Na kraju marta javni dug je bio 39,05 milijardi evra, odnosno 44,3 odsto BDP-a. Javni dug Srbije je na kraju 2024. bio oko 38,9 milijardi evra, ili 47,2 odsto BDP.
Simptom/Beta
AP: „Svetionik slobode“ se gasi dok američke inicijative koje promovišu demokratiju u svetu, venu pod Trampom
Novinska služba koju finansiraju SAD bila je ključna da im pomogne da shvate šta se dešava sa druge strane gvozdene zavese, pre nego što su se preselili u Sjedinjene Države 1970-ih.
„Bio je to prozor u drugi svet“, rekao je Spivakovski-Gonzales. “Oni su na to gledali kao na neku vrstu svetionika slobode. Bili su u stanju da zamisle drugačiji svet od onog u kome su živeli.”
Kada su Spivakovski-Gonzales i njegova porodica čuli za pokušaje predsednika Donalda Trampa da rasformira američku agenciju za globalne medije – agenciju koja nadgleda Glas Amerike, Radio Slobodna Evropa i Radio Slobodna Azija – rekao je da je to bio „udarac u stomak“
“Prvi meseci druge Trampove administracije zadavali su udarac za udarcem američkim naporima da promovišu demokratiju u inostranstvu i probiju informativni zid autoritarnih vlada kroz programe koje su decenijama održavali predsednici obe političke partije”
Nova administracija je desetkovala Agenciju za globalne medije, restrukturirala Stejt department da eliminiše kancelariju za globalnu demokratiju i uništila SAD koja je samo prošle godine pokrenula inicijativu da pokuša da zaustavi demokratsko nazadovanje širom sveta. Sve u svemu, ovi potezi predstavljaju ukidanje uloge SAD u širenju demokratije van njenih granica.
Stručnjaci kažu da će ovi potezi stvoriti vakuum za promovisanje slobode i predstavničke vlasti i da bi mogli da ubrzaju ono što mnogi vide kao antidemokratske trendove širom sveta.
“Sjedinjene Države su istorijski bile vodeća sila u širenju demokratije na globalnom nivou. Uprkos različitim administracijama, to je ostao slučaj – do sada”, rekao je Stafan Lindberg, profesor političkih nauka na Univerzitetu Geteborg u Švedskoj.
Ciljanje širokog spektra demokratskih i građanskih inicijativa
Dejvid Salvo, generalni direktor Alijanse za obezbeđenje demokratije u Nemačkom Maršal fondu, rekao je da je promovisanje demokratije u inostranstvu „stub američke spoljne politike u poslednjih 50 godina“ kao sredstvo za obezbeđivanje stabilnijih, mirnijih odnosa sa drugim zemljama, smanjenje opasnosti od sukoba i rata i podsticanje ekonomske saradnje.
Ipak, među ranim Trampovim akcijama bilo je ciljanje demokratskih programa preko Stejt departmenta i USAID-a, koji je pokrenuo novu globalnu inicijativu za demokratiju na kraju predsedništva demokrate Džoa Bajdena. Ministarstvo finansija zaustavilo je finansiranje Nacionalne zadužbine za demokratiju, a državni sekretar Marko Rubio rekao je u aprilu da će zatvoriti kancelariju Stejt departmenta koja je imala misiju da izgradi „demokratskija, sigurnija, stabilnija i pravednija društva“.
Osoba nosi znak podrške radnicima Agencije Sjedinjenih Američkih Država za međunarodni razvoj (USAID) dok nose svoje lične stvari nakon što ih preuzimaju iz sedišta USAID-a u Vašingtonu, 27. februara 2025.
Osoba nosi znak podrške radnicima Agencije Sjedinjenih Američkih Država za međunarodni razvoj (USAID), dok nose svoje lične stvari nakon što ih pokupe iz sedišta USAID-a u Vašingtonu, 27. februara 2025.
Uzra Zeia, koji vodi međunarodnu neprofitnu organizaciju Human Rights First nakon što je služio u Stejt departmentu Bajden, rekao je da je “srceparajuće i alarmantno” gledati kako SAD u suštini razbijaju svoje programe za demokratiju i ljudska prava.
