Jovanović za “Simptom” kaže da “taj sistem i opstaje na strategiji ekspanzije”, te da “dok je tog sistema, dotle je ekspanzije, i neprekinutog niza politike mešanja u unutrašnje stvari suverenih država…”

“Nasilni prevrati, državni udari, organizovani pučevi… u onim zemljama koje predstavljaju prepreku ekspanzionizmu, ostaće i nadalje naša svakodnevica. Mi, Jugoslavija i Srbija, iskusili smo to delovanje među prvima i suočili se sa svim njegovim karakteristikama i bezobzirnošću kada smo bili izloženi agresiji 1999 – od toga da se ne poštuje nikakvo međunarodno pravo i principi, Povelja Ujedinjenih nacija, zaobilazi uloga Saveta bezbednosti, do kršenja i potiranja moralnih i svih drugih civilizacijskih vrednosti”, istakao je Jovanović.

On je kazao da je organizacija kojoj predsedava – Beogradski forum za svet ravnopravnih, još 2000. usvojila deklaraciju u kojoj se postavilo pitanje, ko je (nakon Jugoslavije i Srbije) sledeći…

“Mi danas znamo i za to da je agresija na našu zemlju bila presedan i to niko nije ni krio. Na liniji su dalje bili Avganistan (2001), pa Irak (2003), pa Libija i tzv. Arapsko proleće (2011), potom Sirija, dešavanja u Ukrajini, Somaliji, Sudanu. Do čega je došlo? Do smrti, rascepkanosti tih zemalja, ostavljene su pustoši; međunarodni sistem i odnosi su bivali potpuno opustošeni. Umesto sile prava vladala je sila jačeg, a uređeni sistem kakav je napravljen na tekovinama Drugog svetskog rata aspolutno je demontiran”, kaže diplomata.

Na pitanje o danas razvejanim iluzijama mnogih nakon izbora Donalda Trampa za predsednika SAD kada je u pitanju strategija američke spoljne politike, on naglašava da se ne treba zavaravati “o neprekinutosti ciljeva SAD jer sistem uspostavljen opstojava i tako u stvari čuva sebe”.

“Sistem opstaje praveći kozmetičke promene i neka kozmetička prilagođavanja. Iluzije mnogih koji su računali da će u slučaju SAD biti promenjena strategija Trampovim izborom samo su iluzije, varke i zamke. Neosnovano je bilo pomišljati suprotno. I u SAD i na Zapadu zapoveda multinacionalni korporativni neoliberalni sistem koji sve proždire”, navodi Jovanović, dodajući i da najnovija usvojena strategija bezbednosti SAD potpuno jasno govori o privrženosti ekspanzionizmu, gde se kaže da “Amerika mora biti prva na planeti u energetici, u novim tehnologijama i raspolaganju strateškim zemnim mineralima; tu je čak i vrlo jasno naznačeno da će Amerika obezbediti da joj budu dostupni izvori energenata, potencijali novih tehnologija, što u prevodu znači i uključuje da će se prema zemljama koje imaju prirodne i druge potencijale a neće ili ne žele da ih poklanjaju i ustupaju, primenjivati i sila”.

Upitan kako SAD, kao nesumnjivo najmoćnija i najrazvijenija zemlja sveta, gledaju na rast sila multipolarizma, on odgovara da je “velika zabluda da se Amerika pomirila sa multipolarnim svetskim poretkom”.

“SAD se ne mire sa time, samo drugim načinima saopštavaju šta će raditi.”

Povodom neuralgične situacije oko Irana na trusnom području Bliskog i Srednjeg istoka, Jovanović ističe da je tu u junu 2025. već načinjen presedan, kada su SAD sa Izraelom napale Iran bombardujući postrojenja za nuklearnu energiju i istraživačke centre, te da psihološko-politički gledano nema prepreka za korak dalje.

“Bilo bi gatanje razmišljati da li dolazi do nove intervencije u Iranu. Ali nema nikakve sumnje da je Iran percipiran u SAD strategiji kao opasnost i tu ništa dobro ne može da se očekuje. To je zajednički interes Amerike i Izraela. Iran je viđen kao prepreka ekspanzionizmu ne samo na Bliskom istoku i u Persijskom zalivu, već i kao prepreka za ekspanzionizam ka Centralnoj Aziji odnosno “mekom trbuhu Rusije”. Takođe, sa stanovišta interesa Amerike, Centralna Azija je od strateškog značaja i za politiku tzv. obuzdavanja Kine. To područje se uostalom i naslanja na zapadne granice Kine”, ističe diplomata.

Na pitanje da proceni “faktor Izraela” u čitavoj bliskoistočnoj geopolitičkoj jednačini, kaže da nikako ne treba praviti razliku između strategije SAD i strategije Izraela, “reč je o integrisanim strategijama”.

“Niti je skrivano niti je bilo spora: Izrael je od početka glavni oslonac SAD strategije na Bliskom istoku. Može biti spora oko nekih nijansi ili detalja ali oko same strategije ne. Kada Amerika kaže da ne želi strane faktore na tom prostoru koji smatra svojom interesnom zonom, potpuno je jasno da se radi o Rusiji i Kini. U tom kontekstu, proterivanje i istiskivanje drugih uticaja odatle je nešto što SAD ocenjuju kao prioritet za svoje nacionalne interese”, zaključio je Jovanović.

Simptom/M. M.