„U suprotnom, ruski predsednik Vladimir Putin bi sedeo u Kijevu i gledao u ostatak Evrope. Počevši od Poljske“, rekla je ona.

To je argument koji mnogi u Poljskoj iznose sami, a odjeknuo je u sredu u zemlji od 38 miliona ljudi čija je “geografija” posebno podobna debati.
Članica NATO-a je uklesana između partnera u Evropskoj uniji na zapadu i, na istoku, ruskog regiona Kalinjingrad, ruskog saveznika Belorusije i Ukrajine.

Kao rezultat toga, rat je uvek prisutan u Poljskoj, bilo zbog povremenih slučajnih upada u poljski vazdušni prostor ili zbog velikog broja izbeglica koje su se tamo naselile.

Strahovi da bi Putin mogao pobediti u Ukrajini, a zatim skrenuti pogled na oblasti centralne Evrope koje su nekada bile pod kontrolom Moskve — uključujući baltičke države Litvanije, Letoniju i Estoniju — prisutni su otkako je Rusija prvi put ilegalno anektirala Krim 2014. Oni su postali još akutniji nakon potpune invazije na Ukrajinu 24. februara 2022, posebno u vremenima kada je Rusija imala zamah na bojnom polju.

Ako Ukrajina izgubi, Putin će „preduzeti dalje korake“, rekla je Kvjatkovska, 75-godišnja stanovnica Varšave čija su se majka Ukrajinka i otac Poljak upoznali posle Drugog svetskog rata.

„Samo prazne reči“, podsmevala se ona, vukući kolica dok je obavljala jutarnju kupovinu u Varšavi, prestonici koja je, kao i gradovi u Ukrajini danas, bombardovana do skoro uništenja tokom Drugog svetskog rata.

Simptom/AP