Bećirović je u razgovoru za beogradski portal “Simptom” istakao da je Iran država sa snažnim institucionalnim i ideološkim aparatom, duboko ukorenjenim istorijskim identitetom i razvijenom mrežom regionalnih saveznika, te da upravo zbog toga “svaka procena o brzom slomu ili destabilizaciji Irana predstavlja ozbiljno potcenjivanje kapaciteta iranske države i društva”.
Saglasan je sa tezom brojnih analitičara i komentatora u regionu ali i svetu, da iranska politička kultura i istorijsko iskustvo pokazuju visok stepen otpornosti na spoljne pritiske.
“U kriznim situacijama iransko društvo se često dodatno homogenizuje, dok politički sistem dobija dodatni legitimitet kroz narativ odbrane suvereniteta i nacionalnog dostojanstva. Zbog toga je realnije očekivati da bi ovakav sukob mogao prerasti u dugotrajan rat iscrpljivanja, koji bi mogao potrajati mesecima, pa čak i godinama, sa različitim fazama intenziteta”, istakao je Bećirović.
Poseban osvrt sagovornik ima na tzv. problem snažnog informacionog rata, te naglašava da se u zapadnim medijima često minimizuju razmere štete i razaranja u Izraelu, dok se istovremeno naglašavaju posledice na iranskoj strani.
“Takva selektivna interpretacija realnosti utiče na formiranje javnog mnjenja i političkih odluka, ali ne menja činjenicu da je reč o sukobu visokog intenziteta u kojem obe strane trpe ozbiljne posledice.”
Foto: Mreža X
Prema njegovom mišljenju, ukoliko se sukob nastavi sadašnjom dinamikom, postoji realna opasnost da se konflikt proširi na širi region – uključujući Liban, Irak, Siriju, pa čak i prostor Persijskog zaliva, i zbog toga bi međunarodna zajednica morala razumeti da se ne radi samo o još jednoj regionalnoj krizi, već o “potencijalnom prelomnom momentu savremene globalne geopolitike”.
Upitan kako u svim ovim procesima vidi ulogu Rusije i Kine, percipiranih kao strateških partnera i saveznika Irana, Bećirović je mišljenja da i jedna i druga posmatraju Iran kao ključni element šire geopolitičke arhitekture Evroazije: Iran je, objašnjava, za Moskvu važan partner u suprotstavljanju zapadnom pritisku i u održavanju ravnoteže snaga na Bliskom istoku, dok je za Peking izuzetno značajan zbog energetskih resursa i strateškog položaja u okviru inicijative „Pojas i put“.
“Zbog toga Rusija i Kina veoma pažljivo balansiraju između otvorene podrške Iranu i izbegavanja direktne konfrontacije sa Sjedinjenim Američkim Državama. Njihova podrška se manifestuje kroz političku, diplomatsku i ekonomsku saradnju, ali i kroz određene indirektne bezbednosne aranžmane”, pojašnjava profesor.
On ističe da bi eventualna destabilizacija ili promena režima u Iranu predstavljala ozbiljan geopolitički udarac i za Moskvu i za Peking, a time bi zapadne sile dobile znatno snažniju kontrolu nad energetskim koridorima i strateškim komunikacijama između Azije i Evrope, te upravo zbog toga, dodaje, i Rusija i Kina imaju snažan interes da Iran ostane stabilan i da se spreči scenario potpunog sloma iranske države.
Na pitanje kako je razumeo poruke nekih izraelskih zvaničnika, među kojima je i bivši premijer Naftali Benet, da je, otprilike rečeno, nakon Irana sledeća na redu Turska – a možda i Saudijska Arabija, sagovornik je rekao da takve izjave treba posmatrati pre svega kao deo političkog i psihološkog pritiska u okviru šire strategije regionalnog preoblikovanja odnosa snaga.
Foto: Mreža X
On objašnjava da Izrael pokušava kroz različite diplomatske i bezbednosne inicijative da uspostavi novu arhitekturu bezbednosti na Bliskom istoku, u kojoj bi ključne arapske i regionalne države bile integrisane u neku vrstu neformalnog saveza.
“Turska i Saudijska Arabija su dve ključne regionalne sile i svaka strategija dugoročne stabilnosti na Bliskom istoku mora uzeti u obzir njihove interese. Međutim, treba imati na umu da su Ankara i Rijad države sa snažnim sopstvenim geopolitičkim ambicijama i da neće lako prihvatiti ulogu sekundarnih aktera u regionalnim aranžmanima”, naznačio je Bećirović i dodao da su zbog toga ovakve izjave više refleks trenutne političke retorike nego realnog plana za nove sukobe.
Ipak, navodi sagovornik, one ukazuju na duboku transformaciju regionalnih odnosa i na činjenicu da Bliski istok ulazi u novu fazu geopolitičkog preslagivanja.
“Ukoliko međunarodna zajednica ne pronađe održiv model kolektivne bezbednosti za ovaj region, postoji realna opasnost da se lanac konflikata nastavi širiti i da Bliski istok ostane jedno od najnestabilnijih područja savremenog sveta”, zaključio je Zijad Bećirović.
Simptom/M. M.
