aviokompanije

Skoro petina putničkih aviona u Rusiji prizemljena, pokazuju istraživanja

July 1, 2026 by Miloš Mićanović Leave a Comment

Prema podacima zaključno sa 28. junom, kod 11 najvećih ruskih avio-kompanija, koje zajedno ostvaruju više od 90% ukupnog putničkog saobraćaja u Rusiji, 130 od ukupno 673 aviona trenutno ne obavlja letove.

To predstavlja 19,3% ukupne flote, što je gotovo dvostruko više od nivoa koji se u vazduhoplovnoj industriji smatra uobičajenim tokom letnje sezone. Analiza je zasnovana na podacima servisa za praćenje letova na osnovu ADS-B podatka Flightradar24 i drugih javno dostupnih izvora.

Sagovornici ruskog lista iz avio-industrije navode da se normalnim pokazateljem smatra da tokom letnje sezone do 10% flote bude privremeno van upotrebe zbog planiranog tehničkog održavanja.

Prema navodima Komersanta, glavni razlog povećanog broja prizemljenih aviona upravo ove godine jeste produženo trajanje tehničkog održavanja putničkih aviona.

Situacija znatno lošija van grupe Aeroflot
Podaci pokazuju da je operativnost znatno bolja kod prevoznika koji posluju u okviru grupe Aeroflot, nego kod ostalih ruskih kompanija.

Kada se iz statistike izuzmu Aeroflot (Аэрофлот, SU), Rossiya Airlines (Россия, FV) i Pobeda (Победа, DP), procenat aviona koji ne lete raste na oko jedne trećine raspoložive flote.

Na osnovu podataka Flightradar24, Aeroflot trenutno ima svega 4% flote van saobraćaja, dok je kod Rossiya Airlines taj procenat 22%. Pobeda je, prema raspoloživim podacima, jedina među najvećim ruskim prevoznicima koja trenutno koristi celokupnu svoju flotu.

Među kompanijama sa najvećim brojem prizemljenih aviona nalazi se S7 Airlines (S7), kod koje je oko trećine flote trenutno van saobraćaja.

Posebno se izdvaja činjenica da se među njima nalazi čak 32 aviona porodice Airbus A320neo, što predstavlja najveći pojedinačni broj prizemljenih letelica kod jednog ruskog prevoznika.

Kod kompanije Ural Airlines (Уральские авиалинии, U6) trenutno je prizemljeno 10 od ukupno 51 aviona, odnosno 19% flote, dok Utair (ЮТэйр, UT) ima devet aviona, odnosno 15% flote, van operativne upotrebe.

Visok procenat beleže i Nordwind Airlines (Северный ветер / Nordwind Airlines, N4), gde trenutno ne leti 12 aviona, odnosno 44% flote, kao i Smartavia (Смартавиа, 5N), kod koje je prizemljeno 13 aviona, odnosno 23% ukupne flote.

Azur Air koristi svega šest aviona
Jedna od najizraženijih situacija zabeležena je kod kompanije Azur Air (Азур Эйр, ZF), koja trenutno koristi svega šest od ukupno 23 aviona.

Kako je ranije objavljeno, nadležni ruski vazduhoplovni regulator pokrenuo je istragu zbog problema sa motorima pojedinih letelica ovog prevoznika, što je dodatno uticalo na raspoloživost flote.

Kod kompanije Red Wings (WZ) trenutno je van saobraćaja pet od ukupno 26 aviona, odnosno 19% flote, dok Azimuth (Азимут, A4) ima 21% svoje flote van operativne upotrebe.

Prema dostupnim podacima, među prizemljenim avionima nalaze se i Airbus i Boeing modeli, pri čemu se deo letelica nalazi u dugotrajnom skladištenju.

Peta godina pod sankcijama
Ruska civilna avijacija funkcioniše već petu godinu pod međunarodnim sankcijama, uvedenim nakon početka rata u Ukrajini 2022. godine. Ograničen pristup rezervnim delovima, servisnim uslugama proizvođača i logističkim lancima doveo je do toga da održavanje brojnih aviona traje znatno duže nego pre uvođenja sankcija.

Uprkos tome, sagovornici Komersanta ocenjuju da trenutni pokazatelji predstavljaju relativno dobar rezultat za industriju koja već pet godina posluje u takvim uslovima. Kako navodi ruski list, u sektoru se ne očekuje radikalan pad obima putničkog saobraćaja tokom ove godine, iako je broj aviona koji čekaju završetak tehničkog održavanja veći nego što je uobičajeno za letnju sezonu.

