Do dospeća bi moglo da dođe jer država nije omogućila nastavak realizacije projekta odnosno potpuno izvršenje ugovora. O kom obimu potencijalnog problema je reč pokušali su da ilustruju poređenjem podataka da je kredit vredan oko milijardu dolara dok je za isplatu penzija na mesečnom nivou potrebno 750 miliona. Kredit bi Srbija trebalo da vrati za 240 meseci, a ne u jednoj godini ili mesecu, ocenili su u AK.

Primeri kršenja ugovora

Profesor Filozofskog fakulteta Ognjen Radonjić, koji je ukazao na ovaj problem, izneo je nekoliko primera koji, po mišljenju Anketne komisije, ukazuju na kršenje Komecijalnog ugovora kineske i srpske strane. On je podsetio da je kineski konzorcijum CRIC-CCCC bio dužan po ugovoru da angažovanje kineskih kompanija ograniči na najviše 54% dok je za angažovanje drugih kompanija morao da dobije saglasnost Ministarstva građevinarstva i Infrastrukture železnice Srbije.

 “Ništa od navedenog nije izvršeno. Makar prema do sada objavljenoj i pregledanoj dokumentaciji.

Naime, Konzorcijum je celokupan posao, u obimu od 100%, predao kineskim podizvođačima CCECC, CRCC11, CRDC, CRCEBG. A, pre svega kompaniji CCECC za radove na staničnoj zgradi železničke stanice u Novom Sadu“, rekao je Radonjić.

Prema njegovim rečima, ogranak CCECC, koji nije strana u Komercijalnom ugovoru, je dalje posao ustupio svojim podizvođačima. Dominantno kompaniji Starting za radove na zgradi železničke stanice.

Podizvođače birao neko ko nije potpisnik ugovora

„Izbor domaćih podizvođača nije izvršen uz poštovanje ugovorenih načela konkurencije, transparentnosti i javnog odabira podizvođača, već na osnovu „prijateljskih dogovora“. Takođe, nisu svi domaći podizvođači dobili saglasnost Srbije. Zašto? Zato što CCECC i nije direktno obavezan Komercijalnim ugovorom. Jer, isti nije potpisao niti je istom na bilo koji način pristupio. Dakle, Izvođač je prekršio Komercijalni ugovor, a Vlada je to izričito ili prećutno odobrila“, ocenio je Radonjić.

Dodao je da ne postoje dokumenta koja će pokazati da li je ugovor prekršen i u delu oko nabavke materijala.

Treći problem na koji je ukazao jeste i da je država po ugovoru obavezna da garantuje da se sredstva kredita sa kineskom Eksim bankom ne koriste za isplatu provizija u ovom poslu.

„Postavlja se pitanje da li u nedostatku finansijske dokumentacije može da se bez sumnje zaključi da sredstva kredita nisu korišćena za plaćanje provizija za dobijanje poslova. Primera radi, može li da se tumači da je konzorcijum samo naplatio proviziju za prepuštanje posla drugim podizvođačima suprotno Komercijalnom ugovoru? Ako ne, za šta je tačno konzorcijum plaćen ako nije radio ništa već je sve radove prepustio podizvođačima i to suprotno članu 16 Komercijalnog ugovora“, rekao je Radonjić.

Prema mišljenju Anketne komisije, pomenuta neizvršenja iz Komercijalnog ugovora i eventualno korišćenje sredstava za isplatu provizija daju osnov Eksim banci da ugovor raskine i zahteva trenutni povraćaj odobrenog iznosa kredita.

 
Država mora da ima sve dokumente izvođača
On se osvrnuo i na odgovor Ministarstva građevinarstva na nalaze Ekspertske komisije Univerziteta u Beogradu o nedostajućoj dokumentaciji. U tom odgovoru, Ministarstvo je navelo da ne poseduje dokumente oko izbora podizvođača. I da su oni stvar ugovornih odnosa izvođača i podizvođača.

Radonjić je ocenio da je „Ministarstvo još jednom obmanulo javnost“. On je podsetio na tačke ugovora 2.6.1. i 2.9.1. da izvođač mora da ima u posedu svaki svoj dokument. I da je dužan da finansijeru (Vlada Srbije) dostavi svaki svoj dokument. Takođe, dužan je da dostavi sve poverljive podatke i druge informacije koje nadzor zahteva kako bi utvrdio da li se postupa u skladu s ugovorom.

