projekti

Tramp ukida finansiranje za projekte u državama u kojima je izgubio na izborima

October 3, 2025 by Mitko Arnaudov Leave a Comment

Ministarstvo energetike danas je saopštilo da su otkazana 223 projekta nakon što je revizijom utvrđeno da nisu adekvatno unapredili energetske potrebe države ili da nisu ekonomski isplativi.

„Skoro 8 milijardi dolara finansiranja ‘Nove zelene prevare’ za podsticanje klimatske agende levice se otkazuje“, objavio je na društvenim mrežama direktor Kancelarije za upravu i budžet Bele kuće Rasel Vout.

Ova odluka doneta je u trenutku kada predsednik Donald Tramp preti smanjenjima budžeta i otpuštanjima u borbi u Kongresu sa demokratama zbog obustave rada federalne vlade.

Prema podacima neprofitne ekološke organizacije „Savet za odbranu prirodnih resursa“, smanjenja će, između ostalog, uticati na fabrike baterija, projekte vodonične tehnologije, nadogradnju električne mreže i rad na „hvatanju“ ugljen dioksida u okruženju.

Simptom/Danas/Beta/AP

Beograd Expo 2027: Da li projekti imaju konkurse i arhitekte potpise

September 7, 2025 by Milica Paunovic Leave a Comment

Sve kraći rokovi i pritisci da se izgradnja kompleksa za Expo 2027 što pre privede kraju doveli su do ozbiljnih ustupaka na polju arhitekture. Ne radi se samo o izgradnji sajamskih hala i paviljona, već i o čitavom nizu stambenih i poslovnih objekata, rekonstrukciji i gradnji novih hotela, obnovi i izgradnji nekoliko značajnih muzeja, kao i realizaciji drugih arhitektonsko-urbanističkih projekata, mahom lociranih u centralnim delovima Beograda i njegovoj široj okolini.

Expo 2027, iako je reč o manifestaciji manjeg formata (tematski Expo), predstavlja složen poduhvat koji zahteva dugoročne i temeljne pripreme, naročito u oblasti arhitektonsko-urbanističkih projekata – od samog izlagačkog kompleksa, do svih pratećih struktura. U Srbiji, međutim, čitav proces odvija se stihijski i neprofesionalno – sve i ako se ne bavimo finansijskom konstrukcijom.

Već na samom početku radova beleže se kašnjenja, a vidljivi su i ozbiljni propusti u pogledu arhitektonsko-urbanističkih rešenja: konkursi se ili uopšte ne raspisuju, ili traju svega 7 do 10 dana, što rezultira time da na kraju pristigne tek jedan rad, a imena arhitekata i biroa koji stoje iza pojedinih projekata uglavnom ostaju nepoznata.

Nakon tri sprovedena konkursa u Beogradu – za Park Ušće (Mitarh), Muzej Nikole Tesle (Bureau Cube Partners i Zaha Hadid Architects) i Zoološki vrt na Adi Ciganliji (Studio Obe) – gotovo svi naredni projekti stavljeni su pod režim lex specialis. To u praksi znači da investitori nisu u obavezi da raspisuju konkurse ili tendere, već autore mogu birati direktnim pozivom.

Takav pristup mogao bi se donekle opravdati u slučaju samog Expo 2027 izlagačkog kompleksa, gde su angažovana imena arhitekata već potvrđena na sličnim manifestacijama – Danilo Dangubić (projekat „Samoodrživi grad“ na Bijenalu u Seulu), A3 studio (paviljon Srbije na Expou 2020/21 u Dubaiju) i Jakša Nikodijević (paviljon Srbije na Expou 2025 u Osaki).

Ipak, za sve druge projekte širom Beograda stručna i šira javnost nema uvid u to ko su autori rešenja niti na koji način su angažovani. Među ovim projektima mogu se uočiti i kvalitetna, ali i manje uspešna idejna rešenja, što je u velikoj meri posledica izostanka javnih konkursa i dodeljivanja poslova pod netransparentnim uslovima.

Prvobitne ideje često bivaju pojednostavljene ili degradirane, kako bi se obezbedila veća kvadratura ili postigla atraktivnost u očima šire javnosti.
Iako dodela projekata po pozivu ponekad može biti opravdana – naročito kada je reč o arhitektama ili biroima sa relevantnim iskustvom – u uslovima opšte konfuzije, pritisaka i kratkih rokova, čak i najbolji autori neretko nude osrednja rešenja jer nemaju dovoljno vremena da temeljno promisle o specifičnostima lokacije.

