Amerikanac Robert Prevost je novi Papa. Uzeo je ime Lav XIV.
video Vaticannews
Obratio se vernicima na prepunom trgu Svetog Petra u Rimu.
“Hvala papa Frančesko, ostaješ sa nama, a mi, bez straha, ruku pod ruku , sa ljubavlju za sve ljude na svetu, nastavljamo dalje, otvoreni za sve”, rekao je novi papa u prvom obraćanju.
Novi papa izabran je u četvrtom krugu glasanja nešto posle 18 časova.
Simptom/Vaticannews
Konklava će početi iza zatvorenih vrata Sikstinske kapele u sredu poslepodne, a svi kardinali mlađi od 80 godina imaju pravo da učestvuju u izboru nasednika pape Franje, koji je preminuo prošlog meseca.
Neki kardinali traže novog papu koji će nastaviti Franjine napore za transparentniju i gostoljubiviju Crkvu, dok drugi traže vraćanje tradicionalnijim korenima koji naglašavaju doktrinu.
Konklave se često održavaju tokom nekoliko dana, s više glasanja pre nego što kandidat osvoji potrebnu većinu od tri četvrtine da postane papa.
Katolički kardinali širom sveta sastaju se gotovo svakodnevno od dana nakon Franjine smrti 21. aprila kako bi razgovarali o stanju Crkve koja broji 1,4 milijarde članova, a broj sveštenika koji učestvuju postepeno raste.
Vatikan je saopštio da je 180 kardinala, uključujući 132 elektora, učestvovalo na sastanku u ponedeljak ujutro, dok je 133. elektor takođe u Rimu, ali nije učestvovao u diskusijama.
Dva kardinala, jedan iz Španije i jedan iz Kenije, neće se pridružiti konklavi iz zdravstvenih razloga, saopštio je Vatikan.
Među pitanjima koja su obrađena u ponedeljak bila je i „snažna zabrinutost“ zbog podela unutar Crkve, rekao je glasnogovornik Vatikana – što je moguća referenca na podele oko Franjine odluke da dozvoli blagoslov za istospolne partnere i da otvori diskusiju o ulozi žena u Crkvi.
Kardinali su takođe govorili o profilu budućeg pape – „figure koja mora biti prisutna, blizu, sposobna biti most i vodič… pastir blizak stvarnom životu ljudi“, rekao je portparol, prenosi Rojters.
Simptom/Nova
“Atmosfera je veoma mirna, to je trenutak za dijalog”, rekao je danas kolumbijski kardinal Horhe Enrike Imenes Karvahal (Jorge Enrique Jimenez Carvajal).
On je dodao da je dijalog širok i otvoren, navodeći da se u konklavi “ne govori o pritisku, polarizaciji ili manipulaciji”.
“Slušamo jedni druge, i svako će odlučiti pred Bogom”, rekao je kardinal.
Svakog jutra, oko 200 “prinčeva Crkve”, od kojih se neki nikada ranije nisu sreli, okuplja se u dvorani Pavla VI u Vatikanu na opštim kongregacijama, sastancima iza zatvorenih vrata gde raspravljaju o prioritetima za budućnost institucije stare 2000 godina, piše Beta.
Među njima, 133 kardinala, mlađih od 80 godine, učestvovaće u konklavi, a dva kardinala su najavila svoje odsustvo iz zdravstvenih razloga.
Atmosfera je “porodična, prijateljska i puna poštovanja”, rekao je novinarima argentinski kardinal Anhel Siksto Rosi (Angel Sixto Rossi).
“Slušamo ljude koje možda nikada ranije nismo čuli, i to nam daje smernice”, rekao je španski kardinal Kristobal Lopes Romero (Cristoval Lopez), nadbiskup Rabata.
Na konklavi će biti potrebne dve trećine glasova da bi se izabrao papa, čije će ime potom biti objavljeno u poruci “Urbi et orbi (Gradu i narodu)”.
Na pitanje o mogućem trajanju konklave, salvadorski kardinal Gregorio Roza Čaves (Rosa Chavez) je pomenuo da će trajati “najviše tri dana”.
Što se tiče verovatnoće konsenzusa u kontinuitetu sa papom Franjom, salvadorski kardinal je rekao da je to ono što on oseća i što se percipira u u atmosferi.
Papa Franja preminuo je u 89. godini na uskršnji ponedeljak, 21. aprila i sahranjen je u subotu u bazilici Svete Marije Velike.
Simptom/Beta
Poslanik Hrišćansko-demokratske unije (CDU) Johan Vadepul (62) biće novi ministar spoljnih poslova. Merc je Vadepula već slao na diplomatske misije u London, Pariz, Varšavu i Rim, a kao lojalan i stručan saradnik pratio je Merca i na ranijim putovanjima u Kijev i London, piše table.media.
Pravnik Vadepul je član Bundestaga od 2009. godine, zamenik je šefa poslaničke grupe demohrišćana i kao takav zadužen za evropsku i spoljnu politiku. Važi za čoveka koji odlučno podržava Ukrajinu i zalaže se za transatlantske odnose Nemačke i Evrope.
Vadepul je i jedan od pet potpredsednika Parlamentarne skupštine NATO, zalaže se za jačanje nemačke spoljne politike i oštar je kritičar svoje prethodnice na čelu ministarstva Analene Berbok.
Ministarstvo unutrašnjih poslova trebalo bi, prema informacijama portala, da pripadne Aleksanderu Dobrintu (54), iz sestrinske bavarske Hrišćansko sociijalne unije (CSU).
Sociolog Dobrint je predsedavajući poslanika CSU u jedinstvenoj poslaničkoj grupi demohrišćana, a bio je ministar saobraćaja i digitalne infrastrukture u kabinetu Angele Merkel.
Dobrint je deo konzervativne struje u svojoj partiji, izjašnjavao se protiv bilo kakvih koalicija sa partijom Savez90/Zeleni, a zbog izjava poput one da je Nemačkoj potrebna „konzervativna revolucija“ i, primera radi, oštrog protivljenja dvojnom državljanstvu ili zakonskom izjednačavanju istopolnih brakova, pripisivano mu je i da je naklonjen desničarskom populizmu.
Hrišćansko socijalna unija (CSU), koja inače važi za konzervativniju partiju od savezne CDU, imaće sa Florijanom Hanom (51), bliskim saradnikom bavarskog premijera i lidera CSU Markusa Zedera i državnog ministra u Ministarstvu spoljnih poslova. Han je ujedno i potpredsednik Međunarodne demokratske unije (IDU), koja okuplja 78 evropskih konzervativnih demohrišćanskih stranaka.
Prema pisanju table.media, Merc će jednu od najvažnijih funkcija poveriti dosadašnjem poslovođi poslaničke grupe Torstenu Fraju (51), koji će biti šef njegovog kabineta i ministar za posebne zadatke.
Fraj je pravnik, član CDU, važi za sposobnog organizatora i, kako piše table.media, proteklih meseci je po ceo dan obavljao zadatke za budućeg kancelara.
