Cezari Pruško još se seća obuke iz civilne zaštite iz svojih školskih dana u vreme komunizma, kao na primer čitanja mapa, veština preživljavanja i osećanja da je opasnost od rata bila stvarna i stalno prisutna.

„Moja generacija je odrasla uz te pretnje. Nije trebalo objašnjavati zašto je ovo važno“, rekao je šezdesetogodišnji Pruško, dok je obnavljao te veštine u vojnoj bazi nedaleko od Varšave. Sa desetinama drugih poljskih civila, obilazio je sklonište od bombi, isprobavao gas maske i vežbao paljenje varnica kremenom, prenosi Gardijan.

Obuka, osmišljena da poveća otpornost civila, deo je novog programa koji ima za cilj da obuči 400.000 poljskih građana do 2027. godine. Dobrovoljna šema otvorena je za sve, od školaraca do penzionera.

„Živimo u najopasnijim vremenima od kraja Drugog svetskog rata. Svako od nas mora da ima veštine, znanje i praktičnu spremnost da se snađe u krizi“, rekao je ranije ovog meseca na predstavljanju programa ministar odbrane Poljske, Vladislav Kosinjak-Kamiš.

U Poljskoj postoji izražena svest o tome kako je geografski položaj zemlje istorijski činio državu ranjivom na napade. Ruska invazija na Ukrajinu 2022. godine dodatno je fokusirala pažnju, a ove godine dronovi koji narušavaju poljski vazdušni prostor i talas sabotaža povezanih sa ruskim obaveštajnim službama povećali su zabrinutost. Najskoriji incident bio je eksplozija železničke pruge ranije ovog meseca, za koju vlasti tvrde da ju je organizovala Rusija, sa namerom da izazove žrtve.

Sve to je dovelo do promene razmišljanja o nacionalnoj bezbednosti. Vlada je odobrila nacrt budžeta za narednu godinu koji će povećati izdvajanja za odbranu na 4,8 odsto BDP-a, što je znatno više nego u gotovo svim ostalim zemljama NATO-a. Nova zdanja moraće da imaju skloništa, a pokrenut je i program obnove starijih skloništa koja su u lošem stanju. Izgradnja „istočnog štita“ duž granica sa Belorusijom i ruskom enklavom Kalinjingradom takođe je počela.

Revidiranje ratnih igara

U naprednoj operativnoj bazi nekoliko kilometara od poljske granice s Belorusijom, brigadni general Roman Brudlo, komandant 9. oklopno-konjaničke brigade Poljske, kaže da je ruska invazija na Ukrajinu potpuno promenila bezbednosnu sliku za Poljsku.

„Tiha vremena su nažalost prošla, i živimo u teškom, veoma dinamičnom periodu. Čitam novine, pratim vesti, vidim analize različitih obaveštajnih službi koje kažu da za godinu, dve, pet postoji mogućnost da se suočimo sa punom invazijom Rusije. Ne znam. Nadam se da ne“, rekao je u razgovoru u svojoj terenskoj kancelariji, smeštenoj u kontejneru u bazi.

Brudlo se priključio vojsci 1996. godine, jer je bio obučen mehaničar i „voleo tenkove“. Posle skoro tri decenije službe, uključujući misije u Iraku i Avganistanu, priznao je da bi se u ratu protiv dronova ili sabotaža njegova tradicionalna vojna obuka morala revidirati.

„Nisam vezan za tenk, nisam zalepljen za njega, i svi ovde smo prošli obuku koja nas priprema za nove vrste zadataka. Mislim da će Rusija vršiti pritisak na nas hibridnim metodama, ispod praga otvorenog rata, da nas umori, ali ne toliko da bismo se ujedinili“, rekao je.

Kapetan Karol Frankovski, koji radi u sektoru komunikacija brigade, ispričao je kako je tokom leta proveo mesec dana na godišnjim NATO vežbama „Saber Junction“ u Nemačkoj, zajedno sa vojnicima iz više od deset zemalja. Scenario je predviđao hibridni napad neimenovanog protivnika, što je dovelo do raspada javnog reda i mira i uvođenja vanrednog stanja.

„Moj posao bio je da kontaktiram meštane tokom krize, glumci su igrali uloge šefa policije, novinara, građana i morali smo da se ponašamo kao da je na snazi vojna uprava“, rekao je.

Jedna od ruskih hibridnih taktika, prema Brudlu i Frankovskom, jeste podsticanje „ilegalnih migracija“ na evropskim granicama. Trenutni zadatak brigade jeste da pomaže graničarima da otkriju ljude koji pokušavaju da pređu u Poljsku, i time u šengensku zonu, iz Belorusije. Senzori duž graničnog zida obaveštavaju vojnike o svakom pokušaju prelaska. Dan pre posete novinara Gardijana, vojnici su priveli jednog muškarca iz Avganistana, koji će najverovatnije biti vraćen u Belorusiju.

