Grčka

Grčko-turski razgovori o smanjeju dugogodišnjih tenzija

April 29, 2025 by Mitko Arnaudov Leave a Comment

Na današnjem sastanku se raspravljalo o merama izgradnje poverenja – koje uključuju održavanje direktnih kanala komunikacije, vojne posete i ograničene vežbe oružanih snaga Grčke i Turske. Delegacije su predvodili Haris Lalakos, bivši grčki ambasador u SAD, i zamenik ministra spoljnih poslova Turske Mehmet Kemal Bozaj.

Sledeća runda pregovora biće održana u Turskoj.

Razgovori usledili su nakon nekoliko sastanaka prošle godine grčkog premijera Kirijakosa Micotakisa i turskog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana, i sporazuma o pokretanju odvojenih pregovora o izgradnji poverenja i takozvane pozitivne agende za bližu ekonomsku saradnju.

Simptom/N1/Beta

Grčka kupuje 16 protivbrodskih raketa od Francuske

April 15, 2025 by Mitko Arnaudov Leave a Comment

Sporazum o kupovini raketa “exocet” francuske proizvodnje potpisali su u Atini Dendjas i francuski ministar odbrane Sebastijen Lekorni, preneo je Rojters, navodeći da nije obelodanjeno koliko koštaju rakete.

Grčka je od 2021. godine, kada je potpisala odbrambeni pakt sa Francuskom, pristala da kupi tri francuske fregate i više od 20 borbenih aviona Rafal.

Pored toga, Grčka je najavila da će kupiti četvrtu fregatu i krstareće rakete iz Francuske, kao deo planiranih izdvajanja za odbranu od 25 milijardi evra do 2036. godine za modernizaciju naoružanja.

Simptom/B92/Tanjug

Atina: Strateški izazovi sa kojima je EU suočena zahtevaju smele odluke

April 12, 2025 by Mitko Arnaudov Leave a Comment

On je ukazao da se mora shvatiti da strateški izazovi sa kojima je EU suočena zahtevaju smele odluke, dodajući da tu pre svega misli na izdvajanje finansija za odbranu, prenosi Katimerini.

“Ja sam se već neko vreme zalagao za veću fiskalnu fleksibilnost na nacionalnom nivou kako bi moglo da se finansira izdvajanje za odbranu. Kada sam to prvi put pomenuo, moje kolege nisu bile spremne da krenu tim putem, ali drago mi je da vidim da je sada postignut napredak u tom pravcu”, kazao je on.

Micotakis se osvrnuo i na stav SAD prema Evropi, ističući da su Evropljani godinama uzimali zdravo za gotovo bezbednosne garancije i nisu trošili koliko bi trebalo za odbranu.

Prema njegovim rečima, Grčka je izuzetak od tog pravila zbog svojih posebnih bezbednosnih razloga.

“Mi smo uvek izdvajali više od dva posto od našeg BDP-a za odbranu. Ovaj isti argument u vezi izdvajanja za odbranu EU, Tramp je izneo i 2017., tako da to nije ništa novo”, dodao je Micotakis.

Kako je naveo, Evropa u smislu kolektivne bezbednosti trenutno nije u poziciji da nađe zamenu za NATO i dominantnu ulogu SAD unutar Alijanse.

“Zbog toga nesumnjivo moramo da radimo veoma naporno kako bismo zadržali SAD u ovom kontekstu, istovremeno priznajući da treba da učinimo više kako bismo zaštitili sebe”, poručio je grči zvaničnik.

On je dodao da veruje da se Evropa kreće u tom pravcu, možda ne tempom koji bi bio poželjan, ali napredak je svakako napravljen.

Micotakis je istakao da Grčka ima strateško partnerstvo sa SAD koje on želi da ojača.

“Istovremeno, ja sam član evropske porodice i posvećen tome, tako da moramo očuvati naš odnos sa SAD u evropskom okviru. Kada je reč o tarifama i mogućem trgovinskom ratu, podržavam pristup Evropske komisije koji je do sada bio odmeren”, naglasio je Micotakis.

On je izrazio zadovoljstvo odlukom Trampa da povuče najagresivnije tarife i dozvoli period od tri meseca za pregovore, što bi moglo dovesti do uzajamno korisnog trgovinskog dogovora.

