Nedelja, 06. septembar 2026.
potražite Simptom...

# mitko arnaudov

Politika Region pre 3 mes.

Mitko Arnaudov: Platforma zvaničnog Skoplja o evropskim integracijama će veoma teško proći

On kaže da je Sofija čvrsto na pozicijama onoga što zahteva od Severne Makedonije, “a i da se za zvanični Brisel ne može steći utisak da preterano žuri sa reafirmacijom i reaktivacijom politike proširenja na…

Politika Srbija pre 9 mes.

Arnaudov: Ideja celovitog prijema zemalja Zapadnog Balkana u EU pragmatična, ali ne i mnogo realna

Arnaudov ističe da bi integracija u EU imala trostruke pozitivne efekte. “Najpre, na strani EU, koja bi u aktuelnim geopolitičkim okolnostima pokazala da je i dalje značajan geostrateški igrač: sa takvom jednom apsorpcionom moći pokazala…

Politika Svet pre 1 god.

Mitko Arnaudov: Rast AfD-a priličan, ali ne očekujem da budu u novoj nemačkoj vladi

Ipak, on primećuje da je zapravo nemačko društvo postalo deo jednog šireg globalnog trenda “u kome su sebičnost i komfor glavni faktori”. U razgovoru za portal “Simptom” Arnaudov kaže da ne očekuje učešće AfD-a u…

Politika Svet pre 1 god.

EU i Kina – dve strane jednog novčića na Zapadnom Balkanu

Brisel je, po njegovim rečima, počeo da projektuje svoje interese i uticaj na Zapadnom Balkanu ekonomskim instrumentima, investicijama, zatim je politikom proširenja produbio ekonomski domen i na političke interese, a naposletku je u najvećoj meri…

Politika Svet pre 2 god.

Arnaudov: Američki predsednički izbori – jedan od primera globalne moći SAD

On navodi da su izbori u Velikoj Britaniji prošli gotovo neopaženo, što bi se, kaže, isto moglo reći i za one održane za Evropski parlament, “a da i ne govorimo o izborima za predsednika Rusije”.…

Politika Region pre 2 god.

Arnaudov za "Simptom": Makedonski put u EU neupitan, Mickoski ga sledi

Tu vladu, kako se očekuje, predvodiće lider konzervativne VMRO-DPMNE, Hristijan Mickoski (ta stranka prvi put koncipira izvršnu vlast u Severnoj Makedoniji od 2017). “Ništa se značajno neće promeniti. Teza da će na vlasti biti desničarsko-radikalna…

Mitko Arnaudov: Platforma zvaničnog Skoplja o evropskim integracijama će veoma teško proći

by Leave a Comment

On kaže da je Sofija čvrsto na pozicijama onoga što zahteva od Severne Makedonije, “a i da se za zvanični Brisel ne može steći utisak da preterano žuri sa reafirmacijom i reaktivacijom politike proširenja na Zapadni Balkan”.

“Stoga, teško je pretpostaviti da će ideja vlasti u Skoplju biti platforma i da će na taj način biti nastavljen makedonski put evropskih integracija”, poručuje Arnaudov za portal “Simptom”.

Severnoj Makedoniji su zbog bilateralnog problema sa Bugarskom blokirani pregovori o prostupanju EU.

Skoplje je inače u julu 2022. počelo prvu fazu pregovora sa EU usvajanjem Pregovaračkog okvira, ali da bi prešlo u drugu fazu i počelo da otvara poglavlja, mora da uvede Bugare u Ustav, što stranka premijera Hristijana Mickoskog VMRO-DPMNE od tada blokira.

Severna Makedonija/Secretariat for European Affairs

Mickoski je kao rešenje za prevazilaženje prepreke ponudio odloženo dejstvo ustavnih izmena koje bi počele da važe onoga momenta kad njegova zemlja zatvori pregovore sa EU ili uz garancije da neće biti drugih bilateralnih uslovljavanja.

Arnaudov ističe i da promena rukovodstva u Bugarskoj, pobedom bivšeg predsednika Rumena Radeva u trci za premijera, “dodatno učvršćuje bugarsku poziciju, i ta nomenklatura će još jače insistirati na bugarskom predlogu o unošenju bugarske nacionalne zajednice u makedonski ustav”.