Oštre kritike aktivista za zaštitu ljudskih prava izazvale su 2023. njegove reči da treba ograničiti pravo na azil, koje su ocenjene kao suprotne ustavu, Evropskoj konvenciji o ljudskim pravima i temeljnim ugovorima Evropske unije.
Iznenađenje na spisku budućih ministara je, piše portal, diplomirana hemičarka Katerina Rajhe (51), koju Merc sa posla menadžerke za energetiku u velikoj firmi Vestenerdži AG u Esenu, planira da postavi na čelo ministarstva privrede.
Simptom/Nova.rs/Beta
Taj datum je odlučen na sastanku kardinala iza zatvorenih vrata u Vatikanu, prvom od sahrane pape Franje u subotu, rekao je izvor.
Oko 135 kardinala, svi mlađi od 80 godina i iz celog sveta, imaju pravo da učestvuju u konklavi i odluče ko bi trebalo da bude sledeći vođa Crkve od 1,4 milijarde članova.
Prethodne dve konklave, 2005. i 2013. godine, trajale su samo dva dana.
Međutim, švedski kardinal Anders Arborelijus rekao je u ponedeljak da očekuje da će ova konklava potrajati duže, jer se mnogi kardinali koje je imenovao papa Franja nikada ranije nisu sreli.
Franja je dao prioritet imenovanju kardinala iz mesta koja ih nikada nisu imala, kao što su Mjanmar, Haiti i Ruanda.
„Ne poznajemo se“, rekao je Arborelijus, jedan od oko 135 kardinala mlađih od 80 godina koji će ući u konklavu.
Franja, papa od 2013. godine, umro je 21. aprila u 88. godini. Njegova sahrana u subotu i procesija kroz Rim do mesta sahrane u bazilici Svete Marije Major privukli su publiku procenjenu na više od 400.000, podseća Rojters.
Simptom/Danas
Papa je poglavar Katoličke crkve. Rimokatolici veruju da on predstavlja direktnu liniju ka Isusu Hristu. Smatra se živim naslednikom Svetog Petra, koji je bio glavni među prvim Hristovim učenicima, apostolima.
To mu daje punu i neospornu moć nad čitavom Katoličkom crkvom i čini ga važnim izvorom autoriteta za oko 1,4 milijarde katolika u svetu.
Iako mnogi katolici često konsultuju Bibliju za smernice, oni se takođe mogu obratiti papinom učenju, koje reguliše verovanja i praksu Crkve.
Otprilike polovina svih hrišćana širom sveta su rimokatolici. Druge denominacije, uključujući protestante i pravoslavne hrišćane, ne priznaju papin autoritet.
Šta se dešava kada papa umre
Papska sahrana je tradicionalno bila složena ceremonija, ali je papa Franja nedavno odobrio planove da ceo postupak bude mnogo manje komplikovan.
Prethodne pape su sahranjivane u troslojnim kovčezima od čempresa, olova i hrasta. Papa Franja odlučio se za jednostavan drveni kovčeg obložen cinkom.
On je takođe ukinuo tradiciju postavljanja papinog tela na podignutu platformu – poznatu kao katafal – u bazilici Svetog Petra za javno gledanje.
Umesto toga, ožalošćeni će biti pozvani da odaju poštu a njegovo telo ostaje u kovčegu, sa uklonjenim poklopcem.
Franja će takođe biti prvi papa posle više od jednog veka koji će biti sahranjen izvan Vatikana.
On će biti položen u bazilici Svete Marije Velike, jednoj od četiri glavne papske bazilike u Rimu.
Bazilika je crkva kojoj je Vatikan dodelio poseban značaj i privilegije. Glavne bazilike imaju posebnu vezu sa papom.
Ko bira novog papu
Novog papu biraju najviši zvaničnici Katoličke crkve, poznati kao Kardinalski zbor.
Sve kardinale imenuje direktno papa i obično su rukopoloženi u biskupe.
Trenutno ima 252 kardinala, od kojih 138 ima pravo da glasa za novog papu.
Ostali su stariji od 80 godina, što znači da ne mogu da učestvuju na izborima, iako se mogu uključiti u raspravu o tome ko treba da bude izabran.
Kako se bira papa i šta je konklava
Kada papa umre (ili podnese ostavku, kao u izuzetnom slučaju pape Benedikta XVI 2013. godine), kardinali se pozivaju na sastanak u Vatikan, nakon čega sledi konklava, kako su izbori poznati.
U periodu između papine smrti i izbora njegovog naslednika, Kardinalski zbor upravlja Crkvom.
Posle obreda sahrane pape i pošto se na opštim i posebnim sednicama kardinala sve pripremi za konklavu, kardinali se sakupljaju, određenog dana, ne pre 14. a ni posle 20. dana od smrti pape, u Crkvi Svetog Petra na misi. Istog dana posle podne, skupljaju se u kapeli Svetog Pavla u Apostolskoj palati, i u svečanoj procesiji idu do Sikstinske kapele, gde se u strogoj tajnosti održava izbor.
Pojedinačni kardinali glasaju za svog željenog kandidata dok se ne utvrdi pobednik, što je proces koji može potrajati nekoliko dana. U prethodnim vekovima glasanje je trajalo nedeljama ili mesecima. Neki kardinali su čak umrli tokom konklava.
Jedini trag o tome kako teku izbori je dim koji izlazi dva puta dnevno od paljenja kardinalskih glasačkih listića. Crni dim znači negativan odgovor. Tradicionalni beli dim znači da je novi papa izabran.
Kako se javno objavljuje odluka o novom papi
Nakon što se beli dim podigne, novi papa se obično pojavljuje u roku od sat vremena na balkonu koji gleda na Trg Svetog Petra.
Viši kardinal koji učestvuje na konklavi objaviće odluku rečima “Habemus Papam” – „Imamo papu”.
Zatim će predstaviti novog papu njegovim izabranim papskim imenom, koje može ali ne mora biti njegovo originalno ime.
Na primer, papa Franja je rođen kao Horhe Mario Bergoljo, ali je izabrao drugo ime za svoje papstvo u čast svetog Franje Asiškog.
Ko može postati papa
U teoriji, svaki rimokatolik koji je kršten može biti izabran za papu.
U praksi, međutim, kardinali radije biraju jednog iz svojih redova.
Kada je papa Franja izabran na prethodnoj konklavi 2013. godine, postao je prvi pontifik koji je došao iz Južne Amerike, regiona koji čini oko 28 odsto svetskih katolika.
Ali, i pored ovog istorijskog presedana, pretpostavlja se da će kardinali verovatno izabrati Evropljanina – i ne bi bilo iznenađenje da bude Italijan.
Od 266 papa izabranih do danas, 217 je bilo iz Italije.
Papina smrt se potvrđuje tako što dekan Kardinalskog zbora, koji ujedno ima ulogu i prelaznog pape, tri puta zlatnim čekićem udari glavu umrlog pape pozivajući ga njegovim krsnim imenom. Lekar može ali i ne mora prethodno da utvrdi smrt.
