standard

Predlozi za komercijalne avione sa jednim pilotom odloženi nakon kritičnog izveštaja EU

August 30, 2025 by Milica Paunovic Leave a Comment

Predlozi da komercijalni avioni rade sa samo jednim pilotom u kokpitu su stavljeni na čekanje nakon što je izveštaj za evropskog regulatora sugerisao da bi to letenje učinilo opasnijim.

Trogodišnji istraživački projekat o „produženim minimalnim operacijama posade“ koji je naručila Agencija za bezbednost vazduhoplovstva EU (Easa) otkrio je da, uprkos napretku u tehnologiji, nema dovoljno dokaza da letenje sa jednim pilotom može biti jednako bezbedno kao sa dva koja su trenutno potrebna.

Ovu presudu su pozdravile pilotske grupe, koje su vodile kampanju protiv potencijalnih promena pravila

Iako avio-kompanije i proizvođači nisu javno zagovarali manji broj pilota, trenutni dizajn kokpita i propisi o maksimalnom vremenu leta znače da su na letovima na duge relacije potrebna tri ili četiri.

Izveštaj za Easu zaključio je da se sa manjim brojem posade „ekvivalentan nivo bezbednosti sa trenutnim operacijama sa dva pilota u posadi ne može dovoljno pokazati“. To se odnosilo čak i na scenarije u kojima su dva pilota bila u kokpitu za poletanje i sletanje, ali je kopilot mogao da se odmara dok je avion leteo na autopilotu.

U izveštaju EASA se navodi:
„Razvoj tehnologije kokpita i dalja istraživanja biće potrebni pre nego što se istraži izvodljivost takvih operativnih koncepata.“

Istakao je probleme kao što su „praćenje onesposobljenosti pilota, umor i pospanost, inercija spavanja“, kao i unakrsne provere koje su sprovodila dva pilota radeći zajedno.

Simptom

Gardijan: Kako stroža evropska pravila drže porodice razdvojene: „Ne mogu da spavam, ne mogu da nastavim sa svojim životom“:

August 25, 2025 by Milica Paunovic Leave a Comment

Stojeći ispred nemačkog parlamenta u junu, Ahmad Šik Ali je zaustavljao suze dok je držao mutnu fotografiju svog trogodišnjeg sina. Od bekstva iz Alepa pre više od dve godine, Šik Ali je učinio sve što je mogao da obezbedi svom sinu bezbednu budućnost: preselio se u Hanover, dobio posao sa punim radnim vremenom i probijao se kroz beskrajnu papirologiju kako bi mu se žena i sin pridružili.

Bio je blizu ponovnog spajanja sa porodicom, sa samo dva slučaja pred sobom u redu. To je bilo sve dok donji dom nemačkog parlamenta u junu nije usvojio zakon o obustavi spajanja porodica za migrante poput njega na najmanje dve godine.

„Od kada sam saznao za ovu odluku, ne mogu da spavam, ne mogu da nastavim sa svojim životom“, rekao je Šik Ali novinarima dok je briznuo u plač. „Moj sin je puzao kada sam ga ostavio; sada hoda.“

To je nagoveštaj kako su se životi ljudi promenili poslednjih meseci, jer nekoliko vlada u EU preduzima mere da ograniči spajanje porodica. Iako su aktivisti kontekstualizovali mere kao deo šireg napora političara da budu viđeni kao strogi prema migracijama, oni kažu da je fokus na ponovno spajanje porodica pogrešan.

„To zaista nema smisla“, rekla je Federika Toskano iz organizacije „Spasite decu Evrope“.

Nekoliko vlada je pokušalo da prizove osećaj vanredne situacije kako bi proguralo mere, koje su u suprotnosti sa pravom na porodični život utvrđenim ugovorima kao što su Evropska konvencija o ljudskim pravima i Povelja EU o osnovnim pravima. „Jedinstvo porodice je vrednost u našem društvu“, rekao je Toskano.

