pravila

EU pooštrava vizna pravila za Ruse: Kraj višestrukih ulazaka u Šengen

November 6, 2025 by Mitko Arnaudov Leave a Comment

Ovaj potez, koji predstavlja još jedan korak u naporima EU da kazni Moskvu zbog rata u Ukrajini, značiće da će Rusi uglavnom dobijati vize za jedan ulazak, uz neke izuzetke iz humanitarnih razloga ili za pojedince koji imaju i državljanstvo EU.

Brisel je već otežao i poskupeo Rusima dobijanje viza, suspendujući sporazum o olakšavanju viznog režima sa Moskvom krajem 2022. godine, a neke članice, poput baltičkih država, otišle su još dalje, zabranjujući ili maksimalno ograničavajući Rusima da potpuno kroče na njihovo tlo.

Međutim, izdavanje viza ostaje u nacionalnoj nadležnosti, što znači da, iako Evropska komisija može otežati proces, ne može nametnuti potpunu, sveobuhvatnu zabranu ruskim državljanima.

Prema podacima Evropske komisije, 2024. godine više od pola miliona Rusa dobilo je šengenske vize, što je značajno povećanje u odnosu na 2023. godinu, iako je i dalje daleko ispod predratnog nivoa, kada je 2019. izdato više od četiri miliona viza.

Mađarska, Francuska, Španija i Italija nastavljaju da bez većih problema odobravaju turističke vize ruskim državljanima.

Očekuje se da će nova, stroža pravila, koja su deo paketa mera namenjenih smanjenju broja Rusa koji ulaze u EU, biti formalno usvojena ove nedelje.

Odvojeno od toga, EU planira da ograniči i kretanje ruskih diplomata, zahtevajući od njih da unapred obaveste države ako putuju preko Šengenskog prostora.

Simptom/Danas/FoNet

Bugarska traži prezentere igara na sreću u Srbiji; promena pravila

September 11, 2025 by Milica Paunovic Leave a Comment

U Infostudu kažu da oni potražnju za ovim zanimanjem nisu primetili. Da bi se kod njih oglašavali, firme moraju da budu registrovane u Srbiji.

Pogled u aktuelne oglase na drugoj platformi, međutim, pokazuje da se u ovom momentu traže pre svega prezenteri igre za onlajn kockanje.
I to u Bugarskoj. A sve regrutuje agencija za zapošljavanje. Aktivan je i oglas za prezentera koji tečno govori turski jezik. Posao je u – inostranstvu.

Promet u klađenju i kockanju raste
Dozvolu za priređivanje posebnih igara na sreću preko sredstava elektronske komunikacije u Srbiji trenutno imaju 24 firme. Među njima su i glavni igrači na sceni klađenja, ali i priređivači koji se drže isključivo ovog segmenta.

Kockanjem i klađenjem, prema dostupnim podacima, u Srbiji se trenutno bave 83 firme. Toliko ih je aktivnih. U prvih 10 po prometu su, prema rezultatima poslovanja u 2024. godine, ista imena kao i godinu pre. Raspored se beznačajno promenio, ali devet od prvih 10 priređivača, imali su veće poslovne prihode. I taj jedan je zabeležila pad od – jedan odsto. Prvih sedam je uspelo da poveća i profit. Ostala tri su zaradila manje. Među njima, najveći pad od oko 45 odsto, zabeležila je Državna lutrija Srbije.

Početkom ove godine počela je primena nešto striktnijih pravila. Zaživele su izmene Zakona o igrama na sreću. Uvedena je obaveza provere godišta osoba koje ulaze u automat klubove i kladionice. Proširena je i obaveza isticanja postera sa tekstom upozorenja o zavisnosti od kockanja i zabranom učešća maloletnika

Ne sme da se služi hrana i alkoholna pića sa više od pet odsto alkohola u kladionicama i automat klubovima. Ovom pravilu mogu da se prilagode do jula sledeće godine.

