Ona je navela i da ukupna vrednost posebnog poreza koja je utvrđena prilikom ispitivanja porekla imovine, a za koju je naložena uplata iznosi više od 220 miliona dinara, odnosno 1,88 miliona evra i da je do sada država naplatila oko 163 miliona dinara ili oko 1,4 miliona evra.

Ona je navela i da ukupna vrednost posebnog poreza koja je utvrđena prilikom ispitivanja porekla imovine, a za koju je naložena uplata iznosi više od 220 miliona dinara, odnosno 1,88 miliona evra i da je do sada država naplatila oko 163 miliona dinara ili oko 1,4 miliona evra.

Marković je naglasila da su od početka primene Zakona o utvrđivanju porekla imovine, odnosno od marta 2021. godine doneta dva konačna rešenja fizičkim licima koja nisu mogla da dokažu poreklo svoje imovine.

“U trećem postupku kontrole predmet je prosleđen na nadležnost Višem javnom tužilaštvu u Beogradu, posebnom Odeljenju za suzbijanje korupcije. Četvrti postupak kontrole je u završnoj fazi, dok su u prošlom mesecu započeti postupci kontrole za još dva fizička lica”, istakla je Marković.

– Koliko je ukupno građana pod ispitivanjem zbog porekla imovine?

Poreska uprava obradila je podatke o imovini i prihodima za više od 1,5 miliona građana. Od tog broja, za nešto više od 13.500 ljudi utvrđeno je da su u posmatranom periodu, a najviše u tri uzastopne godine, imali uvećanje imovine u odnosu na prijavljene prihode u iznosu većem od 150.000 evra. Takođe, važno je istaći da je za 150 fizičkih lica sproveden, Zakonom utvrđen, prethodni postupak i o tome su sačinjeni odgovarajući izveštaji.

Poreska uprava nastavlja sa aktivnostima iz svojih nadležnosti i radi na identifikovanju fizičkih lica čiji će se podaci obrađivati u prethodnom postupku, pre otpočinjanja samog postupka poreske kontrole.

– Kakvi su prihodi Poreske uprave od naplate poreza, šta pokazuju brojevi?

Za prethodni period, zaključno sa 30. 11. 2024. godine, sa zadovoljstvom mogu reći da je naplata bila uspešna, s obzirom na to da je Poreska uprava u prvih 11 meseci ove godine naplatila ukupno više od 2.600 milijardi dinara, što je za 12,9 odsto više u odnosu na isti period 2023. Povećanje naplate poreza je zabeleženo kod svih oblika javnih prihoda, pri čemu se ističe naplata doprinosa koja je za 15,6 odsto veća u odnosu na 2023. godinu, kao i porez na dohodak građana, čiji rast iznosi 16,1 odsto.

S tim u vezi, ističem da se trend rasta naplate javnih prihoda i dalje nastavlja. U odnosu na rezultate iz 2014. godine, naplata javnih prihoda je uvećana za 154,9 odsto, što nam jasno govori da je Poreska uprava na pravom putu, kao i da reforme Poreske uprave uobličene kroz Programe transformacije u poslednjih deset godina daju očekivano dobre rezultate.

– Koliko je Međunarodni monetarni fond pomogao Poreskoj upravi u procesu zapošljavanja i kako to funkcioniše?

Poreska uprava se već godinama suočava sa nedovoljnim kadrovskim prilivom i taj trend prepoznalo je Ministarstvo finansija, ali i MMF, pa smo zajedno identifikovali i preduzeli mere za zapošljavanje novih radnika. To podrazumeva pojednostavljenje svih procedura vezanih za prijem novih kadrova, kako bi ubrzali proces regrutacije novozaposlenih. U toku je realizacija konkursa za prijem 175 pripravnika. I u 2025. godini težimo ka zapošljavanju, kako mladih, tako i iskusnijih, za slobodna radna mesta.

Namera je da za sve novozaposlene pripremimo paket dobrodošlice, što će im pomoći da brzo steknu uvid u organizacionu strukturu i nadležnosti Poreske uprave. Kako bismo podstakli mlade ljude da svoju karijeru započnu i razvijaju u javnom sektoru, u državnom organu, prepoznali smo i potrebu pozicioniranja Poreske uprave kao atraktivnog poslodavca, prepoznatljivog identiteta, sa svim prednostima koje zaposlenima nudi.