„Ali kada su u pitanju strane porodice, čini se da ovo postaje manje važno, manje vredno.“

Nedavna studija organizacije „Spasimo decu“ u Finskoj otkrila je da je prosečan proces ponovnog ujedinjenja trajao šest i po godina, a neke porodice su provodile čak 10 godina u neizvesnosti.

Ograničenja ponovnog ujedinjenja porodice potiču iz činjenice da je broj ljudi koji dolaze kroz ove programe i dalje relativno mali. U Austriji je, na primer, oko 18.000 ljudi stiglo 2023. i 2024. godine kroz programe ponovnog ujedinjenja porodice. Oko 13.000 su bila deca. Mnogi su proživeli „duge, bolne“ godine razdvojenosti od roditelja, rekao je Toskano. „Što duže proces traje, to više traume dodajete ovoj deci.“

Mere bi takođe mogle da se obiju o glavu jer bi podstakle kriminalne mreže protiv kojih se EU dugo tvrdi da se bori, rekao je Tomas Vilekens iz organizacije „Akcija za izbeglice Flandrije“. Suočeni sa malo drugih opcija, ljudi bi mogli da „odluče da krenu nepravilnim putem i možda koriste krijumčare ljudi“, rekao je on.

Sličnu neskladnost je video i među onima koji pozivaju na ograničenja ponovnog spajanja porodica. „Zapanjujuće nam je da su političke stranke koje u svojim programima pridaju veliku vrednost porodičnom životu, porodicama kao jezgru društva, u prvom planu ograničavanja prava na porodični život određene grupe.“

U Nemačkoj se očekuje da će više od 380.000 ljudi – većinom Sirijaca – biti pogođeno planovima za obustavu ponovnog spajanja porodica za migrante sa statusom supsidijarne zaštite, koji daje legalni boravak ljudima koji se ne kvalifikuju kao izbeglice, ali bi mogli da se suoče sa ozbiljnom štetom ako budu vraćeni u svoju zemlju porekla.

Berlin je prvo obustavio ponovno spajanje porodica za ovu grupu 2016. godine, a kasnije ga je delimično vratio 2018. godine sa ograničenjem od 1.000 viza mesečno.

Simptom/The Guardian

Pavićević: Po promeni vlasti doći će do poboljšanja životnog standarda

July 18, 2025 by Miloš Mićanović Leave a Comment

Pavićević, koji se sa sličnim iskustvom susreo i u Crnoj Gori, gde je bio aktivan uoči i posle tridesetoavgustovskih promena 2020, kada je nakon tri decenije razvlašćen režim DPS-a Mila Đukanovića, istakao je da se približni modeli mogu primeniti i u Srbiji.

“Ako je moglo u Crnoj Gori, zašto ne bi i u Srbiji? Minimalna plata danas u Crnoj Gori, čoveka koji je završio fakultet, iznosi 800 evra, dakle 94.000 dinara; u Srbiji je ista minimalna plata 54.040 dinara. Znači Crna Gora ima skoro pa duplo veće minimalne plate nego Srbija! Vučić kaže, mi smo podigli plate za 300%!? Pa gde, bre, za 300%, a kolika je inflacija? Izračunali smo da je realan rast plata za ovih 13 godina Vučićeve vladavine svega 16%. To je bruka”, istakao je Pavićević na Podkastu TV i dodao da “Vučić, po običaju, sve vreme manipuliše podacima iznoseći neistine”.

https://x.com/vpavicevic/status/1946125735027957818?t=SXGLBgictpml_mOpqNt3mQ&s=19

On je poručio da će se stvari u socio-ekonomskoj sferi unormaliti po promeni vlasti.

“Ne samo da ćemo sanirati stvari, uvesti red i zakon i uspraviti institucije koje je unizio Vučić, nego ćemo se prioritetno baviti i popravljanjem životnog standarda, a početna mera biće podizanje minimalne plate. Moramo da dođemo do tih 100.000 dinara”, poručuje Pavićević.

Simptom/M. M.

U kojim zemljama je najveći jaz između bogatih i siromašnih?

August 25, 2024 by Milica Paunovic Leave a Comment

Švajcarska investiciona banka UBS uz pomoć takozvanog Đinijevog koeficijenta svake godine sastavlja listu zemalja u kojima je jaz između bogatih i siromašnih najizraženiji.

