klaster 3

Albanija i zvanično jedan od lidera u evropskim integracijama na Zapadnom Balkanu

May 23, 2025 by Mitko Arnaudov Leave a Comment

Albanija je u oktobru otvorila prvi klaster o osnovama procesa pristupanja, u kojem se, između ostalog, nalaze poglavlja vezana za vladavinu prava. Od tada pa do danas, u roku od sedam meseci, Albanija je ukupno otvorila četiri klastera koja sadrže 24 pregovaračka poglavlja.

U regionu najdalje je u procesu pristupanja za sada stigla Crna Gora koja je otvorila sva pregovaračka poglavlja sa Evropskom unijom i prošle godine i privremeno zatvorila tri.

Da bi država ispunila uslove za pristupanje EU, mora da otvori a potom zatvori 33 pregovaračka poglavlja. Evropska komesarka za proširenje Marta Kos u nekoliko navrata je izjavila da vidi Crnu Goru i Albaniju kao zemlje koje bi mogle da ispune ovaj uslov u narednih nekoliko godina. Tako se sada ove dve zemlje ističu kao predvodnice u procesu, dok je to ranije uz Crnu Goru neformalno bila Srbija.

Odluke o otvaranju i zatvaranju poglavlja donose sve države članice jednoglasno. Prema ocenama brojnih stručnjaka, Srbiju je u poslednje tri godine sprečilo da napreduje neispunjavanje unutrašnjih reformi, kao i neusklađivanje sa spoljnom politikom Evropske unije nakon izbijanja rata u Ukrajini.

U poslednja dva meseca, poruke evropskih zvaničnika tokom sastanaka sa predstavnicima Srbije bile su da je potrebno ispuniti obećane reforme od kojih zavisi otvaranje Klastera 3, među kojima su izbor novog Saveta Regulatornog tela za elektronske medije, usvajanje medijskih i izbornih zakona.

Simptom/Nova.rs/European Western Balkans

Bojana Selaković: Ono što je članicama EU bilo dovoljno za Plan rasta, sad odjednom nije za otvaranje Klastera 3 sa Srbijom

December 20, 2024 by Milica Paunovic Leave a Comment

„Možda sad za ove preostale nismo našli odgovarajuću transakciju koja njima u ovom trenutku odgovara ili im odgovara nešto što Srbija sad ne može da im ponudi, a diplomatska aktivnost nije bila dovoljno jaka da ih neko drugi primora da tu poziciju promene“, navela je Selaković za N1.

Ukazuje da kada se radi o planu rasta za Zapadni Balkan tu se zemlje članice usaglasile i one zemlje koje su se sada bunile protiv toga da Srbija otvori Klaster 3, tada se nisu bunile.

„Dakle, to što je Srbija tamo napisala da će da uradi u okviru te reformske agende do kraja 2027. godine, to je bilo dovoljno. Dakle, za taj nivo integracije, a ceo taj plan rasta negde predviđa više taj jedan ekonomski aspekt integracije celog regiona i očigledno je da tu niko nema problem s tim što je Srbija u reformsku agendu stavila dve prilično neambiciozne mere kada je u pitanju baš ta oblast vladavine prava, a onda se insistira za otvaranje klastera nešto više. Tako da sve u svemu, kad sve sumiramo suštinski, eto, videli smo da tu sada praktično se ništa novo nije desilo, samo su nam možda neke stvari sada jasnije“, zaključuje Selaković.

Dodaje da region već godinama sluša istu poruku iz EU, kao i da je u poslednja tri meseca bila vrlo živa diplomatska aktivnost da maltene sve zemlje Zapadnog Balkana dobiju neku vrstu personalizovanog priznanja za svoje dosadašnje napore.

„Negde se to završilo zatvaranjem nekih poglavlja, kao u slučaju Crne Gore, negde otvaranjem nekih novih, pa i Srbija je shodno tome i shodno trenutnom raspoloženju država članica u Evropskom savetu dobila eto neku vrstu poruke, da kažem jedan minimum oko koga je postojao konsenzus da oni i dalje nisu odustali od Srbije, ali praktično su ponovili da i dalje nisu zadovoljni svim onim što je Srbija na tom putu pokazala. Tako da je ovo sada svima jedna vrsta ozbiljnog upozorenja, jer činjenica da je Klaster 3, koji jeste tehnički spreman već dugo vremena i za to Evropska komisija koja je nadležna garantuje i odgovara, ali da politička volja u tom smislu ne postoji“, smatra Selaković.

Prema njenim rečima, očigledno je da neki problem postoji i na njega se nije adekvatno reagovalo, „čim mi imamo identičnu situaciju i sada u ovoj godini, koja je trebalo da bude kruna kad je u pitanju politika proširenja, ništa se nije promenilo“.

Srbija je Evropskoj komisiji poslala pismo koje se tiče Klastera 3, odnosno spisak obećanja šta je spremna da učini da bi taj klaster otvorila. Jedna od njih je i da će Srbija dobiti novi sastav Saveta REM u januaru sledeće godine.

„To je inače bila obaveza Srbije još odavno, i pre nego što je stavila u reformsku agendu… to je prosto nešto što je trebalo da se pripremi mnogo pre, možda čak još tokom leta, da ne bismo imali situaciju u kojoj smo se sada našli. Pa smo onda stavili tu meru u reformsku agendu, da kažem, kao nešto što se Srbija obavezala da će da uradi. Čak je taj inicijalni rok bio prvo do 31. decembra i da je formiranje novog saziva REM jedan od uslova sada za povlačenje te tranše iz plana rasta za Zapadni Balkan. Pa ni to nije dovoljno, pa je tu sad opet neko kašnjenje i na kraju, od svega toga, mi smo sada dobili situaciju u kojoj je, na dan kada se desila zaista jedna od najgorih scena u istoriji parlamentarnog života u Srbiji, tog dana je Odbor za kulturu i informisanje pokrenuo proceduru za izbor novog saziva REM, praktično niko nije znao da će biti zakazana ta sednica i to na jedan prilično brz i efikasan način. I onda su počeli da teku zakonski rokovi koji su sad tu jako bitni u celoj toj proceduri, i negde jeste ideja da, kako je najavljeno, to sve bude gotovo da bi se u Skupštini usvojilo do kraja januara“, pojašnjava Selaković.

Na pitanje da li postoji namera da se nešto bitno promeni u sastavu REM, ona kaže da su oni u Nacionalnom konventu iskazali upravo zabrinutost za kvalitet, za transparentnost procesa, baš da se ne bi desilo da mi sada samo zamenimo jedna imena drugima, a da suštinski ne dođu ljudi koji imaju kompetencije i odgovarajuće kvalifikacije.

„Naravno da je vlastima tu bitno da tu budu neki ljudi koji neće da prave previše problema, kao što je to bio slučaj do sada. Evropska komisija je postavila određene kriterijume, i njih će da zanima na kraju da li se zaista desio izbor novog saziva REM, da li je taj proces ispunio neke minimalne standarde participativnosti, transparentnosti, inkluzivnosti, da li je on odrađen na pošten način, da li su svi koji su hteli imali priliku da se kandiduju, da nisu prekršene neke zakonske procedure“, ukazuje Selaković.

Dodaje da na kraju „imamo situaciju da je jedino civilnom društvu stalo do integriteta tog procesa, da prosto se zainteresuje što više ljudi, što više građana, što više javnosti za to ko su kandidati za sastav REM“.

„Pokazalo se da jedino pritisak javnosti i veliko interesovanje javnosti može da osigura da tu zaista ne budu na kraju izabrani ljudi koji niti su kompetentni, niti imaju kvalifikacije i čija se jedina uloga na kraju tu svodi na to da ispunjavaju volju vladajuće političke većine“, navela je.

Kaže i da imamo situaciju da nešto što su zaista vrlo fundamentalne, vrlo bazične stvari kada govorimo o tom prvom klasteru, odnosno temeljnim principima Evropske unije, ovde nije urađeno.