„Potencijalni dugoročni uticaji su razorni za nacionalnu bezbednost i prosperitet SAD“, rekla je ona.
Simptom/AP
Kina će uvesti carinu od 34% na svu robu uvezenu iz SAD
Ministarstvo je kritikovalo odluku Vašingtona da uvede 34 odsto dodatnih recipročnih nameta Kini – čime su ukupne američke carine protiv te zemlje povećane na 54 odsto – kao „neu skladu sa pravilima međunarodne trgovine“.
Fjučersi na američke akcije i evropska tržišta naglo su pali na vesti o recipročnim carinama.
Kinesko ministarstvo finansija u petak je saopštilo da će uvesti carinu od 34 odsto na svu robu uvezenu iz SAD počevši od 10. aprila, nakon carina koje je ranije ove nedelje uvela administracija predsednika SAD Donalda Trampa, navodi državna novinska agencija Sinhua.
„Kina apeluje na Sjedinjene Države da odmah otkažu svoje jednostrane tarifne mere i reše trgovinske razlike kroz konsultacije na jednak, poštovan i obostrano koristan način“, navodi Sinhua u izveštaju koji je preveo Gugl.
Ministarstvo je dalje kritikovalo odluku Vašingtona da Kini uvede 34 odsto dodatnih recipročnih nameta – čime se ukupne američke carine protiv te zemlje dovode na 54 odsto – kao „neu skladu sa pravilima međunarodne trgovine” i „ozbiljno” podriva kineske interese, kao i da ugrožava „globalni ekonomski razvoj i stabilnost lanca proizvodnje i snabdevanja”.
Simptom/CNBC
Mali: Vlada donela rešenje – za visoko obrazovanje dodatnih 12 milijardi dinara
“Kao što smo i obećali, kroz bilansni prostor obezbedili smo dodatnih 12,01 milijardi dinara za visoko obrazovanje i studentski standard. Time će ukupna izdvajanja iz budžeta za visoko obrazovanje i studentski standard za 2025. godinu iznositi 72,06 milijardi dinara. Na ovaj način su stvoreni finansijski uslovi za umanjenje školarina za studente za 50 odsto, što je upravo bio jedan od zahteva studentskih plenuma”, rekao je ministar finansija Siniša Mali.
On je dodao da je na ovaj način Vlada ispunila sve ono što sa svoje strane može da uradi.
“Zahtev nije precizirao način dalje raspodele sredstava, te je sada potrebno da uspostavimo dijalog kako bismo znali na koji način će ova sredstva biti korišćena. S obzirom na to da će zahvaljujući ovim sredstvima studenti plaćati duplo manju školarinu, verujemo da će predstavnici akademske zajednice pokazati odgovornost prema studentima i biti otvoreni za konstruktivni razgovor, kako bi se što pre obezbeđena sredstva iskoristila”, naglasio je ministar finansija.
Simptom/RTS
Pretres u filijali Poreske uprave u Kosovskoj Mitrovici, zaposleni primorani da napuste prostorije
“Oko devet časova ušli smo u ovu zgradu koja, prema našim saznanjima, funkcioniše kao poreska uprava (kao filijala Ministarstva finansija Srbije). Na ovom mestu smo naišli na dokaze koji potvrđuju našu sumnju i nakon konsultacija sa tužiocem, ljudi koji su bili tamo su napustili to mesto i ta zgrada je zatvorena do potpune provere činjenica”, potvrdio je zamenik komandira takozvane kosovske policije u regionu Sever Veton Eljšani.
Dodao je da je otvoren slučaj i pokrenuta istraga pod sumnjom “falsifikovanja dokumenata”.
Uhapšenih nema, dodao je Eljšani.
Prethodnih dana, pre božićnih praznika, policija je u severnom delu kosovske mitrovice upala u prostorije dve lokalne institucije i zatvorila ih.
Simptom/RTS/Andrija Igić
Američki investitor želi da kupi Severni tok 2
Kako navodi Wall Street Journal grupa zvaničnika iz Ministarstva finansija i Stejt departmenta upoznati s planovima Linča.
“Suština je sledeća, ovo je jedinstvena prilika za Amerikance i Evropljane da kontrolišu energetsko snabdevanje Evrope do kraja ere fosilnih goriva”, rekao je Linč u jednom intervjuu, piše Komersant, prenosi portal Biznis.