Dodatni problem predstavljaju interesi političkih i privatnih aktera, koji značajno utiču na kvalitet krajnjih projekata. U fazi izrade izvođačkih planova, prvobitne ideje često bivaju pojednostavljene ili degradirane, kako bi se obezbedila veća kvadratura ili postigla atraktivnost u očima šire javnosti.

Jedan od ilustrativnih primera jeste Terazijska terasa (izvorno moderno idejno rešenje arhitekta Nikola Dobrović), za koju je u proteklih 30 godina organizovano nekoliko javnih konkursa, ali se trenutno izvodi po rešenju koje nije povezano ni sa jednim od nagrađenih radova.

Javnosti pritom nije poznato ko je autor projekta – da li je Grad Beograd angažovao nekog od ranijih dobitnika konkursa ili je posao poveren manje poznatom birou. Samo idejno rešenje ocenjuje se kao prosečno, sa nizom propusta, a usled oštrih kritika stručne i šire javnosti na kraju su morale biti usvojene značajne korekcije.

Projekat Terazijska terasa javnosti nepoznatog autora Belgrade Waterfront

Projekat Terazijska terasa javnosti nepoznatog autora | Izvor: Belgrade Waterfront
Biroi: Situacija trenutno kritična
Drugi primer je rekonstrukcija Muzeja vazduhoplovstva, koja obuhvata obnovu postojeće zgrade arhitekte Ivana Štrausa, ali i potpuno preoblikovanje muzejskog izložbenog parka. Na prvi pogled, rešenje deluje savremeno i funkcionalno, sa zanimljivo osmišljenim denivelacijama partera. Međutim, javnosti i dalje nije poznato ko je autor projekta, niti na koji način je angažovan.

Lokacija je izuzetno važna, ne samo zbog arhitektonskog kvaliteta same zgrade, koja ima vanvremensku vrednost, već i zbog veličine celog kompleksa. Stoga se s pravom postavlja dilema da li je i za ovaj projekat trebalo raspisati javni konkurs, kao što je to bio slučaj sa zgradom Muzeja Nikole Tesle.

Treći primer odnosi se na izgradnju novih i rekonstrukciju postojećih objekata u cilju razvoja hotelskog kapaciteta Beograda. I ranije smo ukazivali da u Beogradu postoji potreba za najmanje 10 do 15 novih hotela, nezavisno od Expo 2027, ali rokovi za ovu manifestaciju dodatno su ubrzali čitav proces planiranja i gradnje.

Arhitekti se biraju gotovo isključivo po kriterijumu da u roku od mesec dana ponude koliko-toliko valjano rešenje, kako bi realizacija što pre otpočela. Pojedini investitori su ranije započeli postupak kupovine parcela ili objekata, pa su u potrazi za idejnim rešenjima dobili nešto više vremena.

Ipak, prema oceni više domaćih i regionalnih biroa, kojima su upućeni pozivi za dostavljanje ponuda, situacija je trenutno kritična. Ostaje da vidimo kakva će se rešenja pojaviti i kako će izgledati novi hoteli u Beogradu.

Budući izgled Muzej vazduhoplovstva u Surčinu Foto: Sinisa Mali-instagram

Ostaje otvoreno pitanje da li će, uprkos kriznim rokovima i odsustvu javnih nadmetanja, Beograd dobiti kvalitetna ili nedovoljno promišljena rešenja.
U svemu tome treba imati u vidu i činjenicu da u Beogradu, a verovatno i u širem regionu, ne postoji dovoljan broj izvođača sa adekvatnim iskustvom i raspoloživom radnom snagom za realizaciju ovako složenih projekata. Takav nedostatak mogao bi ozbiljno da utiče na kvalitet izvođenja, pa postoji rizik da pojedini, iako dobro osmišljeni i projektovani objekti, na kraju izgube deo svoje sveukupne vrednosti.