„I naravno, sada neke zemlje, kao što je recimo Holandija, konstantno to ističu kao primedbu i oni se zbog toga protive otvaranju Klastera 3. Jer ono što je suština samog pregovaračkog okvira, i to je nešto što nam je svima dobro poznato, a to je da ako se ne osigura sve ono što je sadržaj Poglavlja 23, 24 i tih ostalih osnovnih principa, ne može biti napretka u otvaranju ostalih poglavlja, klastera itd. Tako da mene uopšte ne bi iznenadilo da čak i ako se otvori ovaj Klaster 3, dok ne bude Srbija dobila merila za zatvaranje Poglavlja 23 i 24, ništa više neće moći da bude otvoreno“, smatra ona.

Ocenjuje i da sama Evropska komisija i Evropski savet „nemaju doslednu poziciju kada je u pitanju odnos prema tome“.
„Oni kažu ‘mi vama otvaramo vrata, na vama je da li ćete vi ta vrata iskoristiti ili ne. Ali ako oni zaista žele suštinsku integraciju, što ponavljaju na nekim drugim mestima, oni moraju da se angažuju više i moraju da nađu mehanizam kako sve to što su reforme i kako ono što smeta čak i nekim državama članicama da bude urađeno što pre“, poručuje Selaković.

Takođe, dodaje, sve to na šta se Srbija obavezala da će uraditi na otvaranju Klastera 3 pašće u vodu, ukoliko, recimo, Srbija ne procesuira adekvatno, na primer, ono što je izneto u izveštaju Amnestija o nezakonitom prisluškivanju aktivista, novinara i pripadnika civilnog društva ili slučaj zadržavanja na granici pojedinih javnih ličnosti.

„Bojim se da ćemo doći u situaciju, čak i ako Srbija, je l’, štiklira sve to što se sada obavezala da će doraditi, opet će neko zbog ovoga svega reći ‘ne, ne, vi niste spremni, ne, vi i dalje pravite problem’. I ne znam kako to prosto nije jasno ovde onima kojima to treba da bude jasno – šta je zapravo suština i šta zapravo treba da se pokaže, ako stvarno postoji ta volja da Srbija ne ostaje na evropskom putu, nego da ide ka članstvu u EU“, ocenjuje Selaković.

Simptom/N1

Ambasador EU: Cilj da se Klaster 3 u potpunosti otvori početkom iduće godine, važno je da se radi na reformama

December 19, 2024 by Mitko Arnaudov Leave a Comment

Ambasador Evropske unije u Srbiji Emanuele Žiofre ocenio je u razgovoru za RTS da se politika proširenja u poslednjih 12 meseci odvija vrlo brzo – otvaranjem klastera Albaniji i zatvaranjem klastera Crnoj Gori.

“Ono što se desilo ove nedelje u Briselu, pozvana je Srbija da predstavi pregovaračku poziciju o dva poglavlja koja još nedostaju da se otvore u okviru Klastera 3, što je važan korak napred i cilj našeg procesa jeste da se u potpunosti otvori Klaster 3 početkom iduće godine”, rekao je Žiofre.

Istakao je da sada mora vrlo intenzivno da se radi na reformama.

“Celokupna Vlada mora da radi, posebno u reformama koje se tiču vladavine prava. Ta poglavlja su važna i o njima se sada govorilo u Briselu. Dakle, reforme u vezi sa medijima i izborima. To je ono na čemu se sada radi. Ponekad u Srbiji vidimo izvesne političke tenzije, naročito nakon tragedije u Novom Sadu. Ja verujem da će reforme u vladavini prava biti važne da Srbiju približe članstvu u Evropskoj uniji i siguran sam da ćemo ići napred, ali to je takođe važno i za same građane Srbije”, naglasio je ambasador EU u Srbiji.

“Formiranje zajedničke komisije o nestalim licima dobra vest”

Govoreći o dijalogu Beograda i Prištine, Žiofre je rekao da je dobra vest što je dogovoreno da se formira zajednička komisija o nestalim licima ocenivši da je to pre svega humanitarno pitanje.

“Nažalost, imamo oko 1.600 ljudi čija je sudbina još nije poznata. To je zaista veliko humanitarno pitanje, potrebno je dati odgovore porodicama nestalih. Sada imamo zajedničku komisiju kojoj će predsedavati specijalni predstavnik. I to će krenuti već od januara iduće godine. Nadamo se da će oni doneti dobre rezultate zarad porodica nestalih, da se sazna konačna sudbina njihovih voljenih i mi pozdravljamo konstruktivan iskorak u ovom humanitarnom pitanju”, rekao je Emanuele Žiofre.

Na pitanje da li očekuje da će Priština da reaguje na poziv da se formira Zajednica srpskih opština, Žiofre je rekao da je Savet EU za opšte poslove ponovio da obe strane moraju da ispune obaveze.

“To je šira slika, Savet je ponovio da obe strane moraju da ispune obaveze koje su preuzele u okviru dijaloga uključujući i put ka normalizaciji odnosa. Tu se posebno spominje osnivanje Zajednice opština sa srpskom većinom zato što je to dugo na stolu i ponovljeno je i 2023. u okviru puta ka normalizaciji i, kao što znate, facilitatori EU su dali nacrt statuta Prištini i očekuje se da sada da ona preduzme korake, da to predstavi Ustavnom sudu, kako bismo mogli da idemo ka osnivanju zajednice”, istakao je Žiofre.

Poručio je da se pozicija nije promenila.

“Važan je ovaj korak i nastavićemo da insistiramo na tom važnom koraku”, napomenuo je ambasador EU.

Emanuele Žiofre je rekao da se očekuje da početkom 2025. godine stigne prva tranša od 112 miliona evra u okviru Plana za rast i da se čeka da Narodna skupština završi ratifikaciju i još neke tehničke stvari.

Simptom/RTS

Vučić: Klaster 3 će biti otvoren, ali važnije je što je Srbija u Briselu dobila poštovanje

December 19, 2024 by Mitko Arnaudov Leave a Comment

Vučić sa O’Brajenom o jačanju odnosa Srbije sa SAD, jedna od tema bila i NIS

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić sastao se danas u Briselu sa pomoćnikom američkog državnog sekretara za evropska i evroazijska pitanja Džejmsom O’Brajenom i tom prilikom je istakao značaj koji Srbija pridaje jačanju odnosa sa SAD, a razgovarali su i o pitanju NIS-a i posledica od potencialnog uvođenja američkih sankcija toj kompaniji.

“Jedna od tema bilo je i pitanje NIS-a i posledica koje bi uvođenje sankcija od strane SAD mogle da nastanu po privredu i građane Srbije, pogotovo u svetlu globalne energetske krize”, napisao je Vučić na svom Instagramu.

Naveo je da je imao sadržajan razgovor sa Džejmsom O’Brajenom i da je to bila dobra prilika za razmenu mišljenja o važnim aktuelnim temama koje se tiču budućnosti regiona i uloge diplomatije u rešavanju otvorenih pitanja.

“Ponovio sam značaj koji Srbija pridaje jačanju odnosa sa Sjedinjenim Američkim Državama uz očekivanje podrške SAD evropskim integracijama Srbije, kao i posvećenosti američke administracije očuvanju mira i stabilnosti u regionu Zapadnog Balkana, za koji se Srbija od prvog dana dosledno i beskompromisno zalaže”, istakao je Vučić.

Vučić: Neću otići iz Srbije, podigao sam zemlju, boriću se protiv zloupotrebe dece

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je danas da nikada neće pobeći iz Srbije, jer se za nju borio i podigao zemlju, kao i da nikada neće prestati da se bori protiv onih koji zloupotrebljavaju decu u političke svrhe.

“Dok sam živ, živeću u Srbiji. Ja nemam račune u inostranstvu. Ja nemam nekretnine u inostranstvu. Nemam ništa, nigde, van Srbije. Srbija je moj život. Za Srbiju sam se borio i predstavljao je na najbolji način i podigao je do tih granica da oni neće moći ni da okreče linije na putevima belom bojom i žutom bojom od svega onoga što im je Vučić uradio, ukoliko ikada neko od njih dođe na neku vlast, u šta čisto sumnjam”, rekao je Vučić u Briselu gde učestvuje na samitu Evropske narodne partije i Zapadnog Balkana.

On je naglasio da će se, dok je živ, boriti protiv onih koji misle da maloletnu decu zlupotrebljavaju u političke svrhe.

