Govoreći za list, Fidan je naglasio da je Vašington signalizirao spremnost na fleksibilnost u vezi s ključnim zahtevom da Iran potpuno obustavi obogaćivanje uranijuma.

Fidan je takođe rekao da veruje kako Teheran „iskreno želi postići stvarni sporazum“ te da bi prihvatio ograničenja nivoa obogaćivanja i strogi režim inspekcija, kao što je to učinio u sporazumu iz 2015. godine sa SAD i drugim svetskim silama.

„Pozitivno je to što Amerikanci izgledaju spremni tolerisati iransko obogaćivanje unutar jasno postavljenih granica“, rekao je Fidan i dodao: „Iranci sada prepoznaju da moraju postići dogovor s Amerikancima, a Amerikanci razumeju da Iranci imaju određene granice. Besmisleno je pokušavati ih prisiliti.“

Fidan je ocenio da, ukoliko SAD „budu insistirale na rešavanju svih pitanja istovremeno“ — aludirajući na iranski arsenal balističkih projektila i podršku regionalnim militantnim grupama — nuklearni dosje „neće napredovati“.

„Rezultat bi mogao biti novi rat u regionu“, naglasio je.

– Američko-iranske tenzije –

Njegove izjave dolaze u trenutku kada se Iran i SAD pripremaju za narednu rundu pregovora, koji su u petak nastavljeni u Omanu nakon gotovo osmomesečne pauze, što su obe strane opisale kao pozitivan prvi korak.

Pregovori su prvobitno bili planirani u Istanbulu u Turskoj, uz prisustvo regionalnih sila u ulozi posmatrača. Međutim, Teheran je insistirao da se održe u Omanu, naglašavajući da razgovori treba da budu isključivo fokusirani na nuklearni program.

Nakon što je u sredu u Beloj kući ugostio izraelskog premijera Benjamina Netanjahua, američki predsednik Donald Tramp izjavio je da insistira da se „pregovori s Iranom nastave kako bi se videlo može li se postići sporazum“.

„Ako ne može, videćemo kakav će biti ishod“, napisao je Tramp na društvenoj mreži Truth Social. „Prošli put je Iran odlučio da im je bolje da ne postignu dogovor, pa su pogođeni operacijom ‘Midnight Hammer’ — to im nije dobro prošlo.“

Fidan je rekao da Ankara i druge regionalne vlade „pokušavaju razviti kreativne ideje“ za rešavanje pitanja iranskog balističkog programa i podrške militantnim grupama, dodajući da mogu igrati „konstruktivnu i efikasnu ulogu“.

„Amerikanci su duboko zabrinuti zbog iranskih nuklearnih kapaciteta“, rekao je, dodajući da projektili i saveznici (proxy snage) utiču na regionalnu sigurnost jer su usko povezani sa susednim zemljama.

Fidan je kazao da je zabrinut da bi Netanjahu tokom posete Beloj kući mogao pokušati uticati na Trampa.

„Za Izrael je održavanje vojne nadmoći u regionu centralni prioritet“, rekao je. „Prisustvo iranskih projektila otežava taj cilj.“

– Izbeći ponavljanje ranijih grešaka –

Fidan je pozvao administraciju predsednika Trampa i Iran da izbegnu ponavljanje grešaka iz prošlosti, posebno isključivanje regionalnih država iz pregovora koji su doveli do nuklearnog sporazuma iz 2015. godine.

„Biće važno da Iran svaki sporazum sa SAD upari s koracima koji jačaju poverenje s regionalnim partnerima… ta ravnoteža je ključna“, rekao je. „Postoji značajan jaz u poverenju s regionalnim zemljama i rešavanje te dimenzije je od suštinskog značaja“, dodao je Fidan.

On je kazao da je, nakon razornog rata koji je Izrael vodio prošle godine te masovnih antivladinih protesta prošlog meseca — najnasilnijih i najsmrtonosnijih od Islamske revolucije 1979. godine — Teheran svestan opasnosti s kojom se suočava.

Tramp je, kako je naveo, poslao ono što je opisao kao „armadu“ američkih ratnih brodova u region, dok razmatra vojne opcije protiv Teherana nakon protesta.

„Oni (iranski lideri) razumeju da su nemiri u javnosti uglavnom potaknuti ekonomskim poteškoćama“, rekao je. „Zato znaju da pitanje sankcija mora biti rešeno“, dodao je.

Takođe je upozorio da američki napadi verovatno ne bi doveli do kolapsa režima.

„Ne mislim da će doći do promene režima“, rekao je Fidan. „Naravno, državni organi i neki drugi ciljevi bili bi teško pogođeni i uništeni. Ali režim kao politički entitet nastavio bi funkcionisati.“