“Ustavna revizija jeste defakto bugarski predlog, ali bugarska spoljna politika je uspela da to uvrsti u Pregovarački okvir za EU. Formalno-pravno to je zahtev EU. Bez te revizije Ustava, ponavljam, teško će ići integrativni procesi”, kaže Arnaudov.

Po njemu, teško je u ovom momentu pretpostaviti i kakva će biti sudbina svih političkih subjekata na Zapadnom Balkanu, budući da se sve izvesnije govori o tzv. pridruženom članstvu, odnosno članstvu u “nekoj drugoj brzini”.

“Ako to bude slučaj, to nikako nije dobro za ovdašnji prostor. Najpre će se usporiti proces povećanja životnog standarda stanovništva, kao i kvaliteta života u institucionalnom pogledu, a takođe i pospešiti migratorni tokovi, posebno radno sposobnog, obrazovanog i mlađeg stanovništva”, naveo je Mitko Arnaudov.

Simptom/M. M.

Arnaudov: Ideja celovitog prijema zemalja Zapadnog Balkana u EU pragmatična, ali ne i mnogo realna

by Leave a Comment

Arnaudov ističe da bi integracija u EU imala trostruke pozitivne efekte.

“Najpre, na strani EU, koja bi u aktuelnim geopolitičkim okolnostima pokazala da je i dalje značajan geostrateški igrač: sa takvom jednom apsorpcionom moći pokazala bi da nastavlja svoju inicijalnu ulogu širenja mira i demokratizacije; takođe, na strani država sa Zapadnog Balkana to bi značilo da se svi pojedinačni i bilateralni sporovi rešavaju u jednom institucionalizovanom okviru EU: to je i dejure i defakto mirnodopski okvir za rešavanje tih sporova”, navodi Arnaudov u izjavi portalu “Simptom”.

Ipak, nastavlja on, mogućnosti realizacije te ideje – a voleo bih, kaže, da su moje procene i prognoze pogrešne – ne zvuče realistično i teško su izvodljive u praksi.

“Ne mislim da aktuelni lideri EU imaju vizionarske i unutrašnjopolitičke kapacitete da dovedu tu geostrateški značajnu i pragmatičnu ideju do realizacije”, ocenjuje Arnaudov, dodajući da je danas drugačije doba u tom pogledu od onog s kraja osamdesetih i devedesetih, pa i zaključno sa prijemom zemalja Centralne i Istočne Evrope.

Na pitanje da proceni trenutačne bilateralne odnose između Srbije i Severne Makedonije, sagovornik kaže da su oni “postojano i tradicionalno dobri”.

IMPP

“U proteklih skoro 35 godina od sticanja makedonske nezavisnosti (1992) nakon raspada SFRJ, ti odnosi su u najvećoj meri determinisani ličnim političkim odnosima. I danas smo svedoci stabilnih i sveobuhvatnih političkih i drugih odnosa na visokom nivou naših dveju država. Tome značajno doprinose i odlični i prijateljski odnosi makedonskog i srpskog naroda. O svemu tome svedoči činjenica da je na visokopozicioniranom mestu (potpredsednik) u Vladi Severne Makedonije Srbin Ivan Stoilković, kao i status Makedonaca u Srbiji. Na delu je jedan uspešan savet makedonske nacionalne manjine koji ima, nepodeljeni je utisak, zadovoljavajuću ulogu kada je reč o pravima Makedonaca u našoj zemlji”, zaključio je Arnaudov.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je ranije u utorak da bi najbolja opcija za EU bila da sve zemlje Zapadnog Balkana primi istovremeno kao punopravne članice.

Simptom/M. M.

Mitko Arnaudov: Rast AfD-a priličan, ali ne očekujem da budu u novoj nemačkoj vladi

by Leave a Comment

Ipak, on primećuje da je zapravo nemačko društvo postalo deo jednog šireg globalnog trenda “u kome su sebičnost i komfor glavni faktori”.

U razgovoru za portal “Simptom” Arnaudov kaže da ne očekuje učešće AfD-a u budućoj nemačkoj vladi i predviđa tzv. veliku koaliciju demohrišćana (CDU/CSU) i socijaldemokrata (SPD); dok kada je reč o koracima Nemačke prema regionu Zapadnog Balkana i Srbiji smatra da neće doći do suštinskih promena i da je izvestan politički kontinuitet.