Vučić sa Tajanijem

Predsednik Aleksandar Vučić sastao se danas sa potpredsednikom Saveta ministara i ministrom spoljnih poslova Italije Antoniom Tajanijem tokom boravka u Briselu i zahvalio na kontinuiranoj podršci Italije evropskoj budućnosti Srbije i regiona Zapadnog Balkana.

“Veoma važan i konstruktivan razgovor sa Antoniom Tajanijem. Naša dva naroda vezuju duboke istorijske i prijateljske veze, a Srbija i Italija su danas bliski partneri u mnogim oblastima. Posebno sam zahvalan na kontinuiranoj podršci Italije evropskoj budućnosti Srbije i regiona Zapadnog Balkana. Ponovio sam značaj nastavka ovog procesa i ulogu koju Italija može da odigra kao partner koji dosledno i snažno podržava politiku proširenja EU”, napisao je Vučić na svom instagram nalogu buducnostsrbijeav.

Preneo je da su razgovarali o trenutnoj geopolitičkoj situaciji, izazovima koji stoje pred Evropom, posebno u svetlu globalnih kriza i promena koje se brzo odvijaju, donoseći svima izazove, kao što su ekonomska i energetska nesigurnost i bezbednosne pretnje koje pogađaju kako region, tako i Evropu u celini.

“Srbija ostaje posvećena jačanju odnosa sa Italijom i učvršćivanju naše saradnje na svim nivoima”, naveo je Vučić.

Vučić: Novac iz agende rasta za Zapadni Balkan biće na računu Srbije za dva ili tri dana

Predsednik Aleksandar Vučić rekao je danas da je sasvim sigurno da će krajem januara, početkom februara biti otvoren Klaster 3 sa Srbijom, ali da je mnogo važnije od toga što je Srbija u Briselu dobila pozitivan signal i poštovanje.

“Da budem sasvim otvoren krajem januara, početkom februara otvaramo Klaster 3. Ali mnogo važnije od toga je signal koji je Srbija ovde dobila, a to je poštovanje”, rekao je Vučić novinarima u Briselu posle samita Evropska narodna partija – Zapadni Balkan na pitanje šta može da se očekuje u narednim danima po pitanju otvaranja Klastera 3 i izveštaja o Srbiji.

On je naveo i da je ranije bilo osam zemalja koje su bile protiv otvaranja klastera, a da se sada svelo na dve – jednu plus jednu zemlju, i da očekuje da će to biti rešeno.

“Atmosfera je ovde dobra. Žao mi je što su neki pokušavali da sruše ugled Srbije i iz Prištine, neki iz Beograda, radili naporno na tome da obore poziciju Srbije, ali nisu uspeli”, dodao je on.

Naveo je da očekuje da će novac iz agende rasta za Zapadni Balkan biti na računu Srbije za dva ili tri dana.
Vučić je rekao i da u narednom periodu možemo da očekujemo još snažniju podršku najveće evropske partije – Evropske narodne partije, ocenjujući da je to važna vest za nas.

Vučić je rekao da je bio dobar EPP samit i da su govorili predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen, predsednica Evropskog parlamenta Roberta Mecola, predsednik Evropske narodne partije Manfred Veber.

“Govorio sam ja u ime Srbije, zahvalan posebno na rečima (grčkog premijera) Kirijakosa Micotakisa i predsednika Hristodulidisa sa Kipra, koji su tražili i zahtevali da Srbija bude ne samo bolje tretirana, već da budu brže otvarani klasteri. Zahvalan sam i svima drugima koji su nas saslušali, govorili smo i o geopolitičkim izazovima, o problemima sa kojima se suočava svet danas”, rekao je Vučić.

Predsednik je naveo da je na samitu govorio i premijer Luksemburga Lik Frajden, a da su Belgijanci i Luksemburžarni govorili u ime zemalja Beneluksa i da se nada da su videli “šta i kako radimo”.

On je dodao da je razgovarao sa liderom Evropske narodne partije, kao i da je imao više drugih razgovora od finskih i irskih predstavnika do predstavnika zemalja iz regiona.

Vučić je istakao da je jutros predsednica Evropske komisije Usrula fon der Lajen lepo govorila o Srbiji i da joj je na tome zahvalan.

“Ona je jedina od tih velikih političkih evropskih lidera, koja je dva puta išla van Beograda, što nije lako, što nije jednostavno, da dođe u Niš i neka naselja oko Niša. Ja sam joj zahvalan”, dodao je on.

Vučić je rekao i da se priprema za subotu i za to da se donesu sve odluke važne za stambene kredite za mlade bračne parove.

“Da vidim šta je to, koje su sve mere i programi koje zajednički možemo u narednih 15, 20 dana da napravimo. Nećemo da žurimo i u konsultacijama sa našim ljudima koji žive u inostranstvu, kako da ih privučemo i kako da se jedan deo njih vrati nazad”, dodao je on.

Predsednik je naveo da se sledećeg decembra očekuje prosek plate u srbiji od 1.000 evra, dok će u Beogradu dostići 1.400 evra i da će ljudi tada početi ozbiljnije da razmišlalju u povratku u Srbiju. On je napomenuo i da mu je važno da danas stigne da sa porodicom proslavi slavu Svetog Nikolu.

“Srbija dobila podršku za Ekspo i od EPP, SAD spremaju ozbiljno prisustvo”

Vučić je rekao da je Srbija dobila podršku za organizaciju Ekspa. “Dobili smo iz SAD da oni spremaju ozbiljno prisustvo, iz Rusije, iz Kine. Iz Kine smo dobili baš ozbiljne najave i radujem se značajnom kineskom učešću”, rekao je Vučić, odgovarajući na pitanje novinara da li je u Briselu dobio podršku lidera EPP oko organizacije izložbe Ekspo.

Naveo je da se Srbija nada da će na Ekspu prisustvovati, kako kaže više od 40, možda i 45 zemalja iz Afrike.

“To će biti neverovatan uspeh, pokušaćemo više od 65 odsto azijskih zemalja da dovedemo, pokušaćemo da više od 60 odsto latinoameričkih zemalja dovedemo… Mnogo se radujem tome, samo da mi stignemo sve da uradimo”, zaključio je Vučić.

Vučić: Znaju da Srbija ima dobru ekonomiju, 2025. će biti najbrže rastuća u Evropi

Predsednik Aleksandar Vučić izjavio je , posle učešća na Samitu Evropska narodna partija – Zapadni Balkan da će Srbija sledeće godine biti najbrže rastuća ekonomija u Evropi.

“Nadam se da su videli šta i kako radimo, za nas je važno da znaju da Srbija ima dobru ekonomiju, druga najbrže rastuću u Evropi, Malta je prva da ne objašnjavam zašto. Sledeće godine ćemo kako god da računate biti prva ekonomija u Evropi po stopi rasta ako ostvarimo sve što je potrebno”, rekao je Vučić novinarima.

Naglasio je da su to za nas važne stvari i da je zato cilj da se napravi najbolji mogući investicioni ambijent u Srbiji.

“Ali čekamo da vidimo i šta će administracija Trampa da uradi i u odnosima sa Kinom i koliko će ti poremećaji da utiču na nas, kao i sa EU, koliko će to i na koji način, da li pozitivno ili ne, da utiče na nas. Ali ako bi uspeo da doprinese zaustavljanju rata u Ukrajini to bi bio fantastičan doprinos daljem ekonomskom napretku i Srbije i cele Evrope i celog sveta”, rekao je Vučić.

Naglasio je da, ako bi se to dogodilo, da bi onda psihiloški podiglo sve.

“Samo posle godinu dana mira, ekonomija, kao i plate i penzije, drastično bi se podigle, ako to bude moguće”, rekao je Vučić.

Dodao je da ne želi da ulazi u odnose između predsednika Ukrajine Volodimira Zelenskog i premijera Mađarske Viktora Orbana.

“Poznajem presednika Zelenskog vrlo dobro, a premijer Mađarske mi je lični prijatelj i ne želim da učestvujem u kritikovanju Viktora Orbana i da objašnjavam bilo šta. Mislim da je želja i namera Orbana da doprinese miru, a naravno Zelenski ima pravo da donosi zaključke u ime svoje zemlje jer je njegova zemlja u ratnom požaru i ima pravo da razmišlja i provodi poteze u delo kakve on smatra da su neophodni. Zato ne želim nikad da se meša, u odnose između tih velikih”, rekao je Vučić.

