Amerikanac Robert Prevost je novi Papa. Uzeo je ime Lav XIV.
video Vaticannews
Obratio se vernicima na prepunom trgu Svetog Petra u Rimu.
“Hvala papa Frančesko, ostaješ sa nama, a mi, bez straha, ruku pod ruku , sa ljubavlju za sve ljude na svetu, nastavljamo dalje, otvoreni za sve”, rekao je novi papa u prvom obraćanju.
Novi papa izabran je u četvrtom krugu glasanja nešto posle 18 časova.
Simptom/Vaticannews
Crni dim se pojavio iz dimnjaka iznad Sikstinske kapele juče u 21:00, signalizirajući da je održano prvo glasanje na konklavi i da je završeno bez izbora pape.
Oko 45.000 ljudi okupilo se na Trgu Svetog Petra da sačeka saopštenje, koje se očekivalo nešto posle 19 časova. Na kraju su morali da čekaju do 9.
Među onima na trgu bio je i đakon Nikolaj Nkoronko iz Tanzanije. Govoreći za Vatican Nevs, on je rekao: „Naša uloga ovde je da se molimo i da se pridružimo drugim hrišćanima, drugim katolicima, da se molimo da Sveti Duh vodi ceo proces.
„Gde god dolazi novi papa“, naglasio je đakon Nkoronko, „bilo da je to Afrika, Azija, Amerika, ono što nam je potrebno jeste da nam je potreban sveti papa. Potreban nam je papa koji će voditi Crkvu i koji će biti pastir Crkve“.
Simptom/Vaticannews
Jedno od nasleđa pape Franje, koji je preminuo prošlog meseca u 88. godini, jeste što je iza sebe ostavio veoma raznolik, ali i podeljen kolegijum kardinala – neke u skladu s progresivnom crkvom koju je promovisao, a druge koji žele da ponište njegove promene i vrate vreme unazad.
Ukupno 133 kardinala sa pravom glasa upoznavali su se međusobno i delili vizije o budućnosti crkve tokom svakodnevnih sastanaka pre konklave, koji su počeli 28. aprila.
Ipak, težinu zadatka najbolje je sumirao Ignatius Suharjo Hardjoatmodjo, nadbiskup Džakarte, koji je poslednji stigao u Rim i u ponedeljak pokušavao da nadoknadi propušteno.
„Mnogo je konfuzije“, rekao je novinarima nakon što je saslušao govore 50 kardinala. „Čuli smo mnogo različitih mišljenja, nije lako izvući zaključke“.
Kardinali su se poslednji put sastali u utorak ujutru, pre nego što su se preselili u svoje smeštaje u Kući Svete Marije (Casa Santa Maria), gde će morati da predaju svoje mobilne telefone i ostanu izolovani od spoljnog sveta sve dok ne izaberu novog papu, napuštajući zgradu samo za vožnju autobusom između pansiona i Sikstinske kapele.
Kardinali polažu zakletvu na tajnost, kao i svi pripadnici osoblja Vatikana koji im pomažu — od kuvara i čistača do vozača i medicinskog osoblja.
Svakog dana održavaju se dve runde glasanja – jedna ujutru i jedna popodne. Dim se ispušta iz dimnjaka postavljenog na vrhu Sikstinske kapele na kraju svake runde – ako je crn, to znači da izbor nije doneo odluku ako je beo, to znači da je novi papa izabran. Ako se izbori oduže, kardinali će uzeti dan pauze za razmišljanje nakon tri puna dana glasanja.
Spekulacije o tome ko će naslediti papu Franju bile su prisutne i pre njegove smrti, a sa svakim danom lista potencijalnih kandidata za papu – tzv. papabili – sve je duža i sada broji više od 20 imena.
U poslednjim danima, u prvi plan se pojavio Robert Prevost, umereni kardinal iz Sjedinjenih Američkih Država, poznat po svom „čvrstom rasuđivanju i izraženoj sposobnosti slušanja“, prema katoličkom listu Crux.
Prevost je, čini se, potisnuo u drugi plan još jednog umerenog favorita, Pjetra Parolina, državnog sekretara Vatikana, koji se smatra izuzetnim diplomatom, ali možda previše dosadnim da bi predvodio 1,4 milijarde katolika širom sveta.
Još jedan favorit je Luis Antonio Tagle, reformista sa Filipina, poznat pod nadimkom „azijski Franja“. Međutim, zajedno sa Parolinom, kritikovan je zbog lošeg postupanja u slučajevima seksualnog zlostavljanja dece od strane sveštenika.
Pored Taglea, u progresivni tabor spadaju i italijanski kardinali Mateo Zupi i Pierbatista Pizabala, mirotvorac koji godinama živi u Jerusalimu, kao i Žan-Klod Helerik iz Luksemburga, Timoti Redklif iz Velike Britanije i Majkl Černi iz Kanade.