Posle toga, dekan skida Ribarov prsten s desne ruke preminulog pape i lomi ga na dva dela u prisustvu kardinala. Žig pokojnog pape se uništava, čime se sprečava moguća zloupotreba, a papska se rezidencija zatvara i pečati žigom. Jedini službenik koji zadržava svoju službu od smrti pape do izbora novoga je kardinal komornik Kardinalskog zbora
Simptom/RTS
Kako je saopšteno, predsednica Bundestaga Julija Klekner namerava da tog dana sazove parlament kako bi bio izabran šef vlade.
Preduslov je da do tada bude odobren koalicioni sporazum od strane CDU, Hrišćanske socijalne unije Bavarske (CSU) i Socijaldemokratske partije (SPD), kao i predlog Merca za saveznog kancelara od strane nemačkog predsednika Frank-Valtera Štajnmajera.
Simptom/Euronews.rs
Novi strateški projekti označavaju važnu prekretnicu u primeni Zakona o kritičnim sirovinama koji ima za cilj da obezbedi da evropska ekstrakcija, prerada i reciklaža strateških sirovina zadovolje 10, 40 i 25 odsto potražnje EU do 2030. godine.
Pomažući Evropi da ispuni ove ciljeve, novi strateški projekti znatno doprinose evropskoj zelenoj i digitalnoj tranziciji, istovremeno podržavajući evropsku odbrambenu industriju i vazduhoplovnu industriju.
Izabrani strateški projekati nalazi se u 13 država članica EU: Belgiji, Francuskoj, Italiji, Nemačkoj, Španiji, Estoniji, Češkoj, Grčkoj, Švedskoj, Finskoj, Portugaliji, Poljskoj i Rumuniji.
Oni pokrivaju jedan ili više segmenata lanca vrednosti sirovina, a ti strateški projekti pokrivaju 14 od 17 strateških sirovina navedenih u Zakonu o kritičnim sirovinama.
Ovo uključuje nekoliko projekata koji pokrivaju litijum (22 projekta), nikl (12 projekata), kobalt (10 projekata), mangan (7 projekata) i grafit (11 projekata) koji će posebno koristiti lancu vrednosti sirovina za baterije u EU.
Vrednost investicija 22,5 milijardi evra
Ovi projekti će osigurati da EU može u potpunosti da ispuni svoje standarde za ekstrakciju, preradu i reciklažu do 2030. godine za litijum i kobalt, dok će ostvariti značajan napredak za grafit, nikl i mangan. Drugi strateški projekti koji uključuju magnezijum i volfram doprineće otpornosti odbrambene industrije EU, koja se oslanja na upotrebu ovih materijala.
Ovi projekti su odabrani jer doprinose sigurnom snabdevanju EU strateškim sirovinama, pridržavaju se ekoloških, društvenih kriterijuma i kriterijuma upravljanja i tehnički su izvodljivi.
Da bi postali operativni, 47 strateških projekata imaju očekivanu ukupnu kapitalnu investiciju od 22,5 milijardi evra.
Na listi odabranih projekata nalaze se isključivo lokacije u zemljama članicama Evropske unije, i ne uključuju nalazišta van Unije.
Simptom/RTS
Na skupštini, održanoj u Zagrebu u prostorijama Srpskog kulturnog centra, Anja Šimpraga izabrana je za zamenicu Borisa Miloševića, dok Dragana Jeckov nastavlja svoj dosadašnji mandat kao zamenica predsednika SNV-a.
Tokom svog inauguracionog govora Milošević je naglasio da neće zaboraviti osnovnu ulogu zbog koje je SNV i osnovan, a to su “borba za ostvarivanje manjinskih prava, da se Srbi u Hrvatskoj osećaju jednakopravnim građanima, što znači borbu protiv svake diskriminacije, a pogotovo etničke i verske”.
”To se posebno odnosi na ostvarivanje prava na jezik i pismo, i borbu protiv govora mržnje. U borbi možemo biti uspešni samo ako budemo ono što smo bili do sada, jedinstveni, uporni i svoji, da vodimo svoju politiku ostvarivanja manjinskih prava”, poručio je Milošević.
On je tokom govora zahvalio dosadašnjem predsedniku SNV-a Miloradu Pupovcu, naglasivši da je Pupovac instituciju koju je osnivao, vodio 27 i gradio 28 godina, kao i da će nastaviti da je gradi i narednih godina.
“On će biti tu, jer nam treba njegovo znanje, životno i političko iskustvo s kojim se retko ko može meriti danas na političkoj sceni u Hrvatskoj, ali i šire”, rekao je novoizabrani predsednik SNV-a.
Milošević je istakao da su svi u SNV-u svesni da predstavljaju zajednicu koja je zbog rata demografski teško stradala i prošla put od konstitutivnog naroda, a potom statusa nove nacionalne manjine koja je imala značajan udeo u stanovništvu bez sopstvenih organizacija i institucija, sve do današnje situacije, gde traži način da učvrsti izgrađene institucije, održi njihovu relevantnost.
“Stoga je bitno da uključimo mlade u naše programe, ali ne samo u programe već i u upravljačke strukture. Ova mala promena u vođstvu SNV-a znači svakako jedan početak tranzicije u našim organizacijama prema budućnosti”, poručio je.
Dodao je da osim očuvanja i jačanja postojećih programa, predstoji veliki posao koji je tek u začetku, a to je rad kulturnih centara u punom kapacitetu.
Tokom Skupštine usvojeni su izveštaji o radu, finansijski izveštaj za 2024. i plan rada za 2025. godinu.
Na Skupštini su učestvovali izaslanik premijera Andreja Plenkovića Davor Božinović, potpredsednik Hrvatskog sabora Furio Radin, upravnik Ureda za ljudska prava i prava nacionalnih manjina Vlade Hrvatske Alen Tahiri, saborski zastupnici Veljko Kajtazi i Armin Hodžić, kao i predsednica Saveza Roma “Kali Sara” Suzana Krčmar ispred kluba manjina Hrvatskog sabora.
Kako se navodi, na Skupštini su učestvovali predstavnici ostalih srpskih manjinskih organizacija, kao i istaknuti Srbi u Hrvatskoj Vojislav Stanimirović, Dejan Drakulić, Nikola Vukobratović, Nikola Lunić, Jelena Nestorović, kao i direktor Srpske pravoslavne gimnazije u Zagrebu Slobodan Lalić.
Božinović: Integracija kroz očuvanje identiteta pravi put prema zajedničkoj budućnosti
U ime Vlade Hrvatske i premijera Plenkovića Skupštini SNV-a se obratio ministar Davor Božinović koji je istakao da su snaga dijaloga i odgovornost prema budućim generacijama svih građana Hrvatske temelj zajedničke političke zrelosti.
“Stabilnost i kohezija društva ne dele se podelama, već uključivošću i saradnjom. Vaša posvećenost tim poslovima pokazatelj je odgovornosti i predanosti vlastitoj zajednici i hrvatskom društvu u celini”, rekao je Božinović.
On je dodao da su u Vladi Hrvatske “uvereni da je integracija kroz očuvanje identiteta pravi put prema zajedničkoj budućnosti u kojoj se svi osećaju ravnopravno i sigurno”.
