Nisu retki slučajevi da pacijenti kod kuće imaju normalne vrednosti krvnog pritiska i, pri tom, povišen krvni pritisak na pregledima kod lekara. Ovo može biti vrlo frustrirajuće za pacijente sa hipertenzijom, posebno za one koji pokušavaju da održe pod kontrolom visoki krvni pritisak.

Pacijenti su često uznemireni zbog toga kakav će biti njihov krvni pritisak kada se meri u lekarskoj ordinaciji, a upravo ta anksioznost dovodi do porasta krvnog pritiska. Ova pojava je poznata pod nazivom „hipertenzija belog mantila“ i naročito je česta među starijim pacijentima.
Iz ovih razloga preporučuje se da pacijenti koji uzimaju lekove za hipertenziju mere i prate  vrednost krvnog pritiska u kućnom ambijentu.

Krvni pritisak je sila koja deluje na unutrašnji zid krvnih sudova dok srce pumpa krv kroz organizam
Otprilike jedna trećina odrasle populacije ima hipertenziju, a više od dve trećine osoba sa povišenim krvnim pritiskom nije svesno da ima hipertenziju. Nekontrolisano visok krvni pritisak često se naziva „tihi ubica“, jer visoki krvni pritisak može izazvati brojna ozbiljna stanja bez da je prethodno bilo vidljivih simptoma.

Pixabay

Ako se ne leči, povišeni krvni pritisak može dovesti do moždanog udara, oštećenja bubrega, disekcije aorte, gubitka vida, gubitka pamćenja, pojave tečnosti u plućima, angine pektoris, erektilne disfunkcije, bolesti perifernih arterija i oštećenja srca i koronarnih arterija.

Krvni pritisak odraslih koji iznosi 120/80 mmHg smatra se normalnim
Krvni pritisak se može meriti ručno ili automatski (digitalno). Za ručno merenje krvnog pritiska aneroidnim sfigmomanometrom potrebni su stetoskop i sfigmomanometar. Stetoskop nije potreban pri određivanju krvnog pritiska pomoću automatizovanog digitalnog monitora krvnog pritiska.

Za većinu pacijenata, „normalna“ vrednost izmerenog krvnog pritiska je manje od 120 za sistolni (gornji pritisak) i manje od 80 za dijastolni (donji pritisak). U ambulantnim ili bolničkim uslovima kada se meri pritisak, sistolno merenje od 120 do 139 i dijastolno od 80 do 89 smatraju se prehipertenzijom za većinu pacijenata. Sve vrednosti iznad 140/90 mmHg smatra ju se hipertenzijom. U kućnim uslovima kada su pacijenti obično opušteniji, očitavanje vrednosti iznad 135/85 mmHg smatra se visokim pritiskom.

Pored ranije opisane hipertenzije belog mantila, i drugi faktori mogu dovesti do toga da vam se krvni pritisak povisi tokom merenja u lekarskoj ordinaciji. U situacijama kada pacijent mora da koristi toalet, krvni pritisak može malo da poraste. Isto tako, ako pacijent mora da se popne stepenicama da bi došao do lekarske ordinacije ili ga dugo čekanje ispred ordinacije uznemirava, krvni pritisak može porasti.

Pre merenja krvnog pritiska
Izbegavajte okolnosti koje mogu kratkoročno povisiti krvni pritisak. Nemojte meriti krvni pritisak u periodu od pola sata nakon obroka, pušenja, konzumiranja kofeinskih napitaka ili vežbanja. Sve to može privremeno da povisi krvni pritisak. U slučaju da morate da koristite toalet, idite pre nego što izmerite krvni pritisak
Nosite široku odeću. Nosite majicu sa kratkim rukavima ili majicu s rukavima koje možete lako da podignete, ništa usko. To je važno kako biste mogli staviti manžetnu oko ruke.
Odmorite se pet minuta pre nego što započnete sa merenjem. Smestite se u miran kutak, idealno za sto. Potrebno je da stolica ima udoban naslon za leđa, a ruku oslonite na čvrstu podlogu, a stopala neka budu ravno na podu. Ostanite u ovom položaju dok merite krvni pritisak
Uverite se da je ruka oslonjena i u visini srca. Postavite se tako da vam ruka leži na površini (naslon za ruku) i bude u istoj visini kao i vaše srce. Ruka i šaka neka budu opušteni, a ne napeti
Obavezno se opustite i namestite se da vam bude udobno. Ako ste uznemireni ili vam je neprijatno, krvni pritisak će vam privremeno porasti
Korisni saveti za precizno merenje krvnog pritiska
Merite krvni pritisak svakog dana u isto vreme
Krvni pritisak može da varira tokom dana. Ako je potrebno da redovno proveravate krvni pritisak, pokušajte to da radite u približno isto vreme svakog dana. Vrednost krvnog pritiska je obično najniža ujutro i raste tokom dana.

