Energetska bezbednost Evrope i dalje je veoma zavisna od gasa – što direktno za grejanje što za rad gasnih centrala iz kojih se pokriva najmanje petina potrošnje električne energije. Bugarska bi mogla da obustavi tranzit ruskog gasa u Srbiju.

Ovo nije prvi put da bugarski ministar energetike Vladimir Malinov najavljuje takvu mogućnost. Izjava bugarskog ministra dolazi nakon što su SAD u novembru uvele sankcije ruskoj državnoj Gasprombanci, kojoj su svi kupci ruskog gasa do sada morali da plaćaju svoje transakcije, ali je ruski predsednik Vladimir Putin 6. decembra ukinuo taj uslov.

Generalni direktor Srbijagasa Dušan Bajatović rekao je da evropska administracija traži načine da prekine transport gasa, odnosno da se prilagodi onome što hoće Amerikanci.

“Amerikanci hoće da izbace Ruse sa evropskog gasnog tržišta, i da prodaju isključivo svoj gas pod izgovorom da Rusima treba to uskratiti jer vode agresivni rat protiv Ukrajine“, naveo je Bajatović.

Istakao je da smo bezbedni sigurno do kraja decembra, i napomenuo da je više zemalja uključujući i Srbiju pisalo Stejt departmentu, koji usmerava šta da se radi, a ne daje opciju koja bi bila alternativa.

Novinarka RTS-a koja prati energetiku kaže da postoje i dva razloga zbog kojih Bugarska i neće uvesti sankcije – a to je da taj gas koji teče Turskim tokom ide u Srbiju, Mađarsku i Bosnu i Hercegovinu i Bugarska od tog gasa puni dobar deo budžeta.

Međutim, Bajatović smatra da se tu ne radi o velikom novcu i da on nije sporan i istakao da iako se u Evropi najavljuje energetska kriza, Amerikanci i da hoće ne mogu da naprave dovoljan broj brodova. Ističe da oni gledaju profit, a ne to da li se Evropljani smrzavaju.

Američki ciljevi

“Američki cilj je da zamenimo zavisnost Evrope od ruskog gasa sa zavisnošću Evrope od američkog gasa. To ima svoje geopolitičke razloge, a to što je skuplje njima nije važno”, kaže Bajatović i ističe da je najskuplji gas onaj koji ga nema, ali i da Srbija po količinama gasa ne treba da se brine sem ako neko ne minira Turski tok.

Vrankovićeva podseća da je Nemačka zabeležila istorijsku potrošnju gasa, na šta se Bajatović nadovezao da je zato dobra odluka Vlade Republike Srbije da izađemo iz zabrane gradnje nuklearnih centrala.

„Znači šta će tu sada da se desi? Oni će da kažu, zbog velikog učešća CO2 u proizvodnji električne energije u Srbiji, vaši proizvodi će imati posebne takse. Ako imate posebne takse, nećete moći da izvozite, zato što je vaša roba skupa, jer će biti opterećena taksama 20, 30, 40, 50 odsto. Zato je dobro da idemo na zelenu agendu, koliko je moguće, iako je to skupo. Odličan je potez da napravimo bar dve gasne centrale – jednu na ruski gas u Novom Sadu i jednu na azerbejdžanski gas, pretpostavljam, u Nišu“, istakao je Bajatović.

Proširenje skladišta Banatski Dvor

Novinarka RTS-a napominje da moramo da kažemo da smo u zimskom periodu gde mnogo ide gasa za grejanje, a drugo i da je Evropska unija i dalje zadržala, doduše na dobrovoljnom nivou, 15 odsto štednje i to se u članicama već primenjuje.

Bajatović procenjuje da se Evropa stabilizovala jer je Evropa pala.

On je istakao da Srbija radi na proširenju skladišta gasa u Banatskom Dvoru i obezbeđivanju dodatnih količina iz Azerbejdžana.

“Uz nova ulaganja, povećaćemo kapacitet skladišta na 850 miliona kubnih metara komercijalnog gasa, da proizvodi u danu 12,5 miliona, uz dnevno utiskivanje od 5,8 miliona kubika. Razgovaramo i sa partnerima iz Rusije, Azerbejdžana i Turske kako bismo osigurali kontinuitet snabdevanja. U Srbiji neće biti gasne krize niti restrikcija“, zaključio je Bajatović.

Simptom/RTS