Prošle godine u Srbiji je rođeno rekordno malo beba kada se pogleda period od 1900. godine pa do danas, uključujući i Balkanske ratove i Prvi i Drugi svetski rat.  Međutim, kako navodi Gordana Bjelobrk, 1970. godine kada smo imali približno isti broj stanovnika, u fertilnom periodu je bilo dva miliona žena, a danas 1,4 miliona.

„Znači, za 600 hiljada nam se smanjila osnova za rađanje. Bilo koje mere da primenjujete svakako neće imati isti efekt danas, nego da su te mere bile tih sedamdesetih ili devedesetih  kad smo prvi put zabelažili negativan prirodni priraštaj.  Znači, nama su se nagomilale te negativne demografske tendencije, promenila se starostna struktura stanovništva, i mi više nemamo dovoljan potencijal da tako brzo obnovimo stanovništvo“, ističe gošća Jutarnjeg programa.

Država izdvaja sve više novca za prvo, drugo, treće i četvrto dete, a jedan od predloga za povećanje izdvajanja je bio na dnevnom redu Skupštine Srbije prošle nedelje.

Mere populacione politike su dobrodošle, smatra Bjelobrkova, ali već generacije žena izlaze iz starosnog kontigenta od 15 do 49 godina, a pristižu brojčano manje generacije i osnova se smanjuje. Da su ranije bile primenjene sada bi obuhvatile širi spektar.

„Finansijska pomoć porodicama s decom je uvek dobrodošla.  Primećujemo da broj trećerođene dece ne pada,  njihovo broj se ne smanjuje, što je opet dobar pokazatelj,  ali svakako treba dopuniti merama usklađivanja rada i roditeljstva“, napominje Gordana Bjelobrk.

Potreban je dodatni set mera koje treba unapređivati i primenjivati, kako bismo u narednom periodu mogli da očekujemo zaustavljanje negativnih demografskih tendencija i krenemo u pozitivnom smeru.

Začarani krug

Gordanom Plemić iz udruženja „Roditelj“ napominje da finansijska pomoć koju država obezbeđuje je dobrodošla pre svega porodicama koje se odlučuju na treće dete jer već imaju uslove da imaju više dece.

„Međutim, ona nije posticaj za rađanje. Takva vrsta pomoći prosto ne utiče na mlade porodice  da se odluče da dobiju dete. Ono što mi vidimo kao veliki problem je usklađivanje rada i roditeljstva“, dodaje gošća Jutarnjeg programa.

Veliki problem predstavlja pitanje da li je žena koja je u reproduktivnom periodu zaposlena, i ako jeste, šta se dešava kada se vrati na posao posle porodiljskog odsustva.

„Imamo veliki broj prijava porodilja koje nam se javljaju, koje po povratku na posao često dobijaju otkaz ili su premeštene na niže radno mesto što uslovljava i niža novčana primanja sa jednim članom porodice više“, ističe Plemićeva.

U istraživanju koje je sproveo Centar za mame pre nekoliko godina, svaka deseta žena je izjavila da ne želi da rodi drugo dete zbog uslova i tretmana u porodilištu. Takođe, porodicama je unapred potrebna sigurnost da li će dete moći da upišu u vrtić, kvalitet zdravstvene zaštite, mogućnosti obrazovanja kako bi mogli da se ostvare kao roditelji.

Ima li izlaza iz začaranog kruga

Gordana Plemić smatra da izlaza ima, ali da kada se priča o podsticajima fokus ne bi trebalo da bude samo na finansijskoj pomoći, već na širem spektru mera.

Sa stanovišta statistike, jedna od mera koja bi mogla da preokrene matematiku u korist više rođenih beba bi bila imigraciona politika, navodi Gordana Bjelobrk. Delimično nam se poslednjih godina to i dešava jer je u Srbiju došla mlada populacija Rusa.

Isto tako, napominje Bjelobrk, visokorazivjene zemlje generalno imaju problem sa natalitetom.

„Čak i Nemačka koja ima stopu fetriliteta 1,56, koja ima jako veliku imigraciju i privlači stanovništvo i rešava ekonomske i demografske probleme, ne može da reši ovaj problem.“

Malta, na primer, ima stopu ukupnog fertiliteta 1; Italija 1,24, Španija 1,16, a u pitanju su visoko razvijene zemlje i nisu uspale da reše ovaj problem.  Ali stopa fertiliteta je ipak rasla u poslednjih 10 godina.  Pre jedne decine je bila samo 1,41, a onda je rasla i stigla do 1,63 pre dve godine, a to se nije odrazilo na prirodni priraštaj.

Međutim, kako objašnjava Gordana Bjelobrk,  stopa fertiliteta je porasla 2022. godine, posle rezultata popisa stanovništva, kada je broj stanovnika smanjen, a stopa se računa u odnosu na broj žena u fertilnom periodu.

„Popis delimično može da obuhvati komponentu emigracije, što je i obuhvatio, i u tom trenutku je smanjen kontingent žena u odnosu na prethodnu godinu za 70.000.  Inače, godišnje se smanjuje za 16.000 do17.000“, objašnjava gošća Jutarnjeg programa.

Zato bi pored mera podrške bilo potrebno da ne pada broj stanovnika, a da broj živorođenih ostane na nivou od 41-42.000. Region južne i istočne Srbije već godinama gubi stanovništvo i tu je najstarija populacija i najmanji potencijal za rađanje, napominje Bjelobrkova.

Beograd se izdvaja kao region koji privlači mlađe stanovništvo (između 33-35 godina) koje preseljavanjem u veće gradske centre traže bolji životni standard. Tako da se u gradskim centrima osećaju rezultati podrške porodicama, što pokazuje i podatak da broj treće dece raste.

Kakva nas demografska slika očekuje za 20-30 godina?

„Pa biće nas manje, najmanje jedan milion 2050. godine ako idemo ovom dinamikom, odnosno ovim trenutnim brojem rođenih i umrlih. Teško je raditi projekcije na duži vremenski period zbog dejstva neregularnih faktora, poput pandemije koronavirusa koju niko nije mogao da predvidi“, kaže Gordana Bjelobrk iz Republičkog zavoda za statistiku na kraju gostovanja u Jutarnjem programu.

Stopa mortaliteta

Kako pokazuju statistički podaci, prošle godine, prvi put posle 20 godina broj umrlih je bio manji od 100.000 na godišnjem nivou. Ukoliko i ove godine ne pređemo tu brojku, imaćemo manju negativnu vrednost prirodnog priraštaja, napominje Gordana Bjelobrk iz Republičkog zavoda za statistiku.  

„Ono što je zanimljivo jeste da je u julu mesecu ove godine, što se može se povezati sa klimatskim promenama, bilo 1300 više umrlih u odnosu na jul prethodne godine. I u avgustu je zabeležena veća smrtnost u odnosu na avgust prethodne godine“, dodaje gošća Jutarnjeg programa.

Simptom/RTS