Na tradicionalističkoj strani su Peter Erdo iz Mađarske i Robert Sara, kardinal iz Gvineje koji je kritikovao papinstvo Franje.
Iako nisu među vodećim kandidatima, među onima koji lobiraju za konzervativnog naslednika nalaze se Rejmond Berk, američki biskup koji podržava Donalda Trampa, i Gerhard Miler iz Nemačke, koji je upozorio da bi crkva mogla da se podeli ako ne bude izabran pravoverni papa.
Ali, kako kaže stara izreka o izboru pape: „Ko uđe u konklavu kao papa, izađe iz nje kao kardinal“, retko koji favorit na početku procesa izdrži sve krugove glasanja. Klasičan primer toga je Horhe Mario Bergoljo, koji 2013. godine nije važio za ozbiljnog kandidata, ali je na kraju konklave postao papa Franjo.
Jedna stvar oko koje su se kardinali činili složni uoči konklave jeste potreba da novi papa bude sposoban da „bude most i vodič za dezorijentisano čovečanstvo obeleženo krizom svetskog poretka“, dok su istovremeno potvrdili svoju posvećenost da „podrže novog papu“, rekao je jedan zvaničnik Vatikana na brifingu za medije u ponedeljak.
„Ovi ljudi vere ulaze u konklavu verujući da je Bog već izabrao sledećeg papu,“ rekla je Andrea Vrede, vatikanska dopisnica za NOS, holandsku javnu radio-televiziju.
„Sada treba da otkriju ko je taj izbor. To je nepredvidivo jer ima mnogo novih elektora koji se međusobno ne poznaju dobro, pošto Franja nikada nije organizovao sastanke kardinala, pa nikada nisu bili pozivani da asistiraju ili savetuju papu. Tako da se svi, bilo da su skroz levo ili skroz desno, slažu u jednoj stvari: žele veće učešće u upravljanju kod sledećeg pape.“
Još nešto oko čega izgleda da postoji opšti konsenzus jeste da konklava mora biti kratka, verovatno da ne traje duže od tri do četiri dana.
„Mislim da već imaju nekoga na umu,“ rekla je Severina Bartonitšek, vatikanska dopisnica nemačke katoličke novinske agencije KNA.
„Glavni zadatak novog pape biće da ujedini crkvu. To je uvek zadatak svakog pontifika, ali će za sledećeg papu to biti posebno ključno. Da, moraće da se bavi evangelizacijom, ali i pitanjima kao što su slučajevi zlostavljanja. Potreban nam je papa koji se neće bojati da se uhvati u koštac sa tim problemom.“
Simptom/Danas
Konklava će početi iza zatvorenih vrata Sikstinske kapele u sredu poslepodne, a svi kardinali mlađi od 80 godina imaju pravo da učestvuju u izboru nasednika pape Franje, koji je preminuo prošlog meseca.
Neki kardinali traže novog papu koji će nastaviti Franjine napore za transparentniju i gostoljubiviju Crkvu, dok drugi traže vraćanje tradicionalnijim korenima koji naglašavaju doktrinu.
Konklave se često održavaju tokom nekoliko dana, s više glasanja pre nego što kandidat osvoji potrebnu većinu od tri četvrtine da postane papa.
Katolički kardinali širom sveta sastaju se gotovo svakodnevno od dana nakon Franjine smrti 21. aprila kako bi razgovarali o stanju Crkve koja broji 1,4 milijarde članova, a broj sveštenika koji učestvuju postepeno raste.
Vatikan je saopštio da je 180 kardinala, uključujući 132 elektora, učestvovalo na sastanku u ponedeljak ujutro, dok je 133. elektor takođe u Rimu, ali nije učestvovao u diskusijama.
Dva kardinala, jedan iz Španije i jedan iz Kenije, neće se pridružiti konklavi iz zdravstvenih razloga, saopštio je Vatikan.
Među pitanjima koja su obrađena u ponedeljak bila je i „snažna zabrinutost“ zbog podela unutar Crkve, rekao je glasnogovornik Vatikana – što je moguća referenca na podele oko Franjine odluke da dozvoli blagoslov za istospolne partnere i da otvori diskusiju o ulozi žena u Crkvi.
Kardinali su takođe govorili o profilu budućeg pape – „figure koja mora biti prisutna, blizu, sposobna biti most i vodič… pastir blizak stvarnom životu ljudi“, rekao je portparol, prenosi Rojters.
Simptom/Nova
Čiprijani, koji je optužen za seksualni napad na tinejdžera pre više od 40 godina, bio je prisutan na pripremnim sastancima za izbor novog pape, što je izazvalo burne kritike i negodovanja, prenosi francuski BFM.
Kardinal Čiprijani, koji je bio nadbiskup Lime i kog je papa Jovan Pavle II imenovao za kardinala 2001. godine, već je bio pod sankcijama pape Franje.