Sve ovo ukazuje na opštu arhitektonsko-urbanističku stihiju, čiji ishod je u ovom trenutku teško predvideti. Ostaje otvoreno pitanje da li će, uprkos kriznim rokovima i odsustvu javnih nadmetanja, Beograd dobiti kvalitetna ili nedovoljno promišljena rešenja. Na kraju se čini da nije presudno kakva će rešenja biti, već da ih uopšte bude – kako bi se Expo 2027 održao po svaku cenu.

Simptom/Gradnja

Francuska se naoružava, uložiće preko 5 milijardi evra

March 20, 2025 by Mitko Arnaudov Leave a Comment

Taj fond će biti deo napora zemlje da poveća vojne troškove, a francuski građani će moći, u tranšama od 500 evra, da ulažu svoj novac na dugi rok, rekao je Lombard za televiziju TF1, preneo je Reuters.

Prema procenama ministarstava ekonomije i odbrane, francuskim kompanijama u sektoru odbrane biće potrebno više od pet milijardi evra dodatnog akcijskog kapitala tokom sledećih nekoliko godina

Francuski predsednik Emanuel Makron, koji je inicirao udvostručavanje francuskog budžeta za odbranu tokom njegova dva mandata, nedavno je postavio još viši cilj, rekavši da bi ta zemlja trebalo da poveća potrošnju za odbranu na tri, do 3,5 odsto Bruto domaćeg proizvoda (BDP), sa sadašnjih dva odsto.

Simptom/EuroNews Srbija/Tanjug

Sankcije EU stopiraju razvojne projekte na Kosovu i mogu uticati na Kurtijev reizbor

February 7, 2025 by Milica Paunovic Leave a Comment

Mada EU nije objavila listu programa koji su pogođeni merama, dva neimenovana izvora rekla su za Rojters da su među njima postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda i renoviranje koncertne dvorane.

Jedan od takvih projekata je i bioskop Lumbardi u Prizrenu, koji radi već decenijama, ali je zbog finansijskih problema dobio od EU grant od 1,5 miliona evra.

Direktor bioskopa Ares Športa je međutim, 7. oktobra prošle godine primio mejl od zvaničnika EU u kojem ga obaveštavaju da je grant otkazan zbog “mera koje je EU nametnula vladi Kosova”, što se odnosi na kaznene mere uvedene 2023. zbog jednostranog delovanja kosovskih vlasti koje su dovele do podizanja tenzija na severu Kosova.

“To je poljuljalo poverenje zajednice u nas, ali i u EU, koja tvrdi da podržava kulturnu raznolikost“, rekao je Športa za Rojters.

Kaznene mere EU su, između ostalog, podrazumevale suspendovanje finansiranja projekata, uključujući onih iz Instrumenata za pretpristupnu upotrebu (IPA) i Investicionog okvira za Zapadni Balkan.

Priština je nastojala da umanji značaj ovih mera, ali sudbina bioskopa u Prizrenu i još nekih projekata pokazuje njihov “uticaj na jednu od nasiromašnijih evropskih zemalja”, piše britanska agencija, dodajući da ljudi svih nacionalnosti osećaju posledice.

Mere su takođe zaustavile planove za izgradnju prvog postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda u Prištini, za šta je EU obećala 70 miliona evra.

Zamenik gradonačelnika Prištine Alban Zogaj rekao je da su konačno počeli da rade na rešavanju višedecenijskog problema zagađenja reke Sitnice, jedne od najzagađenijih u Evropi.

Pitanje uticaja evropskih kaznenih mera je ponovo pokrenuto u trenutku kada se Kosovo priprema za izbore 9. februara.

To bi, prema oceni analitičara, moglo da ugrozi Kurtijeve šanse za reizbor.

Dva privatna istraživanja javnog mnjenja u koje je Rojters imao uvid pokazuju da je podrška Kurtijevom Pokretu za samoopredeljenje i njegovim koalicionim partnerima opala na oko 40%, sa 50,2% koliko su dobili 2021.

Politički analitičar Agon Malići je rekao da su neki građani zabrinuti zbog izolacije Kosova.

“Dok je većina birača možda zadovoljna što Kosovo ima veću kontrolu nad severom, mnogi možda neće biti uvereni da je to održivo bez međunarodne podrške”, rekao je Malići.

Neke članice EU žele da ukinu mere jer nisu uticale na Kurtija da promeni politiku i jer štete običnim građanima, rekli su Rojtersu jedan visoki diplomata i još jednan zvaničnik koji su želeli da ostanu anonimni.

