Čini se da se broj neprijatnih situacija povećao poslednjih godina, kao i broj incidenata sa putnicima koji su besni zbog nečega i raznih diverzija na letovima. Ovakvi incidenti doveli su do apela da se smanji ili čak zabrani prodaja alkohola na aerodromima i u avionima.

Kompanija „Rajan er“ je, na primer, pozvala na ograničavanje na dva pića u aerodromskim barovima kako bi se sprečili incidenti sa pijanim putnicima u avionima.

Šta je to što nas navodi da se na aerodromima ponašamo drugačije?
Mnogi turisti smatraju da avantura počinje na aerodromu, zbog čega su već na ovoj tački svog putovanja u drugačijem raspoloženju od uobičajenog. Nestrpljivi su da svoj jednonedeljni predah ili hzedonizam od dve nedelje započnu spektakularno.

Drugi su, međutim, zabrinuti zbog letenja, što ih može primorati da se ponašaju kako inače ne bi ili da pomoć potraže u alkoholu. Buka i gužva na aerodromima ne doprinosi da se bolje osećaju.

Psihologija životne sredine pokazala je da su ljudska bića veoma osetljiva na neposrednu okolinu i da lako mogu da budu „preopterećena“ stresorima kao što su gužva i buka.

Stres i anksioznost izazivaju razdražljivost, i privremeno, a posebno ukoliko su prisutni tokom dužeg perioda. Ljudima koji su generalno anksiozni biće potrebno manje vremena da stignu do faze ljutnje. Privremeno anksiozno raspoloženje često dovodi do izliva besa.

Aerodrom bi trebalo posmatrati i iz psihogeografske perspektive. Psihogeografija proučava uticaj mesta na emocije i ponašanje ljudi, posebno u urbanom okruženju.

U keltskim kulturama postoji koncept posebnih „tankih mesta“. Najčešće su to gajevi ili šuma koje su stanonici smatrali svetim, tako da je granica između materijalnog i duhovnog sveta tanak. Na „tankim mestima“, mi smo između dva carstva, ni u jednom niti u drugom u potpunosti.

U savremenom tehnološkom svetu aerodromi se takođe mogu posmatrati kao „tanka mesta“. To su zone gde granice blede. I bukvalno, nacionalne granice se tu gube –kada prođemo kroz pasošku kontrolu, ulazimo na teritoriju ničije zemlje, između država. Koncept mesta postaje maglovit.

Na sličan način, vreme postaje maglovit koncept na aerodromima. Uskoro ćemo zakoračiti u avion, nalazimo se u prostoru između dve vremenske zone, spremamo se da skočimo unapred ili čak da se vratimo u prošlost.

Neki letovi u SAD kao što je put od Atlanta do Alabame, stižu ranije u odnosu na vremena polaska, jer se tokom leta prelazi u drugu vremensku zonu. Mogućnost da upravljamo svojim vremenom daje nam osećaj kontrole nad našim životima. Gubitak toga može biti još jedan izvor anksioznosti.

S druge strane, aerodromi su i zona odsustva, gde je sadašnji trenutak nepoželjan. Svačija pažnja se okreće ka budućnosti, ka letovima i avanturama koji su pred njima kada stignu na odredište. Ovaj intenzivan fokus na budućnost često donosi dodatne frustracije, posebno ako letovi kasne.

Lične granice takođe postaju fluidne. Pored antidruštvenog ponašanja (radnje za koje se smatra da krše prava ili na drugi način nanose štetu drugima, izvršenjem zločina ili drugim ometanjem), aerodromi mogu biti domaćini prosocijalnog ponašanja, gde stranci dele svoje planove za putovanja i odmor, neuobičajeno deleći intimnost. Na ničijoj zemlji, normalne društvene inhibicije ne važe. A alkohol može dodatno podmazati ovu društvenu koheziju.

Zbog zamagljenosti pojmova vremena i mesta, aerodromi stvaraju osećaj dezorijentacije. Definišemo se u odnosu na vreme i mesto. Znamo ko smo u odnosu na našu svakodnevnu rutinu i naše poznato okruženje. Definišemo se i po nacionalnosti. Bez takvih markera, mogli bismo se osećati kao da gubimo tlo pod nogama.

Bez obzira na to da li je uzrokovana psihološkim faktorima ili onim iz okruženja, pa čak i ako je samo privremena, dezorijentacija može imati štetne efekte.

Pozitivni efekti udaljavanja od ličnih granica
Sve ovo može imati i pozitivne efekte kao što je osećaj slobode kod nekih.

U knjizi Time Expansion Experiences (Iskustva proširenja vremena), psiholog Stiv Tejlor ističe da na vreme obično gledamo kao na neprijatelja koji krade trenutke naših života i tlači nas rokovima. Dakle, iskoračiti van vremena ponekad je kao da ste pušteni iz zatvora.

Isto važi i za identitet. Osećaj identiteta je važan za psihološko zdravlje svakog pojedinca, ali može početi da ga ograničava. Poput glumaca koji su zaglavljeni u istom liku kada u serijama iz nedelje u nedelju igraju istu sobu, mi uživamo u sigurnosti svojih uloga, ali žudimo da se testiramo i pružimo ka novim izazovima.

Tako da je iskorak van naših normalnih rutina i okruženja okrepljujući. U idealnom slučaju, sloboda koja počinje na aerodromu nastavlja se tokom naših avantura na odredištu.

Na kraju krajeva, bilo da se osećamo uznemireno ili oslobođeno, može se desiti da se ponašamo nesvojstveno svojoj ličnosti.

U skladu sa teorijama psihologa Sigmunda Frojda, ovo bi se moglo protumačiti kao pomak od našeg normalnog, civilizovanog ega ka primitivnom, instinktivnom delu psihe, koji je Frojd nazvao id.

Kako Frojd objašnjava, id je mesto naših želja i nagona, naših emocija i agresije i zahteva trenutno zadovoljstvo. Ego obično drži id pod kontrolom, ali on uvek može da se probije, posebno kada su naše inhibicije olabavljene na primer alkoholom.

Kada se nađu „izvan dometa“ uobičajenih ograničenja, neki putnici dozvoljavaju da se njihov identitet izrazi čim prođu kroz obezbeđenje. A kada se uključi i neka čašica alkohola, id postaje potpuno dominantan i može izazvati haos.

Zabrana alkohola na aerodromima može zvučati drakonski. Ali s obzirom na to da postoji toliko faktora koji podstiču antisocijalno ponašanje, teško je smisliti drugo rešenje.

U situaciji kada se razne granice ruše, što dovodi do mogućeg haosa, zakonska granica može biti jedina nada.

Simptom/RTS