Pupovac: Naš je zadatak učinimo srpsku zajednicu održivom i samosvesnom
Dosadašnji predsednik SNV-a Milorad Pupovac je u svom govoru naglasio da je SNV poput većine srpskih organizacija kadrovski, programski i kapacitetski rastuća manjinska samouprava Srba u Hrvatskoj.
“Naš i vaš zadatak je da se taj rast ničim ne ugrozi, ni našim lošim vođstvom ni tuđim lošim namerama. Naš je zadatak da svojim kulturnim, obrazovnim, razvojnim, pravnim, socijalnim, medijskim, istraživačkim, muzejskim, sportskim i društvenim programima učinimo srpsku zajednicu održivom i samosvesnom, te otvorenom i integrisanom u sredine u kojima živi”, rekao je Pupovac.
Prema njegovim rečima, Hrvatska i Srbi su pre 30 godina počeli da obnavljaju mir, uzajamno poverenje i odgovornost jednih prema drugima.
“Slavljenje isključenja Srba iz sistema političkog odlučivanja i učestvovanja na bilo kom nivou vladine izvršne vlasti u suprotnosti je odgovornosti. Neometano uzvikivanje ili ispisivanje poruka mržnje, kakvih je proteklih dana i nedelja bilo i ima ih i danas mnogo i premnogo, ne može i nije pokazatelj odgovornosti ni prema srpskoj, ni prema bilo kojoj drugoj manjini. Naša je zajednička obaveza da podsećamo na to u svakoj prilici i na svaki demokratski odgovoran način. To je naša obaveza prema nama samima i prema ustavnim slobodama u Hrvatskoj”, rekao je Pupovac.
Simptom/RTS/Tanjug
MUP: Netačni navodi da je policija sprečila odbornike opozicije da uđu u Skupštinu grada
Policijska uprava u Novom Sadu saopštila je danas da nisu tačni navodi da su pripadnici policije sprečili odbornike iz opozicionih stranaka da uđu u Skupštinu grada i prisustvuju zasedanju, već da su oni odbili poziv da učestvuju u radu sednice i pokušali nasilno da uđu u objekat.
U saopštenju je precizirano da je sekretar gradske Skupštine uputio poziv opozicionim odbornicima da učestvuju u radu današnje sednice, ali su oni taj poziv odbili i pokušali da, zajedno sa demonstrantima, nasilno uđu u objekat.
Iz PU NS ukazuju na činjenicu da su, u tim pokušajima dela okupljenih građana da probije kordon policije, povređena petorica policijskih službenika kojima se ukazuje lekarska pomoć.
“Bez ikakvog povoda, jedan broj okupljenih gađao je pripadnike policije topovskim udarima, kamenicama, jajima, jogurtom, farbom i drugim predmetima, iako su policijski službenici, isključivo, preduzimali radnje sa ciljem obezbeđivanja rada gradske Skupštine i očuvanja javnog reda i mira, što im je profesionalni zadatak i zakonska obaveza” navedeno je u saopštenju.
Objasnili su i da je u svrhu odbijanja napada, u skladu sa članom 111, stav 1, Zakona o policiji, jedan policijski službenik upotrebio raspršivač sa nadražujućim sredstvom.
“Svi akteri ovih napada na policijske službenike, dok obavljaju dužnost na koju ih obavezuje zakon, biće procesuirani i protiv njih će, u konsultaciji sa nadležnim javnim tužilaštvom, biti podnete odgovarajuće krivične ili prekršajne prijave” naveo je MUP.
Vučinić: Odbornici opozicije više puta pozivani da uđu na sednicu, ali su to odbili
Predsednica Skupštine Grada Novog Sada Dina Vučinić izjavila je da su netačne informacije da je odbornicima opozicije danas bio zabranjen ulazak u Skupštinu Grada Novog Sada i istakla da su nadležne skupštinske službe i sekretarka Skupštine grada Mirjana Vasilić više puta pozivali odbornike opozicije da uđu u zgradu Skupštine, ali da su oni te pozive ignorisali.
“Isti poziv im je više puta uputio nadležni komandir policije koja je obezbeđivala Skupštinu”, navela je Vučinić, a saopštila Skupština Grada Novog Sada.
Vučinićeva je istakla da potvrda o tome postoji na snimku koji je dostupan na društvenim mrežama i sajtovima gotovo svih medija, a da su informaciju da opozicioni odbornici nisu hteli da uđu potvrdili na svojim društvenim mrežama i njima bliski novinari.
Ona je dodala da su i svi pripadnici skupštinskog obezbeđenja i pripadnici policije bili u ranim jutarnjim satima obavešteni da svim licima koja pokažu odborničku legitimaciju omoguće nesmetan ulazak u Skupštinu grada.
“Na isti način kako su ušli odbornici vladajuće većine, mogli su da uđu i odbornici opozicije. Ali, umesto da uđu i učestvuju u radu sednice na kojoj je biran gradonačelnik Novog Sada, odlučili su da ostanu na ulici zajedno sa građanima koji protestuju”, navela je Vučinićeva.
Ona je dodala da je sednici prisustvovalo 45 odobrnika vladajuće većine, koji su pokazali legitimacije i ušli na sednicu.
Opozicioni odbornici tvrde da im nije bilo dozvoljeno da uđu na sednicu Skupštine, ali na snimku koji su objavili mediji vidi se da sekretarka Skupštine grada Novog Sada Mirjana Vasilić poziva odbornike opozicije da uđu u salu sa legitimacijama.
Žarko Mićin, koji je na današnjoj sednici izabran za gradonačelnika, takođe je u svom ekspozeu rekao da je Vasilić opozicionim odbornicima ponudila da uđu na sednicu, ali da su oni to odbili.
Predstavnici opozicije i njihove pristalice su, pre nego što ih je Žandarmerija potisnula su ulaza, pokušali nasilno da uđu u zgradu Skupštine Novog Sada, gurajući pripadnike policije i gađajući ih jajima, jogurtom, crvenom farbom i toalet papirom.
Završena sednica novosadske skupštine
Izborom gradonačelnika Novog Sada Žarka Mićina završena je današnja sednica gradskog parlamenta, a ispred zgrade Skupštine grada došlo je do nereda.
Mićin: Biću gradonačelnik svih Novosađana, stabilnost važna za razvoj grada
Novoizbrani gradonačelnik Novog Sada Žarko Mićin rekao je na sednici Skupštine grada, uoči izbora na tu funkciju, da će biti gradonačelnik svih Novosađana i da je stabilnost ključna za dalji razvoj grada.
“Danas je dan obaveze, imamo mnogo toga da uradimo za Novi Sad. Tragedija koja se dogodila u Novom Sadu je velika, tražiću od građevinske inspekcije da se ispitaju svi objekti u vlasništvu grada gde se okuplja veći broj ljudi. Radiću sve da nam se takva tragedija ne ponovi, to mi je prioritet”, rekao je Mićin obraćajući se odbornicima uoči tajnog glasanja.
Mićin je istakao i da mu je žao što se bira u “atmosferi ulice”, ali da se nada da će biti gradonačelnik svih Novosađana, bez obzira da li misle kao on ili ne.
Dodao je i da je sekretarka Skupštine Mirjana Vasilić opozicionim odbornicima ponudila da uđu na sednicu, ali da su oni to odbili.
