Forbes Srbija je razgovarao sa  kupcima, uspešnim trgovcima i posvećenim zaštitnicima prava potrošača u potrazi za najvažnijim savetima za pametnu kupovinu. Ako bismo sumirali – ne očekujte mnogo, gledajte cene, a ne oglašene popuste i usmerite se na artikle koje već dugo merkate. Ne bi bilo loše ograničiti budžet. Jer magija poslednje šanse, po nevereovatnoj ceni, zna da opusti i ruku i karticu.

Onlajn umesto redova

Za početak, influenserka Danijela Stanković (na Instagramu poznata pod pseudonimom @dayasbeautycorner) otkriva svoje trikove. Preporučuje onlajn kupovinu. Nema čekanja u redovima i potrage za parkingom. Najvažnija je, međutim, priprema. Pre nego što osvane poslednji petak u novembru.

„Koliko vidim uglavnom nema promo kodova. Ukoliko ih je neko i spremio, najavili su ih onima sa kojima sarađuju. Jedini trik koji ja koristim jeste da pripremim korpu dan unapred i onda kada dođe momenat da daju te popuste, pokupim sve što treba. Ne gubim vreme na kupovinu, jer dok bih ja sve to ubacivala u korpu, ono bi se već rasprodalo“.

Danijela procenjuje da se popusti kreću od 15 do 20 odsto. I to nije uvek najpovoljnija cena po kojoj se neki artikal može kupiti.

„Smatram da se kupovina za Crni petak i ne isplati previše. Mnogi najpre dignu cene i zapravo one dođu na nivo na kom su bile i pre Black Friday-a. To je moje mišljenje, a na osnovu iskustva. Godinama kupujem i pratim cene. Uglavnom znam koliko šta košta. Kada naiđem na prave popuste, baš se iznenadim“, ističe Danijela Stanković.

Varljivost popusta

Ona je uverena da je, osim pojedinih uređaja, bolje kupovati na kraju sezone. Na varljivost popusta upozorava i Zoran Nikolić, potpredsednik Nacionalne organizacije potrošača Srbije.

„Ne bi trebalo da nas zanima koliki procenat sniženja stoji uz proizvod, nego njegova cena. To bi bio savet. Taj broj ne mora ništa da znači. Trgovac može nekoliko dana ranije da poveća cenu proizvoda i stvori sliku da je reč o sniženju od 50 odsto. A nije“, kaže Nikolić. „Ko je gledao i pratio cenu, to bi mogao da uoči“.

Kada je reč o eventualnim reklamacijama na kupljenu robu, potrošačka udruženja nisu primetila da ih je više. Broj zamerki i problema je uobičajen.

„Može da se desi specifična situacija“, ističe Nikolić. „Na primer, moguće je, mada retko, da potrošači kupe neki tehnički uređaj po značajno manjoj ceni. Ukoliko se ispostavi da ima razloga za reklamaciju, može da se desi da trgovac na stanju više nema taj uređaj. Da je reč o nekom starom lageru i ne mora da ga ima. On onda prihvata reklamaciju, ali nema isti model koji bi dao kupcu. Potrošaču se vraća novac, ali on po toj ceni ne može da kupi novi uređaj. Naravno, to su retki i pojedinačni slučajevi“.

Ne razume se suština Crnog petka

Slike stampeda pred i u radnjama, grabljenje robe po skoro simboličnim cenama u Srbiju neće skoro stići. Više je razloga za to. Jedan od njih je, uveren je Zoran Nikolić, i to što nam nije bliska tradicija ovog dana.

„Mi u Srbiji prihvatamo ono što nam se ponudi. Vidimo kako se u SAD tuku za televizor. Ali kod nas to naće doći iz mnogo razloga. Moramo da razumemo kontekst Crnog petka. To nije naš praznik“, ističe Nikolić.

„Amerikancima on znači. Imaju tu kulturu darivanja. Crni petak dolazi odmah nakon Dana zahvalnosti. Važan je i potrošačima, ali i trgovcima. Mi imamo samo uvezeno ime. Ne samo da nisu popusti kakvi treba da budu, nego kod nas vidimo na izlozima da se popusti odnose na deo kolekcije. Naši trgovci su iskoristili besplatno ime i blago se naslonili na njega, a mi smo dovoljno omađijani njime“.

Kako je nastao praznik šopinga

Globalni je simbol velikih rasprodaja. Međutim, malo ko zna kako je Crni petak nastao. Sam naziv datira iz 1869. godine, ali ne u kontekstu šopinga, već kao posledica manipulacije tržištem zlata u SAD-u.

Petak uz Dan zahvalnosti crnim su zvali policajci, jer su tog dana bile nesnosne saobraćajne gužve u gradu. Te gužve, nastale su upravo zbog ljudi koji su hitali u šoping zbog Dana zahvalnosti, ali i predstojećeih Božićnih i Novogodišnjih praznika.

Tokom devedesetih i dvehiljaditih trgovci su se utrkivali ko će ponuditi bolje popuste. Prodavnice su se otvarale ranije, a Crni petak je prerastao u nacionalni, a potom i globalni „šoping događaj“.

U Srbiju je, pak, stigao relativno kasno. Tek pre nekoliko godina i još, reklo bi se, nije dostigao nivo „spektakularnih ponuda“, kakve viđamo u SAD-u.

Trgovcima važan period

Za trgovce je Crni petak jedan od najvažnijih perioda u godini. Tokom ovih nedelja beleži se značajan rast prometa. Ivan Tanasković, izvršni direktor Ecommerce Asocijacije Srbije otkriva da je to najprimetnije u kategorijama kao što su tehnika, moda i kozmetika koje uglavnom prednjače.

„Trgovci ulažu značajne napore da obezbede atraktivne ponude, što doprinosi povećanju potrošnje i zadovoljstvu kupaca“, smatra Tanasković. „Crni petak nije samo šansa za uštedu, već i za unapređenje odnosa između trgovaca i potrošača kroz kvalitetne ponude i dodatne benefite“.

Njegov savet potrošima je da ovakve kupovine planiraju unapred

„Preporuka je da se fokusiraju na artikle koje već duže planiraju da kupe, poput tehničkih uređaja, garderobe ili proizvoda za domaćinstvo. I da unapred istraže cene tih proizvoda kako bi popusti zaista imali smisla“, kaže Tanasković. „Ograničavanje budžeta može značajno doprineti pametnoj kupovini i pomoći da izbegnete neplanirane troškove. Onlajn prodavnice često nude dodatne pogodnosti, kao što su besplatna dostava ili dodatni kuponi, što može učiniti kupovinu još povoljnijom“.

Petak traje i mesec
Retko kome je promaklo da se trgovci u Srbiji na Crni petak pozivaju još od kraja oktobra.

„Crni petak u Srbiji ima specifičnu dinamiku i često traje duže nego u nekim drugim zemljama.
Produženje ovog perioda omogućava trgovcima da privuku što više kupaca, ali i da rasporede
potrošačke navike tokom nekoliko nedelja. Ovo je i prilika za potrošače da bez žurbe razmotre
ponude, uporede cene i planiraju svoje kupovine“, smatra Tanasković.

Simptom/Forbes