Postoji mogućnosti samoisključenja i samoograničenja igrača iz igara na sreću. Onajn priređivači moraju da omoguće nadležnima pristup bazama podataka. Moraju i da utvrde identitet igrača, jer maloletnici ne smeju ni u onlajn igrama da učestvuju… Efekat doterane regulative će se videti u ovogodišnjim rezultatima.

Foto Pixabay

Rizici onlajn kockanja
U momentu dok se u Srbiji traži radna snaga za onlajn kazina u Bugarskoj, i ova država priprema striktnija pravila. Bogdana Stjepanović, naučni saradnik, koja se bavila temom onlajn kockanja, primećuje da je u regionu, možda još jedino u Bugarskoj, brutalnija promocija nego u Srbiji.

“Agresivnija i beskrupuloznija promocija kockanja na ovim prostorima jedino je viđena u Bugarskoj. Tamo se duž magistrala na svakih par kilometara može naći po jedan bilbord koji promoviše kockanje”, kaže Bogdana Stjepanović.

Njen utisak je da pravni okvir za kockanje u Srbiji stvara sliku dobro regulisanog tržišta, međutim, dublji uvid otkriva opasan paradoks.

“Dok pravni okvir pruža iluziju kontrole i društvene odgovornosti, realnost na terenu pokazuje da je sistem prvenstveno osmišljen da maksimizira prihode države i profit velikih korporacija. Često na štetu javnog blagostanja. Ovaj jaz između zakonske namere i njene praktične primene ključno je pitanje koje zahteva dodatnu pažnju”, kaže Bogdana.

Veće naknade na sreću
Srbija je zakon menjala u novembru prošle godine. Hrvatska izmene planira za narednu godinu, a u Crnoj Gori su stupile na snagu ove.

“Ove reforme su pokrenute dubljim, regionalnim trendom davanja prioriteta javnom zdravlju i zaštiti potrošača u odnosu na čisto fiskalne ciljeve”, napominje ona. ”U Srbiji je objavljen i Nacrt zakona o izmenama i dopunama zakona o oglašavanju. Bilo bi zabranjeno reklamiranje kladionica na otvorenim površinama, televiziji, u novinama, filmovima, spotovima. U reklamama za klađenje neće smeti da budu poznate ličnosti. Do sada ne vidimo nikakve dalje konkretne korake koji bi ukazivali na ozbiljnost ove namere”.

Dodaje i da je planirani način oporezivanja u Hrvatskoj složeniji nego u Srbiji. Godišnje naknade za licenciranje operatera će se povećati sa 400.000 na 600.000 evra.

U Srbiji je naknada za odobrenje za kazino povećana sa 500.000 na milion evra. Ista naknada za kladionice iznosi 200 evra mesečno po objektu i uvećana je.

Priređivač klađenja i kockanja preko sredstava elektronske komunikacije plaćaće naknadu za odobrenje u visini od 10.000 evra mesečno. Naknada za priređivanje iznosi 15 odsto na razliku između uplaćenih uloga i isplaćenih dobitaka. Stopa je veća, 25 odsto, za rulet, blekdžek.

Novi zakoni u Crnoj Gori i Hrvatskoj su postavili novi standard za zaštitu igrača u regionu. Uvode se obavezni sistemi identifikacije igrača, biometrijska registracija za automate u Crnoj Gori. I nacionalne šeme samoisključenja u obe zemlje.

Simptom/Forbs Srbija

Gardijan: Kako stroža evropska pravila drže porodice razdvojene: „Ne mogu da spavam, ne mogu da nastavim sa svojim životom“:

August 25, 2025 by Milica Paunovic Leave a Comment

Stojeći ispred nemačkog parlamenta u junu, Ahmad Šik Ali je zaustavljao suze dok je držao mutnu fotografiju svog trogodišnjeg sina. Od bekstva iz Alepa pre više od dve godine, Šik Ali je učinio sve što je mogao da obezbedi svom sinu bezbednu budućnost: preselio se u Hanover, dobio posao sa punim radnim vremenom i probijao se kroz beskrajnu papirologiju kako bi mu se žena i sin pridružili.