„Za zaštitu naše zemlje ovo je neophodno. Ne znamo ko je taj Avganistanac. Možda je špijun, možda osoba koja želi da nas uništi iznutra. Možda je čak ruski špijun“, rekao je Frankovski.

Ideja da Moskva i Minsk instrumentalizuju migraciju korišćena je od prethodne nacionalističke vlade kao osnov za nasilno suzbijanje migranata koji prelaze granicu od kada je kriza počela 2020. godine. Zapanjujuće je da se, otkako je progresivna koalicija Donalda Taska došla na vlast pre dve godine, malo toga se promenilo.

Fokus na rusku pretnju naveo je čak i mnoge liberale, koji su ranije bili ogorčeni brutalnim tretmanom tražilaca azila na granici, da podrže oštru politiku vlade, rekla je Aleksandra Hržanovska, članica alijanse aktivista i radnika za ljudska prava Grupa Granica.

„Priča i tragedija onih koji dolaze ovde tražeći zaštitu više ne zanimaju ljude“, navodi ona.

Hržanovska je rekla da je nacionalna bezbednost važna, ali je nazvala fokus na migrante kao pretnju „krajnje desničarskom, rasističkom naracijom“ koja nije zasnovana na činjenicama. Ona i drugi aktivisti sada su usamljeni glasovi koji govore o ljudskim pravima onih koji pokušavaju da pređu granicu. Debata o migraciji u Poljskoj, kao i u mnogim drugim evropskim zemljama, pomerila se snažno udesno, a ovde je navodna veza između migracije i Rusije učinila retoriku još snažnijom.

Spremni za borbu

Pored graničnog zida, koji je izgradila prethodna vlada duž većeg dela granice sa Belorusijom, novi „istočni štit“ podrazumeva rovove i utvrđenja duž cele granice sa Belorusijom i Kalinjingradom, kako bi se stvorila barijera protiv moguće invazije.

Ali ako do rata dođe, najverovatnije neće biti tradicionalnog tipa, sa tenkovima koji prelaze granicu. Štit će takođe uključivati GPS tornjeve i druge tehnološke instalacije za zaštitu od upada dronova.

U Goldapu, gradu sa oko 15.000 stanovnika, nekoliko kilometara od granice s Kalinjingradom, meštani su prilično spokojni uprkos blizini Rusije.

„Pretnja utiče na način na koji razmišljaš, ali iskreno, više bih brinuo da živim u Varšavi. Strateški, neće ciljati nas ovde“, rekao je 45-godišnji Pjotr Bartoszuk, direktor lokalne stručne škole.

U ranim 2000-im meštani su redovno prelazili granicu, rekao je. Poljaci su točili jeftiniji ruski benzin, Rusi su dolazili u kupovinu ili u obilazak. Sada je granica zatvorena, zgrade u kojima su nekada bili bar i menjačnica sada su napuštene i obrasle travom.

„Rusija je svakako pretnja, ali ne velika, jer smo u NATO-u, zaštićeni smo, i mislim da ne bi samo tako udarili na nas niotkuda, kao što su uradili Ukrajini“, rekla je petnaestogodišnja Kornelija Bžežinska, koja se nada da će se pridružiti vojsci i pohađa smer sa vojnim usmerenjem u školi.

Ako bi zemlja bila napadnuta, međutim, ona ne bi oklevala da se bori.

„Otišla bih na front. Zaista volim Poljsku. Ne govorim to olako. Ne bih napustila našu naciju, branila bih je“, rekla je.

Napolju, na zidovima školske zgrade, vidljivi su tragovi iskopani u crvenoj cigli od gelera, ostavljeni namerno kao podsetnik na razaranja koja su zadesila Poljsku tokom Drugog svetskog rata. Malo je preživelih iz tog rata danas, ali generacijska sećanja oblikuju strahove od mogućeg novog rata, posebno među starijim Poljacima.

Dok se dan obuke u vojnoj bazi nedaleko od Varšave bližio kraju, Pruško je rekao da je organizovao da i zaposleni u njegovoj firmi prođu isti kurs preživljavanja.

„Mnogi mlađi zaposleni odrasli su u EU, u vreme mira, bez osećaja opasnosti koje se moja generacija seća. Nadam se da nam ove veštine nikada neće zatrebati, ali želim da znaju šta da rade ako taj trenutak ikada dođe“, dodaje Pruško.

Simptom/Danas