Simptom/Aero.rs

Avio-kompanije se bore da pomognu putnicima iz Spirit aviona koji su ostali bez pomoći nakon kolapsa niskotarifne avio-kompanije

May 2, 2026 by Milica Paunovic Leave a Comment

Kolaps prevoznika preko noći, nakon udvostručenja cena mlaznog goriva tokom dvomesečnog rata u Iranu, koštaće hiljade radnih mesta. To je udarac za predsednika Donalda Trampa, koji je predložio 500 miliona dolara za spasavanje Spirit avio-kompanije uprkos protivljenju nekih od njegovih najbližih savetnika i mnogih republikanaca u Kongresu.

Propast Spirit avio-kompanije ističe neželjene posledice američko-izraelskog rata protiv Irana, uprkos nesigurnom primirju. Iako se Spirit već borio da ostvari profit pre gorivnog šoka, globalni prevoznici se bore sa naglim rastom cena mlaznog goriva, jer Iran nastavlja da zaustavlja skoro sav saobraćaj kroz Ormuski moreuz, a američka mornarica blokira iranske luke.
Ministar saobraćaja Šon Dafi rekao je na konferenciji za novinare da su poverioci odbili sporazum uprkos intenzivnim naporima Trampove administracije da Spirit održi u životu. Propast će rezultirati gubitkom oko 15.000 radnih mesta zaposlenih u Spiritu i izvođača radova, saopštila je avio-kompanija.

Simptom/Rojters

Trgovci smišljaju kreativne naknade kako bi zaradili bez povećavanja osnovnih cena

April 15, 2026 by Milica Paunovic Leave a Comment

Američke kompanije sve češće preskaču tradicionalna povećanja cena proizvoda. Umesto toga, uvode nove dodatne naknade i takse koje se pojavljuju na ekranima za plaćanje ili na mesečnim računima – često mnogo manje vidljive. I to je način da rastuće troškove prebace na potrošače usred naglog rasta inflacije.

Često se ovi troškovi pojavljuju tek na konačnom računu. Odvojeno od prvobitno oglašene cene.

Naknada na kraju jela
Jedan od najčešćih primera je dodatna naknada za korišćenje kreditne kartice. Nju primenjuje trećina malih preduzeća u SAD. Kompanije pokušavaju da nadoknade provizije koje im naplaćuju kartičarske kuće tako što kupcima zaračunavaju dodatnih 2% do 4% ako plaćaju karticom umesto gotovinom.

Više od 15% restorana širom zemlje sada takođe dodaje dodatne troškove na račun na kraju obroka, prema podacima Nacionalnog udruženja restorana. Pri čemu neki uvode naknade za kartice, dok drugi primenjuju automatski bakšiš ili neodređene „uslužne takse“ kako bi pokrili povećane troškove nabavke ili plata zaposlenih.

Aviokompanije oglašavaju cene karata bez uključenih skrivenih poreza, taksi i naknada. One mogu da povećaju cenu karte za oko 20% prilikom kupovine. Prevoznici poput Amerikena, Alaska erlajnsa, Delte, Junajteda i Sautvesta ovog meseca su najavili povećanje naknada za prtljag za 10 dolara po torbi kako bi pokrili rast troškova goriva izazvan ratom sa Iranom.

Grab, kompanija za prevoz i dostavu hrane koja se kotira na Nasdak berzi i posluje u jugoistočnoj Aziji, saopštila je korisnicima da će uvesti dodatak za gorivo do 31. maja. Uber Australija najavio je privremenu naknadu za gorivo od pet centi po kilometru počev od 15. aprila.

Na šta treba obratiti pažnju
Potrošače verovatno očekuju nova poskupljenja i dodatne naknade, jer i same kompanije trpe nove troškove. Amazon je uveo dodatak za gorivo od 3,5% za prodavce trećih strana. UPS, Fedeks i USPS su takođe uveli sopstvena povećanja cena povezana sa gorivom, u rasponu od 3,5% do 8%, otkako je rat sa Iranom podigao troškove energije.

Stručnjaci navode da te logističke kompanije imaju malo izbora osim da nadoknade nagli rast cena benzina i dizela. Čak 30% do 40% Amazon prodavaca pogođenih ovom naknadom verovatno će je direktno preneti na kupce, rekao je stručnjak za lance snabdevanja za Njujork Post.