Bio je blizu ponovnog spajanja sa porodicom, sa samo dva slučaja pred sobom u redu. To je bilo sve dok donji dom nemačkog parlamenta u junu nije usvojio zakon o obustavi spajanja porodica za migrante poput njega na najmanje dve godine.

„Od kada sam saznao za ovu odluku, ne mogu da spavam, ne mogu da nastavim sa svojim životom“, rekao je Šik Ali novinarima dok je briznuo u plač. „Moj sin je puzao kada sam ga ostavio; sada hoda.“

To je nagoveštaj kako su se životi ljudi promenili poslednjih meseci, jer nekoliko vlada u EU preduzima mere da ograniči spajanje porodica. Iako su aktivisti kontekstualizovali mere kao deo šireg napora političara da budu viđeni kao strogi prema migracijama, oni kažu da je fokus na ponovno spajanje porodica pogrešan.

„To zaista nema smisla“, rekla je Federika Toskano iz organizacije „Spasite decu Evrope“.

Nekoliko vlada je pokušalo da prizove osećaj vanredne situacije kako bi proguralo mere, koje su u suprotnosti sa pravom na porodični život utvrđenim ugovorima kao što su Evropska konvencija o ljudskim pravima i Povelja EU o osnovnim pravima. „Jedinstvo porodice je vrednost u našem društvu“, rekao je Toskano.

„Ali kada su u pitanju strane porodice, čini se da ovo postaje manje važno, manje vredno.“

Nedavna studija organizacije „Spasimo decu“ u Finskoj otkrila je da je prosečan proces ponovnog ujedinjenja trajao šest i po godina, a neke porodice su provodile čak 10 godina u neizvesnosti.

Ograničenja ponovnog ujedinjenja porodice potiču iz činjenice da je broj ljudi koji dolaze kroz ove programe i dalje relativno mali. U Austriji je, na primer, oko 18.000 ljudi stiglo 2023. i 2024. godine kroz programe ponovnog ujedinjenja porodice. Oko 13.000 su bila deca. Mnogi su proživeli „duge, bolne“ godine razdvojenosti od roditelja, rekao je Toskano. „Što duže proces traje, to više traume dodajete ovoj deci.“

Mere bi takođe mogle da se obiju o glavu jer bi podstakle kriminalne mreže protiv kojih se EU dugo tvrdi da se bori, rekao je Tomas Vilekens iz organizacije „Akcija za izbeglice Flandrije“. Suočeni sa malo drugih opcija, ljudi bi mogli da „odluče da krenu nepravilnim putem i možda koriste krijumčare ljudi“, rekao je on.

Sličnu neskladnost je video i među onima koji pozivaju na ograničenja ponovnog spajanja porodica. „Zapanjujuće nam je da su političke stranke koje u svojim programima pridaju veliku vrednost porodičnom životu, porodicama kao jezgru društva, u prvom planu ograničavanja prava na porodični život određene grupe.“

U Nemačkoj se očekuje da će više od 380.000 ljudi – većinom Sirijaca – biti pogođeno planovima za obustavu ponovnog spajanja porodica za migrante sa statusom supsidijarne zaštite, koji daje legalni boravak ljudima koji se ne kvalifikuju kao izbeglice, ali bi mogli da se suoče sa ozbiljnom štetom ako budu vraćeni u svoju zemlju porekla.

Berlin je prvo obustavio ponovno spajanje porodica za ovu grupu 2016. godine, a kasnije ga je delimično vratio 2018. godine sa ograničenjem od 1.000 viza mesečno.

Simptom/The Guardian

Od danas nema natpisa “biljni sir” u prodavnicama

August 1, 2025 by Milica Paunovic Leave a Comment

Kako je saopštilo Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, od 1. avgusta nema više mesta za “biljne sireve” i “tip sira”, niti za slike i obeležja koja liče na tradicionalne mlečne proizvode, a ujedno, neće biti dozvoljeno da takvi proizvodi stoje jedni pored drugih i moraće da budu fizički odvojeni u svim prodajnim i ugostiteljskim objektima.

“Nije 100 odsto mlečni proizvod – sadrži palmino ulje ili druga biljna ulja”, glasi natpis koji će morati da se nađe na etiketi, na rafu, uz cenu, u meniju, brošuri ili bilo kojoj vrsti oglašavanja, uključujući i digitalne kanale.