Micotakis se osvrnuo i na ekonomsku situaciju u Grčkoj, naglasivši da je zemlja u procesu dubokih transformacija, kao i da je grčka vlada dobila mnoge pohvale zbog svog upravljanja ekonomijom.

“Mi više nismo “bolešljivo dete” Evrope. Naša ekonomija ima bolji učinak od većine evropskih zemalja”, zaključio je grčki premijer.

Simptom/Euronews.rs/Tanjug

U Grčkoj počeo 24-časovni štrajk

April 9, 2025 by Mitko Arnaudov Leave a Comment

Štrajk će dovesti do poremećaja saobraćaja širom zemlje, kao i u obrazovanju i radu opština, preneo je Katimerini.

Opšta konfederacija grčkih radnika (GSEE), koja predstavlja zaposlene u privatnom sektoru, i sindikat javnog sektora ADEDY pozvali su na štrajk.

Kontrolori leta pridružiće se štrajku zbog čega će biti obustavljen avionski saobraćaj.

Trajektne usluge će takođe biti obustavljene jer u štajku učestvuje Panhelenska federacija pomoraca (PNO).

Usluge metroa u Atini radiće samo od 10 do 17 sati. U Atini neće biti železničkog saobraćaja, uključujući prigradsku železnicu.

Autobusi i trolejbusi javnog gradskog prevoza saobraćaće od 9 do 21 sat, a van tog vremena saobraćaj će biti obustavljen. Očekuje se da će prigradske autobuske linije normalno saobraćati.

Panhelenska federacija prehrambenih i turističkih radnika (POEET) pozvala je članove da se pridruže centralnom protestu na trgu Klaftmonos u Atini u 11 sati.

Sindikati pozivaju na kolektivne ugovore o radu, povećanje plata, vraćanje 13. i 14. mesečnih plata.

Simptom/Euronews.rs/Tanjug

Grčka ostrva na Egejskom moru pred Uskrs u poplavi „blatnog jezera“

April 4, 2025 by Milica Paunovic Leave a Comment

„To je totalna katastrofa i dogodila se za samo dva sata“, rekao je Kostas Bizas, gradonačelnik Parosa, ostrva koje je najteže pogođeno vremenskim prilikama koje nisu viđene decenijama. “Potrebna nam je sva pomoć koju možemo dobiti.”

Na Parosu i Mikonosu, dva od najposećenijih ostrva u zemlji, zvaničnici su se utrkivali da završe operacije čišćenja pre dolaska turista za uskršnje praznike.

Boreći se da se pozabave haosom nakon najjačih padavina u ovoj oblasti u poslednjih 20 godina, ekipe hitne pomoći na Kikladskim ostrvima i južnije na Rodosu i Kritu prijavile su „apokaliptične” scene. Na Parosu su ljudi videli automobile, motocikle i nameštaj restorana na plaži kako jure u more dok je bujica poplavila prodavnice i kuće i pretvorila ulice u potoke pune krhotina. Živopisna luka Nausa pretvorena je u „jezero od blata“, rekli su lokalni ljudi, a more i kopno su „postali jedno“. Veliki delovi putne mreže su devastirani.

Simptom/TheGuardian

Grčka ulaže u odbranu 25 milijardi evra

April 3, 2025 by Mitko Arnaudov Leave a Comment

Ovaj potez je deo grčkog nastojanja da modernizuje svoje oružane snage dok izlazi iz dužničke krize iz 2009-2018. godine, koja je dovela do godina štednje i dok pokušava da održi korak sa svojim istorijskim rivalom Turskom, preneo je Rojters.

Zvaničnici koji su upućeni u plan rekli su da će on trajati do 2036. godine i uključivati kupovinu novih podmornica, novih vazduhoplova, pomorskih i podvodnih dronova, kao i komunikacionog satelita.

Deo novca biće iskorišćen za razvoj sistema za protivvazdušnu i zaštitu od dronova, pod nazivom “Ahilov štit”.

Mitcotakis je rekao poslanicima da ovaj plan znači da Grčka ulaže u svoju suverenost, ali je upozorio da će zemlja morati da obezbedi fiskalnu opreznost uprkos planovima EU da poveća ulaganja u odbranu.

On je naveo da bez sigurnosti ne može postojati napredak, preneo je Katimerini.