Kako je rekao, tačno je da smo mi samo mali, ali da ima pravo da mislim šta bi bilo dobro, a šta ne za Srbiju.

Vučić: Podrška EPP politici proširenja daje poseban zamah evrointegracijama Srbije

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić učestvovao je u Briselu na Samitu Evropska narodna partija-Zapadni Balkan i ocenio da podrška Evropske narodne partije (EPP) politici proširenja EU daje poseban zamah evrointegracionim i reformacionim procesima Srbije.

“Hvala Evropskoj narodnoj partiji i Manfredu Veberu na organizaciji sastanka lidera Evropske narodne partije i političkih partnera sa Zapadnog Balkana. Od izuzetne važnosti je da Evropska narodna partija, kao najveća i najuticajnija evropska stranačka organizacija, podržava saradnju sa regionom, posebno kada je reč o sučeljavanju sa zajedničkim izazovima i radu na prosperitetu i boljem životu svih naših građana”, napisao je Vučić na svom Instagram nalogu.

Ukazao je da pozicije evropskih narodnjaka nose posebnu težinu i prilikom odlučivanja u EU institucijama.

“Njihovo razumevanje je prilika na Zapadnom Balkanu, kao i podršaka politici proširenja, daju poseban zamah našim evrointegracionim i reformskim procesima. Zato, ovaj susret predstavlja i važan korak ka daljoj stabilizaciji i povezivanju regiona sa Evropskom unijom. Iako živimo u teškim i turbulentnim vremenima, sastanak sa liderima EPP-a pokazuje odlučnost i želju za nastavkom zajedničkog rada na realizaciji vizije stabilne i ujedinjene Evrope”, naveo je Vučić.

U Briselu počeo samit EPP-Zapadni Balkan, učestvuje Vučić

U Briselu je danas počeo samit Evropska narodna partija – Zapadni Balkan, na kojem učestvuje i predsednik Srbije Aleksandar Vučić. Na samitu učestvuju brojni lideri Evropske narodne partije, a na dnevnom redu su pripreme za Evropski savet, kao i tema proširenja.

Domaćini samita su predsednik Evropske narodne partije Manfred Veber i generalni sekretar Evropske narodne partije Tanasis Bakolas.

Vučić sa Veberom o važnosti evropske perspektive za region

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić sastao se u Briselu, pred početak Samita EPP – Zapadni Balkan, sa predsednikom Evropske narodne Partije Manfredom Veberom, sa kojim je, kako je naveo, imao odličan razgovor o važnosti evropske perspektive za naš region i budućim koracima na putu ka punopravnom članstvu u EU.

Vučić je na Instagramu naveo da je u razgovoru istakao da Srbija posvećeno radi na ispunjavanju kriterijuma za članstvo u EU i da će nastaviti sa reformama i dijalogom sa evropskim partnerima kako bi bila obezbeđena bolja budućnost za sve narode.

“Evropska narodna partija, kao ključni akter u oblikovanju budućnosti EU, igra značajnu ulogu u ovom procesu, a mi ćemo se truditi da doprinosimo zajedničkim vrednostima i interesima koje delimo. Uvek je važno da čujemo šta misle, kako doživljavaju budućnost Evrope, šta je to što očekuju od nas, a mi ćemo izneti naše pozicije”, naveo je Vučić.

Predsednik Srbije drugog dana posete Briselu učestvuje na samitu Evropska narodna partija – Zapadni Balkan.

“Evropska narodne partija je i dalje jedna od najvećih partija u Evropskom parlamentu. Stranka čiji je član Srpska napredna stranka, koja pripada grupi evropskih narodnih partija. I razgovaraćemo o svim pitanjima, važan sastanak”, rekao je Vučić.

Naglasio je da da će imati i nekoliko bilateralnih sastanaka, među kojima i sa ministrom spoljnih poslova Italije Antoniom Tajanijem.

“Verujem da ćemo imati priliku i sa Amerikancima da razgovaramo. Zatim sa Manfredom Veberom, šefom EPP-a, što je od izuzetno značaja za nas”, rekao je Vučić.

Naveo je da je uvek važno da čujemo šta je to što misle i kako oni doživljavaju budućnost Evrope.

“Šta je to što očekuju od nas i naravno, mi ćemo izneti našu poziciju”, dodao je Vučić. Još jednom je čestitao slavu Sveti Nikola svim građanima Srbije koji danas slave.

Na samitu lidera EU i Zapadnog Balkana u Briselu sinoć je usvojena deklaracija u kojoj su potvrđuje potpuno i nedvosmisleno opredeljenje za perspektivu članstva Zapadnog Balkana u EU i poručuje da je budućnost regiona u Uniji.

Simptom/RTS/Tanjug

Dogovor ambasadora EU o upućivanju pisma Srbiji – prvi korak ka otvaranju Klastera 3

December 17, 2024 by Mitko Arnaudov 2 Comments

Odluka doneta je u okviru šireg dogovora o usvajanju zaključaka o politici proširenja koji je takođe postignut večeras na sastanku ambasadora.

Kako RTS saznaje, odluka o upućivanju pisma Srbiji će formalno biti usvojena u utorak, na početku sastanka Saveta ministara opštih i evropskih poslova, na kojem će proširenje biti jedna od glavnih tema.

“Ambasadori su usvojili zaključke o proširenju. To je veliki uspeh koji će dati snažni podsticaj proširenju na Zapadni Balkan i šire u godinama koje dolaze”, saopštilo je Mađarska kao predsedavajuća Unije na mreži Iks.

Upućivanje pisma je prvi korak u proceduri otvaranje Klastera 3 i ujedno najviše o čemu su zemlje članice mogle da se dogovore u ovom trenutku.

U njemu se od Beograda traži da dostavi svoju pregovaračku poziciju za poglavlja koja treba da budu otvorena u okviru Klastera 3.

Kako navode diplomatski izvori, u njemu bi trebalo da bude navedena i lista koraka koje Srbija treba da sprovede u narednom periodu, pre svega u oblasti vladavine prava, kako bi se EU vratila na temu otvaranja Klastera 3.

Prema nekim najavama, to bi moglo da bude već u januaru ili februaru, ali u tekstu zaključaka nisu precizirani rokovi, već stoji da će EU ponovo razmotriti ovo pitanje “na osnovu značajnog napretka” Srbije, pre svega u ključnim oblastima vladavine prava i normalizacije odnosa sa Prištinom.

Uoči samita lidera EU, koji će se održati 18. decembra, predsednik Evropskog saveta Antonio Kosta kaže da bi Srbija uskoro mogla da napravi napredak u pregovorima, imajući u vidu neke pozitivne ocene EK i činjenicu da je usklađenost sa spoljnom politikom Unije nešto bolja nego ranije.

“Srbija nije potpuno usklađena, ali ima napretka posebno u pogledu Ukrajine”, rekao je Kosta.

Tekst zajadničke deklaracije EU

EU snažno podržava članstvo Zapadnog Balkana u EU, a od lidera Zapadnog Balkana očekuje da na delima pokažu da se drže osnovnih evropskih vrednosti, i poštuju “primat demokratije i vladavine prava”, navodi se u tekstu zajedničke deklaracije Samita lidera EU i Zapadnog Balkana, u koji je uvid imao RTS.

Izostanak normalizacije odnosa Beograda i Prištine “koči” obe strane, navodi se, između ostalog, u deklaraciji.

Simptom/RTS/Dušan Gajić

Đurić: Podrška Srbiji za otvaranje klastera od juga Evrope do Baltika

December 16, 2024 by Milica Paunovic Leave a Comment

Đurić je rekao da će Srbija dobiti podršku od juga Evrope, pre svega od Grčke koja je, kako kaže, snažno podržala evropske integracije Srbije, čak dodatnim pismom najvišeg rukovodstva ostalim članicama EU, pa sve do kranjeg severa Evrope.

“Dobio sam neposredne informacije i da će zemlje Baltika dati podršku, a znamo da je tamo bilo nešto više skepse”,rekao je Đurić za RTS.

Naglasio je da je dostizanje evropskih standarda u funkcionisanju institucija, kvalitetu života, u infrastrukturi i tehnologiji strateško opredeljenje Srbije i da je zato proklamovano da do kraja 2026.godine sprovedemo sve reforme koje su potrebne za članstvo u EU.