“Stabilnost je ključna za dalji razvoj Novog Sada. Demokratiju treba negovati. Između nas i naših političkih oponenata postoji neslaganje šta je budućnost našeg grada, ali to ne treba pretvarati u destrukciju. Ovo je dom plodonosne rasprave, svi smo ovde voljom Novosađana, a institucije su produžene senke ljudi. Mi ovoj instituciji treba da damo viši smisao u ime onih koji su nas birali“, rekao je Mićin.
On je rekao i da želi da politiku vrati u institucije, a da “tabloidni jezik ulice” zameni argumentovanom raspravom.
“O budućnosti treba da razgovaramo i da se namećemo idejama, a program koji ima podršku 88 hiljada Novosađana je program izgradnje mostova, otvaranja fabrika, a razvoj Novog Sada unaprediće život svih naših sugrađana“, rekao je Mićin.
On je dodao i da neće raditi za sadašnjost već za budućnost Novosađana, te da će požrtvovano raditi u interesu svakog građana, kvarta i ulice.
“Izazov vodosnabdevanja će biti rešen. U budžetu za 2025. imamo značajna sredstva za rešavanje tog problema zbog istorijski niskog vodostaja. Regenerisaćemo devet novih bunara, a prvi put posle 25 godina izgradićemo novi bunar kapaciteta 80 litara u sekundi, koji neće zavisiti od vremenskih prilika”, rekao je Mićin.
Istakao je i da će biti završeni projekti mostova, ali i da će se počesti sa izgradnjom pešačko-biciklističkog mosta ka Petrovaradinu.
“Time ćemo izmestiti saobraćaj iz podgrađa tvrđave i revitalizovati je. Imamo u planu i izgradnju botaničke bašte, kovid bolnica postaće gradska bolnica, a stižu nam i nove fabrike. Kontinental će zaposliti preko 1500 Novosađana”, rekao je Mićin.
U ekspozeu, on je naveo i da će biti izgrađena crkva na Limanu na koju se čeka od sedamdesetih godina, ali i memorijalni centar žrtvama racije.
“Nastavićemo da unapređujemo socijalnu zaštitu, po čemu smo lider u regionu. Finansiraćemo nabavku udžbenika za đake prvake, ali i pomagati pri vantelesnoj oplodnji”, naveo je Mićin.
Kao još jedan bitan projekat, Mićin je naveo solartermal, postrojenje koje će obezbediti 20 odsto grejanja u Novom Sadu.
“Ekspoze nije spisak lepih želja, ali ni projekcija nemogućeg, to je precizna mapa našeg rada i putokaz koji dajemo građanima kako će se trošiti novac iz budžeta”, zaključio je Mićin.
Žarko Mićin novi gradonačelnik Novog Sada
Skupština grada Novog Sada izabrala je Žarka Mićina za novog gradonačelnika tog grada. Za njega je glasalo svih 45 prusutnih odbornika, a opozicija nije učestvovala u radu.
Za zamenika gradonačelnika izabran je Đurađ Jakšića koji je bio zamenik i prethodnom gradonačelniku Milanu Đuriću, a izbrani su i gradski većnici.
U Gradskom veću za finansije ostaje Dejan Mandić, za investicije i urbanizam biće zadužena Mirjana Marković, za komunalne i inspekcijske poslove Danijela Andrić, za socijalnu zaštitu Sonja Radaković, za sport Tanja Medved, Milica Vučićević za prosvetu, Milorad Amidžić za upravu i propise, Aleksandar Bulajić ostaje u Gradskom veću za saobraćaj, Milorad Radojević je član Gradskog veća za privredu, Maja Remidžić biće zadužena za kulturu i Vanja Petković ostaje zadužena za zaštitu životne sredine.
Kako je Mićin naveo u ekspozeu, jedan od prioriteta biće kontrola svih građevinskih objekata u vlasništvu grada, ali i nastavak kapitalnih projekata Milana Đurića.
Dešavanja ispred novosadske gradske skupštine
Predstavnici novosadske opozicije, pozvali su građane da se okupe ispred gradske skupštine jutros oko 9 sati, kako bi, kako kažu, iskazali svoj stav o predlogu Žarka Mićina, za novog gradonačelnika Novog Sada.
Pred početak sednice u 10 sati, deo odbornika i aktivista iz opozicije krenuo je da uklanja zaštitne ograde, pokušavajući da probije kordon policije i uđu u Skupštinu, dok su okupljeni policiju zasuli jajima.
U jednom trenutku među policajce neko je bacio i topovski udar, nakon čega je intervenisala i žandarmerija. Zajedničkim snagama, uspeli su da potisnu demonstrante na ulicu, nakon čega je dolazili do povremenih naguravanja, a demonstranti su ponovo uzvratili jajima, crvenom farbom i rolnama toalet papira.
U toku tajno glasanje za izbor gradonačelnika Novog Sada
U toku je tajno glasanje za za izbor gradonačelnika, zamenika i članova gradskog veća.
Po zakonu kandidat za gradonačelnika predlaže zamenika i članove gradskog veća, a glasanjem za njega, po zakonu, glasa se ujedno i za druge koji su predloženi.
Žarko Mićin kandidat za gradonačelnika izlaže ekspoze
Kandidat za novog gradonačelnika Novog Sada Žarko Mićin naveo je u ekspozeu, da će jedan od prioriteta biti kontrola svih građevinskih objekata u vlasništvu grada.
Napomenuo je u ekspozeu da je sekretarka Skupštine Mima Vasilić opozicionim odbornicima ponudila da uđu na sednicu ali da su oni to odbili.
Predložio je Đurađa Jakšića za svog zamenika.
Kandidat za gradonačelnika završio je izlaganje ekspoze. Uskoro se pristupa tajnom glasanju za izbor gradonačelnika, zamenika i članova gradskog veća.
Po zakonu kandidat za gradonačelnika predlaže zamenika i članove gradskog veća, a glasanjem za njega, po zakonu, glasa se ujedno i za druge koji su predloženi.
Poziv odbornicima da uđu u skupštinu sa legitimacijama
Mirjana Vasilić, sekretarka skupštine Novog Sada poziva odbornike da uđu u skupštinu sa legitimacijama.
Dina Vučinić obrazlaže predlog za izbor novog gradonačelnika
Nakon pauze počela je sednica novosadske skupštine. Predsednica Skupštine Grada Dina Vučinić obrazlaže predlog za izbor novog gradonačelnika i članove gradskog veća.
Nakon početka novosadske skupštine, određena pauza
Počela sednica novosadske skupštine – prisustvuje 44 odbornika. Ubrzo je određena pauza.
Policija i obezbeđenje sprečavaju demonstrante da upadnu u skupštinu. Odbornicima opozicije nije zabranjen ulazak, ali je moguć samo uz legitimaciju, navode iz skupštinskog sekretarijata.
Vučinić: Opozicija ispred zgrade pokazuje kako vidi parlamentarni život
Predsednica Skupštine Grada Novog Sada Dina Vučinić rekla je da očekuje da će danas biti izabran novi gradonačelnik Novog Sada za koga je predložila Žarka Mićina.