Plan nam je i da intenziviramo saradnju sa Pravnim i Ekonomskim fakultetom Univerziteta u Beogradu, sa kojima već imamo potpisane memorandume o saradnji. Sa ponosom bih istakla da, prvi put u istoriji, Poreska uprava ima sopstveni namenski prostor, “poreski pametnu” centralu, kao specijalizovanu i multifunkcionalnu zgradu, izgrađenu po najvišim svetskim standardima, a prema potrebama zaposlenih u Poreskoj upravi. Od kraja 2023. godine se Centrala Poreske uprave zajedno sa dve filijale, Novi Beograd i Zemun, i Centrom za velike poreske obveznike, nalazi u novoizgrađenoj namenskoj zgradi, sa preko 27.000 metara kvadratnih u naselju Zemunske kapije.

Dokle se stiglo sa reformom Poreske uprave, posebno u oblasti elektronskog poslovanja i e-usluga?

Proces uvođenja e-poslovanja započeli smo prevođenjem svih poreskih prijava u elektronski oblik, a nakon toga je omogućeno i podnošenje brojnih zahteva u elektronskom obliku. U nastojanju da se obveznicima olakša dostupnost informacija, kao i jednostavnije ostvarivanje prava i ispunjenje obaveza, usluge na portalu ePorezi se aktivno razvijaju, pa je u tom smislu uspostavljeno i jedinstveno poresko sanduče, putem koga se poreskim obveznicima elektronskim putem uručuju poreska rešenja, potvrde, obaveštenja i druga poreska akta. Omogućili smo izdavanje i eUverenja bez obaveze plaćanja republičke administrativne takse.

Značajno su pojednostavljene procedure podnošenja poreskih prijava i obračuna poreza, pa je omogućeno podnošenje zahteva za paušalno oporezivanje i dostavljanje rešenja u elektronskom obliku, kao i poreskih prijava za angažovanje radnika na sezonskim poslovima, što je doprinelo povećanju sigurnosti i predvidivosti poštovanja propisa za značajan broj angažovanih radnika. U skladu sa primerima najbolje međunarodne prakse, poreskim obveznicima smo olakšali ispunjenje zakonske obaveze pripremom unapred popunjene poreske prijave za godišnji porez na dohodak građana.

Uspostavljanjem portala Frilenseri, putem koga ova kategorija poreskih obveznika može da prijavi porez, proveri visinu obaveze preko kalkulatora, generiše uplatnice za plaćanje obaveza, kao i da se informiše o svojim pravima i obavezama, omogućili smo jednostavnije ispunjenje poreskih obaveza. Sve to, uz primenu novog modela elektronske fiskalizacije, koji je uneo veliku promenu u procesu kontrole, najviše zbog uvida u promet u realnom vremenu,  napravili smo snažan iskorak u borbi protiv sive ekonomije i nastavili da unapređujemo rad Poreske uprave.

– Da li Poreska uprava koristi mobilne aplikacije i koje?

Trudimo se da pratimo i savremene trendove, te smo, u skladu da tim, razvili mobilne aplikacije Poreski alarm, mPoreze i Sezonski radnici, a od skoro i novi kanal komunikacije – virtuelni poreznik – četbot, koji je dostupan preko zvaničnog sajta Poreske uprave. Ovaj interaktivni alat, dostupan 24 sata dnevno, omogućava poreskim obveznicima da na brz i jednostavan način dobiju opšte informacije, zasada za primenu Zakona o poreskom postupku i poreskoj administracija i Zakona o porezu na dohodak građana. Ove informacije imaju isključivo informativni karakter, te nisu obavezujuće, niti mogu zameniti pravno mišljenje ili savet u konkretnim poresko-pravnim situacijama.

Sada smo u završnoj fazi realizacije drugog programa transformacije Poreske uprave, usvojen je redizajn poslovnih procesa, nova strategija razvoja ljudskih resursa, a u toku smo nabavke gotovog komercijalnog softverskog rešenja koje će podržati redizajnirane poslovne procese i punu funkcionalnost ”ličnog poreskog naloga poreskog obveznika” kao osnovnog i ključnog modela komunikacije sa Poreskom upravom.

Simptom/Euronews Srbija