“Mi želimo da se Srbija pita, da sedi ravnopravno za stolom za kojim se odlučuje o političkim, ekonomskim, bezbednosnim i razvojnim pitanjima EU. Da bismo to ostvarili moramo da prođemo jednu ogromnu planinu tehnobirokratskih izazova, među kojima je i otvaranje klastera”, kazao je Đurić.

Dodao je da je otvaranje klastera na izgled tehnički, ali suštinski politički posao jer, kako kaže, treba ubediti 27 država članica EU da to podrže.

Đurić je istakao da je Srbija čvrsto na svom putu da postane članica EU imajući u vidu da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić imao izuzetno produktivne razgovore sa nemačkim kancelarom Olafom Šolcom prethodnih nedelja, kao i odnos koji je izgradio sa francuskim predsednikom Emanuelom Makronom i sa drugim evropskim liderima, ali i posvećenost Srbije da do kraja 2026. završi reforme.

“Mi smo istorijski, evropski narod koji treba da se pita i treba ravnopravno da sedi za stolom, i istovremeno 70 odsto naše trgovinske razmene ostvarujemo sa EU. Pripadamo tu i geografski i možemo da doprinesemo, a nama to može da pomogne kroz činjenicu da će evropski standardi podići kvalitet života ljudi i da ćemo konačno imati pristup evropskim fondovima o kojima se priča decenija”, rekao je Đurić.

Dodao je da će sutra boraviti u zvaničnoj poseti Grčkoj i da su premijer Micotakis i grčki ministar spojenih poslova Gere Petridi iskreni prijatelji Srbije posebnim pismom, posebnim pozivima, posebnim načinima da pridobiju i ostale članice stali za evropske budućnosti Srbije.

Na pitanje o najavi SAD da će uvesti sankcije NIS-u, Đurić je rekao da je Srbija napravila ogromne iskorake na osiguranju energetske bezbednosti i da ima potpisan sporazum o strateškoj saradnji sa SAD u oblasti energetike, kao i da će obnovljivi izvori energije i solarne elektrane u Srbiji značiti da ćemo imati i jeftiniji i bezbedniji izvor električne energije.

“Nama je važno da održimo sadašnji nivo snabdevanja cena i svega ostalog i zbog građana i i zbog privrede. Čestitam energetičarima koji na tome ozbiljno rade, a mi ćemo kao diplomatija nastaviti da dajemo podršku ostalim resorima i rukovodstvu zemlje da sačuvamo ukupan ambijent za saradnju u oblasti energetike”, rekao je Đurić.

Od životnog značaja da Srbi na KiM budu jedinstveni i da govore jednim glasom

Ministar spoljnih poslova Marko Đurić izjavio je danas da je izuzetno značajno da Srbi na AP Kosovo i Metohiji ostanu okupljeni oko jedne političke organizacije, da govore jednim glasom i imaju istu agendu, a to je, kako je istakao, Srpska lista.

Đurić je, govoreći o parlamentarnim izborima koji će u februaru biti održani u AP KiM, rekao da je više od decenije pokušavano da se Srbi u južnoj pokrajini okupe na jednom mestu i formiraju snažnu političku organizaciju u borbi za slobodu, demokratiju i pravdu i istakao da Srpska lista predstavlja upravo to.

“Kroz vreme, kroz godine, ona je menjala svoje čelne ljude, ali ideja da Srbi u teškim uslovima treba da govore jednim glasom, da država treba da ih snažno podrži i da treba da prema Prištini i prema međunarodnoj zajednici imamo jednu snažnu agendu, ostaje ista”, naveo je Đurić za RTS.

Naglasio je da je izuzetno značajno da Srbi ostanu okupljeni oko jedne političke organizacije u složenim uslovima.

”U centralnoj Srbiji možemo da se delimo na koliko god hoćete frakcija, mada i tu je važno da imamo neki društveni konsenzus, što imamo, ali na Kosovu i Metohiji je apsolutno od životnog značaja da budemo jedinstveni i Srpska lista je upravo to”, naglasio je Đurić.

Simptom/RTV

Klaster 3: Otvoreno pitanje poruke koja se šalje Srbiji

December 16, 2024 by Milica Paunovic Leave a Comment

Osam zemalja – Bugarska, Hrvatska, Finska, Švedska, Estonija, Holandija, Letonija i Litvanija – još uvek se nisu složile sa predlogom mađarskog predsedavanja da se procedura za otvaranje Klastera 3 pokrene, zbog čega se na kraju pitanje Srbije nije ni našlo na dnevnom redu. I mada će danas ambasadori država članica EU nastaviti raspravu o toj temu, veliko je pitanje da li je moguće očekivati pozitivan ishod.

Kako je naznačeno posle susreta predstavnika država članica, Savet EU za opšte poslove usvojiće 17. decembra zaključke o proširenju. U najnovijem nacrtu, kada je reč o Srbiji, Savet će prihvatiti procenu Evropske komisije da je spremna za Klaster 3, a pitanje njegovog otvaranja biće razmotreno na osnovu daljeg napretka, posebno u oblasti vladavine prava i normalizaciji odnosa sa Prištinom.

“Savet prihvata procenu Komisije da Srbija održava svoj nivo spremnosti za početna merila u Klasteru 3 (Konkurentnost i inkluzivni rast). Savet će se vratiti na pitanje otvaranja Klastera 3 na osnovu značajnog daljeg napretka Srbije, posebno u skladu sa oblastima pomenutim u paragrafu 29 i u skladu sa pregovaračkim okvirom”, navodi se u delu posvećenom Srbiji u ovom dokumentu.

Branka Latinović, nekadašnja ambasadorka Srbije pri OEBS-u, u razgovoru za NIN kaže da to što pitanje poglavlja odnosno Klastera 3 nije bilo na dnevnom redu poslednjeg sastanka, ne daje puno nade da će se nešto promeniti na narednim.

“Ovo prosto znači da nema napretka, da države članice koje su na prethodna tri sastanka blokirale otvaranje Klastera 3 nisu promenile svoj stav, odnosno da se po njihovom mišljenju nisu stekli uslovi da se to pitanje stavi na dnevni red, što se može posmatrati kao još jedan korak unazad”, navodi Latinović u razgovoru za NIN.

Ona objašnjava da je razlog zašto Holandija još uvek blokira otvaranje Klastera 3 već stara priča, te da je u pitanju njena ocena da Srbija ne napreduje dovoljno u raspoloženju vezanom za EU, posebno kada je reč o vladavini i poštovanju ljudskih prava, kao i svemu onome “što je bilo u prošlosti vezano za Srebrenicu”.

“Što se tiče baltičkih zemalja, to je njihovo insistiranje da Srbija treba da uvede sankcije Rusiji, a pošto nema promena našeg stava, onda preduzimaju mere za nedavanje saglasnosti za otvaranje Klastera, kada smatraju da je neko pitanje na dnevnom redu koje se može striktno povezati sa tim. Naravno, moramo imati u vidu da to pitanje nije samo tehničko. Imamo ocenu izveštaja Evropske komisije da je Srbija tehnički ispunila sve uslove za otvaranje Klastera, iako je veći broj poglavlja u okviru njega već ranije otvoreno. Dakle, to uopšte nije pitanje suštine i pripremljenosti Srbije za izvršavanje svojih obaveza vezano za Klaster, nego taj politički kontekst – pitanja 23, 24, i sada taj geopolitički koji se vezuje za poglavlje 31, odnosno naše neusaglašenosti u svemu sa spoljnom i bezbednosnom politikom EU, uključujući uvođenje sankcija Rusiji. Mislim da se sve više poglavlje 31 u kontekstu geopolitičkih promena u Evropi, prvenstveno na istoku Evrope, postavlja kao uslov”, ističe Latinović.

Sagovornica NIN-a navodi da ukoliko ponovo ne bude napretka, odnosno ako se ne donese odluka o otvaranju Klastera, biće sigurno da Srbija nazaduje.

