U izveštaju na 106 stranica ukazuje se na nedostatke u svim oblastima: u proizvodnji, obaveštajnim podacima i vojnoj opremi, kao što su rakete dugog dometa ili protivvazdušna i raketna odbrana, prenosi RSE.
„Među glavnim razlozima za hitnost su ruska vojna pretnja i neizvesnost oko posvećenosti Sjedinjenih Država odbrani evropskih saveznika“, navodi se.
„Iako se strateške procene razlikuju među evropskim zemljama o tome koliko brzo ruske snage mogu predstavljati direktnu pretnju Evropi, vremenski okviri se uglavnom kreću između dve i pet godina“, stoji u izveštaju.
U međuvremenu, očekuje se da će Globalni pregled stanja snaga Pentagon objaviti ovog meseca i da će u njemu biti predstavljeno preusmeravanje vojnih resursa iz Evrope u Aziju, odnosno na Pacifik.
„Neki NATO zvaničnici veruju da bi smanjenje broja američkih trupa do 30 posto bilo moguće“, navodi se u izveštaju pod nazivom Napredak i nedostaci u evropskoj odbrani.
Evropski lideri su ove godine napravili planove za odgovor na ove izazove. U martu je na samitu Evropske unije obećano da će potrošiti milijarde na odbranu, usred onoga što je predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen nazvala „prekretnicom za Evropu“.
Zajmovi koje podržava EU u iznosu do 150 milijardi evra stavljeni su na raspolaganje državama članicama za jačanje njihovih snaga, a pravila o dugu evrozone su ublažena kada se primenjuju na vojne troškove.
Američki predsednik Donald Tramp je više puta kritikovao evropske saveznike NATO zbog toga što ne troše dovoljno na odbranu i što se previše oslanjaju na američku vojnu moć, ali ih je nedavno pohvalio zbog obećanja da će trošiti više, posebno nakon samita NATO u junu, kada su se članice složile da povećaju budžete za odbranu na pet posto bruto društvenog proizvoda.
Ali izveštaj ukazuje da to nije samo pitanje novca, već će ključni problem biti izgradnja kapaciteta.
„Evropske odbrambene industrije i dalje se suočavaju s izazovima u dovoljno brzom povećanju proizvodnje, dok mnoge evropske vojske ne mogu ispuniti svoje ciljeve regrutacije i zadržavanja vojnika“, navodi se.
Izveštaj naglašava Integrisanu protivvazdušnu i raketnu odbranu (IAMD) kao područje gde je Evropa posebno ranjiva. Sadašnji i aktivni američki vojni komandanti takođe su rekli za Radio Slobodna Evropa da evropski vazdušni štit nije spreman da se suoči sa pretnjama od Rusije.
„Vidite šta se dogodilo u velikim gradovima u Ukrajini. To bi, takođe, moglol da se dogodil u nekim od velikih radova Evrope“, rekao je bivši vrhovni komandant NATO u Evropi za RSE Filip Bredlou.
Još jedna slabost istaknuta u izvještaju su rakete dugog dometa.
Evropske zemlje imaju visoko efikasne krstareće rakete lansirane iz vazduha, kao što su anglo-francuske rakete „Storm Shadow“ ili nemački sistem „Taurus“.
Ali samo nekoliko evropskih saveznika trenutno poseduje kopnene sisteme za preciznu paljbu dugog dometa, dok u pomorskom domenu samo Francuska i Velika Britanija imaju krstareće rakete za kopneni napad dometa 1.000 kilometara, navodi se u izveštaju.
„Projekat Evropski pristup udaru dugog dometa potencijalno je najznačajniji evropski napor da se proširi konvencionalna sposobnost kopnenog napada do, a možda i preko, 2.000 kilometara“, dodaje se.
Projektu, koji su pokrenule Francuska, Nemačka, Poljska i Italija, kasnije su se pridružile Velika Britanija, Švedska i Holandija.
Druge uočene slabosti uključuju nedostatak aviona za nadzor i obaveštajne podatke, „suverene hiperskalne kapacitete računarstva u oblaku“ i sporu, nekoordiniranu nabavku.
Potrebe za potrošnjom dolaze u trenutku kada se evropske vlade već suočavaju s intenzivnim pritiscima na nevojnu potrošnju u osetljivim oblastima, kao što su zdravstvo, obrazovanje i socijalne beneficije.
Izveštaj zaključuje da će suočavanje s ovim izazovima „zahtevati od mnogih evropskih saveznika NATO da preuzmu velike finansijske rizike i donesu vrlo teške političke odluke“.
Simptom/Danas/FoNet