“To bi značilo”, objašnjava Ponoš za portal “Simptom”, “da smo spremni da takvoj vladi pružimo svu neophodnu političku podršku kako bi se obezbedilo njeno nesmetano funkcionisanje u prelaznom periodu sa ciljem stvaranja uslova za slobodne izbore i izlazak zemlje iz krize.”

On se u razgovoru osvrnuo na prethodnih nekoliko izuzetno dramatičnih i dinamičnih meseci nakon pada novosadske nadstrešnice 1. novembra i istakao kako očekuje ništa manje dinamičan i naredni, mart, za koji kaže da bi mogao biti i preloman mesec, posebno u kontekstu činjenice da će se odlučivati šta će biti sa školskom godinom za učenike srednjih škola, semestrom za studente itd.

Prema njemu, režim ne pokazuje ni najmanje znake normalnosti kako bi se ponudio adekvatan izlaz iz postojeće duboke i dugotrajne političko-institucionalne krize.

“Oni (vlast) su u stanju da ponude izlaz iz krize. Takođe, stoji i činjenica da se ispunjenje studentskih zahteva i te kako tiče njihovog o(p)stanka na vlasti. Jer, borba protiv korupcije i otkrivanje svih dokumenata na temu nadstrešnice u Novom Sadu direktno je razotkrivanje nivoa korupcije u koju je dobro upleten vrh vlasti. Ali, to je već njihov problem. Ono što je primetno jeste da ništa što režim radi nije primereno situaciji i vidljivo je njihovo fokusiranje na trošenje vremena”, navodi Ponoš.

Kako dodaje, “traćenje vremena” je vidljivo “u slanju papira Vučevićeve ostavke u Skupštinu, pa onda u zakazivanju sednice Skupštine gde bi ta ostavka morala da se konstatuje itd., i sve se čini sa namerom da se potroši vreme do leta u nadi da će problem za režim sam od sebe da nestane”.

“Neće”, izričit je Ponoš, koji ocenjuje da je država u problemu i da se iz političke krize mora tražiti izlaz.

Podseća da je sugerisao ideju prelazne vlade još pre godinu i više, ali i da je ukazao da takva ponuda opozicije režimu neće biti dugo na stolu.

“Mislim da smo već došli u jednu fazu gde je politički nezdravo za predstavnike opozicije da čak i sede u istoj prostoriji sa predstavnicima ovakve vlasti jer su oni radioaktivni posle svega kako se ponašaju, pogotovo od trenutka kad je pala nadstrešnica. Ali, nekakvi razgovori o mirnom izlasku iz krize će morati da se vode i tu bi ponovo profesori i eksperti mogli da odigraju važnu ulogu”, naglašava lider stranke SRCE.

Foto: ustupljena fotografija/SRCE

O prelaznoj vladi se, pored teme izričitog odbijanja mogućnosti izlaska na neke nove izbore u postojećim okolnostima, koje bi organizovao režim, razgovaralo i među parlamentarnom opozicijom na nedavnim sastancima gde je, kaže Ponoš, zauzet stav da bi to bilo adekvatno rešenje, ali se nije pričalo o modalitetima.

“Ima raznih ideja, neke su se i pojavile u javnosti. Sugerisao sam da bi zadatak te vlade morao da bude ispunjenje studentskih zahteva, jer je očigledno da ova vlast to ne želi; zatim da se obračuna sa korupcijom jer ne možemo da čekamo ni dana duže (Obračun koji Vučić čini, to nije pravi obračun sa korupcijom.); i tek treći zadatak je priprema regularnih izbora. Ukoliko bi takva vlada sve navedeno radila u skladu sa Ustavom i zakonima, i Vučić bi bio prinuđen da se vrati u ustavne okvire”, ocenio je Ponoš i primetio da “ako se taj zadatak i ne bi napisao toj vladi, posledica njenog pravilnog rada bila bi najveći doprinos nečemu što je odlika pravne i uređene države: da se čovek vrati tamo gde mu je i mesto i kako nalaže Ustav.”

Kako parlamentarna opozicija ima svoju dinamiku sastanaka i već uspostavljene saradnje, Ponoš je upitan o mogućnostima za širu sinergiju dejstva i sa relevantnim vanparlamentarnim faktorima koji nesumnjivo podržavaju studentsko-građanske proteste, naveo da je ta saradnja “svakako dobrodošla”.

“… posebno sa onima koji razumeju šta se dešava u našem društvu, koji imaju dobre i časne namere i spremni su da daju doprinos tome da zemlja izađe iz postojeće krize. Istovremeno, ne vidim da su se oni iz vanparlamentarne opozicije, koji su se fokusirali da se u svojim javnim nastupima bave isključivo parlamentarnom opozicijom ali ne i vlasću, kvalifikovali za bilo kakvu vrstu saradnje. Pogotovo ne oni koji služe kao ‘dvorske lude’ na režimskim televizijama”, zaključio je Zdravko Ponoš.

U Srbiji više od tri meseca bukti prava studentsko-građanska pobuna i ustanak. Nakon sad već istorijskih (i po brojnosti i po energiji učesnika) okupljanja na Trgu Slavija; za vreme tzv. generalnog štrajka; na Autokomandi; na tri novosadska mosta za Dan Novog Sada; kao i na skupu “Sretnimo se na Sretenje” u prvoj prestonici oslobođene, moderne Srbije, Kragujevcu, sledeći skup je na jugu zemlje, u Nišu, 1. marta.

Istovremeno, po gotovo svim mestima u unutrašnjosti održavaju se protesti i buktinja antikorupcijskih demonstracija, započetih nakon pada nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu, dospela je i do najudaljenijih kutaka Srbije.

Simptom/M. M.