Iako je papa Franja 2019. godine naložio da Čiprijani bude udaljen iz Perua i da ne nosi kardinalske odore, Čiprijani je nastavio da prisustvuje događajima u Vatikanu, što je izazvalo osude među organizacijama koje se bave zaštitom žrtava seksualnog nasilja.
“Za Peruansku mrežu preživelih, prisustvo Čiprijanija na konklavi je neoprostivo i ponovo stavlja žrtve u poziciju da budu žrtvovane. Ovo je uznemirujuća poruka koja potkopava poverenje u kriterijume za izbor sledećeg pape”, navedeno je u saopštenju organizacije.
Čiprijani je ranije negirao optužbe, tvrdeći da nije počinio nikakav zločin, ali žrtva, koja sada ima 58 godina, tvrdi da ga je sveštenik seksualno zlostavljao u vreme kada je imao 16 ili 17 godina.
Iako je Čiprijani prešao starosnu granicu za učešće u konklavi, jer ima 80 godina, i dalje ima pristup pripremnim sastancima, što je izazvalo dodatne kritike.
Kodirektorka nevladine organizacije “Bishop Accountability”, En Baret Dojl, koja dokumentuje zlostavljanja koja su izvršili sveštenici, ističe da prisustvo Čiprijanija na sastancima pokazuje jaz između reči i postupaka Crkve u vezi sa napadima.
Za mnoge posmatrače, reforme koje je papa Franja preduzeo u borbi protiv seksualnog nasilja u Crkvi smatraju se nedovoljnim.
Udruženja preživelih smatraju da su reforme ostale na nivou slogana i da prava žrtava još uvek nisu adekvatno zaštićena.
Simptom/Newsmax Balkans
Iako se svaka konklava završava izborom novog poglavara, trajanje samog procesa variralo je kroz istoriju. Kako piše Euronews, najduža konklava trajala je 2 godine i 9 meseci, koja se završila izborom Grgura X, dok je najkraća, kada je izabran papa Julije II, trajala svega nekoliko sati.
Pre početka konklave, kardinali okupljeni u Vatikanu polažu svečanu zakletvu da će čuvati poverljivost i poštovati stroga pravila postupka. Nakon toga, svi koji nisu deo konklave napuštaju Sikstinsku kapelu. Ovaj trenutak obeležava čuveni uzvik “Extra omnes!“ – što znači “Svi napolje!“
Proces glasanja započinje istog dana, sa jednim glasanjem uveče, dok se u narednim danima održavaju po dva glasanja ujutru i dva popodne. Svaki kardinal tajno upisuje ime svog kandidata na listić sa latinskim natpisom “Eligo in Summum Pontificem” – Biram za vrhovnog pontifa – zatim ga pažljivo savije i ubaci u posudu na oltaru.
Po okončanju svakog kruga glasanja, listići se spaljuju u peći unutar kapele. Ako nijedan kandidat nije dobio potrebnu dvotrećinsku većinu, dodaje se hemijska supstanca koja stvara crni dim – znak da poglavar još nije izabran. Nakon što kardinali izaberu papu, dim koji izlazi kroz dimnjak kapele postaje beo, što je ujedno i poruka da je Rimokatolička crkva dobila novog poglavara.
Objava naslednika Svete Stolice sledi odmah nakon izbora novog pape. Dekan Kardinalskog zbora upućuje izabranom kandidatu pitanje: “Prihvataš li svoj kanonski izbor za vrhovnog pontifa?“ Ako kandidat pristane, bira svoje papinsko ime. Istovremeno, sastavlja se interni zapis o glasanju i prihvatanju izbora koji nije dostupan javnosti.
Ubrzo zatim, najstariji kardinal-đakon izlazi na balkon Bazilike svetog Petra i objavljuje svetu poznate reči: “Habemus Papam!“ – “Imamo papu!“ Odmah nakon toga, papa se pojavljuje na balkonu gde uz kratko obraćanje daje blagoslov poznat kao “Urbi et Orbi” – “Gradu i svetu”.
Dalje, novoizabrani poglavar Rimokatoličke crkve odlazi u “sobu suza” Sikstinske kapele, gde oblači papsku odoru.
A nekoliko dana nakon konklave, na Trgu Svetog Petra održava se inauguraciona misa kojom novi papa zvanično započinje svoj pontifikat. Tokom te svečanosti prima palij – vuneni pojas koji označava njegovu pastirsku ulogu, kao i “ribarski prsten”, simbol nasledstva Svetog Petra.
Po preuzimanju pune vlasti nad Svetom Stolicom, papa započinje upravljanje Katoličkom crkvom: imenuje i potvrđuje ključne zvaničnike, izdaje prve enciklike kojima oblikuje svoju pastoralnu agendu, a potom preuzima stan u Apostolskoj palati.
Simptom/Euronews Srbija
