Srčani udar ili infarkt miokarda?

U slučaju da se krvni sud u srcu potpuno začepi, nastupa infarkt miokarda, tj. srčani udar, kao trajno oštećenje. Ukoliko se krvni sud delimično začepi ili naglo suzi, može se raditi o nestabilnoj angini pektoris (poznatoj kao predinfarktno stanje). Ono može da pređe u akutni infarkt miokarda sa trajnim oštećenjem dela srčanog mišića.
Stepen oštećenja određuje dalji tok bolesti i njenu prognozu.

Uslovi za predinfarktno stanje

Intenzivan fizički napor, emocionalni stres, obilni obroci, kao i izlaganje hladnoći mogu da budu provocirajući faktori za nastanak akutnog infrakta miokarda.

“Dobar period” pre srčanog udara, mogu se javiti sledeći predinfarktni simptomi:

-prolongirani umor koji nije posledica fizičke ili mentalne aktivnosti (žene češće uočavaju)
-bol u stomaku, mučnina i osećaj nadutosti
-nesanica koja često uzrokuje visok nivo anksioznosti ili naglo buđenje iz sna
-aritmija, koja je često praćena napadima panike i teskobe
-moguća paradontoza u vidu krvarenja iz desni kao udaljeni znak pretećeg infarkta

Simptomi infarkta

Bol u sredogruđu je najizrazitiji simptom. Opisuje se kao pečenje, žarenje, čupanje u grudima, stezanje u grudnom košu. Širi se zrakasto ili samo ka levom ramenu, ređe ka vratu, donjoj vilici i lopatici. Bolesnik je vidno uznemiren, postoji strah od smrti i neretko je orošen hladnim znojem. Dok se trajanje bola u angini pektoris meri minutima, u akutnom infarktu miokarda anginozni bol je produžen i može da traje satima. S druge strane, nije svaki bol u grudima posledica bolesti srca. Može se javiti kod oboljenja  jednjaka, želudačne kile, gorušice, napada panike ili poticati od bola u mišićima ili nervima grudnog koša. Poseban problem kod obolelih od kovid infekcije je nastanak mikrotrombova u srcu, plućima, mozgu, koji nastaju usled poremećaja zgrušavanja krvi. Samim tim se povećava i rizik od nastanka srčanog i moždanog udara.

Najnovija istraživanja švedskih naučnika su pokazala da kovid infekcija može da bude jedan od faktora rizika za nastanak srčanog i moždanog udara.

Vtamini

Za održavanje zdravlja srca su značajni vitamini B grupe (B1, B6, B12), Vitamin D3, vitamin C, kao i folna kiselina u aktivnom obliku. Vitamini B grupe i folna kiselina, naročito u svom aktivnom obliku, pomažu da se smanji nivo homocisteina, faktora rizika za nastanak srčanog i moždanog udara.

Primena aspirina utiče na prevenciju zgrušavanja krvi. Međutim,  1/3 osoba koje uzimaju aspirin (acetilsalicilnu kiselinu) ne reaguje na njen efekat protiv zgrušavanja krvi. Acetilsalicilna kiselina utiče i na pojačano izlučivanje folne kiseline iz organizma. Zato je preporučljivo da se uvek uz aspirin dodaju i aktivni oblik folne kiseline i vitamini B grupe, koji mogu da pomognu da se smanji nivo homocisteina, sačuva i potpomogne dobro dejstvo aspirina, i tako sačuva zdravlje i prohodnost krvnih sudova.
Vitamin C svojim antioksidativnim delovanjem doprinosi normalnom stvaranju kolagena, koji je potreban za normalnu funkciju krvnih sudova, i može da utiče na usporavanje procesa ateroskleroze.

Nedostatak vitamina D3 u organizmu može da poveća rizik od nastanka ateroskleroze, srčanog i moždanog udara.

Simptom/mediji