„Činjenica da tri godine nismo otvorili nijedan klaster, odnosno nijedno novo poglavlje, a da se radi o jednom te istom klasteru, ukazuje da nazadujemo. Ne stručno, već u praćenju onoga što je ukupna politika EU. Verovatno da postoje tu i neki drugi razlozi koje se javno na saopštavaju, moguće nedostatak entuzijazma u srpskoj javnosti i uopšte u tom političkom okruženju za ubrzanje koraka da bismo ostvarili cilj koji imamo, da se do 2030. godine završe svi procesi vezano za članstvo. Treba imati u vidu da najmanje dve godine treba za završavanje tih procedura, kako u zemlji, tako i uz saglasnost svih država članica. Dakle, jedna je stepenica da završite sa zatvaranjem svih klastera, druga da sprovedete nacionalnu proceduru za pristupanje u EU i treća je da dobijete saglasnost svih država članica. Opet, to traje najmanje dve godine, što znači da bi mi sve ovo morali da završimo u naredne dve do tri godine, a ovom dinamikom, mislim da nećemo mnogo brzo napredovati“, objašnjava nekadašnja ambasadorka Srbije pri OEBS-u.

Kako je to definisano, Klaster 3 obuhvata osam poglavlja – digitalna transformacija i mediji, oporezivanje, ekonomska i monetarna politika, socijalna politika i zapošljavanje, industrijska politika, nauka i istraživanje, obrazovanje i kultura, kao i carinska unija. Srbija je otvorila pet od osam tih poglavlja, sudeći prema ranijoj metodologiji.

Evropska komisija je u svom godišnjem izveštaju ocenila da je Srbija ispunila sve tehničke uslove za otvaranje Klastera 3, ali je EU u kratkom periodu po treći put to odbila jer je osam od ukupno 27 država članica bilo protiv. Iako je brojčano više zemalja bilo za otvaranje, među kojima su i Nemačka, Italija i Francuska, neophodno je da se postigne konsenzus i da sve zemlje ostvare dogovor.

Simptom/NIN

EU: Otvaranje Klastera 3 sa Srbijom razmatraće se u skladu sa napretkom

December 15, 2024 by Mitko Arnaudov Leave a Comment

Savet EU za opšte poslove, kako je najavljeno, 17. decembra će usvojiti zaključke o proširenju.

Zemlje članice EU nisu juče postigle saglasnost o otvaranju Klastera 3 u pregovorima sa Srbijom, ali razgovori o tome će biti nastavljeni, iako je za odluku ostalo još vrlo malo vremena.

U najnovijem nacrtu se navodi da će Savet prihvatiti procenu Evropske komisije da je Srbija spremna za Klaster 3, a da će se pitanje njegovog otvaranja razmotriti na osnovu daljeg napretka, posebno u oblasti vladavine prava i normalizaciji odnosa sa Prištinom.

U dokumentu je pozdravljena potvrda integracije u EU kao strateškog cilja Srbije i naglašena važnost pokazivanja snažne političke volje i doslednosti u reformama.

Pozdravljen je i dobar nivo pripremljenosti Srbije za razvoj funkcionalne tržišne ekonomije, pojačana saradnja sa EU, i značajan doprinos upravljanju mešovitim migracionim tokovima ka Uniji.

Još jednom se i poziva Beograd da uskladi spoljnu politiku, pre svega, uvođenjem sankcija Rusiji i Belorusiji.

Savet EU pozvaće Prištinu da formira ZSO

U istom dokumentu navodi se da će Savet EU za opšte poslove naredne nedelje pozvati Prištinu da formira Zajednicu srpskih opština i Nacrt statuta o njenom osnivanju prosledi ustavnom sudu bez daljeg odlaganja.

Istovremeno, Savet će osuditi napad na kanal Ibar-Lepenac i poručiti da ostaju na snazi mere EU protiv Prištine, koje su sprovedene zbog nedostatka odlučne akcije za deeskalaciju tenzija na severu KiM.

Simptom/RTS/Tanjug

Vučić o Klasteru 3: Mađarska zakazuje novu sednicu, osam zemalja bilo protiv otvaranja

December 5, 2024 by Milica Paunovic Leave a Comment

Predsednik Srbije je izjavio za RTS da je bilo osam zemalja protiv, ali da ne može da objasni šta smo “Bugarima zgrešili” pa su se tako izjasnili, da što se Hrvata tiče sve razume kao i da je za Srbiju najvažnije da se bori i da razgovara sa svima.

“Na sednici je bilo osam zemalja, tri baltičke zemlje, Švedska, Finska i Holandija i naravno, Hrvatska i Bugarska. Da me Bog pita šta smo Bugarima zgrešili, ne bih znao da vam to kažem i objasnim. Čini mi se da razumem šta su stvarni razlozi, bez obzira što ih nikada nećete čuti. A za Hrvate sve razumem. Nemam tu veliki problem da shvatim”, rekao je Vučić.

Kao veoma pozitivno on je istakao to što je Nemačka za otvaranje Klastera 3.

“Francuska i Italija su bile i ostale za i hvala im na podršci. Govorimo o podršci velikih zemalja. E sad, hoćemo li uspeti ili ne. Hvala im i ako nam otvore taj Klaster 3. hvala im i ako ne otvore. Nikakav problem”, rekao je Vučić.

Vučić je ocenio je danas da je jako važno to da Evropa izlazi iz krize kai i da veruje da će Nemačka izaći iz krize brže nego neke druge evropske zemlje i to bi bilo važno i za Srbiju.

Konstatovao je da je Nemačka mnogo uložila u istočni deo zemlje kao i da veruje da će uspeti da nađe ”lek” i da će izvlačiti iz krize, 2025. ili 2026. godine.

Rekao je da je Nemačka svojevremeno bila ”bolestan čovek Evrope”, ali da se povratila i postala evropska velesila i
da će Srbija gledati da sledeće godine bude najbrže rastuća ekonomija u celoj Evropi.

Sutra preuzimam zastavu Ekspa

“Zastava Ekspa, koja je nedavno u Parizu zvanično uručena Srbiji povodom orzanizacije specijalizovane izložbe Ekspo 2027. u Beogradu, stajaće u Predsedništvu kao podsetnik da treba više da radimo, ali i kao simbol ogromnog napretka i jedne uspešnije Srbije” rekao je predsednim Vučić.

“To je za mene više od preuzimanja zastave. I ta zastava će biti u Predsedništvu Srbije dok je ne predam novom predsedniku Srbije baš u maju 2027. godine. Ali ta zastava je za mene simbol nečeg mnogo višeg, mnogo važnijeg. Kao što ona zastava koju sam nosio u Ujedinjenim nacijama po pitanju rezolucije o Srebrenici danas stoji uramljena u Predsedništvu Srbije, tako će ova zastava imati posebno mesto da me uvek podseti na to šta još moramo da uradimo i koliko moramo više da radimo”, rekao je Vučić za RTS.

Takođe je istakao da je ove godine radio tri dana manje nego prošle godine i da će moći samo jedan dan da nadoknadi do kraja godine da bi bilo dva dana manje nego prošle.

Istakao je i da je Švajcarska za nas važan partner ne samo ekonomski, već i u razmeni usluga, i da će danas imati dobre razgovore u Bernu.

“Iz Švajcarske dolazi najveća podrška i za dualno obrazovanje. Istovremeno imamo ogroman broj naših ljudi koji žive ovde u Švajcarskoj i imamo značajne srpske investitore u Švajcarskoj sa kojima sam i sinoć razgovarao i očekujemo još veći broj švajcarskih investitora u našoj zemlji. Imigracije su važna tema i za razgovor sa ministrom, gospodinom Jansom, i verujem da ćemo imati dobre razgovore danas u Bernu”, istakao je Vučić.

Predsednik Srbije se drugog dana posete Švajcarskoj u Bernu sastaje sa predsednicom Violom Amherd i ministrom pravde i policije Beatom Jansom.

Simptom/RTS

RTS: Bez saglasnosti u EU o otvaranju klastera 3 sa Srbijom

December 4, 2024 by Mitko Arnaudov Leave a Comment

Prema diplomatskim izvorima, pozicije zemalja članica nisu se bitno promenila u odnosu na prethodnu debatu.

Na prošlom sastanku je sedam zemalja, među njima baltičke i skandinavske zemlje, Holandija i Hrvatska, odbacilo predlog mađarskog predsedavanja da se zapocne procedura za otvaranje klastera 3.

