciju u kojoj je, na dan kada se desila zaista jedna od najgorih scena u istoriji parlamentarnog života u Srbiji, tog dana je Odbor za kulturu i informisanje pokrenuo proceduru za izbor novog saziva REM, praktično niko nije znao da će biti zakazana ta sednica i to na jedan prilično brz i efikasan način. I onda su počeli da teku zakonski rokovi koji su sad tu jako bitni u celoj toj proceduri, i negde jeste ideja da, kako je najavljeno, to sve bude gotovo da bi se u Skupštini usvojilo do kraja januara“, pojašnjava Selaković.

Na pitanje da li postoji namera da se nešto bitno promeni u sastavu REM, ona kaže da su oni u Nacionalnom konventu iskazali upravo zabrinutost za kvalitet, za transparentnost procesa, baš da se ne bi desilo da mi sada samo zamenimo jedna imena drugima, a da suštinski ne dođu ljudi koji imaju kompetencije i odgovarajuće kvalifikacije.

„Naravno da je vlastima tu bitno da tu budu neki ljudi koji neće da prave previše problema, kao što je to bio slučaj do sada. Evropska komisija je postavila određene kriterijume, i njih će da zanima na kraju da li se zaista desio izbor novog saziva REM, da li je taj proces ispunio neke minimalne standarde participativnosti, transparentnosti, inkluzivnosti, da li je on odrađen na pošten način, da li su svi koji su hteli imali priliku da se kandiduju, da nisu prekršene neke zakonske procedure“, ukazuje Selaković.

Dodaje da na kraju „imamo situaciju da je jedino civilnom društvu stalo do integriteta tog procesa, da prosto se zainteresuje što više ljudi, što više građana, što više javnosti za to ko su kandidati za sastav REM“.

„Pokazalo se da jedino pritisak javnosti i veliko interesovanje javnosti može da osigura da tu zaista ne budu na kraju izabrani ljudi koji niti su kompetentni, niti imaju kvalifikacije i čija se jedina uloga na kraju tu svodi na to da ispunjavaju volju vladajuće političke većine“, navela je.

Kaže i da imamo situaciju da nešto što su zaista vrlo fundamentalne, vrlo bazične stvari kada govorimo o tom prvom klasteru, odnosno temeljnim principima Evropske unije, ovde nije urađeno.

„I naravno, sada neke zemlje, kao što je recimo Holandija, konstantno to ističu kao primedbu i oni se zbog toga protive otvaranju Klastera 3. Jer ono što je suština samog pregovaračkog okvira, i to je nešto što nam je svima dobro poznato, a to je da ako se ne osigura sve ono što je sadržaj Poglavlja 23, 24 i tih ostalih osnovnih principa, ne može biti napretka u otvaranju ostalih poglavlja, klastera itd. Tako da mene uopšte ne bi iznenadilo da čak i ako se otvori ovaj Klaster 3, dok ne bude Srbija dobila merila za zatvaranje Poglavlja 23 i 24, ništa više neće moći da bude otvoreno“, smatra ona.

Ocenjuje i da sama Evropska komisija i Evropski savet „nemaju doslednu poziciju kada je u pitanju odnos prema tome“.
„Oni kažu ‘mi vama otvaramo vrata, na vama je da li ćete vi ta vrata iskoristiti ili ne. Ali ako oni zaista žele suštinsku integraciju, što ponavljaju na nekim drugim mestima, oni moraju da se angažuju više i moraju da nađu mehanizam kako sve to što su reforme i kako ono što smeta čak i nekim državama članicama da bude urađeno što pre“, poručuje Selaković.

Takođe, dodaje, sve to na šta se Srbija obavezala da će uraditi na otvaranju Klastera 3 pašće u vodu, ukoliko, recimo, Srbija ne procesuira adekvatno, na primer, ono što je izneto u izveštaju Amnestija o nezakonitom prisluškivanju aktivista, novinara i pripadnika civilnog društva ili slučaj zadržavanja na granici pojedinih javnih ličnosti.

„Bojim se da ćemo doći u situaciju, čak i ako Srbija, je l’, štiklira sve to što se sada obavezala da će doraditi, opet će neko zbog ovoga svega reći ‘ne, ne, vi niste spremni, ne, vi i dalje pravite problem’. I ne znam kako to prosto nije jasno ovde onima kojima to treba da bude jasno – šta je zapravo suština i šta zapravo treba da se pokaže, ako stvarno postoji ta volja da Srbija ne ostaje na evropskom putu, nego da ide ka članstvu u EU“, ocenjuje Selaković.

Simptom/N1