“Predstavljamo sveobuhvatan plan koji se tiče najdrastičnije transformacije Oružanih snaga u modernoj istoriji zemlje”, istakao je Micotakis.

Prema njegovim rečima, Grčka ima strateške sporazume sa Sjedinjenim Američkim Državama i Francuskom, savezima koji daju garancije bezbednosti u nesigurnom međunarodnom okruženju.

“Odbrana se, takođe, pojavljuje kao stub prosperiteta”, naglasio je Micotakis.

Grčka, članica Evropske unije i NATO, već troši oko tri odsto bruto domaćeg proizvoda na odbranu. To je skoro dvostruko više od proseka u EU, koja je pod pritiskom da ojača svoju odbranu da bi prevazišla napetosti u svom 75-godišnjem savezništvu sa Sjedinjenim Američkim Državama.

Simptom/B92/Tanjug

Na grčkim ostvrima Paros i Mikonos život je danas poremećen (video)

April 2, 2025 by Milica Paunovic Leave a Comment

Kretanje je dozvoljeno samo kolima hitne pomoći.

Služba civilne zaštite je putem mobilnih telefona poslala obaveštenja stanovnicima da ne izlaze napolje, pošto oluja i dalje traje izazivajući odrone.

Bujice su se u ponedeljak slivale ulicama Parikije i Nausa na Parosu odnoseći i automobile ka moru.

Vlasti na Parosu su saopštile da su vatrogasci zasad spasli 13 osoba. Niko nije povređen ili nestao.

Na Mikonosu, gde je poplava manja, bageri otvaraju proseke za nabujale vode na putevima i ulicama.

Simptom/Beta

Zemljotres jačine četiri stepena po Rihterovoj skali danas je pogodio grčko ostrvo Amorgos

March 22, 2025 by Mitko Arnaudov Leave a Comment

Epicentar zemljotresa nalazi se u morskom području devet kilometara jugozapadno od Arkesinija, na Amorgosu, na dubini od 13,1 kilometar, prenosi Katimerini.

Za sada nema podata o potencijalnoj šteti.

Višestruki zemljotresi, koji su prethodnih nedelja potresli grčka ostrva se pripisuju prirodnim tektonskim procesima, kao i kretanju magme ispod morskog dna, dostigli su mjačinu 5,3 stepena po Rihterovoj skali, ali su izazvali samo manju materijalnu štetu.

Simptom/B92/Tanjug

EU program za boravišne vize: Portugal i Grčka povećavaju ponude, Španija zatvara vrata

March 17, 2025 by Milica Paunovic Leave a Comment

Programi zlatnih viza omogućavaju dobijanje statusa EU rezidenta kroz investicije. Ipak, rastuća zabrinutost u vezi sa stanovanjem, sigurnošću i pravičnošću doveli su do toga da mnoge zemlje EU zatvore ili pooštre ove programe. Dok Španija zvanično zatvara svoj program, potražnja u Grčkoj i Portugalu je porasla. Portugal je čak i uveo digitalni proces za ubrzavanje aplikacija.

Zlatne vize – EU trend zatvaranja vrata

EU programi zlatnih viza omogućavaju državljanima zemalja koje nisu članice EU da na legalan način steknu status rezidenta kroz finansijske investicije u zemlji. Najčešće je to kroz kupovinu nekretnina (pod uslovom da ne koriste hipoteke). Većina programa nudi stalni boravak, a ne državljanstvo. Kada se, međutim, dobije boravak to omogućava Amerikancima i drugim državljanima slobodno putovanje kroz šengen zonu Evrope.

Međutim, mnoge zemlje EU su zatvorile svoje programe. Španija je nedavno okončala svoj program rezidenstva kroz investicije. Tom prilikom najavila je da će ga zvanično zatvoriti 3. aprila 2025. Euronews je izvestio da je Holandija zatvorila svoj program zlatnih viza u januaru 2024. A od početka rata u Ukrajini, Velika Britanija i Irska su ukinule svoje programe 2022. i 2023. zbog povećanih sigurnosnih strahova.

Španski program doveo do rasta cena nekretnina

Španski program vize za investitore zahtevao je minimalnu investiciju u nekretnine od oko 500.000 evra. Time se obezbeđivao status rezidenta na tri godine. Međutim, zabrinutosti su rasle u vezi sa uticajem ovog programa na dostupnost stanova, posebno u velikim gradovima poput Madrida i Barselone.