Kao glavne razloge za odbacivanje, zemlje članice su ukazale na neusklađenost Srbije sa spoljnom politikom EU i sankcijama prema Rusiji, nejasno geopolitičko opredeljenje Beograda, probleme u vladavini prava, kao i odnosima sa Prištinom.

Zemlje koje podržavaju otvaranje klastera navode da treba prihvatiti ocenu Evropske komisije prema kojoj Srbija ispunila tehničke kriterijume.

Ističu da bi to poslalo pozitivan signal regionu i približilo Srbiju Evropskoj Uniji. Neke od njih upozorile su da nece moći da prihvate korake za druge zemlje, ako se ne postigne sporazum o Srbiji.

Non-pejper sa listom koraka

Diplomatski izvori prenose da je Srbija, zemljama članicama uoči prethodne debate dostavila takozvani non-pejper sa listom koraka koje namerava da preduzme u kratkom roku da bi podstakla odluku o otvaranju.

Među koracima koji su najavljeni za početak decembra su pokretanje procedure za izbor novog saveta REM-a, revizija biračkog spiska u skladu sa preporukama ODIHR-a, uvođenje viza za treće zemlje u skladu sa viznom politikom EU, puna operativnost gasnog interkonektora sa Bugarskom.

Prema izvorima RTS-a, naredna debata o otvaranju klastera mogla bi da bude održana 11. decembra.

Vremena za dogovor je sve manje, jer bi međuvladina konferencija na kojoj bi bio otvoren klaster trebalo da se održi u nedelji između 16. i 20. decembra.

U diplomatskim krugovima govori se i o mogućem održavanju “političke” međuvladine konferencijie, na kojoj bi delegacije Srbije i EU razmenile političke poruke, dok bi otvaranje klastera bilo pomereno za prvi kvartal sledeće godine.

Poslednji korak u pregovorima Srbija je napravila još u decembru 2021. godine.

Na stolu je sada klaster 3 “Konkurentnost i inkluzivni rast”, u kojem je grupisano osam poglavlja, od kojih je pet ranije već otvoreno, pre nego što je novom metodologijom uveden koncept klastera.

Na otvaranje čekaju poglavlje 10 – Informatičko društvo i mediji, 16 – Poreska politika i 19 – Socijalna politika i zapošljavanje.

Simptom/RTS/Dušan Gajić

Članice EU bez saglasnosti o otvaranju Klastera 3 u pregovorima sa Srbijom

November 26, 2024 by Milica Paunovic Leave a Comment

Na sastanku na nivou ambasadora, više zemalja članica EU nije prihvatilo predlog Mađarske, predsedavajuće Uniji, da počne procedura otvaranja Klastera 3 u pregovorima o prijemu Srbije u EU.

Među tim zemljama su Holandija, Estonija, Letonija, Finska i Hrvatska, dok je znatan broj zemalja naveo da pre konačne odluke treba dodatno razmotriti situaciju, navode diplomatski izvori.

Kao glavne razloge protiv otvaranja Klastera 3, zemlje članice su istakle neusklađenost Srbije sa spoljnom politikom Evropske unije i sankcijama prema Rusiji, i probleme u vladavini prava i u odnosima sa Kosovom.

Diplomatski izvori navode da je “veći broj zemalja članica istakao da Beograd mora da učini više u tim ključnim oblastima”.

Mađarska je potvrdila da će razgovori o otvaranju Klastera 3 biti nastavljeni na nivou ambasadora u narednim danima.

“Posle duge rasprave, danas nije bilo neophodnog konsenzusa, ali ovo pitanje ostaje na agendi komiteta ambasadora (KOREPER)”, izjavio je predstavnik mađarskog predsedavanja Uniji.

U godišnjem izveštaju u sklopu Paketa proširenja za 2024. godinu, Evropska komisija je nedavno po četvrti put ocenila da Srbija ispunjava tehničke uslove za otvaranje Klastera 3.

Članice EU u prethodne tri godine nisu dale “zeleno svetlo” za otvaranje tog klastera, a Srbija je poslednji put otvorila nova pregovaračka poglavlja u decembru 2021 godine.

Klaster 3 obuhvata osam poglavlja: Informaciono društvo i mediji (Poglavlje 10), Oporezivanje (16), Ekonomska i monetarna politika (17), Socijalna politika i zapošljavanje (19), Preduzetništvo i industrijska politika (20), Nauka i istraživanje (25), Obrazovanje i kultura (26) i Carinska unija (29).

Simptom/RTS

Bez saglasnosti u EU o otvaranju klastera 3 u pregovorima sa Srbijom, razgovori se nastavljaju

November 25, 2024 by Mitko Arnaudov Leave a Comment

Na sastanku na nivou ambasadora, više zemalja članica nije prihvatilo predlog mađarskog predsedavanja Evropskom unijom da se započne procedura otvaranja klastera 3.

Među njima su Holandija, Estonija, Letonija, Finska i Hrvatska, dok je značajan broj zemalja naveo da treba dodatno da razmotri situaciju, pre konačne odluke, navode diplomatski izvori.

Kao glavne razloge za odbacivanje otvaranja klastera, zemlje članice su ukazale na neusklađenost Srbije sa spoljnom politikom Evropske unije i sankcijama prema Rusiji, probleme u vladavini prava i odnosima sa Prištinom.

Prema evropskim diplomatskim izvorima, “veći broj zemalja članica je istakao da Beograd mora da učini više u ovim ključnim oblastima”.

U mađarskom predsedavanju EU potvrdili su da će razgovori o otvaranju klastera biti nastavljeni na nivou ambasadora u narednim danima.

“Posle duge rasprave danas nije bilo neophodnog konsenzusa, ali ovo pitanje ostaje i dalje na agenda komiteta ambasadora (koreper)”, izjavio je predstavnik mađarskog predsedavanja.

Evropska komisija je u svom godišnjem izveštaju nedavno po četvrti put ocenila da Srbija ispunjava tehničke uslove za otvaranje pregovaračkog klastera 3.

Zemlje članice prethodne tri godine nisu dale zeleno svetlo za otvaranje ovog klastera.

Poslednji put Srbija je otvorila nova pregovaračka poglavlja u decembru 2021 godine.

Simptom/RTS/Dušan Gajić

Izveštaj Evropske komisije – Vučević: Konstatuje se napredak Srbije; Žiofre: Ispunjena merila za otvaranje klastera 3

October 30, 2024 by Mitko Arnaudov Leave a Comment

Premijer Miloš Vučević rekao je da Izveštaj Evropske komisije za Srbiju za 2024. godinu konstatuje napredak u brojnim oblastima, a posebno napredak Srbije u oblasti ekonomije.

“EU konstatuje napredak Srbije u brojnim oblastima, pre svega, u oblastima ekonomije”, rekao je na konferenciji za medije Vučević kome je šef Delegacije EU u Srbiji Emanuele Žiofre predao Izveštaj Evropske komisije za Srbiju za 2024. godinu. On je rekao da mu je Žiofre dao određena pojašnjenja i da će vlada tek analizirati uručeni izveštaj.

“Ambasador Žiofre nam je upravo dostavio godišnji izveštaj o Srbiji za 2024. godinu, koji je završen po izjavama ambasadora nekoliko sati pre ovog sastanka, tako da smo dobili i usmena pojašnjenja ili napomene po ključnim pitanjima koje su sadržane u ovom izveštaju. Sada će vlada ući u detaljnu analizu celog izveštaja i svakako ćemo o tome detaljnije upoznati i javnost Srbije”, rekao je Vučević.

Istakao je da je za Srbiju to važan izveštaj, jer predstavlja suštinsku mapu puta za Srbiju i za naše evrointegracije i predstavlja analizu godišnjeg napretka Srbije i ocenu dostignutog nivoa spremnosti za članstvo naše zemlje u EU.

Premijer je rekao da je zadovoljan nakon pojašnjenja Žiofre da EU beleži napredak Srbije posebno u oblasti ekonomije – makroekonomske sigurnosti i stabilnosti Srbije i fiskalne discipline naše države. Podsetio je da je Srbija dobila investicioni rejting i naveo da će to značiti za privlačenje stranih direktnih investicija.