Proizvodi koji sadrže palmino ulje ili drugo biljno ulje, a u prodaji su, mogu da ostanu u radnjama do isteka roka trajanja, a najkasnije do 31. decembra 2025. godine i biće odvojeno izloženi radi jasnog razlikovanja od proizvoda od mleka.

Ova pravila odnose se kako na domaće, tako i na uvozne proizvode.

Svi koji ne budu postupali u skladu sa Uredbom o dodatnim zahtevima za stavljanje na tržište proizvoda koji sadrže palmino ulje, palminu mast, odnosno druga biljna ulja i masti, a koju je usvojila Vlada Srbije 24. jula ove godine, predviđene su novčane kazne, a inspekcijske službe će sprovoditi nadzor.

Kada je reč o manjim proizvodima, vodilo se računa o praktičnosti pa je dozvoljeno da oznaka bude srazmerno umanjena, ali nikada manja od pet milimetara.

Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede poziva sve proizvođače i trgovce da se pridržavaju novih pravila, a potrošače da obrate pažnju na oznake prilikom kupovine, i naglašavaju da za sve dodatne informacije nadležne institucije stoje na raspolaganju građanima.

Simptom/Newsmax

Sve više graničnih kontrola, a EU je nemoćna

July 8, 2025 by Mitko Arnaudov Leave a Comment

Poljska je sada dvanaesta od 29 zemalja šengenskog prostora koja je uvela granične kontrole. To je direktna reakcija na pojačane nemačke kontrole.

Nije ni čudo, kaže evropski poslanik Evropske narodne partije Paskal Arimon. Ideja da granične kontrole nisu tako loše i da su proverena mera je, kaže on, očigledna.

„Ali upravo zato se s takvim kontrolama mora postupati s velikim oprezom i uvek ih razmatrati u evropskom kontekstu“, kaže Arimon, poslanik iz belgijskog pograničnog regiona.

On poziva Evropsku komisiju da sprovede pravnu reviziju o tome da li su mere u skladu sa članom 25. Šengenskog kodeksa.

Moguće privremene kontrole

Član 25. dopušta državama da privremeno ponovo uvedu kontrole na unutrašnjim granicama – na deset dana, ad hok i potpuno nezavisno, ako postoji početna pretnja – na primer, naznaka terorističkog napada.

Nakon toga, privremene kontrole od šest meseci do – u izuzetnim slučajevima – dve godine moguće su ako postoji pretnja javnom redu ili unutrašnjoj bezbednosti, navodi se u Šengenskom kodeksu.

To bi takođe mogla biti posledica velikog priliva migranata, na primer.

Granične kontrole kao krajnja mera

Evropska komisija stalno podseća na uslove: kontrole moraju biti vremenski i prostorno ograničene te se koristiti kao krajnja mera.

I susedne zemlje i Evropska komisija moraju biti obaveštene, prema rečima portparola Komisije Markusa Lamberta. Stoga su, kaže on, u bliskom kontaktu sa svima pogođenima.

Ali stalno se pokazuje sledeće: Evropska komisija spremna je da zažmuri kada sve duže traje.

Na primer, kontrole su na snazi na bavarskoj granici s Austrijom od jeseni 2015. Danska je zvanično ponovo uspostavila kontrole na svojoj granici s Nemačkom pre osam godina.

Komisija ne može zabraniti prijavljene granične kontrole. Može samo dati mišljenje o njihovoj korisnosti i srazmernosti.

Pitanje srazmernosti ostaje otvoreno

Ostaje otvoreno pitanje u kojoj je meri trenutno srazmerno imati granične kontrole širom Evrope.

Uz Poljsku i Nemačku, Francuska, Holandija, Austrija, Italija, Slovenija, Danska, Švedska, Norveška, Španija i Slovačka trenutno imaju na snazi granične kontrole. Belgija – kao 13. zemlja – planira da započne proces ovog leta.