„Ako država nema dokumentaciju, da li je tražila od izvođača? Ako jeste, a nema je, zašto je nije dobila? Ako izvođač na zahtev nije dostavio traženu dokumentaciju ili je nema, može se konstatovati da je povređen ugovor. To daje osnov Eksim banci da ga raskine i zahteva trenutni povraćaj odobrenog iznosa“, upitao je Radonjić.

Veliki promet i velika imovina

Profesor novosadskog Fakulteta tehničkih nauka Dušan Dobromirov se u analizi osvrnuo na kompaniju CCECC. Anketna komisija analizirala je njihovo poslovanje u 2023. koje ne obuhvata samo radove na stanici već sve projekte u Srbiji.

Ogranak te kompanije u posmatranoj godini imao je promet od 216 miliona evra, imovinu od 30 miliona i 110 zaposlenih. Dobromirov je ocenio da je reč o velikoj vrednost imovine posmatrano po zaposlenom. Dodao je i da se u finansijskim podacima vide i velike obaveze prema domaćim i stranim partnerima. Veći deo obaveza (60%) je prema stranim kompanijama dok su prema domaćim oko 40%.

Poreska uprava ima sve fakture

„Tako veliki obim prometa zahteva reviziju finansijskih izveštaja i vidimo da se revizorska kuća na šest mesta ograđuje i daje mišljenje da podaci nisu objektivno i istinito predstavljeni. Reč je o podacima o iznosu većem od 100 miliona evra. To govori da se finansijska dokumentacija nije uredno vodila i u skladu s propisima“, ocenio je Dobromirov.

Dodao je da to govori i o „bahatom i kolonijalističkom odnosu“ prema propisima, ali i prema građanima Srbije

On je ukazao da je kineska kompanija bila u obavezi da podnosi fakture Poreskoj upravi bez obzira na to da li su oslobođeni poreza. To znači, smatra Dobromirov, da Poreska uprava i država imaju u svom posedu sve fakture i da mogu da ih daju na uvid onome ko je zainteresovan.

Obradović: I nadzor potvrdio da je stanica bezbedna

Profesor beogradskog Fakulteta organizacionih nauka Vladimir Obradović predstavio je javnosti list građevinskog dnevnika od 4. jula odnosno dan pre nego što je otvorena stanica za putnike. U njemu se, kako je naveo Obradović, konstatuje da je izvršen pregled prostorija u krilu B i takođe se navodi da su se „stekli uslovi za otvaranje krila B za korišćenje putnika“.

Prema njegovim rečima, tim dokumentom je Ežis konstatovao da je stanica bezbedna za putnike.

On je postavio pitanje o kakvoj kompaniji je reč, a potom izneo podatke Svetske banke da je ova međunarodna finansijska institucija Ežisu na nekoliko projekata u svetu uskratila mogućnost da radi zbog „povezanosti s prevarnim radnjama“. Obradović je podsetio da se to dogodilo 2018. u Indoneziji i 2020. kada su u Francuskoj postigli vansudsko poravnanje. Takođe, i 2024. je Interamerička razvojna banka zabranila učešće Ežisa u projektima zbog povezanosti s optužbama za prevarne aktivnosti. Obradović je podsetio da se zabrane i dalje mogu videti na sajtu Svetske banke.

Maja Gojković i nuklearna energija
Obradović je naveo da Ežis nije samo nadzirao radove na novosadskoj stanici već radi i na drugim strateškim projektima u Srbiji. Tu je pomenuo učešće na projektu izgradnje dve linije metroa, pruzi Beograd – Niš, EXPO i dr. Takođe, kao deo konzorcijuma dobili su posao izrade tehničke studije o nuklearnoj energiji u Srbiji.

„Ako vas ovo ne zabrinjava dovoljno, dodaću da je na čelu tela koje brine o nuklearnoj energiji u Srbiji Maja Gojković, koja je rekla javnosti da je stanica „najbezbednija. Oni će brinuti o nuklearnoj energiji, a predsednik će ih verovatno zvati da završe pre roka“, rekao je Obradović.

Simptom/Forbes