Međutim, tome se protive neke zemlje, uključujući Francusku i Mađarsku koje su, kako piše agencija, naklonjene Srbiji.

Diplomata je rekao da su sankcije nepravedno usmerene na Kosovo, a ne na Srbiju, koja je takođe igrala ulogu u rasplamsavanju tenzija. Dodali su da ipak ne postoji mehanizam za povlačenje mera, uprkos njihovoj neefikasnosti.

Kaznene mere su opisane kao “privremene i reverzibilne” i biće ukinute kada Kosovo smanji tenzije na severu, ali se situacija do sada nije promenila.

“Međunarodna zajednica je izolovala i kaznila Kosovo. Svaki veliki uspeh koji smo postigli u poslednje dve decenije – oslobođenje, nezavisnost – postignut je zato što smo blisko sarađivali sa saveznicima”, rekla je Vljora Čitaku iz opozicione Demokratske partije Kosova, koja je bila ambasadorka Kosova u SAD.

Kako će se ponašati nova američka administracija Donalda Trampa je nejasno, navodi Rojters, podsećajući na izjavu njegovog izaslanika za specijalne misije Ričarda Grenela.

“I republikanci i demokrate dosledno su kritikovali Kurtija zbog preduzimanja jednostranih akcija koje destabilizuju region. Kao i EU i NATO. Međunarodna zajednica je ujedinjena protiv Kurtija”, napisao je Grenel na mreži Iks.

Izvor: Dnevni evropski servis

Simptom/Dnevni evropski servis

Danica Popović za Radar: Mirno spavaj svete, nije tvoje dete

February 1, 2025 by Milica Paunovic Leave a Comment

I lako će se oni dogovoriti za koje to projekte važi.

Zovu me u Novi Sad na neki sastanak, a meni u glavi samo jedna misao: ja u taj voz ne sedam! Ranije bih otišla, baš tim vozom i baš ispod one nadstrešnice, ali – više ne.

Je li to srpski mentalitet, da se mirno izvučemo iz problema oko nas, jer nećemo tuđu brigu da rešavamo? Sasvim moguće. Znam samo da sam u Londonu, među Englezima, upoznala sasvim drugačiji svet. Evo, recimo: kad je osamdesetih godina prošlog veka u londonskom metrou nastala serija bombaških napada, taj njihov metro je svakodnevno bio pun-puncat. U toku bombardovanja iz 1940. godine, studenti u Londonu su svakodnevno odlazili na predavanja, kao da se ništa ne dešava! A pre dve zime, kad su Rusi zapretili blokadom isporuke gasa i nafte, čula sam od jedne Engleskinje tipičan odgovor – navikli smo mi da izdržimo!

Mi, eto, nismo navikli da izdržimo. Odustajemo i pre bitke, uz poznatu rečenicu – hoću mirno da spavam! Pa je l’ spavate mirno?

Da se nije srušila nadstrešnica u Novom Sadu – sve bi se nastavilo po starom. Živeli bismo u zemlji u kojoj ljudi sa najvišim obrazovanjem primaju platu nižu od republičkog proseka, a broj novih bogataša koje je iznedrila Srpska napredna stranka raste iz dana u dan. Početkom prošle godine, Srbija je, prema Forbsovoj listi, imala 48 milijardera i 33.000 dolarskih milionera – a sve su šanse da njihov broj raste iz dana u dan.

Bogaćenje je u Srbiji postalo prilično lako. Vlada velikodušno povećava troškove za Ekspo, već su dogurali do 15 milijardi evra za izgradnju ko zna sve čega, a uslovi za dobijanje tog državnog posla, nikad lakši, jer je novim bogatašima bliskim SNS-u omogućeno da poslove dobijaju bez tendera, jednostavnim dogovorom, bez uvida javnosti u njihove pogodbe
Bogaćenje je u Srbiji postalo prilično lako. Srpska vlada velikodušno povećava troškove za Ekspo 2027: najpre su predvideli sedam, pa dvanaest, a sad već govore o 15 milijardi evra za izgradnju ko zna sve čega, a uslovi za dobijanje tog državnog posla – nikad lakši! Odmah su doneli leks specijalis, kako bi sebi i novim bogatašima omogućili da poslove dobijaju bez tendera, jednostavnim dogovorom, i bez ikakvog uvida javnosti u njihove pogodbe!