VELIKA KOALICIJA NAJREALNIJA OPCIJA

Nemačka konzervativna CDU Fridriha Merca (28,52%) i SPD levog centra dosadašnjeg kancelara Olafa Šolca (16,41%), po rečima našeg sagovornika, realan su izbor postizbornih političkih pregovora i već viđeni činioci nove vlade.

“Imajući u vidu dosadašnje iskustvo između CDU i SPD (osvrćući se i na doba kancelarke Merkel), za očekivati je da se Fridrih Merc odluči na taj korak i pozove rukovodstvo SPD-a na koaliciju. To bi trebalo da označi kontinuitet nemačke spoljne politike”, ističe Arnaudov, navodeći pak da u smislu unutrašnje politike, migracija, ekonomije, finansija, održivosti nemačke privrede i industrije… može da dođe do nekih izmena.

Na pitanje kako se “faktor AfD-a” uklapa u političku dinamiku Nemačke, odgovara da bi zbog samog odnosa snaga bilo naivno potpuno isključiti i opciju nekih dogovora sa AfD-om, ali da se treba bazirati na javnim izjavama Fridriha Merca “da neće sarađivati sa njima”, iako, kaže, u tom smislu i nije bio toliko decidiran nakon objave izbornih rezultata.

“Postoji iskustvo saradnje te dve strukture i stremljenje ka tzv. velikoj koaliciji i mislim da je to najrealnija opcija”, uveren je Arnaudov.

Fridrih Merc/CDU/Facebook Account

RAST AFD PRATI ŠIRI GLOBALNI TREND

Izrazit rast desničarskog AfD-a pokazuje da je nemačko društvo postalo deo jednog šireg globalnog trenda u kome su sebičnost i komfor glavni faktor, navodi Arnaudov.

“Po principu ‘ne odustajemo od ličnog komfora i sebičnosti zarad apsolutne lične koristi’, i nemačko društvo se u dobroj meri priključilo tom trendu. Jer, kako drugačije razumeti glasanje za AfD u tolikoj meri, a podsećam da je podržana stranka koja se poziva na ponovno oživljavanje politike koju je sprovodila nacistička Nemačka… Takođe, koja se poziva na ponovnu saradnju sa aktuelnim ruskim rukovodstvom koje je izvršilo agresiju na suverenu državu, Ukrajinu, i gde je celi svet doveden na ivicu trećeg svetskog rata. I sve to čini AfD zarad uskih ekonomskih interesa”, smatra sagovornik portala, te napominje da smo u XX veku imali generacije “koje su se zarad dugoročne budućnosti i izvesnije koristi budućih generacija odlučivale na samožrtvovanje”.

“Znajmo da je sebičnost glavna smernica u kreiranju novog vrednosnog sistema savremenih društava.”

Alis Vajdel/Instagram Account

BEZ PROMENA U ODNOSIMA SA SRBIJOM

Arnaudov smatra da je Nemačka okupirana svojim unutrašnjim pitanjima na ekonomskom, političkom planu, kao i prilagođavanjem na novu realnost u geopolitičkoj kompoziciji evropsko-američkih odnosa i da u tom kontekstu neće doći do menjanja zacrtanog kursa najjače zemlje EU u ovom regionu.

“Verujem da će se nastaviti intenzivna ekonomska saradnja, intenzivan talas nemačkih investicija u Srbiji i da neće biti nikakvih suštinskih promena u odnosima prema našoj zemlji. Tu očekujem kontinuitet”, zaključuje Mitko Arnaudov.

Simptom

EU i Kina – dve strane jednog novčića na Zapadnom Balkanu

by Leave a Comment

Brisel je, po njegovim rečima, počeo da projektuje svoje interese i uticaj na Zapadnom Balkanu ekonomskim instrumentima, investicijama, zatim je politikom proširenja produbio ekonomski domen i na političke interese, a naposletku je u najvećoj meri plasirao i svoje bezbednosne interese putem politike prilagođavanja zemalja na Zapadnom Balkanu sa Evropskom unijom.

Arnaudov dodaje da je, kada su u pitanju bezbednosna politika i interesi EU, najprimetnije insistiranje Brisela na uvođenju sankcija Ruskoj Federaciji nakon početka rata u Ukrajini.

Sličan metod je, kaže, koristio i Peking.