U svakom slučaju, težak trend, kaže komesar EU za unutrašnje poslove Magnus Bruner, podsećajući na postignuća Šengena:

„Ovo mora da se zaustavi, naravno. I moramo da obavimo svoj posao kao Evropska komisija.“

Pakt o azilu i migracijama mora se sprovesti što je brže moguće, apeluje on.

„I naravno, pozivamo i države članice da to učine brže“, kaže on.

Mnogi u Briselu računaju na to. Šengen bi se mogao spasiti ako Pakt o azilu i migracijama stupi u potpunosti na snagu od leta 2026. godine.

Dakle, postoji nada. Pre svega, uz bolju zaštitu spoljašnjih granica Evrope.

Simptom/Danas/Dojče Vele

Mađarska: Popunjenost skladišta gasa veća od 90 odsto

November 1, 2024 by Mitko Arnaudov Leave a Comment

Mađarska je prema pravilima Evropske unije bila u obavezi da do 1. novembra popuni svoje rezerve gasa na 90 odsto kapaciteta, a ovaj cilj je ostvaren već u ranu jesen, dodaje ministarstvo.

Kako se navodi, u mađarskim skladištima se trenutno nalazi šest milijardi kubnih metara gasa, što je dvostruko više od ukupne količine koju su mađarska domaćinstva koristila prošle godine, prenosi agencija MTI.

Mađarsko ministarstvo očekuje da će ukupna godišnja potrošnja gasa u ovoj godini biti ispod osam milijardi kubnih metara.

Evropska unija je postigla svoj cilj o popunjenosti skladišta gasa na 90 odsto još 21. avgusta, preneli su ranije mediji.

“Skladištenje gasa je ključno za sigurnost snabdevanja energijom u Evropi jer može da pokrije do jedne trećine potražnje za gasom u EU tokom zime”, navodi se na veb stranici Evropske komisije.

Simptom/B92/Tanjug

Šest najvažnijih stvari u vaspitanju dece, sve ostalo je manje bitno

August 24, 2024 by Mitko Arnaudov Leave a Comment

Roditelji žele najbolje svojoj deci i trude se da im omoguće da jednog dana budu uspešni i srećni odrasli ljudi.

Kako objašnjavaju psiholozi sa Harvarda, svako razvija svoje roditeljske metode u digitalnom dobu, a ponekad fokus na stilove roditeljstva može zaseniti srž onoga na šta bi roditelji zaista trebalo da se fokusiraju.

S toga su psiholozi proučavali osnovne principe roditeljstva. Kažu da se mnogi od njih svode na učenje dece ljubaznosti i empatiji, prenosi Upworthy.

Ovo je šest principa za koje veruju da su ključni za podizanje dece:

kvalitetno provođenje vremena sa detetom
otvorena i iskrena komunikacija
učenje deteta da samostalno rešava probleme
učenje kako se nositi sa negativnim emocijama
naučiti da budete zahvalni i da imate empatiju prema drugima
podržavajući sve interese deteta.

superzena.b92.net

Nepravilno punjenje baterija može dovesti do katastrofe

August 24, 2024 by Mitko Arnaudov Leave a Comment

Arsenijević je naglasio da je važno da se zna da nije preporučljivo da se preko noći na punjaču drži čak ni mobilni telefon, a kamoli skuter.

“U principu ako je punjač testiran i nekog dobrog kvaliteta punjenje ne bi trebalo da predstavlja neki problem. Ali u suštini punjači pune skutere od tri do sedam sati i to je optimalno vreme punjenja i ne bi trebalo duže da se drže na punjaču”, rekao je Arsenijević.

Arsenijević naglašava da je kod njih u servisu pravilo i da se trotinet, skuter servisira jednom godišnje.

Taj redovni servis, kako kaže, podrazumeva jako bitnu kontrolu instalacija.

“Kontolišemo kakva je baterija, kakva je instalacija u trotinetu, provera kočionog sistema isto je jako bitna kao i kontrola ostalih pneumatika”, naveo je Arsenijević povodom tragedije u Novom Sadu koja je kako se veruje rezultat eksplozije električnog skutera koji je tokom čitave noći bio na punjaču.