“Nadam se da će sednica proći u normalnom tonu, sa argumentovanom raspravom, jer je to posao odbornika. Ovo što se dešava ispred zgrade pokazatelj je kako opozicija vidi parlamentarni život, ali se ja nadam da ćemo danas izabrati gradonačelnika”, kazala je Vučinićeva novinarima.
Vučinićeva je dodala i da pripadnici MUP-a odgovorno obavljaju svoj posao jer čuvaju ljude i ispred Skupštine, ali i na magistralnim putevima koje blokira “nekoliko ljudi koji mesecima maltretiraju Novosađane”.
Prema njenim rečima, SNS ima 46 odbornika, tako da ništa ne može da se osporava prilikom izbora gradonačelnika, pogotovo što je Skupština sazvana u zakonskom roku.
Vučinićeva je dodala i da se na šestoj sednici pored gradonačelnika bira i njegov zamenik, ali i gradsko veće.
“Izbor gradonačelnika uslovljen je ostavkom Milana Đurića od 28. januara kao jedan odgovoran čin radi smirivanja tenzija u Novom Sadu. Đurić je odgovorno vodio politiku i to pokazuje preko 11 milijardi dinara na računu grada, grad je potpuno finansijski stabilan”, kazala je Vučinićeva.
Predsednica Skupštine Grada Novog Sada je navela i da Mićin ima bogato političko iskustvo, ali je i poslovno i privatno ostvaren čovek, koji je obavljao niz funkcija u Novom Sadu.
“Ovo je grad gde se grade tri nova mosta, nova toplana, asfaltiranje ulica, a deo smo i najvažnijeg projekta – Fruškogorski koridor. Verujem da će Mićin nastaviti sve važne projekte Milana Đurića. O novim projektima, pričaće sam Žarko Mićin u svom ekspozeu“, rekla je Vučinićeva.
Tokom obavljanja poslova šefa kabineta gradonačelnika, Mićin se susretao sa mnogim problemima i rešavao ih. Žarko je advokat, a veliko iskustvo stekao je i u međunarodnoj politici“, rekla je Vučinićeva.
Predsednica Skupštine Grada Novog Sada je navela da su ostavke Miloša Vučevića i Milana Đurića moralni i odgovorni čin zbog dešavanja od 27. januara, a da su istražni organi odradili svoj posao.
Objasnila je da sednica grada može da se održava jednom u tri meseca, te da je u decembru sednica odlagana zbog „scenarija koji se može videti ispred zgrade Skupštine Grada Novog Sada“.
“Mislimo da je vreme i da se usvoji novi budžet i da vrlo brzo nastavimo sa normalnim radom”, rekla je Vučinićeva.
Policija uspela da potisne demonstrante na ulicu
Sednica još nije počela. Policija je uspela da potisne demonstrante na ulicu. Stigla je i žandarmerija.
Koškanje gradskih odbornika sa policijom ispred Skupštine
Ispred gradske skupštine, pre desetak minuta, deo gradskih odbornika iz opozicije krenuo je da uklanja zaštitne ograde i pokušao da probije kordon, dok su okupljeni policiju zasuli jajima.
Kako se navodi u saopštenju objavljenom na internet stranici Skupštine Grada, na osnovu člana 43. stav 3. Zakona o lokalnoj samoupravi, predsednica Skupštine Grada Novog Sada Dina Vučinić predložila je Žarka Mićina, odbornika Skupštine Grada Novog Sada sa Izborne liste “Aleksandar Vučić Novi Sad sutra”, za kandidata za gradonačelnika Novog Sada.
Sednica je zakazana za 10 časova, a od jutros je veliki broj policajaca ispred i u Skupštinu grada, a zaštitne ograde postavljene su juče. Ujedinjena novosadska opozicija pozvala je građane na proteste ispred Skupštine.
Odbornici treba da konstatuju ostavku prethodnog gradonačelnika Milana Đurića, koji je 28. januara podneo neopozivu ostavku na tu funkciju.
U priloženoj biografiji navedeno je da je Žarko Mićin rođen 1982. godine u Novom Sadu, diplomirao je na Pravnom fakultetu i položio pravosudni ispit.
U biografiji se navodi da Mićin poseduje iskustvo na rukovodećim pozicijama u javnom sektoru kao izvršni direktor JP “Zavod za izgradnju Grada” Novi Sad, generalni direktor JP “Sportski i poslovni centar Vojvodina” Novi Sad, izvršni direktor JP “Urbanizam” Zavod za urbanizam Novi Sad.
Simptom/RTS/Tanjug
U saopštenju se navodi da je redovna profesorka Fakulteta političkih nauka dr Maja Kovačević izabrana je jednoglasno, glasovima 19 prisutnih članova Saveta, za dekanku Fakulteta političkih nauka Univerziteta u Beogradu na sednici Saveta Fakulteta političkih nauka Univerziteta u Beogradu, održanoj 6. februara 2025. godine i u naredne tri godine biće na čelu te ustanove.
“Kovačević je najavila da će u naredne tri godine prioriteti rada nove uprave biti stabilnost institucije, efikasno upravljanje i zaštita interesa i akademskog integriteta Fakulteta”, ističe se u saopštenju FPN-a.
Kako se navodi, prodekanski tim čine prof. dr Miloš Hrnjaz kao prodekan za studije prvog stepena visokog obrazovanja, prof. dr Marko Veković kao prodekan za studije drugog i trećeg stepena visokog obrazovanja, prof. dr Aleksandra Krstić kao prodekanka za naučnoistraživačku delatnost i prof. dr Marko Simendić kao prodekan za razvoj.
Simptom/RTS
Senat Sjedinjenih Država je u petak, u istorijskom glasanju koje je završeno rezultatom 51:50, potvrdio nominaciju Pita Hegseta za državnog sekretara za odbranu, nakon što je potpredsednik Džej Di Vans iskoristio svoje ustavno pravo da svojim glasom prevagne izjednačeno glasanje. Ovo je tek drugi put u istoriji SAD da je glas potpredsednika bio presudan za potvrđivanje člana Kabineta.
Hegset, bivši voditelj Foks njuza i pristalica Donalda Trampa, donosi kontroverznu i radikalnu viziju Pentagona. Poznat po oštrim kritikama „levičarske ideologije“ u vojsci, on je najavio „frontalni napad“ na strukture koje, po njegovom mišljenju, podrivaju efikasnost američkih oružanih snaga. Njegovo imenovanje znači veliki politički zaokret u nacionalnoj bezbednosti Sjedinjenih Država.
Tenzije tokom procesa potvrđivanja
Proces potvrđivanja pratio je niz kontroverzi. Troje republikanaca – Liza Markauski iz Aljaske, Suzan Kolins iz Mejna i Mič Mekonel iz Kentakija – pridružilo se demokratama i nezavisnim senatorima u protivljenju Hegsetu. Njihov stav zasnovan je na optužbama koje su se ticale zloupotrebe alkohola, seksualnog zlostavljanja i finansijskih nepravilnosti. Hegset je sve optužbe odlučno odbacio, nazvavši ih „političkim napadima i klevetama“.