“Nastupili su svojom ekonomskom snagom, realizujući ogromne infrastrukturne projekte, ali i projekte kritične infrastrukture, potom su koristeći lične kontakte za lokalnim političkim elitama započeli proces sprovođenja svojih političkih interesa, a istovremeno i uticaja, a naposletku su iskazali interesovanje i za bezbednosne tokove, imajući u vidu sporazume koje posebno NR Kina ima sa Srbijom u domenu naoružanja i odbrambene politike”, precizirao je Arnaudov.

Takođe, podvlači da je uloga NR Kine u izgradnji kritične infrastrukture, kao i investicije u kritičnim resursima današnjice, značajan indikator koji svedoči o uključenosti Pekinga i u bezbednosne prilike na Zapadnom Balkanu, a ne samo u ekonomske ili političke.

Zapravo, zaključuje on, kada govorimo o EU i NR Kini, reč je o velikim silama koje projektuju svoje interese i uticaj u različitim stranama sveta, pa i na Zapadnom Balkanu, kada procene da im je to u nacionalnom interesu.

“Ali to je to. Teško je ustanoviti ko je bolji ili lojalniji prijatelj državama na Zapadnom Balkanu. Svako se vodi i upravlja svojim interesima. A u tome ne izostaju ni Brisel ni Peking”, zaključuje Arnaudov.

Inače, na Institutu za međunarodnu politiku i privredu u toku je drugi dan godišnje međunarodne konferencije “Dijalozi o Kini” koja se održava već četvrtu godinu zaredom.

Institut za međunarodnu politiku i privredu ove godine predstavlja jedinu naučnu i akademsku ustanovu na evropskom tlu koja organizuje skup takvih okvira posvećen analiziranju i izučavanju NR Kine.

Simptom

Arnaudov: Američki predsednički izbori – jedan od primera globalne moći SAD

by Leave a Comment

On navodi da su izbori u Velikoj Britaniji prošli gotovo neopaženo, što bi se, kaže, isto moglo reći i za one održane za Evropski parlament, “a da i ne govorimo o izborima za predsednika Rusije”.

“Međutim, kada je reč o izborima za predsednika SAD, pažnja je ogromna – u medijima, na društvenim mrežama, u političkim i medijskim debatama, na svim stranama sveta”, naveo je Arnaudov, čiji ostatak izjave dajemo u celosti:

whitehouse/realdonaldtrump/kamalaharris/instagram acounts

“I onda se postavlja pitanje koliko je toga ostalo od tvrdnje da su Sjedinjene Države svetska sila koja projektuje globalnu moć? Verovatno mnogo. Jer su i dalje u grupi najrazvijenijih zemalja po glavi stanovnika; jer su i dalje na vrhu liste vojno najmoćnijih zemalja; jer su i dalje jedna od najsnažnijih diplomatskih mašinerija; jer su i dalje na listi zemalja sa velikim kapacitetima prirodnih resursa i samoodrživosti. Međutim, u ovom našem kontekstu nije samo to. Suština je da je u današnjim uslovima gotovo nemoguće govoriti o svetskoj moći jedne zemlje, a da istovremeno ta moć, stručno nazvana ‘meka moć’, ne bude projektovana u medijskom svetu.

Kada je reč o Sjedinjenim Državama, čini se, bar u ovom trenutku, da je njihova moć gotovo nepobediva; u jeku rata između Palestinaca i Izraelaca, u jeku rata između Rusa i Ukrajinaca, najvažnije vesti na svim svetskim, kontinentalnim, regionalnim i lokalnim televizijama su bile pokušaj atentata na republikanskog kandidata Donalda Trampa, a potom i odluka aktuelnog američkog predsednika Džozefa Bajdena da se povuče iz predsedničke trke i podrži potpredsednicu Kamalu Haris. Svet je zaboravio na milione žrtava na ukrajinskom frontu i na već desetine hiljada žrtava u Gazi, jer je sve podređeno izboru američkog predsednika. Čini se apsolutno sve.