Na pitanje koliko je opasno držati električna vozila na punjaču tokom cele noći, koliko je to nebezbedno, kaže da to ne bi trebalo da bude opasno ako se kupuju atestirani punjači, sa prenaponskom zaštitom.

“U suštini ako kupujete novi skuter ili trotinet, dobijate punjače koji su atestirani. Ako ih kupujete na Aliekspresu i u kineskim prodavnicama, koje prodaju sve te stvari povoljnije ali bez atesta, tu stvari mogu biti drugačije”, rekao je on.

Na pitanje kako građani treba da postupe ako dođe do problema sa baterijom kaže da baterija ne može da eksplodira, ali može da dođe do velikog požara jer litijum jako brzo gori i tu nema nekog specijalnog gašenja,

Naglasio je da je najbolje da se u takvoj situaciji odvojimo od vozila i da čekamo adekvatne službe, vatrogasce ili koga treba, da se to vozilo ugasi jer litijum je jako zapaljiv i treba voditi računa sa tim.

Na pitanje da li postoje neki znaci koji bi mogli da ukazuju da bi baterija mogla da napravi problem, podseća da nas trotinet “obaveštava” kada je neispravna baterija, jer se primećuje da punjenje nije adekvatno.

“Ali postoje neke stvari koje se ne primete, zato postoji servis gde mi moramo da prekontrolišemo instalaciju žice i ostalo, da nije u nekom spoju, da nešto nije oštećeno”, rekao je Arsenijević.

Tanjug

Zamena signalizacije na auto-putu kroz Beograd: Novo ograničenje brzine, zaustavna traka samo za Hitnu!

June 4, 2024 by Milica Paunovic Leave a Comment

Reč je o brzim saobraćajnicama na kojima je ograničenje brzine 100 kilometara na čas, osim kroz naseljeno mesto, gde se vozila mogu kretati brzinom do 80 kilometara na čas.

Vesić je rekao da se gradi nekoliko takvih saobraćajnica – između Loznice i Šapca, Fruškogorski koridor, Dunavski koridor, brza saobraćajnicu koja počinje na Bačkom Bregu, pa ide preko Sombora, Kule, Vrbasa, Srbobrana, Bečeja, Novog Bečeja, Kikinde i Srpske Crnje.

“To su sve brze saobraćajnice na kojima ćemo uspostaviti drugačiji režim i naplate, koji neće biti isti kao na auto-putu. I u tom smislu je bilo neophodno da uvedemo novu kategoriju puteva”, rekao je Vesić.

Plave table
Izmene signalizacije se odnose na bivši auto-put kroz Beograd, koji je izgradnjom obilaznica oko Beograda postao gradski bulevar, kaže Vesić podsećajući da je on preimenovan u motoput.

“Od danas počinje zamena svih kompletnih signalizacija. Znači, zelene table ćemo zameniti plavim tablama i ta zamena će trajati 50 dana. Zamenićemo 318 znakova, 25 velikih tabli i ono što vozači treba da znaju, da je sada, kad se postave nove table, nova signalizacija, vožnja na motoputu koja je dozvoljena 100 kilometara na sat, a ne više 130 kao na auto-putu, a kroz naseljeno mesto 80 kilometara na sat”, poručio je Vesić.

Pojašnjava da to znači da se od petlje Dobanovci do petlje Bubanj potok, na tom moto-putu može voziti brzinom od 100 kilometara na sat, a kroz sam grad, na delovima koji prolaze kroz Novi Beograd i u delu posle Hitne pomoći prema Bubanj potoku, moguće je voziti 80 kilometara na sat.

Zaustavna traka samo za vozila hitnih službi
Zaustavna traka, koja se kolokvijalno zove žuta traka, i dalje ostaje otvorena samo za vozila hitnih službi.

“Ukoliko grad Beograd bude izrazio želju, mi možemo da pričamo o tome da se ta traka može koristiti i za javni prevoz”, rekao je Vesić napominjući da se zaustavna traka nigde ne može koristiti kao vozna za putnička vozila.

izvor Euronews

# pravila