On navodi da su izbori u Velikoj Britaniji prošli gotovo neopaženo, što bi se, kaže, isto moglo reći i za one održane za Evropski parlament, “a da i ne govorimo o izborima za predsednika Rusije”.

“Međutim, kada je reč o izborima za predsednika SAD, pažnja je ogromna – u medijima, na društvenim mrežama, u političkim i medijskim debatama, na svim stranama sveta”, naveo je Arnaudov, čiji ostatak izjave dajemo u celosti:

“I onda se postavlja pitanje koliko je toga ostalo od tvrdnje da su Sjedinjene Države svetska sila koja projektuje globalnu moć? Verovatno mnogo. Jer su i dalje u grupi najrazvijenijih zemalja po glavi stanovnika; jer su i dalje na vrhu liste vojno najmoćnijih zemalja; jer su i dalje jedna od najsnažnijih diplomatskih mašinerija; jer su i dalje na listi zemalja sa velikim kapacitetima prirodnih resursa i samoodrživosti. Međutim, u ovom našem kontekstu nije samo to. Suština je da je u današnjim uslovima gotovo nemoguće govoriti o svetskoj moći jedne zemlje, a da istovremeno ta moć, stručno nazvana ‘meka moć’, ne bude projektovana u medijskom svetu.

Kada je reč o Sjedinjenim Državama, čini se, bar u ovom trenutku, da je njihova moć gotovo nepobediva; u jeku rata između Palestinaca i Izraelaca, u jeku rata između Rusa i Ukrajinaca, najvažnije vesti na svim svetskim, kontinentalnim, regionalnim i lokalnim televizijama su bile pokušaj atentata na republikanskog kandidata Donalda Trampa, a potom i odluka aktuelnog američkog predsednika Džozefa Bajdena da se povuče iz predsedničke trke i podrži potpredsednicu Kamalu Haris. Svet je zaboravio na milione žrtava na ukrajinskom frontu i na već desetine hiljada žrtava u Gazi, jer je sve podređeno izboru američkog predsednika. Čini se apsolutno sve.

Onda, koje nam je opravdanje da tvrdimo da su Sjedinjene Američke Države sila čija je moć u opadanju? Koje nam je opravdanje za takvu tvrdnju ako su globalno svi mediji puni naslovnica sa dešavanjima sa američkog kontinenta? Koje nam je opravdanje kada veliki broj političkih čelnika, pa i onih na Zapadnom Balkanu, govori kako mnogo toga zavisi od izbora u SAD i od toga ko će biti predsednik – u rešavanju ukrajinskog-ruskog sukoba, bliskoistočnih ratnih dešavanja, svetskih energetskih kriza…

Zapravo, a to je veoma lako ustanoviti – daleko su SAD od sile čija je moć u opadanju. Ne tumačimo koliko je američka moć zloupotrebljena, koliko ona potencijalno nanosi štetu pojedinim narodima i nacijama, pa i državama, već analizirajmo koliko je sveobuhvatna globalna moć Vašingtona i dalje relevantna.

Jer, u suprotnom, da nije, niko se ne bi toliko detaljno bavio niti pokušajima atentata na Donalda Trampa, niti Bajdenovim povlačenjem, niti unutrašnjim pitanjem američkih demokrata o tome da li će nominovati Kamalu Haris ili Mišel Obamu za svog predsedničkog kandidata.

Simptom/M. M.