Naročito je odjeknula izjava senatora Toma Tilisa iz Severne Karoline, koji je do poslednjeg trenutka bio neodlučan. Nakon dvodočasovnog sastanka sa Hegsetom, Tilis je izjavio da nije pronašao dovoljno konkretnih dokaza za odbijanje nominacije i na kraju je glasao za njega. Hegset je, suprotno običajima, prisustvovao glasanju prateći ishod iz odvojene prostorije u Kapitolu.
Radikalna agenda
Hegsetova vizija za budućnost Pentagona uključuje značajne promene. U prvoj nedelji mandata administracija je već naredila raspoređivanje hiljada vojnika na američko-meksičku granicu u cilju sprečavanja ilegalnih prelazaka. Pored toga, započet je pregled programa koji ima za cilj minimiziranje civilnih žrtava u ratnim zonama, a smenjena je i admiralka Linda Fejgan, prva žena na čelu jedne od vojnih grana.
Sa 44 godine, Hegset preuzima odgovornost za više od tri miliona vojnih i civilnih službenika, kao i upravljanje godišnjim budžetom od preko 800 milijardi dolara. Senator Mič Mekonel, koji se usprotivio njegovoj nominaciji, izjavio je da je Hegset „nesposoban“ za ovaj zadatak i kritikovao njegov nedostatak jasne strategije za rešavanje najvećih pretnji nacionalnoj bezbednosti, apostrofirajući „agresivnost Kine“.
Političke i društvene posledice
Hegsetovi stavovi su izazvali oštre reakcije. Demokrate su istakle njegove ranije izjave protiv učešća žena u borbenim jedinicama, kao i omalovažavanje međunarodnog prava i ljudskih prava, koja je nazvao „preprekama“ za američke vojnike. Tokom rasprave, senatori su mu postavljali pitanja o optužbama za seksualno zlostavljanje i njegovo ponašanje u privatnom životu, ali je Hegset većinu optužbi odbacio kao „fantazije“ ili pokušaje političkog diskreditovanja.
Demokrate su u završnim satima pred glasanje uputile apel republikancima da odbiju ovu nominaciju, navodeći brojne izjave bivših kolega i članova porodice koje su ga opisale kao „nasilnog, nestabilnog i opsesivnog alkoholom“. Međutim, većina republikanaca je zanemarila ove tvrdnje, navodeći nedostatak konkretnih dokaza.
Nova era u Trampovoj administraciji
Imenovanje Hegseta je još jedan primer Trampove strategije da na ključne pozicije postavlja ljude koji dele njegove vrednosti i ideje. Kao i drugi visoki zvaničnici njegove administracije, Hegset je oštar kritičar „radikalne levice“ i zalaže se za vraćanje konzervativnih vrednosti u sve institucije. Njegovo imenovanje najavljuje period dubokih promena u američkoj vojnoj i političkoj strategiji, ali i produbljivanje političkih podela u zemlji.
Simptom/RTS/Vašington Post
Postoji razlog zašto su sajtovi sa iskustvima drugih veoma popularni jer niko ne želi da potroši svoj teško zarađeni novac na bezvezne proizvode, ili da potroši novac na neukusan obrok. Zato koristimo iskustva drugih na takvoj vrsti sajtova i pokušavamo da dokučimo da li je određena recenzija autentična i pouzdana.
Lingvistkinja En Kronrod, profesorka marketinga i preduzetništva na Državnom univerzitetu Louel u Masačusetsu, analizirajući recenzije uspela je da otkrije određene obrasce i izvuče zaključke.
Znaci lažnih recenzija
Kako možete znati da li je recenzija koju čitate iskrena?
Konkurencija ponekad navodi preduzeća da plate ljudima da sastavljaju pozitivne kritike za njihove proizvode ili negativne kritike za konkurente. Botovi takođe mogu proizvesti lažne recenzije koje zvuče kao da su ih napisali ljudi.
Zato su lažne recenzije postale veliki problem koji preti da potpuno delegitimizuje onlajn recenzije. Na primer, nedavna studija procenjuje da lažne recenzije primoravaju potrošače da troše 12 centi više za svaki potrošeni dolar.
Realnost je da ljudi prilično loše razlikuju lažnu recenziju od prave. U suštini, to je kao bacanje novčića – studije su pokazale da kupci mogu tačno da identifikuju lažnu recenziju samo u polovini slučajeva.
Istraživači su takođe pokušali da identifikuju šta karakteriše lažnu recenziju. Predložili su one koje su predugačke ili prekratke, pored onih koje ne koriste prošlo vreme ili zamenicu u prvom licu.
Administratori sajtovi na kojima se ostavljaju recenzije odavno su svesni ovog problema. Zato su kompanije razvile algoritam koji identifikuje i filtrira „beskorisne“ recenzije – najčešće prekratke.
Važno je razmisliti o razlici između toga kako biste sami napisali recenziju pošto ste isprobali neki proizvod ili ako ste je napamet napisali.
U studiji iz 2023. godine, prof. Kronrod i njene kolege su ukazali da glavna razlika leži u tome da li se koristi određeni jezik. Na primer, pravi pregled će sadržati reči koje su konkretnije i opisuju „šta, gde, kada“ iskustva.
Nasuprot tome, ako neko zapravo nije odseo u, recimo, hotelu koji recenzira, ili nije večerao u restoranu o kome piše, koristiće apstraktne opšte stvari koje su slabo povezane sa iskustvom.
To je razlika koja se lako uočava iz čitanja. Na primer: „Soba je bila čista i plaža je bila lepa“, ili „Soba je bila tako čista, kao da je nova. Peščana plaža bila je udaljena nekoliko koraka, što nam je omogućilo da se kupamo do mile volje. Imali smo divan pogled sa prozora na svetlucavu morsku vodu.”
I prave recenzije mogu da nas dovedu u zabludu
Čak i ako su sve lažne recenzije filtrirane, da li vam recenzije proizvoda i dalje pomažu da donesete bolje odluke?
Kao što je često slučaj u marketinškim istraživanjima, zavisi.
Istraživači su se bavili ovim pitanjem godinama i mogu ukazati na različite funkcije pregleda koje vam mogu pomoći u donošenju odluka.
Na primer, možete pretpostaviti da ako ste pročitali nekoliko recenzija za proizvod, a one su slične jedna drugoj, to znači da postoji konsenzus o proizvodu. Zaista, studije su pokazale da je veća verovatnoća da će sličnost u mišljenjima učiniti čitaoce sigurnijim u donošenju odluka.
Istraživanje koje je sprovela prof. Kronrod pokazuje da slične recenzije povećavaju sigurnost potrošača o proizvodu. Međutim, takođe je otkrilo i da je veća verovatnoća da će ove slične recenzije napisati potrošači koji su manje sigurni u svoje iskustvo sa proizvodom. Verovatno su jednostavno ponovili ono što su drugi rekli u svojim recenzijama, povodeći se za njima.