Linč smatra da bi kupovina Severnog toka 2 bila u interesu SAD i postala poluga uticaja u rešavanju konflikta u Ukrajini.
U pismu koje je Linč uputio Ministarstvu finansija SAD, navodi se da su u postupku bankrota operatera gasovoda Nord Stream 2 AG postavljeni strogi rokovi za restrukturiranje duga ili likvidaciju. Restrukturiranje je ocenio kao malo verovatno. Maksimalni rok moratorijuma na isplatu kredita iznosio je 24 meseca.
Američki list ističe da je Linč postigao uspeh kupujući jeftine ruske aktive. Ministarstvo finansija SAD mu je izdalo licencu 2022. godine za kupovinu švajcarskog ogranka Sberbanke. Još 2007. godine, preko kompanije Promneftstroj, otkupio je holandski ogranak kompanije JUKOS, koja je upravljala inostranim aktivama te naftne kompanije.
Eksplozija na gasovodima Severni tok dogodila se 26. septembra 2022. godine. Švedska i Danska su u februaru 2024. obustavile istragu, dok ju je Nemačka nastavila. Nemački mediji su pisali da je za napad odgovoran ukrajinski instruktor ronjenja Vladimir Žuravljev. Direktor ruske obaveštajne službe SVR, Sergej Nariškin, izjavio je da ruska obaveštajna služba ima informacije o umešanosti “profesionalnih diverzanata“ iz SAD i Velike Britanije.
Simptom/B92/biznis.rs
Vlada usvojila predlog Zakona o budžetu za 2025. – prihodi veći za osam odsto
Vlada je usvojila predlog Zakona o budžetu Srbije za 2025. godinu, saopštilo je Ministarstvo finansija.
Budžet za narednu, 2025. godinu predviđa ukupne prihode od 2.346,2 milijarde dinara, što je za 172,9 milijardi dinara ili osam odsto više od prihoda predviđenih rebalansom budžeta za ovu godinu.
Poreski prihodi planirani su u iznosu od 1.985,1 milijardu dinara (povećanje od 120,3 milijarde dinara ili 6,5 odsto), a neporeski u iznosu 325,7 milijardi dinara (povećanje od 18,4 odsto).
Predloženim budžetom su predviđeni ukupni rashodi i izdaci u iznosu od 2.660,2 milijarde dinara.
Predviđen je fiskalni deficit budžeta Republike od tri odsto BDP-a.
Projektovana stopa privrednog rasta za 2025. godinu, prema proceni Ministarstva finansija, iznosi 4,2 odsto BDP-a.
Javni dug sektora države (opšta država) projektovan je na 47,5 odsto BDP-a u 2025. godini.
Na nivou sektora države je za kapitalne investicije opredeljeno 762,9 milijardi dinara, odnosno 7,4 odsto BDP-a.
Prvi potpredsednik Vlade i ministar finansija Siniša Mali izjavio je gostujući u Jutarnjem programu da je to prvi predlog budžeta koji se usvoja otkada je zemlja dobila investicioni kreditni rejting.
Ministar Mali je naveo i da će se nastaviti sa ekonomskom politikom kojoj je u fokusu rast životnog standarda građana, poboljšanje privrednog ambijenta i realizacija velikih i važnih projekata.
Simptom/RTS
Britanija najavljuje “blokbaster” budžet
Budžet uključuje oko 40 milijardi funti (51,8 milijardi dolara) povećanja poreza, od čega bi više od polovine dolazilo od viših poreza na zarade, kao i povećanja na kapitalnu dobit i poreza na nasledstvo, jer Britanija traži put iz ekonomske stagnacije.
Budžet je takođe povećao javnu potrošnju za 70 milijardi funti godišnje u narednih pet godina. Promene bi dovele poresko opterećenje — mera poreskih prihoda kao udela u bruto domaćem proizvodu — na najveće zabeleženo. Pročitajte više o budžetu.
„Izbori koje sam napravila danas su pravi izbori za našu zemlju“, rekla je Rivs.