Ali, takvima nikad dosta – pogledajte samo vest iz Novog magazina: „Vlada menja leks specijalis za gradnju Ekspa – umesto upotrebne dozvole, objekti će biti ’privremeno pušteni u rad’, a građevinske dozvole će se izdavati bez saglasnosti na studiju uticaja na životnu sredinu – uz izjavu odgovornog projektanta da je priložena dokumentacija usaglašena sa merama i uslovima zaštite životne sredine.“ Na časnu reč, dakle!

Kada je donet ovaj genijalni predlog zakona?

Usvojila ga je Vučićeva vlada, prošlog petka, 17. januara 2025, dakle, dva i po meseca nakon pada nadstrešnice na železničkoj stanici u Novom Sadu, koja je rekonstruisana po ceni pet puta većoj od one predviđene predračunom. A o padu nadstrešnice mnogi stručnjaci kažu – da je nisu dirnuli, nikad ne bi pala. Ali, pala je.

I sad, Vlada predlaže da se najveći broj radova u Srbiji od sutra izvodi bez upotrebne dozvole i bez provere ekoloških standarda. Za koje projekte? E pa, dogovoriće se oni, i litijum je naš izvozni projekat, ne treba zaboraviti…

Samo, kasno im je sad. Ne znam ko se danas probudi a da mu nije u glavi ona studentska parola: „Mirno spavaj svete, nije tvoje dete!“ Ako nismo znali bez studenata, sad znamo kako ćemo dalje. Jasno, glasno i na ulicu, da vratimo red u ovu zemlju.

Jer, koga nije sramota da gleda predsednika države, u odelu od par hiljada evra, kako odgovorno tvrdi da Srbija nema para za povećanje nastavničkih plata? Naravno, i tu je najbolji onaj studentski komentar – NISI NADLEŽAN.

Hajde da ni mi to ne zaboravimo.

Simptom/Radar

Opština Čukarica dinamizuje svoj razvoj – Mandić: Brinemo o svima, podjednako su nam važni i veliki i mali projekti

July 11, 2024 by Mitko Arnaudov 1 Comment

U tom smislu, kako kažu predstavnici opštine Čukarice, upravo se na tom mestu “užurbano odvijaju radovi na izgradnji Beogradskog metroa kojim će biti promenjeni životi ne samo Čukaričana, već i svih Beograđana.

“Čukarica je već postala opština u koju mnogi žele da se presele, u koju mnogi privredni subjekti žele da investiraju, te s ponosom mogu da kažem da je Čukarica opština budućnosti”, kaže za portal “Simptom” zamenik predsednika opštine Čukarica Petar Mandić.

U tom kontekstu Mandić podseća da se na Čukarici i prethodnih godina radilo vredno i naporno, a sve u cilju “da svaka naredna godina bude bolja i uspešnija od one koju ispraćamo”.

“Svaka nova godina predstavljala je novu šansu da ostvarimo svoje želje, snove i planove. To nam je davalo podstrek za ispunjenje zadatih ciljeva, motivisalo nas je da budemo spremni za nove izazove”, objašnjava Mandić i dodaje da je to urađeno u cilju unapređenja kvaliteta života građana na Čukarici.

Međutim izabrani predstavnici ove beogradske opštine podsećaju da nijedan veliki projekat ne bi bio realizovan bez podrške Grada Beograda i Vlade Republike Srbije, a u tom kontekstu naglašavaju i da Čukarica već postaje jedan od vodećih delova Beograda kada su u pitanju nove investicije.

privatna arhiva

“Postajemo opština novih poslovnih mogućnosti, opština koju sve veći broj ljudi bira za stanovanje, opština koja ostvaruje snove generacija građana”.