Ovo stvara paradoks. Čitaoci recenzija koje zvuče slično biće sigurniji da su doneli ispravnu odluku, čak i ako su pisci istih recenzija bili manje sigurni. Istovremeno, kritike koje se razlikuju jedna od druge izazivaće neodlučnost kod čitalaca, iako su pisci recenzija bili sigurniji u svoja iskustva.
Tekst nije jedini element koji utiče na čitaoce. Tokom istraživanja, otkriveno je da i sam broj dostupnih recenzija na platformi može uticati na to kako doživljavamo svaku pojedinačnu recenziju.
Dakle, ako čitate recenziju i to je jedna od, recimo, 1.572 recenzije, mislićete da je to verodostojnija recenzija nego da je ta ista recenzija jedna od, recimo, 72.
Ovo može izgledati nelogično, ali se može objasniti ljudskom tendencijom da se količina uzima kao znak kvaliteta: ako proizvod ima mnogo recenzija, to može značiti da je popularan i da ga je mnogo ljudi kupilo. Pojavljuje se halo efekat, a vi tada podsvesno verujete da je sve u vezi sa proizvodom – uključujući i njegove kritike – bolje.
Ali uglavnom, uprkos ovim i drugim problemima, potrošači i dalje donose bolje odluke o kupovini sa recenzijama nego bez njih.
Samo je pitanje na šta treba obratiti pažnju.
Simptom/N1
Nastavno-naučno veće FPN-a je u četvrtak, 26. septembra jednoglasno predložilo Darka Nadića za v. d. dekana i danas je dobio jednoglasnu podršku članova Saveta Fakulteta da obavlja tu funkciju.
Nadić je za Tanjug rekao da izbor za v.d. dekana predstavlja izraz velikog poverenja da može da vodi Fakultet do izbora novog dekana.
“Iz ličnog iskustva znam da je lako dobiti aplauz studenata posle predavanja, ali je teško dobiti aplauz celog nastavnog kolektiva. To je na neki način i iskazivanje jedinstva kolektiva da postoji međusobno poverenje i posebno snaga da Fakultet prebrodi možda najveću krizu u svojoj višedecenijskoj istoriji”, rekao je Nadić.
Prema njegovim rečima, to je i lični izazov, iako je, kako kaže, “funkcija vršioca dužnosti dekana više tehničko-administrativna nego suštinska”.
Istakao je još uvek rano za bilo kakve stavove po pitanju da li će on biti kandidat za novog dekana.
“Čeka nas, kao kolektiv, i kao pojedince, još mnogo izazova do novih izbora za dekana. Sada, fokus nam mora biti na onome zbog čega Fakultet i postoji – rad sa studentima, nastavni proces na sva tri nivoa studija, a tek ulazimo u period kada upisujemo studente na master i doktorske studije”, objasnio je Nadić.
O krizi i podelama na FPN-u
Upitan hoće li FPN uspeti da izađe iz “krize” i podela koje su nastale nakon što je profesor Slaviša Orlović predložen za dekana, Nadić je ocenio da je ovo možda najteža situacija u kojoj se FPN do sada našao.
“Fakultet ima svoju misiju i viziju da obrazuje studente koji će biti slobodni građani i koji će na osnovu znanja stečenih na Fakultetu biti u mogućnosti da naše društvo, a zašto ne i civilizaciju, učine čovečnijom. Tako da će misija i vizija FPN-a u svakom slučaju pobediti krizu i podele”, kazao je Nadić.
Dekan Fakulteta političkih nauka Univerziteta u Beogradu profesor Slaviša Orlović objavio je da je “vratio mandat” dekana i potpisao ostavku datu 8. juna.
Iako je ranije u pojedinim medijima najavljivano da će Vlada Srbije ili nadležno ministarstvo odlučivati o izboru, Nadić ističe da Univerzitet i Fakultet imaju svoju autonomiju, koja je, kako kaže, “i ostvarena”.
Simptom/RTS/Tanjug
U svom govoru o prihvatanju, Le Ru je rekla da se nada da će njena pobeda pomoći onima koji se osećaju isključenima iz društva da ostvare svoje „najluđe snove, baš kao što sam ja“.
Ona je rekla da želi da pomogne onima koji su “finansijski isključeni ili drugačije sposobni”.
Prošle nedelje 23-godišnja studentkinja prava Čidima Adešina povukla se sa takmičenja zbog navoda da je njena majka možda ukrala identitet jedne Južnoafrikanke.
Gospođa Adešina je rođena u Južnoj Africi od oca Nigerijca i majke Mozambičkog porekla.
Bila je u centru “oluje na društvenim mrežama” nekoliko nedelja, a mnogi ljudi, uključujući ministra iz kabineta, dovode u pitanje njeno pravo da predstavlja zemlju.
Ona je izjavila da je bila žrtva „mržnje crno-na-crnog”, ističući posebnu vrstu ksenofobije u Južnoj Africi poznatu kao „afrofobija”, koja cilja one iz drugih afričkih zemalja.
Gospođici Le Ru, 28, dijagnostikovan je dubok gubitak sluha u dobi od jedne godine i ima kohlearni implant koji joj pomaže da percipira zvuk.
Rekla je da su joj bile potrebne dve godine logopedske terapije pre nego što je uspela da izgovori prve reči.
Nakon pobede, manekenka i menadžerka marketinga je rekla:
„Ja sam ponosno gluva žena iz Južne Afrike i znam kakav je osećaj biti isključena.
Sada znam da sam postavljena na ovu planetu da probijem granice i to sam uradila večeras”Simptom/M.P./RT
Ursula fon der Lajen je izglasana za predsednicu Evropske komisije, ulazeći u novi petogodišnji mandat.
Za Ursulu fon der Lajen je glasalo 401, protiv je bilo 284, dok je uzdržano bilo 15 poslanika. Nije glasalo sedam poslanika.
Glasalo je 707 poslanika.
Ovo je drugi petogodišnji mandat na čelu Evropske komisije nemačke političarke i lekarke.
Ona je u svom govoru ranije tokom dana kao svoje ciljeve navela proširenje EU.
Evropska komisija će, prema njenim rečima, pomagati i podržavati zemlje kandidate, njihove privrede, i sprovođenje reformi.
Naglasila je, međutim, da će se pristupni proces uvek zasnivati na zaslugama i uspesima svake zemlje kandidata.
„I mi ćemo se uveriti da su zemlje ispunile sve što treba pre prijema. Međutim, širenje Unije je u našem temeljnom interesu i stoga će to biti jedan od glavnih prioriteta moje nove Komisije“, poručila je Fon der Lajen.
Dodala je i kako je „duboko uverena da se istorija ponovo javlja“.
„Zapadni Balkan, Ukrajina, Moldavija, Gruzija, to su sve države koje su slobodno donele svoje odluke, one su odabrale slobodu, a ne opresiju i represiju. One su izabrale demokratiju, a ne zavisnost, a neke od njih plaćaju vrlo visoku cenu za taj izbor koji su donele“, podsetila je Fon der Lajen.
Stoga EU, prema njenim rečima, mora da tome prilagodi i svoje odluke i izbore i pobrine se da budućnost navedenih zemalja bude slobodna, progresivna, „u evropskom domu, unutar EU“.
B92/N1/Simptom