Vlasnik brenda muške garderobe Ash & Erie izjavio je za Volstrit žurnal da su naknade za gorivo poput „carina 2.0“. I da će verovatno morati da poveća cene kako bi ih nadoknadio.

Slično tome, distributeri sveže hrane naplaćuju dodatne troškove restoranima i prodavnicama kako bi pokrili rast cena dizela. To bi uskoro moglo biti preneto i na kupce. Očekuje se da će cene namirnica porasti za 2% u narednim nedeljama, prema Institutu za hranu.

Aplikacija Contractor Plus, namenjena upravljanju poslovanjem izvođača radova poput vodoinstalatera i električara, savetuje svoje klijente kako da direktno uključe dodatke za gorivo u fakture.

Uber, Lift, Dor Deš, Instakart i Amazon već nude određene olakšice vozačima i dostavljačima zbog cena goriva, izvestio je Njujork Tajms. To bi uskoro moglo da preraste u dodatne troškove za korisnike usluga. Kada je rat u Ukrajini 2022. podigao cene goriva, Uber i Lift su direktno uveli dodatne naknade korisnicima.

Da li će nove naknade nestati?
Verovatno neće. Često se naknada uvodi kao rešenje za privremeni problem troškova, ali zatim postaje trajna. Čak i kada prvobitni razlog nestane.

Na primer, uslužne takse u restoranima pojavile su se tokom pandemije zbog viših troškova i manjeg prometa. Mnoge su ostale i kada su se uslovi poboljšali. Naknade za čekirani prtljag u aviosaobraćaju uvedene su tokom skoka cena nafte 2008. godine. Nisu ukinute kada su se cene goriva stabilizovale. Rent-a-car kompanije su nakon terorističkih napada 11. septembra 2001. uvele „privremene“ dodatke kako bi pokrile pad potražnje i povećane troškove bezbednosti. Oni su ostali i nakon oporavka industrije.

Direktor Delta Aerlajnsa, Ed Bastijan, nedavno je nagovestio da cene avionskih karata verovatno neće padati čak i ako cena nafte opadne. Istakao je da bi niži troškovi goriva „svakako pomogli povećanju marži ove i naredne godine“.

„Potrošači obično manje obraćaju pažnju na dodatne naknade nego na osnovne cene“, rekla je Viki Morvic, profesorka marketinga na Univerzitetu Kolumbija, za Volstrit žurnal.

Rast inflacije
Kako inflacija raste, cene gotovo svega su više nego u isto vreme prošle godine. Godišnja inflacija dostigla je 3,3% u aprilu i porasla za 0,9% od marta do aprila, prema podacima Biroa za statistiku rada. Cene goriva porasle su za 18,9% od marta 2025. do marta 2026. Cene hrane porasle su za 2,7%, odeće za 3,4%, stanovanja za 3% i zdravstvene zaštite za 3,7%.

Indeks poverenja potrošača, mesečno istraživanje Univerziteta u Mičigenu o stavovima Amerikanaca o ekonomiji, pao je u aprilu na najniži nivo u istoriji. Potrošači očekuju dalji rast cena i pad vrednosti imovine, dok se šire strahovi o uticaju rata sa Iranom na cene.

Simptom/Forbes

Trampova administracija pripremila uredbu: Zabrana aviokompanijama iz Kine da lete iznad Rusije na putu ka i iz SAD

October 10, 2025 by Mitko Arnaudov Leave a Comment

Odgovarajuću uredbu pripremilo je američko Ministarstvo saobraćaja, piše Rojters.

Rusija je zatvorila nebo američkim aviokompanijama u martu 2022. kao odgovor na sankcije zbog rata u Ukrajini.

Ista ograničenja nametnuta su skoro 40 zemalja, ali nisu uticala na Kinu. Kao rezultat toga, kineski avio-prevoznici su stekli prednost – smanjuju udaljenost leta i potrošnju goriva, koristeći unakrsne polarne vazdušne rute koje prolaze preko teritorije Rusije.

Američko ministarstvo saobraćaja naglasilo je da će zabrana takvih letova eliminisati nejednakost između američkih i kineskih prevoznika.

Ministarstvo saobraćaja je pojasnilo da bi odluka mogla stupiti na snagu u novembru 2025. godine. Pre toga, Sjedinjene Države su odobrile dodatne letove za neke kineske prevoznike, nakon što su dobile njihov pristanak da ne lete preko Rusije.

