Stojeći ispred nemačkog parlamenta u junu, Ahmad Šik Ali je zaustavljao suze dok je držao mutnu fotografiju svog trogodišnjeg sina. Od bekstva iz Alepa pre više od dve godine, Šik Ali je učinio sve što je mogao da obezbedi svom sinu bezbednu budućnost: preselio se u Hanover, dobio posao sa punim radnim vremenom i probijao se kroz beskrajnu papirologiju kako bi mu se žena i sin pridružili.

Bio je blizu ponovnog spajanja sa porodicom, sa samo dva slučaja pred sobom u redu. To je bilo sve dok donji dom nemačkog parlamenta u junu nije usvojio zakon o obustavi spajanja porodica za migrante poput njega na najmanje dve godine.

„Od kada sam saznao za ovu odluku, ne mogu da spavam, ne mogu da nastavim sa svojim životom“, rekao je Šik Ali novinarima dok je briznuo u plač. „Moj sin je puzao kada sam ga ostavio; sada hoda.“

To je nagoveštaj kako su se životi ljudi promenili poslednjih meseci, jer nekoliko vlada u EU preduzima mere da ograniči spajanje porodica. Iako su aktivisti kontekstualizovali mere kao deo šireg napora političara da budu viđeni kao strogi prema migracijama, oni kažu da je fokus na ponovno spajanje porodica pogrešan.

„To zaista nema smisla“, rekla je Federika Toskano iz organizacije „Spasite decu Evrope“.

Nekoliko vlada je pokušalo da prizove osećaj vanredne situacije kako bi proguralo mere, koje su u suprotnosti sa pravom na porodični život utvrđenim ugovorima kao što su Evropska konvencija o ljudskim pravima i Povelja EU o osnovnim pravima. „Jedinstvo porodice je vrednost u našem društvu“, rekao je Toskano.

„Ali kada su u pitanju strane porodice, čini se da ovo postaje manje važno, manje vredno.“

Nedavna studija organizacije „Spasimo decu“ u Finskoj otkrila je da je prosečan proces ponovnog ujedinjenja trajao šest i po godina, a neke porodice su provodile čak 10 godina u neizvesnosti.

Ograničenja ponovnog ujedinjenja porodice potiču iz činjenice da je broj ljudi koji dolaze kroz ove programe i dalje relativno mali. U Austriji je, na primer, oko 18.000 ljudi stiglo 2023. i 2024. godine kroz programe ponovnog ujedinjenja porodice. Oko 13.000 su bila deca. Mnogi su proživeli „duge, bolne“ godine razdvojenosti od roditelja, rekao je Toskano. „Što duže proces traje, to više traume dodajete ovoj deci.“

Mere bi takođe mogle da se obiju o glavu jer bi podstakle kriminalne mreže protiv kojih se EU dugo tvrdi da se bori, rekao je Tomas Vilekens iz organizacije „Akcija za izbeglice Flandrije“. Suočeni sa malo drugih opcija, ljudi bi mogli da „odluče da krenu nepravilnim putem i možda koriste krijumčare ljudi“, rekao je on.

Sličnu neskladnost je video i među onima koji pozivaju na ograničenja ponovnog spajanja porodica. „Zapanjujuće nam je da su političke stranke koje u svojim programima pridaju veliku vrednost porodičnom životu, porodicama kao jezgru društva, u prvom planu ograničavanja prava na porodični život određene grupe.“

U Nemačkoj se očekuje da će više od 380.000 ljudi – većinom Sirijaca – biti pogođeno planovima za obustavu ponovnog spajanja porodica za migrante sa statusom supsidijarne zaštite, koji daje legalni boravak ljudima koji se ne kvalifikuju kao izbeglice, ali bi mogli da se suoče sa ozbiljnom štetom ako budu vraćeni u svoju zemlju porekla.

Berlin je prvo obustavio ponovno spajanje porodica za ovu grupu 2016. godine, a kasnije ga je delimično vratio 2018. godine sa ograničenjem od 1.000 viza mesečno.

Simptom/The Guardian