To ne znači da su ovi izbori laki.”„Ovaj budžet donosi jedno od najvećih povećanja potrošnje, poreza i zaduživanja u bilo kom pojedinačnom fiskalnom događaju u istoriji“, rekao je Richard Hughes, predsedavajući Kancelarije za budžetsku odgovornost, nezavisnog nadzornog organa.
Simptom/TheNYTimes
Uvode se stroža pravila za kladionice
Zakon o igrama na sreću u Srbiji na snazi je od marta 2020. godine i reguliše različite aspekte povezane sa igrama na sreću. Propisi se odnose na pravo na organizovanje igara na sreću, vrste igara, uslove za organizaciju, prava i obaveze organizatora, generisanje prihoda i nadzor.
Igre na sreću obuhvataju učesnike koji plaćaju naknadu za šansu da osvoje novac, predmete, usluge ili prava zasnovana na slučajnosti ili neizvesnim događajima. Zakon izuzima igre gde učesnici koriste znanje i veštine za takmičenje prema specifičnim pravilima, kao i zabavne igre poput video igara i flipera, piše portal Biznis.
Igre na sreću mogu biti organizovane samo prema odobrenim pravilima. Ministarstvo finansija odlučuje da li se određena igra kvalifikuje kao igra na sreću.
“Cilj organizacije igara na sreću je da zabavi učesnike, dodeli dobitke i generiše prihod za budžet Republike Srbije. Igre na sreću doprinose državnom budžetu, gde 40 odsto dodeljenih sredstava podržava razne društvene i humanitarne ciljeve”, objašnjavaju advokati kancelarije Stojković.
Igrači plaćaju porez od 20 odsto na dobitke koji prelaze 100.000 dinara, dok se operateri suočavaju sa različitim porezima, uključujući namet od 15 odsto na bruto prihod od online kockanja i porez od 10 procenata za kockanje u kockarnicama. Organizacija igara na sreću je isključivo pravo Republike Srbije, osim ako zakonom nije drugačije određeno
Vlada Srbije je najavila niz novih mera kako bi promovisala odgovorno kockanje i zaštitila građane od potencijalnih rizika povezanih sa ovom aktivnošću. Među ključnim inicijativama su strogi propisi za licenciranje i redovna kontrola operatera, kojima se osigurava da kockarnice i kladionice posluju po visokim standardima odgovornosti.
Kockari komšijama dobro pune budžet
Građani BiH u kladionicama potrošili 880 miliona evra
Kampanje za edukaciju šire informacije o rizicima kockanja i pružaju savete kako prepoznati problem zavisnosti, dok su igračima dostupne opcije za postavljanje ograničenja ili samoisključenje iz igara na sreću. Program samoisključenja obavezuje operatere da poštuju zahteve igrača i sprečava njihov dalji pristup kockarnicama i kladionicama.
Podrška za problematične kockare obuhvata savetodavne linije i centre za lečenje, u saradnji sa nevladinim organizacijama, dok se reklame za kockanje strogo kontrolišu kako bi se izbeglo ciljanje ranjivih grupa. Oglasi sada moraju da uključuju poruke o odgovornom kockanju, a finansijske transakcije igrača se pažljivo prate kako bi se uočili potencijalni problemi.
“Poseban akcenat stavljen je na sprečavanje maloletničkog kockanja, uz stroge provere starosti i stroge kazne za operatere koji prekrše ova pravila. Ove mere predstavljaju zajednički napor vlade, operatera i samih igrača da stvore bezbednije okruženje za kockanje u Srbiji”, zaključuju advokati
Prema dostupnim podacima, tržište online klađenja u Srbiji je u poslednjih pet godina godina raslo po stopi od 25 odsto godišnje.
Kada je reč o fizičkim objektima, u Srbiji ima više od 33.000 automata i preko 2.000 uplatno-isplatnih mesta (kladionica). Svako njihovo nelegalno korišćenje povlači i krivičnu odgovornost priređivača, odnosno organizatora igara na sreću, jer dovodi i do značajnog gubitka budžetskih prihoda. Srbija ovim putem prati praksu sve većeg broja država u svetu koje su slične zakone već usvojile.
Prema poslednjim podacima Udruženja priređivača igara na sreću, u Srbiji ima 2.900 sportskih kladionica, što je tri puta više po glavi stanovnika nego u Italiji.