U 2024. godini, američko Ministarstvo trgovine saopštilo je da bi kineske putničke aviokompanije mogle povećati broj nedeljnih letova za i iz Sjedinjenih Država na 50. Istovremeno, pre uvođenja ograničenja početkom 2020. godine zbog pandemije COVID-19, Kina je imala više od 150 letova za Sjedinjene Države.

Američki avio-prevoznici su se u više navrata žalili da gube priliku da se takmiče sa stranim avio-kompanijama zbog zabrane letova iznad Rusije.

U kontekstu pregovora između Rusije i Sjedinjenih Država o Ukrajini, Kiril Dmitrijev, specijalni predstavnik predsednika Ruske Federacije za investicije i ekonomsku saradnju sa stranim zemljama, rekao je da bi vazdušni saobraćaj između zemalja mogao da se nastavi do kraja 2025. godine.

Međutim, prema ruskom ministru spoljnih poslova Sergeju Lavrovu, Moskva je ponudila Vašingtonu da ukine sankcije protiv Aeroflota. Pomoćnik predsednika Ruske Federacije Jurij Ušakov istakao je da Sjedinjene Države povezuju obnovu direktnih letova sa postizanjem napretka u rešavanju sukoba između Rusije i Ukrajine.

Simptom/Danas

SAD: “Podivljale” aviokompanije 2024., od problema sa Boingom do bankrota i prespajanja

December 28, 2024 by Milica Paunovic Leave a Comment

Bila je to još jedna godina bogata događajima za avio-saobraćaj u SAD. Samo pet dana u godini, na skoro novom Boeingu je eksplodirala ploča na vratima 737 Mak, kojim upravlja Alaska Airlines dok je izlazio iz Portlanda u Oregonu, nakon zalaska sunca, vraćajući proizvođača aviona u krizni režim i odlažući isporuke novih mlaznjaka, mesecima.

Dve nedelje kasnije, savezni sudija je blokirao JetBlue Airvais
Planirana je kupovina Spirit Airlines-a, ostavljajući manjeg, pohabanog budžetskog prevoznika da se brine sam za sebe.

Struggling Spirit je na kraju u novembru podneo zahtev za zaštitu od bankrota iz poglavlja 11.

Godina puna drame takođe je uključivala aktivističku kampanju u jednom od najopreznijih avioprevoznika u zemlji, tehnološki slom koji je zaustavio stotine hiljada putnika u jeku letnjih putovanja i prvo veliko spajanje američkih avio-kompanija otkako je Barak Obama bio predsednik.

Šef Federalne administracije za vazduhoplovstvo Majk Vitaker najavio je da će se povući 20. januara, otprilike godinu dana nakon petogodišnjeg mandata, i na dan inauguracije novoizabranog predsednika Donalda Trampa, ostavljajući kritičnu agenciju koja nadgleda sve, od sertifikacije aviona do Vazdušni prostor SAD ponovo bez vođe. Izvršni direktori avio-kompanija traže više kontrolora letenja i ulaganja u tehnologiju vazdušnog saobraćaja.

U međuvremenu, prevoznici su utvrdili ko bi mogao da bude „najbolji“ i najprofitabilniji, a kabine bliže prednjem delu aviona postale su sve popularnije kupovine za putnike. Dva najveća kandidata — Delta i izazivač Junajted.
Doneli su većinu profita industriji, a njihove cene akcija su dostigle rekorde, dok su se manje avio-kompanije nagnule na prostranija sedišta i najavile kreditne kartice višeg ranga.

Uprkos svemu tome, potražnja za avionskim prevozom je oborila sveukupne rekorde, a izvršni direktori su takođe optimistični u pogledu sledeće godine.

Evo kako su svi prošli 2024.:

Delta Air Lines
Delta Air Lines se i dalje suočava sa posledicama prekida rada CrovdStrike sa 24 otkazana leta i 27 odloženih letova u LAKS-u danas i 434 otkazana Delta leta širom zemlje .

Najprofitabilniji američki prevoznici su se borili da se oporave od CrovdStrike-a od 19. jula
ispad koji je odneo stotine Microsoft-a Vindovs mašina van mreže. To je koštalo Delta Air Lines više od 500 miliona dolara i ostavilo je hiljade kupaca na cedilu, a broj otkaza je bio veći od cele 2019. Ipak, cena akcija prevoznika je ovog meseca dostigla rekord.

Izvršni direktor Ed Bastijan rekao je za CNBC prošle nedelje da potražnja izgleda jaka u 2025. Avio-kompanija je pojačala svoju premium ponudu za klijente koji plaćaju, kao sa tri nova salona Delta One, namenjena putnicima koji lete u toj istoimenoj kabini najvišeg nivoa; Njujork, Los Anđeles i Boston su otvoreni ove godine, a tek će ih biti .