Važno je pravilno postavljanje manžetne i veličina manžetne
Obmotajte manžetnu oko ruke (nadlaktice) jedan centimetar iznad nivoa lakta, po mogućnosti na golu kožu bez odeće koja steže ruku. Merenje sistolnog pritiska preko odeće može povećati vrednost i do 40 mmHg. Merna traka se može iskoristiti za merenje obima nadlaktice ili se može koristiti indeksna linija na manžetni. Važno je utvrditi da manžetna odgovara obimu nadlaktice budući da je ova podudarnost veoma važna kako bi se izvršilo precizno merenje krvnog pritiska. Ako odgovaraju dve veličine manžetne, koristite veću. Deo manžetne koji se naduvava trebalo bi u potpunosti da pokriva najmanje 80% nadlaktice. Nepravilna veličina manžetne može dovesti do netačnog merenja.

Ne pričajte tokom merenja krvnog pritiska
Govor može povećati sistolni pritisak do 15 mmHg.

Izbegavajte faktore koji mogu povećati krvni pritisak
Duvan, kofein, alkohol i fizičku aktivnost trebalo bi izbegavati najmanje trideset minuta pre merenja, jer ove aktivnosti mogu prouzrokovati privremeni skok krvnog pritiska. Ostali faktori koji mogu uticati na očitavanje krvnog pritiska uključuju stres, hladnoća, pun stomak, bol, otežano disanje i primena određenih lekova.

Odmorite 5 minuta pre merenja krvog pritiska
Sedite. Opustite celo telo, posebno područje između lakta i prstiju. Sedite uspravno, oslonjeni na leđa, stopala ravno na podu, a noge ne ukrštene.

Oslonite ruku u nivou srca
Oslonite lakat na sto ili rukohvat stolice tako da manžetna bude u nivou vašeg srca (malo ispod pazuha). Okrenite dlan nagore. Držite ruku mirnom tokom ciklusa merenja.

Ne ispuštajte manžetnu prebrzo
Neki uređaji za merenje krvnog pritiska mogu automatski da kontrolišu brzinu ispuštanja vazduha iz manžetne odnosno pada pritiska, ali obično pritisak treba da se smanjuje za oko 2 do 3 mmHg u sekundi.

Ponovite merenje
Izmerite krvni pritisak dva puta, sa kratkom pauzom između. Ako se očitavanja razlikuju za 5 ili više poena, izmerite i treći put.

Kada da prekršite ova pravila?
Ako postoji situacija kada osetite nesvesticu ili vrtoglavicu prilikom jutarnjeg ustajanja iz kreveta ili kada ustajete nakon perioda sedenja, važno bi bilo da proverite krvni pritisak dok sedite, a zatim i u stojećem stavu kako biste videli da li pritisak pada prilikom promene položaja.

Izmerite pritisak na obe ruke
Dobra je ideja da vam barem jednom izmere krvni pritisak na obe ruke, jer vrednosti koje se izmere na jednoj ruci (obično desnoj) mogu biti veće od izmerenih vrednosti na drugoj ruci. Utvrđeno je da su očekivane prosečne razlike u sistolnom krvnom pritisku između leve i desne ruke od oko 5 poena.

Vodite dnevnik krvnog pritiska
Vođenje evidencije o vrednostima krvnog pritiska pomoći će vama i vašem lekaru da prati kako vaš krvni pritisak reaguje na terapiju i promenu načina života i da li vam je potrebna promena u načinu lečenja povišenog krvnog pritiska.

Merenja možete sačuvati u memoriji digitalnog aparata za merenje pritiska, na računaru ili telefonu ili na papiru – kako god želite. Ako svoj digitalni aparat delite sa nekim drugim, evidenciju vodite tako da se očitavanja ne pomešaju.

Korisno je voditi dnevnik izmerenih vrednosti krvnog pritiska. Zabeležite merenja, čak i ona koja ne uvrstite u prosek. U idealnom slučaju zapišite vreme i datum, kao i vreme uzimanja lekova za krvni pritisak. Takođe je korisno napomenuti bilo šta što je moglo uticati na vaš krvni pritisak, na primer promene u lečenju, epizode ​​bolesti, simptome koje imate u to vreme, poput glavobolje ili vrtoglavice.

Simptom/UTSW, Harvard, BloodpressureUK