“Zadovoljan sam i napretkom u pogledu zelene agende odnosno ekologije i klimatskih promena i to je konstatovano, s tim što nas tu čeka još mnogo posla. Imamo napredak i u oblasti pravde, slobode, bezbednosti, statistike, oporezivanja, transevropske mreže, ali svakako moramo više. Čekaju nas naravno razgovori o najosetljivijem korpusu pitanja, a to je usklađivanje sa spoljnom i bezbednosnom politikom EU”, rekao je Vučević.

Kaže da se tu obično pojednostavljuje analiza i samo se ističe da li se Srbija uskladila sa nekim izjavama i deklaracijama.

“A zaboravlja se da je Srbija na mnogo konkretnih polja pokazala da je članstvo u EU naše strateško opredljenje i da ostaje naš glavni cilj i glavna politika”, naveo je Vučević.

On je rekao da ni sam sebi ne može da objasni zašto Srbija nije efikasnija na nekim poljima.

“Moraćemo se i mi iz kabineta potruditi. Pre svega, govorim o klasteru 2 i klasteru 5. Klaster 2 koji se tiče unutrašnje trgovine, stvari koje su itekako rešive i to nije pitanje neke visoke politike ili geopolitike, to nije pitanje najosetljivijeg pitanja za sve nas, a to je Kosovo i Metohija. To je pitanje koje može da bude mnogo brže uređeno i mora da bude mnogo brže uređeno, kao i klastera 5 koji se odnosi na poljoprivredu, kao što ni pitanje ribarstva zaista nije vezano sa pitanjem visoke politike”, istakao je Vučević.

Dodao je da nije opravdanje, ali je činjenica da je naša zemlja gotovo pola ove godine bila sa vladom u tehničkom mandatu.

“Ova vlada, koja je izabrana u maju ove godine, suštinski je preuzela odgovornost za dalji evropski put Srbije”, naglasio je premijer.

Rekao je da želi da istakne da su u tom periodu urađene neke dobre stvari, ne samo u pogledu potpisivanja Memoranduma o razumevanja između Srbije i EU po pitanju kritičnih materijala i saradnije u oblasti energetike, ali i ekologije, već i činjenica da je vlada početkom ovog meseca, usvojila reformsku agendu, odnosno naš plan vezan za Plan rasta za Zapadni Balkan koji je potvrđen od Brisela.

“To je dokument koji je započela prethodna vlada, mi smo ga nasledili, i ja sam prosto prihvatio taj deo posla koje je uradio prethodni kabinet, prethodna vlada i samo smo ubrzali u smislu da ispoštujimo rokove i da završimo taj dokument. To je preduslov da Srbija može da aplicira i povuče gotovo 1,6 milijardi evra za projekte u našoj državi i svakako da predstavlja dalje jačanje ekonomije preko životnog standarda našeg građana”, rekao je Vučević.

On je, na kraju obraćanja, ponovio da je Izveštaj Evropske komisije za Srbiju veoma važan dokument, i da će ga pažljivo analizirati.

“Vodićemo računa o svakoj reči, o svakoj rečenici. Hvala evropskim partnerima na dostavljanju i čeka nas puno posla. Sa nekim stvarima smo zadovoljni, sa nekim nismo. Neke stvari od nas zavise, nekada je i van našeg domašaja, ali se reflektuju na evropski put Srbije i sve to moramo uzeti u obzir”, rekao je Vučević.

Slobodan Miljević/Vlada Republike Srbije

Žiofre: Izveštaj pokriva prethodnih 12 meseci

Šef Delegacije Evropske unije Emanuel Žiofre rekao je da Izveštaj Evropske komisije (EK) o Srbiji za 2024. godinu pokazuje da je Srbija ispunila merila za otvaranje Klastera 3, a da će dalji napredak nastaviti da se određuje i napretkom u normalizaciji odnosa između Beograda i Prištine.

“Komisija je potvrdila svoju ocenu iz prethodnih godina da je Srbija ispunila merila za otvaranje Klastera 3 o konkurenciji i inkluzivnom rastu. Sada je na zemljama članicama da donesu odluku da li je ukupan napredak ostvaren za otvaraje ovog Klastera”, rekao je Žiofre

Objasnio je da izveštaj pokriva prethodnih 12 meseci i da je zbog pauze u vladinim i parlamentarnim aktivnostima, usled prevremenih izbora, bilo malih zastoja.

“Pošto nemamo u skorije vreme izbore, nadamo se da ćemo videti intenzifikaciju reformi”, rekao je Žiofre.

Naveo je da je izveštaj deo paketa koji je predstavljen danas u Briselu za kandidate i potencijalne kandidate za članstvo u EU.

Žiofre je istakao da je izveštaj nastao u napetom geopolitičkom kontekstu i zahteva potrebu za ujedinjenjem na evropskom kontinentu, uz vrednosti demokratije i vladavine prava.

Napomenuo je da trenutno postoji “pravi zamah” za proširenje EU i da je u prethodnoj godini Unija napravila važne korake ka integraciji novih članova i proširenje će ostati prioritet za novu EK koja će uskoro preuzeti dužnost.

Žiofre je dodao da je progresivno usklađivanje sa spoljnom i bezbednosnom politkom EU deo pregovaračkog okvira, kao i da EU želi da Srbija bude deo njene porodice

“Dakle, zemlja kandidat mora progresivno odnosno postepeno, da se uskladi sa odlukama u okviru ove politike, a neke podrazumevaju restriktivne mere, neke su deklaracije. I zaista usklađivanje postoji i u jednom i u drugom, i to je ono što tražimo”, rekao je Žiofre odgovarajući na pitanje novinara.

Kako je rekao, s obzirom na to da je Srbija zemlja kandidat, EU ima snažne veze sa Srbijom.

“EU je glavni ekonomski partner Srbije, već dugo smo u procesu pregovaranja i stupili smo u komplikovaniju geopolitičku situaciju nakon ruske agresije na Ukrajinu, koja sada traje već skoro 1.000 dana, brutalnih napada Rusije na Ukrajinu i u tim okolnostima važno je imati jasnu geostratešku orijentaciju i o tome smo razgovarali sa Srbijom. Mi verujemo da će Srbija biti članica EU, idemo u tom pravcu i želimo da možemo računati na Srbiju kao pouzdanog i iskrenog partnera koji će biti deo naše Unije koja se zasniva na zajedničkim vrednostima demokratije i vladavine prava”, poručio je Žiofre.

Naglasio je da je to unija u koju Srbija stupa i zato što je sama to odlučila.

“Dakle, doneli ste svesnu odluku da se pridružite i to će učiniti Uniju i većom i snažnijom. O tome smo razgovarali i prošle nedelje i danas i nastavićemo dalje da razgovaramo. Pravac je vrlo jasan, mi želimo Srbiju u EU, imamo jasnu geostratešku orijentaciju a to je da Srbija bude deo naše porodice”, poručio je Žiofre.

Simptom/RTS

# klaster 3

Albanija i zvanično jedan od lidera u evropskim integracijama na Zapadnom Balkanu

Bojana Selaković: Ono što je članicama EU bilo dovoljno za Plan rasta, sad odjednom nije za otvaranje Klastera 3 sa Srbijom

Ambasador EU: Cilj da se Klaster 3 u potpunosti otvori početkom iduće godine, važno je da se radi na reformama

Vučić: Klaster 3 će biti otvoren, ali važnije je što je Srbija u Briselu dobila poštovanje

Dogovor ambasadora EU o upućivanju pisma Srbiji – prvi korak ka otvaranju Klastera 3

Đurić: Podrška Srbiji za otvaranje klastera od juga Evrope do Baltika

Klaster 3: Otvoreno pitanje poruke koja se šalje Srbiji

EU: Otvaranje Klastera 3 sa Srbijom razmatraće se u skladu sa napretkom

Vučić o Klasteru 3: Mađarska zakazuje novu sednicu, osam zemalja bilo protiv otvaranja

RTS: Bez saglasnosti u EU o otvaranju klastera 3 sa Srbijom

Članice EU bez saglasnosti o otvaranju Klastera 3 u pregovorima sa Srbijom

Bez saglasnosti u EU o otvaranju klastera 3 u pregovorima sa Srbijom, razgovori se nastavljaju

Izveštaj Evropske komisije – Vučević: Konstatuje se napredak Srbije; Žiofre: Ispunjena merila za otvaranje klastera 3