Southvest Airlines

Recite zbogom otvorenim sedištima. Prevoznik sa sedištem u Dalasu šokirao je kupce – verne i frustrirane – kada je u julu rekao da će početi da dodeljuje sedišta i ažurira svoju kabinu kako bi uključila nekoliko redova sa dodatnim prostorom za noge u pokušaju da poveća svoj prihod. To je bila najveća promena strategije za nosač u skoro pola veka leta.

Dok je Southvest rekao da je mesecima radio na promenama, avioprevoznik ih je najavio nakon što je aktivistički hedž fond Elliott Investment Management preuzeo udeo u avio kompaniji od otprilike 2 milijarde dolara i tražio promene, uključujući smenu generalnog direktora Boba Džordana. Preživeo je kampanju, iako je bivši izvršni direktor i bivši predsednik Geri Keli pristao da se povuče. U primirju, Southvest je u oktobru imenovao šest novih članova odbora, uključujući pet Eliotovih nominovanih.

American Airlines

American Airlines svrgnuo je svog komercijalnog šefa, Vasu Raju, u maju nakon što je prodajna strategija koja je isključila turističke agencije u korist prodaje direktno poslovnim putnicima dovela do lošeg rezultata i avioprevoznik je naglo smanjio svoje smernice za prodaju.

Njegov izgled je poboljšan, a rukovodioci su optimistični u pogledu potražnje na kraju godine i u 2025. Potpisao je novi ugovor o kreditnoj kartici sa svojim partnerom Citi i okončaće stvari sa svojim kobrend partnerom Barclaisom, zaostatkom od spajanja American-a sa US Airvais-om 2013.

Simptom/CNBC

Španija kaznila Rajaner, Izi Džet i još tri aviokompanije, zbog naknada za prtljag i druge usluge

November 22, 2024 by Milica Paunovic Leave a Comment

Najveću kaznu dobio je Rajaner – 108 miliona evra

Vueling (loukost divizija Britiš ervejza) je kažnjen sa 39 miliona, a Izi Džet sa 29 miliona. Norvidžen će platiti 1,6 miliona i Volotea 1,2 miliona. Vest da su kažnjeni bila je objavljena još u maju, ali je ministarstvo tek sad potvrdilo. Tada se navodilo da je iznos kazne 150 miliona.

Stručna javnost ocenjuje da je ovo veliki udar na biznis model loukost kompanija. One naplaćuju niže cene karata, ali naplaćuju dodatne naknade za ručni prtljag, iako je nekad bio uračunat u kartu.

Kazne na osnovu antičkih zakona
S druge strane, loukosteri su najavili da će se žaliti. Posebno oštar bio je direktor Rajanera Majkl O‘Liri.

„Ove nelegalne i neosnovane kazne, koje je izmislilo špansko Ministarstvo za prava potrošača iz političkih razloga, jasno krše zakon EU“, rekao je O‘Liri. U Rajaneru smatraju da će ovo sprečiti loukost kompanije da ponude jeftinije karte.

Dodao je i da su kazne zasnovane na „antičkim propisima iz šezdesetih godina“. Oni su bili na snazi pre nego što se Španija priključila Evropskoj uniji, rekao je O‘Liri.

„Uspeh Rajaner i drugih loukost kompanija u Španiji i širom Evrope poslednjih godina je direktna posledica režima Otvorenog neba. I slobode da aviokompanije postave cene i politike bez mešanja nacionalnih vlada, a što sada predstavljaju nelegalne kazne Španije“, rekao je O‘Liri.

I Izi Džet je objavio da će se žestoko boriti protiv kazni. „U potpunosti se ne slažemo sa Ministarstvom i smatramo da su kazne nečuvene“, rekla je portparolka Izi Džeta.

Ministarstvo, s druge strane, tvrdi da su se udruženja potrošača žalila na ove naknade godinama. „Ne može da postoji biznis model koji je zasnovan na kršenju prava potrošača i praksi zloupotreba“, rekao je ministar Pablo Bustinduj.

Zvaničnici španskog udruženja aviokompanija ALA očekuju da će se sve aviokompanije žaliti na kaznu zbog naplate prtljaga, ali da možda neće svi osporiti druge mere. Smatraju i da će ova kazna pogoditi turistički sektor Španije jer nijedna druga zemlja ne sprečava naplatu ovih naknada.