Đinijev koeficijent je mera koja se koristi u statistici i ekonomiji da oceni raspodelu prihoda ili bogatstva među članovima društva, razvijen od strane italijanskog statističara Korada Đinija (Corrado Gini) još polovinom dvadesetog veka. Kada je izražen kao indeks, njegove vrednosti se kreću od 0 do 1, gde 0 predstavlja savršenu jednakost (svi imaju isti prihod ili bogatstvo), a 1 predstavlja potpunu nejednakost (svo bogatstvo ili prihod je u vlasništvu samo jednog pojedinca). Kao koeficijent, raspon se prikazuje u vrednostima između 0 i 100.

Dakle, što je viša njegova vrednost, to je veća nejednakost u raspodeli prihoda ili bogatstva u posmatranoj zemlji ili regionu.
Prema najnovijoj listi, s podacima zaključno sa prošlom godinom, na vrhu po nejednakosti nalaze se Južna Afrika, Brazil i Ujedinjeni Arapski Emirati (UAE), dok se u prvih deset nalaze i Sjedinjene Američke Države, Indija, Švedska.

“Tržišta u razvoju, kao što su Južna Afrika, Brazil, Indija, Meksiko i Indonezija, dobro su zastupljena na listi. Ove zemlje se često suočavaju sa izazovima poput neravnomernog ekonomskog razvoja, ograničenog pristupa obrazovanju i zdravstvenoj zaštiti i značajnih razlika u prihodima između urbanih i ruralnih područja. Dok naftom bogate bliskoistočne zemlje poput Ujedinjenih Arapskih Emirata i Saudijske Arabije stvaraju značajno bogatstvo, raspodela tog bogatstva može biti veoma nejednaka, često koncentrisana među malom elitom”, piše u zvaničnom komentaru UBS-a, prenosi portal Biznis.

I dok je prisustvo SAD na ovoj listi – koja ima negativnu konotaciju – razumljivo jer se o velikom jazu između najbogatijih i najsiromašnijih u najvećoj svetskoj ekonomiji raspreda godina, pomalo je možda neočekivano visoko pozicioniranje Švedske, kao i Švajcarske ili Danske.

Takođe, kada se uporede vrednosti koeficijenata iz 2008. i prošle godine, dolazi se do zaključka da se jaz u vodećim zemljama na listi, zapravo – smanjio.

Od 2008. ekonomska nejednakost u Severnoj Americi je blago opala, dok je porasla u većem delu istočne Evrope i Azije, sa značajnim izuzecima Južne Koreje i Hong Konga, ističe se u analizi.

Istovremeno, zapadna Evropa beleži prilično raznolike rezultate. Recimo, nejednakost je grubo porasla (20 odsto) u Španiji i Finskoj, a pala za po pet odsto u Nemačkoj i Austriji.

Da li su stanovnici Singapura, gde se nejednakost od tada povećala za skoro 23 odsto u gorem položaju od građana Hong Konga (koji je ovde praćen kao zasebna teritorija)? Ne nužno, objašnjavaju u UBS-u, jer da bi se dobila što tačnija slika nejednakosti, obuhvat najsiromašnijih treba uporediti sa apsolutnim nivoom imovine, kao i brojem i imovinom onih najbogatijih.

Više od 44 procenata najbogatijih ljudi na svetu ima prebivalište u Sjedinjenim Američkim Državama i Kanadi, dok je u zemljama zapadne Evrope oko 25 odsto takvih pojedinaca (iz kruga tzv. “top jedan odsto”).

Uopšteno, visoka ekonomska nejednakost često se povezuje sa faktorima kao što su obrazovanje, pristup zdravstvenoj zaštiti, tržište rada, i društvene politike, i može varirati u zavisnosti od specifičnih socio-ekonomskih i političkih uslova u svakoj zemlji.

Među 33 zemlje sa evropskog kontinenta, UBS nije uvrstio podatke za Srbiju, niti Bosnu i Hercegovinu, Severnu Makedoniju, Alabaniju ili Crnu Goru.

