Lek je specifičan proizvod i za tržište lekova, odnosno apotekarski sektor treba da postoji poseban zakon, upozoravaju farmaceuti.

U ovom momentu ne postoje ni precizni podaci o broju apoteka, kadrovima koji rade u njima, definisane cene po kojima se prodaju lekovi.

Propao pokušaj da se donese zakon 2017
Poslednji pokušaj za uređenje ove oblasti bio je pre osam godina, tačnije 2017.

Tada su predstavnici Farmaceutske komore Srbije i strukovnih udruženja predložili Nacrt Zakona o apotekarskoj delatnosti po uzoru na modele koji se primenjuju u evropskim zemljama. Uzor je bio model iz Austrije.

U obliku u kom je predložen, Zakon o apotekarskoj delatnosti između ostalog trebalo je da obezbedi uslove za formiranje registra apoteka, uslove za uvođenje preciznih demografskih i geografskih kriterijuma za otvaranje apoteka, uslove za uvođenje jedinstvene maloprodajne cene lekova, ali i da onemogući osnivanje apotekarske ustanove veledrogerijama i proizvođačima lekova odnosno vertikalnu integraciju.

Cilj bio da se izjednače prava privatnog i državnog sektora
Nastojanja da se izjednače prava i obaveza privatnog i državnog sektora apotekarske delatnosti ipak su ostala „mrtvo slovo na papiru“.

Tadašnji predlog Farmaceutske komore Srbije nije prihvaćen.

Tačnije nije usvojen u republičkoj skupštini uz obrazoloženje da će odredbe ovog zakona biti unete u Zakon o zdravstvenoj zaštiti, kažu članovi strukovnih organizacija farmaceuta koja su tada učestvovala u izradi propisa za Forbes Srbija.

I radnici Apoteka Boegrad ukazuju da tržišna konkurencija u apotekarstvu nije ravnopravna ni održiva zbog niza problema.

„Nemogućnost zatvaranja objekata koji slabo posluju bez saglasnosti osnivača, sprovođenje centralizovanih nabavki preko Republičkog fonda zdravstvenog osiguranja čime su državne apoteke izgubile mogućnost povoljnije nabavke, kao i nepostojanje zakona koji jasno definiše minimalnu udaljenost između apoteka samo su neki od problema“, navode.

Dodatno, žale se i na nemogućnost korišćenja bankarskih kredita zbog budžetskih ograničenja i manipulaciju cenama od strane lanaca privatnih apoteka u vlasništvu krupnog kapitala, čime se, kako navode, ugrožava tržišna ravnoteža i podstiče monopol.

 „Privatnicima ostavljen prostor za monopol“

Sagovornik Forbes Srbija koji je bio uključen u kreiranje Nacrta zakona kaže da su tim rešenjem nastojali da se ne dozvoli upravo sadašnja situacija – prevelika liberalizacija tržišta odnosno dolazak velikih lanaca koji su počeli da otvaraju apoteke na sve strane.

„Sada imamo situaciju da je privatniku omogućeno da monopolizuje apotekarsku delatnost“, upozorava.

Navodi da je jasno da utakmicu u tome gube državne apoteke jer se privatni proizvođači i apotekarski lanci šire bez kontrole, stvarajući monopole i kartele.

Neki od farmaceuta svedoče i da nisu svi objekti ovih apoteka uslovni za takvu delatnost, odnosno da su neke radnje jako male i nemaju odgovarajući prostor za magacin u kome se skladište lekovi i ostala roba.

„Posledice su vidljive. Tako je u mnogim delatnostima, na sličan način izgubili smo gotovo i državnu stomatologiju“, kaže sagovornik Forbes.

Na pitanje šta su razlozi da ovakvo rešenje nije prihvaćeno, kaže da nikome nije bilo u interesu da se donose nepopularne mere.

Nijednoj vlasti ne odgovara da donosi nepopularne mere

„Nijednoj vlasti ne odgovara nepopularna mera. A to je da saopštite da treba svi da imaju jednaka prava, i jedni i drugi. Sada nam se desila klasična monopolizacija i diktiranje cene, kao i uništavanje malih apoteka“, ukazuje.

Nacrt zakona između ostalog predviđao je da se ograniči broj apoteka jednog vlasnika, kako bi se sprečila nelojalna konkurencija.

Propis bi, da je usvojen, nalagao da otvaranje svake nove apoteke preko dozvoljenog broja, mora da bude u nekom od manje rentabilnih delova Beograda ili nekom drugom mestu, kaže sagovornik Forbes.

„To pravilo bi moralo da važi i za apoteke u državnom vlasništvu, jer ako težimo izjednačavanju prava i obaveza privatnih i državnih apoteka, onda i pravila moraju biti ista za sve…Privatne apoteke izbegavaju, a državne moraju i tako je došlo do ove situacije. Rasprodaju se državne apoteke i one nerentabilne po selima gase. To je sve na štetu stanovnika u malim naseljima“, pojašnjava.

Nastavak teksta pročitajte ovde

https://forbes.n1info.rs/biznis/bez-zakona-i-bez-reda-apotekarstvo-u-srbiji-zapelo-izmedu-privatnog-interesa-i-javnog-zdravlja/