Kontekstualizujući temu američke vojne intervencije u Venecueli i odvođenja tj. kidnapovanja predsednika Nikolasa Madura u SAD kako bi se pred američkim pravosuđem suočio sa navodnim optužbama za narko-terorizam i trgovinu narkoticima i oružjem, Repajićeva ukazuje na nepokorni duh latinoameričkih naroda i kaže da danas nema kontinenta sa toliko levih i progresivnih društava kao što je Latinska Amerika, kao i da je “preko šest decenija otpora Kube već ušlo u legendu”, ali otpor, dodaje, postoji ili je postojao i u Venecueli, Boliviji, Brazilu, Čileu, Meksiku, Nikaragvi, Hondurasu…

“O režimu predsednika SAD Donalda Trampa među kritičarima se govori kao o nekakvoj iracionalnoj anomaliji američke politike, a među podržavaocima kao o istinskom povlačenju američkog imperijalizma. Međutim, on je zapravo pokušaj konsolidovanja imperije u krizi, koji uključuje i neka strateška povlačenja, ali i daleko otvoreniju i manje umivenu agresiju. U tom konsolidovanju ključno je mesto Latinske Amerike”, analizira Repajićeva u kraćem razgovoru za portal “Simptom”.

Svetska politička javnost i dalje je u šoku kada se radi o američkoj vojnoj operaciji bez presedana u Venecueli koja je rezultirala nasilnim odvođenjem predsednika Nikolasa Madura u SAD. 

Na unutrašnjopolitičke teme i upitana planira li se među istinskim levičarima izlazak na naredne izbore, bilo predsedničke bilo parlamentarne, kad god do njih bude došlo, predsednica PRL-a ističe da se, kada se govori o izborima i izbornim uslovima, po pravilu zanemaruje materijalna strana — izborni proces u Srbiji je užasno skup, navodi.

“Ne iznenađuje ni činjenica da je tako, ni činjenica da se o tome ne govori. Politički establišment decenijama postavlja izborne uslove tako da na parlamentarnim izborima praktično većina radnog naroda ostaje nepredstavljena. Mi se trudimo da prevaziđemo činjenicu da su izbori preskupi, a da mi nemamo bogate finansijere i od toga koliko u tome uspemo zavisiće izlazak ili neizlazak na izbore”, kaže ona.

Prema njenim rečima, drugi faktor je i očekivana referendumska atmosfera u kojoj će se odvijati naredni izbori, između vladajuće koalicije i najavljene studentske liste.

“Ozbiljno analiziramo situaciju, a konačnu odluku ćemo doneti kada izbori budu raspisani”, napomenula je Milena Repajić.

Partija radikalne levice osnovana je u Beogradu 2020. godine, a, zanimljivo, među njenim osnivačima bio je i Jovo Bakić, jedan od (među profesorima) protagonista studentskog pokreta i mogući kandidat na budućoj studentskoj listi.

Prva predsednica PRL-a je Milena Repajić.

Simptom/M. M.