Što se tiče lične imovine po odrasloj osobi, svetska populacija je, statistički gledano, naizgled napravila značajan napredak od početka milenijuma. Procenat onih koji poseduju manje od 10.000 američkih dolara nastavio je da se smanjuje tokom recesija i finansijskih kriza (prvo 2008. a potom posle pandemije), skoro se prepolovivši od 2000. godine, do tačke kada više nije najčešća kategorija širom sveta.

No, u istom periodu, broj ljudi koji imaju više od milion dolara godišnje bezmalo se utrostručio na 1,5 odsto svetske populacije. “Ukupno bogatstvo koje poseduje ova statistička kohorta obuhvata gotovo polovinu globalnog bogatstva, odnosno nešto ispod 214 biliona dolara”, piše UBS.

Istini za volju, ni dolar nije što je nekad bio, pa bi statistička definicija najsiromašnijih verovatno trebalo da se menja u skorijoj budućnosti – pogotovu jer su uporedo sa ličnom imovinom rasle I vrednosti potrošačkih korpi u svim zemljama na svetu.

Simptom/B92

Centar za politike emancipacije: Plata za život u Srbiji iznosi 144.457 dinara

July 30, 2024 by Kamelija Arnaudova Leave a Comment

U saopštenju tog centra navodi se da je iznos plate za život proračunat na osnovu podataka Clean Clothes Campaign (CCC) mreže iz 2021. godine, a uvećan je za prosečnu godišnju stopu inflacije od 11,9% u 2022. i 12,5% 2023. godini.

„Ukoliko bismo posebno računali stopu rasta cena hrane, koja je bila daleko veća od prosečne godišnje inflacije, ovaj iznos bi bio i veći. Prosečna ugovorena neto zarada u 2023. godini iznosila je 86.000 dinara neto i pokrivala je tek 60 odsto plate za život“, navodi se u saopštenju.

Poslednji podaci, kako se dodaje, pokazuju da je prosečna zarada u maju ove godine iznosila 100.170 dinara.

„Dakle, prosečna zarada i dalje nije dostigla nivo plate za život. Šta onda reći o minimalnoj zaradi koja ove godine u proseku iznosi 47.000 dinara i pokriva tek trećinu plate za život?“, pitaju iz Centra u saopštenju i dodaju:

„Uprkos tome što je plata za život prepoznata u mnogim međunarodnim dokumentima, poput Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima Ujedinjenih nacija i Evropske socijalne povelje, ali i činjenici da Zakon o radu eksplicitno navodi da minimalna zarada mora zadovoljiti osnovne socijalne i egzistencijalne potrebe zaposlenih i njihovih porodica, radnici i radnice u Srbiji i dalјe žive u siromaštvu“.

Plata za život je, kako se ističe, osnovno ljudsko pravo.

„Proračun plate za život polazi od objektivnih troškova života i govori nam koji je to najniži iznos zarade koji bi radnicama i radnicima i njihovim porodicama omogućio elementarno pristojan život. Ona uvek mora biti dovoljna da pokrije osnovne potrebe uključujući hranu, odeću, stanovanje, javni prevoz, komunalije i telekomunikacije, obrazovanje, slobodno vreme i kulturu, adekvatnu zdravstvenu zaštitu, troškove za higijenu i odmor. Plata za život uključuje i diskrecioni dohodak za nepredviđene troškove u visini od 10% cele zarade. Isplaćuje se za rad obavljen u sklopu punog radnog vremena, odnosno, ne uključuje naknadu za prekovremeni rad“, stoji u saopštenju.

Vreme je, navode, da država zaštiti radnike i radnice i značajno poveća minimalnu cenu rada, a da kompanije, koje na njihovom radu ostvaruju ogromne profite, preuzmu odgovornost i omoguće svojim zaposlenima da iskorače iz siromaštva u koje ih preovlađujući poslovni model konstantno gura.

