Novinarka pariskog “Le monde diplomatique” za portal “Simptom” kaže da je evidentno da se režim sirijskog predsednika urušio sam od sebe.

“Trinaest godina nakon što je u krvi ugušio narodnu pobunu, režim Bašara el Asada je pao. Više od pola veka vlasti porodice Asad je okončano gotovo bez krvi – režim se urušio sam od sebe, vojska je odbila da ga brani pred naletom islamističkih pobunjenika koji su za nekoliko dana ušetali u Asadovu palatu. Sirijski predsednik tek što je uspeo da spakuje kofere za Moskvu pošto je prethodno dao uputstva za mirnu primopredaju vlasti”, navodi Otaševićeva.

X Accounts

Kako objašnjava, sirijski gradovi su padali jedan za drugim iznenađujuće lako, što je ishod koji je samo nedelju dana pre toga bio nezamisliv.

“Snimci iz Sirije svedoče o prizorima koji prate pad tirana: oborene statue Bašara i njegovog oca Hafeza, koji je uspostavio jednu od najsurovijih vojnih diktatura na svetu, ispražnjeni zatvori, poznati po najsurovijim metodama mučenja, poharane palate. Kada se uzme u obzir priroda svrgnutog režima, reakcija naroda ne iznenađuje” ističe Ana Otašević i naglašava da je pad sirijskog režima jednako snažan geopolitički potres, koji menja odnos snaga na Bliskom istoku.

Uz to, podseća da su Rusija i Iran, koji su štitili Asadov režim, izašli kao gubitnici, a da je Turska, koja je naoružala pobunjenike, izašla kao pobednik.

X Accounts

Takođe, podseća da je režim Bašara el Asada opstao 2015. zahvaljujući intervenciji Rusije, Irana i njihovog libanskog saveznika, Hezbolaha.

“Ova pomoć je sada izostala i sirijska vojska se raspala bez borbe. Svrgnuti sirijski predsednik se sa porodicom sklonio u Rusiju, koja mu je dala azil (po humanitarnoj osnovi), ali nije intervenisala da po drugi put odbrani saveznika još iz sovjetskog doba”.

Podsetivši da je ruska vojska zaokupljena ratom u Ukrajini, a da istovremeno njena diplomatija nije uspela da Asada ubedi da treba da napravi ustupke i sarađuje sa Turskom, ona potencira da pad sirijskog režima dolazi u loš čas za Rusiju, kada se očekuje da dođe do pregovora oko rata u Ukrajini s budućom administracijom Donalda Trampa, što je nagovešteno i u njegovom susretu sa predsednikom Ukrajine, Volodimirom Zelenskim prošlog vikenda u Parizu.

X Accounts

“Iran je pretrpeo značajan udarac – njegova ambasada u Damasku je opljačkana, a decenije političkog ulaganja izgubljene. Sa padom Sirije urušila se šiitska ‘osa otpora’ koju je Iran gradio, a koja obuhvata Hute u Jemenu, palestinski Hamas, libanski Hezbolah i Siriju Bašara el Asada”, precizirala je Otaševićeva.

Uz to, kaže da oslabljen izraelskim napadima, Hezbolah gubi ključni put snabdevanja oružjem preko Sirije, što će dugoročno oslabiti i njegovu poziciju na libanskoj sceni.

“Iranski režim ne može da ignoriše brzinu kojom se situacija u Siriji preokrenula, bez straha da se nešto slično ne može dogoditi i u Iranu”, potencira ona i još jednom naglašava da takav razvoj situacije ide u prilog Turskoj koja aktivno podržava neke od frakcija koje su se pobunile protiv Asada.

X Accounts

Ankara je, nastavlja sagovornica, odmah iskoristila priliku da pokrene naoružanu grupu pod svojom kontrolom ka oblastima na severoistoku Sirije koje su još uvek pod kontrolom Kurda.

“Kurdske snage u Siriji su na meti Turske zbog njihove veze sa kurdskim pokretom PKK koji Turci smatraju terorističkom organizacijom i protiv koje se bore svim sredstvima”, dodaje ona.

Kada je reč o budućnosti Sirije, upitana za dalja dešavanja, Otaševićeva tvrdi da je pitanje šta će biti sa ovom zemljom nakon Asadovog pada, kako zbog mogućnosti izbijanja novog građanskog rata, tako i zbog uticaja spoljnih sila, poput Izraela, koji je odmah po padu režima u Damasku preuzeo kontrolu nad sirijskim položajima na planini Hermon kako bi osigurao svoju granicu, kao i Turske, koja ima sopstvene planove.

Ana Otašević (privatna arhiva)

“Abu Mohamed el Džulani, vođa glavne islamističke pobunjeničke grupe Hajat Tahrir el Šam (HTC) koja je predvodila ofanzivu, pojavio se u džamiji u Damasku dan nakon pada režima. Ovaj bivši pripadnik Al Kaide u Iraku i Siriji, koji je jedno vreme boravio u američkom zatvoru, skinuo je mudžahedinsku odeću i obukao vojnu uniformu u nastojanju da se predstavi kao umerena figura, verovatno da bi bio prihvatljiviji Zapadu”, objašnjava Otaševićeva, ali i skreće pažnju da namere vođe ove pobunjeničke grupe, koji se sada predstavlja pravim imenom, Ahmed el Šara, ostaju nepoznate.

Zaključuje da su u Siriji sukobljene brojne frakcije, islamisti koje predvodi el Šara su najbrojniji ali ne i dominantni u odnosu na brojne druge aktere, te da zbog toga postoji velika opasnost da jedan autoritarni režim bude zamenjen drugim.

“Nemoguće je proći pola veka diktature bez posledica” konstatuje Otaševićeva.

Simptom