A šta je zaista do sada urađeno i šta je u planu da se uradi na teritoriji ove beogradske opštine:

Velikom klizištu u Dubokom, na putu od Beograda ka Obrenovcu, uskoro se nazire kraj jer je predviđena njegova sanacija, ali i izgradnja nove brze saobraćajnice od Umke do Obrenovca. Trasa ove saobraćajnice biće dužine od oko 14,8 kilometara, a povezivaće auto-put “Miloš Veliki” sa južnom obilaznicom oko Beograda, koja je deo Koridora 10.
U planu je i proširenje Trgovačke ulice, od raskrsnice sa Jablaničkom ulicom do groblja Orlovača, gde će izgradnja druge kolovozne trake rešiti problem dugačkih kolona i gužve.
Insistira se na izgradnji Ostružničkog kanalizacionog sliva sa pripadajućim kolektorom i uređenjem kompletne mreže za prihvat otpadnih i slivnih voda, kako bi stanovnici Sremčice, Umke, Velike Moštanice i Ostružnice dobili kanalizacioni sistem. U okviru projekta “Čista Srbija” trenutno se projektuje postrojenje za preradu otpadnih voda, a potom i primarna i sekundarna kanalizacija za čitav Ostružnički sliv.
Saniran je veliki broj čukaričkih ulica, rekonstruisana je postojeća vodovodna i kanalizaciona mrežu, izgrađene su nove fiskulturne sale, otvoreni novi vrtići, uređeni atarski putevi, unapređen nivo komunalne higijene, postavljena nova javna rasveta, kao i sproveden niz radova na tekućem održavanju škola i vrtića i urađen je veliki broj “malih radova” u gotovo svim čukaričkim naseljima.

“Naglasio bih da je veoma važno da se rade metro i veliki infrastrukturni projekti, ali podjednako
su važni i novi parkovi i zelene površine, jer želimo da naša deca odrastaju na pravi način, kroz igru, zabavu i bavljenje sportom”, napominje Mandić.

Takođe, on podseća da na opštini Čukarici nije izostala ni podrška mladima kroz veliki broj edukativnih, sportskih i kulturnih programa.

“Mladi jesu naša budućnost, ali nismo zaboravili ni naše najstarije sugrađane koji su izgradili ovu državu i kojima dugujemo veliku zahvalnost. Tu su projekti kojima se trudimo da im ulepšamo i olakšamo treće doba, poput gerontodomaćica, teleasistencije i niza zdravstvenih savetovanja i pregleda koje smo kontinuirano organizovali”, zaključuje Mandić.

Simptom

Nastavak podrške projektima socijalne inkluzije Roma

June 21, 2024 by Mitko Arnaudov Leave a Comment

Žigmanov je, govoreći na konferenciji „Put ka osnaživanju mladih Roma“ o obrazovanju kao najvažnijem osnovu za ekonomsku perspektivu pojedinca, pozicioniranje u društvu i konkurentnost na tržištu rada, naglasio da na svim instancama vlasti Republike Srbije postoji svest o izazovima pred kojima su pripadnici romske zajednice kada je reč o obrazovanju.

U tom cilju se, kako je dodao, izdvajaju materijalno-finansijska sredstva za stipendije za srednjoškolce, preduzimaju afirmativne mere za upis na studije, mera angažovanja pedagoških i zdravstvenih asistenata, kao i druge mere za osnaživanje romske zajednice.

Na konferenciji su predstavljeni rezultati projekta „Pospešivanje zapošljivosti mladih Roma – faza 2“, koji u poslednjih sedam godina sprovodi Fondacija za obrazovanje Roma, uz podršku programa Nemačke finansijske saradnje, koji implementira Nemačka razvojna banka KfW u ime Vlade SR Nemačke – Ministarstva za ekonomsku saradnju i razvoj.

Prema rečima Žigmanova, Srbija kreira mere i javne politike u partnerstvu sa romskim nevladinim organizacijama, kao što je Fondacija za obrazovanje Roma, i državama, kao što je u ovom slučaju SR Nemačka, u cilju zajedničkog osnaživanja Roma i Romkinja da završe školovanje i uključe se u tržište rada i društvo.

On je dodao da će Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, kao dugogodišnji partner u realizaciji programa koji za cilj imaju pospešivanje zapošljivosti mladih Roma i Romkinja, kao i Vlada Republike Srbije, nastaviti saradnju na osnaživanju romske zajednice.

Predstavljajući rezultate projekta, direktor Fondacije za obrazovanje Roma Redžepali Čupi je, pored ostalog, istakao da je projekat imao više od 5.000 direktnih korisnika u 142 jedinice lokalne samouprave u Srbiji i da je umnogome doprineo zapošljavanju mladih Roma i Romkinja.

Vlada Republike Srbije/Simptom

# projekti