Neočekivana formacija delfina
Pojavljivanje delfina nije bilo neobično za obalske vode Novog Zelanda, ali njihovo ponašanje jeste. Umesto da samo proplivaju pored njih, brzo su suzili krug oko plivača. Grupa je bila blago, ali odlučno sabijena na jedno mesto, dok su se delfini kretali u usklađenim, odbrambenim formacijama.
Kada je Rob Hauz pokušao da izađe iz kruga kako bi ih bolje posmatrao, dva veća delfina su mu preprečila put, gurajući ga nazad ka ostalima. Njihovi pokreti su bili svrsishodni, a ne razigrani.
Foto Pixabay
Predator iz senke
Samo nekoliko minuta nakon početka ovog neobičnog susreta, razlog za hitrinu delfina postao je zastrašujuće jasan.
Krajičkom oka, Hauz je ugledao senku u vodi, a zatim i nepogrešiv obris velike bele ajkule, dugačke oko tri metra. Predator je kružio tiho, na udaljenosti od svega dva metra. Zbog bistrine vode, prizor je delovao još jezivije.
Delfini su održavali svoju formaciju, plivajući u uskim krugovima oko ljudi. Povremeno bi neki od njih snažno udario repom o površinu vode – što je postupak kojim se verovatno nastojala oterati ajkula.
Četrdeset minuta budnosti
Tokom četrdesetak napetih minuta, jato je održavalo svoju živu barikadu. Ajkula je kružila i više puta se približavala, ali su se delfini neprestano postavljali između nje i plivača.
Morski biolozi smatraju da bi ovo udaranje repom i zaklanjanje telom mogli biti instinktivni odbrambeni mehanizmi. U prirodi je zabeleženo da delfini brane svoje mladunce od ajkula koristeći slične taktike: jurišanje, blokiranje, pa čak i udaranje predatora njuškom.
Povlačenje ajkule
Na kraju je izgledalo kao da je ajkula izgubila interesovanje i otplivala ka dubljoj vodi. Tek tada su delfini napustili formaciju i mirno se razišli, kao da se ništa neobično nije dogodilo. Plivači, još uvek u šoku, uputili su se nazad ka obali.
Naučni pogled
Stručnjak za morske životinje Ingrid Viser, osnivačica organizacije „Orca Research Trust”, potvrdila je da, iako su ovakvi događaji retki, oni nisu bez presedana. Poznato je da delfini od predatora brane ne samo pripadnike svoje vrste, već ponekad i druge životinje, uključujući ljude. Moguća objašnjenja se kreću od pogrešno usmerenih zaštitničkih nagona — pri čemu se ljudi tretiraju kao bespomoćna mladunčad — pa sve do mogućnosti postojanja složene socijalne empatije. Bez obzira na motiv, ovaj incident iz 2004. godine predstavlja jedan od najjasnijih i najdugotrajnijih zabeleženih slučajeva.
Nasleđe okeanskog altruizma
Priče poput ove dovode u pitanje naše razumevanje odnosa između različitih vrsta. Iako se u naučnim krugovima i dalje raspravlja o tome da li takvi postupci proizilaze iz nagona ili empatije, emocionalni uticaj na one koji ih doživljavaju je nesporan.
Simptom/Wonderae