Onda, koje nam je opravdanje da tvrdimo da su Sjedinjene Američke Države sila čija je moć u opadanju? Koje nam je opravdanje za takvu tvrdnju ako su globalno svi mediji puni naslovnica sa dešavanjima sa američkog kontinenta? Koje nam je opravdanje kada veliki broj političkih čelnika, pa i onih na Zapadnom Balkanu, govori kako mnogo toga zavisi od izbora u SAD i od toga ko će biti predsednik – u rešavanju ukrajinskog-ruskog sukoba, bliskoistočnih ratnih dešavanja, svetskih energetskih kriza…

Zapravo, a to je veoma lako ustanoviti – daleko su SAD od sile čija je moć u opadanju. Ne tumačimo koliko je američka moć zloupotrebljena, koliko ona potencijalno nanosi štetu pojedinim narodima i nacijama, pa i državama, već analizirajmo koliko je sveobuhvatna globalna moć Vašingtona i dalje relevantna.

Jer, u suprotnom, da nije, niko se ne bi toliko detaljno bavio niti pokušajima atentata na Donalda Trampa, niti Bajdenovim povlačenjem, niti unutrašnjim pitanjem američkih demokrata o tome da li će nominovati Kamalu Haris ili Mišel Obamu za svog predsedničkog kandidata.

Simptom/M. M.

Arnaudov za “Simptom”: Makedonski put u EU neupitan, Mickoski ga sledi

by Leave a Comment

Tu vladu, kako se očekuje, predvodiće lider konzervativne VMRO-DPMNE, Hristijan Mickoski (ta stranka prvi put koncipira izvršnu vlast u Severnoj Makedoniji od 2017).

“Ništa se značajno neće promeniti. Teza da će na vlasti biti desničarsko-radikalna politička nomenklatura je pogrešna i oslanja se na paralele sa vremenom vladanja Nikole Gruevskog i tzv. antikvizacijom koja je tada bila prisutna. Radi se danas o proevropskoj stranci i članici grupacije EPP – Evropske narodne partije, čiji su deo i skoro sve vladajuće garniture evropskih država‐članica. Dakle, skretanja sa puta nema i neće biti”, uverava za “Simptom” Arnaudov i dodaje da se, i pored nekih retoričkih razmimoilaženja Atine i Skoplja, neće dovesti u pitanje ni Prespanski sporazum koji je upravo rešio nesuglasice dve prestonice.

Podsetimo, na polaganju zakletve nova makedonska predsednica, Gordana Siljanovska Davkova nije koristila ime “Severna” u nazivu te bivše jugoslovenske republike, što je i ključna odredba Prespanskog sporazuma na kojoj je insistirala Grčka.

Kada je reč o daljem pristupnom procesu te države Evropskoj uniji, Arnaudov je mišljenja da zbog toga posebno novi premijer Mickoski neće ići ka zatezanju odnosa sa Grčkom, ali da dinamika pristupanja više i nije u rukama makedonske vlasti.

“Suštinski, put države prema Briselu zavisi od Brisela i interesa evropske dvadesetsedmorice i reafirmacije politike proširenja u punom obimu na Zapadni Balkan, samim tim i na Severnu Makedoniju. Naposletku, kada je reč o daljoj integraciji Severne Makedonije u EU, vrlo malo mehanizama i instrumenata stoji na raspolaganju toj zemlji da sama pospešuje svoj put, a puno toga je na strani Brisela koji verovatno u ovom momentu pitanje proširenja na Zapadni Balkan ne drži visoko na listi svojih prioriteta, koliko god to izgledalo u nekom retoričkom smislu suprotno”, napominje Arnaudov.

Koalicija “Tvoja Makedonija, VMRO-DPMNE” osvojila je 58 mandata u makedonskom Sobranju (ukupno 120), čime se smatra apsolutnim pobednikom izbora 8. maja. Koalicija za evropsku budućnost – SDSM ima 18 mandata i posle sedam godina socijaldemokrate odlaze u opoziciju.

Specifičnost izbora je i ta što će Demokratska unija za integraciju (DUI), Alija Ahmetija, nakon 16 godina otići u opozicione klupe.

Vladu će, prema najavama, pored VMRO-DPMNE činiti i doskorašnji opozicioni albanski blok “Vlen” (makedonski: Vredi) i pokret “Znam”, čime će ukupno imati podršku 78 mandata, pa će im nedostajati samo dva za dvotrećinsku većinu u Sobranju.

Hristijan Mickoski danas prima mandat od predsednika Severne Makedonije Gordane Siljanovske Davkove.

Simptom/M. M.

Copyright 2024
O nama Impresum Kontakt