“Suviše često su neophodni kompromisi bili nadglasani javno insceniranom svađom i glasnim ideološkim zahtevima. Suviše često je savezni ministar Lindner blokirao zakone. Suviše često je taktizirao, delovao stranačko-politički i sitničavo, suviše često me je izneverio.” U tim rečima kancelara Olafa Šolca može se videti koliko je duboka njegova frustracija.

Socijaldemokrata Šolc izgovorio je te reči u sredu 6. novembra uveče, kada je objavio da je otpustio saveznog ministra finansija i koalicionog partnera iz redova liberala (FDP) Kristijana Lindnera. Istovremeno, Lindnerov nastup prokomentarisao je ovako: “Kao savezni kancelar to ne mogu da tolerišem.”

Šolc je još rekao da je u protekle tri godine – u kojima su Nemačkom zajedno vladale socijaldemokrate, Zeleni i FDP – stalno iznosio predloge o tome “kako jedna koalicija sastavljena od tri različite stranke može da dođe do dobrih kompromisa”. To je često bilo teško, dodao je Šolc.

Kasno uveče posle tog obraćanja kancelara, šef poslaničke grupe FDP-a Kristijan Dir zvanično je objavio da će se svih četvoro ministara iz te stranke da se povuče s funkcije.

Pored ministra finansija Lindnera, tu još i ministar saobraćaja Folker Vising, ministar pravosuđa Marko Bušman i ministarka obrazovanja Betina Štark-Vacinger. To znači da je FDP zapečatila sudbinu nemačka vladajuće, tzv. “semaforske koalicije”.

Opozicija traži da vanredni izbori budu što pre

U međuvremenu je, inače, Folker Vising objavio da se dogovorio da kancelarom da ostane na funkciji ministra saobraćaja i da zbog toga istupa iz FDP-a. Kaže da se neće učlaniti u drugu stranku.

Bez obzira na taj detalj, iz opozicije se čuju veoma glasni zahtevi da se vanredni izbori održe što pre. Šef demohrišćana i poslaničkog kluba CDU Fridrih Merc, kao i njegov kolega iz CSU u Bundestagu Aleksander Dobrint, od kancelara su zatražili da pitanje poverenja u nemačkom parlamentu pokrene odmah, a ne tek 15. januara, kako je to Šolc u svom obraćanju najavio.

Fridrih Merc, koji je ujedno i kandidat za kancelara CDU/CSU, najradije bi da se prevremeni izbori održe već u drugoj polovini januara. Ako bi vladi bilo izglasano nepoverenje tek 15. januara, onda bi prevremeni izbori trebalo da se održe do kraja marta 2025. Redovni parlamentarni izbori bili su predviđeni za septembar 2025.

Kako je čitava svađa započela – oko novca

Prva trostranačka koalicija u istoriji Savezne Republike Nemačke počela je da se ljulja 15. novembra 2023. i otada više nije uspevala da se smiri.

Tog dana je Ustavni sud proglasio da je budžetska politika savezne vlade delom neustavna. Konkretno, problem je bila suma od 60 milijardi evra čije korišćenje je najviši nemački sud zabranio. Bundestag je, naime, tokom pandemije odobrio određene kredite za borbu protiv korone.

Na kraju, međutim, nije bio potreban čitav taj iznos. Onda je, kao jedan od svojih prvih zvaničnih poteza, “semaforska koalicija” s preostalih 60 milijardi evra htela da finansira njenu klimatsku i energetsku politiku. Ali, takvo preusmeravanje sredstava bilo je protivustavno.

Pritom su upravo te milijarde bile odlučujuće za formiranje jedne u stvari nespojive koalicije. SPD i Zeleni su u svojoj suštini stranke koje se zalažu za jaku ulogu države i da državni novac ulažu u socijalnu politiku i zaštitu klime. Ekonomsko-liberalna FDP praktično na svim tim poljima ima suprotno mišljenje.

Šezdeset milijardi da se prevladaju protivrečnosti – u početku

Liberali uglavnom smatraju da građani o sebi trebalo sami da brinu i odlučuju, a da država interveniše samo u izuzetnim slučajevima, a inače da se finansijski uzdržava koliko god je to moguće.

U predizbornoj kampanji ta stranka je obećala da će sanirati budžet i da će se ponovo pridržavati u ustavu utemeljene tzv. “dužničke kočnice”, koja dakle Nemačkoj zabranjuje dalja zaduživanja.