Simptom/B92
Nova pravila za PDV obveznike od 1. septembra
– Iako smo već duboko u raljama poreskih evidencija koje su privredi nametnule dodatne obaveze i duplo izveštavanje, zakonodavac još prilično luta u postavljanju konačnog modela evidencija. Od septembra se menjaju i pojedine poreske kategorije obračunatog poreza na dodatu vrednost. Ove izmene ne menjaju suštinu evidencija, ali je od starta trebalo da budu drugačije uređene, pa obveznicima stvaraju dodatnu nervozu i nesigurnost – ističe Vasić.
Brucoši beže od FPN-a, ostalo dosta praznih mesta
U delu evidencija obračunatog PDV-a koje se već primenjuju menjaju se vrste podataka. Osim opredeljivanja da se radi o prometu koji je oporeziv tražiće se i razdvajanje po poreskim stopama, ali i posebno iskazivanje podataka o prometu građevinskih objekata.
– Prema informacijama koje smo imali prilike da čujemo, i prethodni PDV će se evidentirati kao zbirni podaci, ali sistematizovani prema “izvoru” prethodnog PDV-a, i to u zavisnosti od toga da li je iskazan na e-fakturama, fiskalnim računima ili drugim dokumentima. Prethodni PDV koji se koristi po takozvanim internim obračunima će se iskazivati podeljen na deo koji je odnosi na obračune po ino računama i obračune po računima obveznika PDV-a – objašnjava sagovornik.
Uz sve ovo, i podaci će dodatno morati da se podele na prethodni PDV po osnovu prvog prenosa građevinskih objekata i ostale promete.
Poreski savetnik kaže da se i od koncepta zbirnog iskazivanja podataka nije odustalo, iako smatra da je sam koncept pogrešan.
“Hiljade Srba protiv kopanja litijuma”: Kako Nemci pišu o masovnim protestima protiv Rio Tinta
– Naime, kod obveznika se najveći broj podataka o poreskoj obavezi i prethodnom PDV-u iskazuje u poreskim evidencijama pojedinačno, po računu ili obračunu. Te podatke za potrebe POPDV, a sada i za potrebe evidencija u SEF-u, sabiramo po određenim kriterijumima da bi se dostavili kao zbirni podaci. Takve zbirne podatke u postupcima kontrole ponovo razlažemo na pojedinačne – naglašava Vasić i dodaje da u slučaju da je primenjen koncept jedinstvene pojedinačne evidencije uz mogućnost zbirnog prikazivanja određenih podataka, dobilo bi se mnogo više podataka bez nametanja dodatnog opterećenja obveznicima.
Takođe, sagovornik navodi da se o sudbini POPDV-a još ništa ne priča, iako se nada da će, posle osam godina postojanja i nejasnih efekata, otići u istoriju.
– Obveznici po zakonu vode poreske evidencije, a državi dostavljaju dva potpuno različita izveštaja POPDV i evidencije u SEF-u. Dodatno zbunjuje činjenica da se POPDV dostavlja Poreskoj upravi preko sistema e-porezi, a ove “nove evidencije” Ministarstvu finansija koja upravlja SEF-om – zaključuje poreski savetnik i član Upravnog odbora Udruženja poreskih savetnika Srbije Aleksandar Vasić.
Novine u sistemu elektronskih faktura koje će biti na snazi od 1. septembra komentarisala je i predsednica udruženja Računovodstvena komora Srbije (RKS) Snežana Mitrović. Ona u razgovoru za Biznis.rs kaže da je sve što stupa na snagu od 1. septembra pogubno za poslovni ambijent, PDV evidencije, pravnu (ne)sigurnost u radu za zakonske zastupnike i računovođe.
– To je sve pogubno za privredu, posebno za računovođe koji vode najsloženije PDV evidencije u EU i na Balkanu. Na kraju, šteta za državu je nesaglediva, gde je u 2023. godini naplaćeno prihoda od PDV-a za 40 milijardi dinara manje, i to u vreme najveće inflacije, kada su cene i osnovice za PDV značajno povećane, kao i naplata PDV-a u zemljama u regionu – ocenjuje Mitrović.
Direktno