Najveća prepreka na putu ka planovima buduće nemačke koalicione vlade s verovatnim kancelarom Fridrihom Mercom (CDU) na čelu je otklonjena: glasovima Demohrišćana (CDU/CSU), Socijaldemokrata (SPD) i Zelenih, Bundestag je dvotrećinskom većinom promenio član ustava koji ograničava visinu zaduživanja.

Time je omogućen reformski paket Demohrišćana i SPD-a u visini od gotovo bilion evra, od čega pola otpada na finansiranje modernizacije Bundesvera i odbrambenih sposobnosti Nemačke, a druga polovina na finansiranje mera za podsticanje privrede i obnovu infrastrukture.

Najskuplje glasanje u istoriji Bundestaga

Glasanju, koje je tabloid Bild već nazvao „najskupljim glasanjem u istoriji Bundestaga“, prethodila je maratonska rasprava nabijena emocijama i istorijskim izjavama, kako to i priliči poslednjoj sednici 20. saziva Bundestaga.

Predsednik Hrišćansko-demokratske unije (CDU) i verovatni budući kancelar Fridrih Merc odmah je na početku rasprave, uoči glasanja o promeni ustava, stavio do znanja o čemu se radi:

„Putin ne vodi samo rat protiv Ukrajine, već i protiv naše zemlje. I to svakodnevno, u obliku kibernetičkih napada, plaćenih ubistava i otmica“, rekao je Merc jasno dajući do znanja zbog čega je za Nemačku krajnji trenutak da počne da ulaže u odbranu zemlje.

„Od današnje odluke zavisi naša sposobnost da se branimo od napada, ne samo u sledećim godinama, već i u sledećim decenijama“, rekao je Merc u govoru koji su mnogi posmatrači ocenili kao prvi njegov govor u svojstvu kancelara.

Promena „dužničke kočnice“ uz pomoć Zelenih

Važna prepreka na putu ka političkom cilju Fridriha Merca je upravo današnja odluka u Bundestagu. Plan o rekordnom fondu za odbranu i obnovu privrede od gotovo bilion evra donete je već tokom preliminarnih razgovora o formiranju koalicije njegovih Demohrišćana i Socijaldemokratske partije Nemačke (SPD).

Ali, za ostvarenje tih planova bila je potrebna i podrška stranke Zeleni, jer samo s njom (ostale stranke poput Alternative za Nemačku ni Demohrišćani ni SPD ne priznaju kao partnera) je bilo moguće dvotrećinskom trećinom u Bundestagu promeniti ustav (Osnovni zakon, kako ga u Nemačkoj zvanično zovu). A promena je bila potrebna kako bi se omogućilo ublažavanje tzv. „dužničke kočnice“, mehanizma koje je nekadašnji ministar finansija i lider CDU Volfgang Šojble uveo kao pouku iz velike globalne finansijske krize koja je krenula 2008.

U sledećem sazivu Bundestaga, koji je izabran na izborima 23. februara i koji će se konstituisati sledeće sedmice, Demohrišćani i SPD ne bi imali dvotrećinsku većinu sa Zelenima i zavisili bi od Alternative za Nemačku (AfD) ili od Levice. A te stranke gotovo sigurno ne bi podržale planove buduće vlade. Zato je bila potrebna žurba da se ustav promeni na doslovno poslednjoj sednici Bundestaga u starom sazivu.

Kako bi pridobio naklonost Zelenih, Merc je krajem prošle nedelje na listu troškova investicionog paketa uveo i čitav niz zelenih projekata za očuvanje klime i ekološku tranziciju zemlje. Zato je od opozicije u Bundestagu, pre svega od AfD-a, danas u parlamentu pokupio kritike i poruge zbog svog navodnog ekološkog preobražaja. Ali Merc je brzo odgovorio na te komentare i podsetio da je sve projekte koji se nalaze na listi želja stranke Zeleni, već odavno odobrio Bundestag, pa tako i sami Demohrišćani.

Odluka za Nemačku i Evropu

Merc veruje da je nemački paket za odbranu, pa tako i današnja odluka u Bundestagu, „početak evropske odbrambene politike“. Jer, bez jakog Bundesvera i nemačkih oružanih snaga nemoguće je zamisliti i budući evropski odbrambeni koncept, kako god da on na kraju bude izgledao.

Aktuelni ministar odbrane, socijaldemokrata Boris Pistorijus, koji važi za jednog od najpopularnijih političara Nemačke, takođe je branio rekordno visoka izdvajanja za odbranu, obrazlažući to visokim stepenom pretnje. „Onaj ko danas okleva, ko danas ne može da se odvaži na odluku, taj negira realnost“, rekao je Pistorijus komentarišući planove o oslobađanju sredstava za ulaganje u odbranu. I kad je u pitanju infrastruktura, Nemačka se kreće „na ivici dotrajalosti“, slikovito se izrazio Pistorijus.

Njegov stranački kolega i glavni pregovarač u pregovorima s Demohrišćanima, Lars Klingbajl, takođe nije štedeo na istorijskim epitetima.

„Bundestag se danas nalazi pred istorijskom odlukom. Radi se o pozitivnom signalu, ne samo za Nemačku, već i za Evropu“, rekao je Klingbajl.

„Beskičmenjak Merc“

Opozicija naravno nije bila impresionirana opravdanjima Demohrišćana i Socijaldemokrata za njihove planove o zaduženju. Nakon što ni AfD ni Levica nisu uspele da hitnim zahtevima pred Ustavnim sudom spreče glasanje o promenama ustava, poslanici tih stranaka udarili su po predsedniku CDU Fridrihu Mercu.

Kopredsednik AfD-a Tino Krupala je verovatnog budućeg kancelara Mercu optužio da su ga Socijaldemokrate i Zeleni „smotali oko malog prsta“ i uverili, suprotno njegovim ranijim stavovima, u korist od odstupanja od ciljeva štednje i umerenog zaduživanja koje garantuje „dužnička kočnica“.

„Ako Nemačka nakupi bilion evra novog duga, troškovi za kamate porašće na sto milijardi evra“, rekao Krupala. Na kraju je Merca čak nazvao „beskičmenjakom“.

Širenja straha od rata

Levica je Demohrišćanima i SPD-u prebacila da se „širenjem straha od rata“ otvara vreća bez dna za nova zaduživanja. Predvodnik Levice u Bundestagu Zeren Pelman buduću vladu je osim toga optužio za nedostatak osećaja za socijalnu državu.

Stranka Savez Sara Vagenkneht, levo-populistički pokret koji se izdvojio iz stranke Levica, više neće biti u novom sazivu Bundestaga. Poslanici tog pokreta od Bundestaga su se oprostili malim igrokazom: oni su u jednom trenutku podigli transparente s natpisom. „1914. kao 2025: NE ratnim kreditima“, aludirajući time na finansiranje Prvog svetskog rata. Poslanici su uklonili transparente nakon upozorenja predsednice Bundestaga.

Promenu ustava još mora ovog petka da odobri Bundesrat, dom parlamenta u kojem su zastupljene savezne nemačke pokrajine, ali tu je zeleno svetlo, nakon konačnog dogovora Hrišćansko-socijalne unije (CSU) i Slobodnih birača u Bavarskoj – izvesno.

Konstitutivna sednica novog, 21. saziva Bundestaga, održava se 25. marta.

Simptom/DW na srpskom/Nenad Krajcer