Onaj posebni kapital od 60 milijardi evra, koji nije bio deo saveznog budžeta, zaslužan je za to što su prevladane te protivrečnosti. Bio je to finansijski temelj te koalicije, jer je tako bilo moguće štedeti u budžetu, a opet imati novac za socijalnu i klimatsku politiku SPD-a i Zelenih.

Prvi kamen spoticanja za nejednake partnere

Planovi su bili veliki: Nemačka je trebalo da postane vodeća po pitanju zaštite klime, a planirala se i izgradnja 400.000 novih socijalnih stanova.

Socijalna država trebalo je da se modernizuje, odnosno da se reformiše sistem socijalnih davanja i doprinosa za penzije. I uz sve to, trebalo je da se povećaju ulaganja u istraživanja i razvoj.

To savezništvo – koje je inače započelo jednim selfijem vodećih glava Zelenih i liberala – u početku je dobro funkcionisalo. Pritom su upravo te dve stranke dijametralno različite po pitanju političkih uverenja.

Željeni partner Zelenih je bila SPD koja je pobedila na parlamentarnih izborima, ali samo te dve stranke nisu imale većinu, pa im je bila potrebna FDP. To je bio prvi kamen spoticanja u koaliciji. Liberali su uvek mogli da kažu da bez njih vlast ne može da funkcioniše.

Dobrih namera nije nedostajalo. Prilikom predstavljanja koalicionog ugovora tri stranke istaknuto je da “suprotnosti mogu i da se privlače”. Olaf Šolc (SPD), koji je nešto kasnije imenovan za kancelara, govorio je da je to “koalicija na istoj visini očiju”, ili drugim rečima, “koalicija ravnopravnih”.

Ton se pooštrava, kriza je sve više

Obećanje da će se diskusije uvek voditi u poverenju i ne s nekakvim međukoracima, i da će se u javnost izlaziti samo sa rešenjima, nije trajalo ni sto dana. Ipak, treba reći i to da nijedna nemačka koalicija pre toga nije bila suočena s tako ogromnim izazovima kao ova.

Pandemija korone se vratila, Rusija je napala Ukrajinu, zaustavljene su isporuke gasa i nafte, a Nemačkoj je pretila energetska kriza.

Prvi duboki rez “semaforska koalicija” zadobila je kada je ministar finansija Lindner izašao u javnost sa idejom da se vozačima odobri popust na benzin i dizel zbog sve većih cena goriva. Zeleni su bili zatečeni i reagovali su besno: predlog je i javno odbijen.

FDP-ov kurs štednje i rupa od 12 milijardi evra

Otada je vladao drukčiji ton, a on je postajao sve suroviji. Svađe su počele da sve više zasenjuju politički učinak, a građani su to kažnjavali sve manjom podrškom. “Semaforska koalicija” tako je uspela da postane najneomiljenija vlada u istoriji Savezne Republike Nemačke.

Dominantne su bile razmirice oko novca. SPD i Zeleni imali su problem s “dužničkom kočnicom”, jer je zbog rata u Ukrajini, izbeglica, ulaganja u Bundesver i sanacije infrastrukture u Nemačkoj spisak potreba postajao sve duži.

Ali, FDP se nije dala omekšati po tom pitanju i pridržavala se kursa štednje. A onda je došla na red odluka o budžetu za 2025. godinu. Pregovori su okončani tako što je u Bundestag prosleđen predlog budžeta s rupom od 12 milijardi evra.

Paralelno s tim, održali su se pokrajinski izbori u septembru 2024. na istoku zemlje. Nikad ranije te tri stranke nisu zabeležile tako loše rezultate. To je bio politički šamar za SPD, Zelene i FDP.

Nema više šanse za kompromise

Nakon tih izbora, lider FDP-a Lindner postavio je ultimatum i proglasio da je ovo “jesen odluka”. Požurivao je koalicione partnere u donošenju zakona o kojima su se sporili. Atmosfera je postala katastrofalna i prepucavanja ljudi iz stranaka odvijala su se javno, preko medija.

U oktobru je Lindner svom ultimatumu dodao i tzv. “katalog zahteva“ u kojem praktično raskida s čitavom ekonomskom i finansijskom politikom sopstvene koalicije. SPD i Zeleni ocenili su da je to provokacija i već u tom trenutku počeli da sumnjaju da Lindner igra na propast “semaforske koalicije”.

Sve u svemu, ako se vanredni izbori održe prema aktuelnom planu krajem marta, a ne u januaru, kako to zahteva šef demohrišćanske opozicije Fridrih Merc, kancelar Šolc bi to vreme mogao i hteo da iskoristi da progura još nekoliko zakona.

Simptom/RTS/DojčeVele (DW)