Anđelković: U Srbiji se ne primenjuju nikakvi standardi

June 23, 2024 by Milica Paunovic Leave a Comment

Anđelković je za “Radar Forum” izjavio kako postoje mišljenja nekih ljudi da ako Portugalija, kao turistička zemlja, počinje da eksploatiše litijum, što je, kaže, “veliki projekat Barozo, veći mnogo od našeg Jadra”, onda to nije opasno.

“Možda i nije, ali u Portugalu. Kod nas bi bilo jer kod nas niko neće primenjivati bilo kakve standarde. U nekoj bolje uređenoj zemlji od Srbije možda može da se priča o litijumu, ali u Srbiji je opasna i eksploatacija nafte. Nema adekvatnih inspekcija, a odluke se donose politički i svud se manipuliše”, naveo je Anđelković.

Nakon intervjua predsednika Srbije za Fajnenšel tajms deluje da se priča o Rio Tintu i projektu Jadar za iskopavanje litijuma vraća u orbitu javnosti.

Simptom

Srbija, poslednje evropsko utočište za automobile evro 3 i 4

June 7, 2024 by Milica Paunovic Leave a Comment

Nakon odluke Crne Gore da od 1. jula zabrani uvoz automobila sa evro 3 i 4 motorima, Srbija je postala poslednje evropsko utočište za takva vozila.

U međuvremenu, EU se priprema za novi iskorak jer uvodi obavezan evro 7 standard emisije izduvnih gasova od novembra 2026. godine.

“Ovo bi trebalo da donese poboljšanje u smislu ekologije. Pod jedan, strožu kontrolu sastava izduvnih gasova motornih vozila. Pod dva, uvodi se kontrola emisije kočionog sistema vozila, pratiće se degradacija pneumatika”, kaže docent dr Predrag Mrđa sa Mašinskog fakulteta u Beogradu.

Upućeni, potez Unije tumače kao vetar u leđa evropskoj automobilskoj industriji, 11 godina pre planiranog ukidanja proizvodnje automobila sa klasičnim motorima.

“Ključni razlog za manjak brige je u tome što Savet ministara EU nije usvojio nemački predlog da propisi o izduvnim gasovima automobila budu mnogo stroži. Vlasnici, ali i proizvođači automobila neće doći u susret sa velikom promenom do 2035. godine, kada je planirano ukidanje proizvodnje automobila sa motorima na unutrašnje sagorevanje”, ističe Nenad Radičević, dopisnik RTS-a iz Nemačke.

Cveta prodaja polovnjaka
Za to vreme, prodaja polovnjaka starijih od 15 godina u Srbiji cveta – svega 17 odsto ukupno prodatih vozila su nova.

“Za prva četiri meseca ove godine 60 odsto ukupno prodatih polovnih vozila su ona ‘najgora’, u ekološkom i bezbednosnom smisli. To su evro 3 i evro 4 vozila, koja su zabranjena za uvoz u svim zemljama regiona i Evrope”, ukazuje Aleksandra Đurđević iz Srpske asocijacije uvoznika vozila i delova.

Iako je Vlada Srbije u novembru 2022. usvojila program za zaštitu vazduha kojim je predviđeno da se od 1. januara ove godine zabrani uvoz vozila sa evro 3 i evro 4 motorima, to je ostalo samo mrtvo slovo na papiru.

“Neophodnost je da se podmladi vozni park iz bezbednosnih, zdravstvenih i ekoloških razloga. Ne smemo da dozvolimo da se druge zemlje rešavaju zabranjenih vozila, svog otpada, tako što ih izvoze u našu zemlju”, naglašava Đurđevićeva.

Docent dr Predrag Mrđa navodi da takvi automobili sa razlogom napuštaju evropsko tržište.

“Mi, kao konzumenti, onda ovde imamo, to što imamo”, kaže Mrđa.

Dodatni problem je i činjenica da su velikom broju automobila sa evro 3 i 4 standardom, skinuti sistemi za prečišćavanje izduvnih gasova, što ih svrstava među najveće zagađivače vazduha.

I odluka o redovnoj kontroli izduvnih gasova i katalizatora “na čekanju” je bar do 2025. godine.

RTS

# standard