Španski premijer Pedro Sančez istakao je da je ogromna većina, odnosno 94 odsto ovih viza dodeljena u vezi sa investicijama u nekretnine na već preopterećenim tržištima stanova.

Između 2013. i 2023. godine, Španija je izdala 14.576 zlatnih viza. Dobili su ih u najvećem broju državljani Kine, Rusije, Velike Britanije, SAD-a, Ukrajine, Irana, Venecuele i Meksika. Samo u Barseloni, kupovine povezane sa programom činile su više od pet odsto godišnje prodaje stambenih nekretnina. Stručnjaci tvrde da su strani kupci nekretnina podigli cene, terajući stanovnike iz gradskih četvrti.

Nakon španske najave, interesovanje za alternativne evropske programe zlatnih viza značajno je poraslo.

Interes za zlatnu vizu u Grčkoj eksplodirao
Grčka je, posebno, zabeležila značajan porast mesečnih američkih aplikacija, sa 302 na 383 do novembra 2024. Ova zemlja ima jedan od najbržih procesa dobijanja zlatne vize, sa izdavanjem prebivališta u roku od 60 dana.

Prethodno je prag ulaganja bio oko 262.000 dolara (250.000 €), ali je u septembru 2023. godine porastao na 840.000 dolara (800.000 €) u područjima gde je potražnja za stanovima bila velika, poput Atine i Santorinija, dok je na drugim mestima iznosio 420.000 dolara (400.000 €). Nositelji vize za prebivalište ne moraju živeti u Grčkoj kako bi održali status vize.

Pojačava se i program zlatna viza u Portugalu
Portugalski program zlatne vize prikupio je više od 7,2 milijarde dolara (sedam milijardi evra) otkako je osnovan 2012. Većina učesnika su državljani Kine, Brazila i SAD-a.

Iako je Portugal 2023. ukinuo deo programa koji je nudio zlatne vize kroz kupovinu nekretnina, neevropljani i dalje mogu aplicirati za brzu rezidenciju kroz različite opcije. Uključujući minimalno ulaganje od 525.000 dolara (500.000 evra) u prihvatljive fondove.

Ova politika je promenila strukturu stanovništva. Od 2018. broj stranih državljana u Portugalu se više nego udvostručio. Sada iznosi milion, što je desetina ukupnog stanovništva.

Postupak obrade prijava je dugo bio odlagan, ali Portugal ubrzava procesiranje zlatnih viza. Agencija za integraciju, migraciju i azil (AIMA) menja svoj papirni sistem digitalnim kako bi rešila zaostatak od 45.000–50.000 prijava. Investitori sada mogu da podnesu prijave onlaijn, sa ciljem ubrzanja odobrenja. Ovaj potez usledio je nakon pravnih akcija od aplikanta koji su čekali godinama na obavezne biometrijske sastanke. Prema novom sistemu, AIMA će automatski zakazivati ove sastanke u roku od 30 do 90 dana i prihvatati dokumenta na engleskom, španskom i francuskom jeziku bez potrebe za prevodom.

EU programi zlatnih viza su kontroverzni
Programi zlatnih viza omogućavaju stranim državljanima da steknu državljanstvo ili prebivalište kroz ulaganje. To znači da često zaobilaze standardne zahteve, poput poznavanja jezika ili trajanja boravka, koji se primenjuju na ostatak stanovništva. Kritičari tvrde da su ovi programi nepravedni, jer koriste samo bogati, a omogućavaju korupciju, pranje novca i izbegavanje plaćanja poreza. Podrška programima tvrdi da oni donose ulaganja, ubacujući strani kapital u ekonomiju zemlje.

U 2018. najmanje polovina zemalja EU nudila je neki oblik ovih programa, od kojih su neki bili povezani sa skandalima. Nakon toga je Evropski parlament tražio strožije propise, kao što je dokazivanje stvarne veze sa zemljom i objavljivanje lista novih državljana.

Pored toga, EU zlatne vize izazivaju zabrinutost zbog iskorišćavanja zajedničkih evropskih privilegija, uključujući slobodu kretanja. Evropski parlament je izrazio snažne rezerve u vezi sa prodajom državljanstva, tvrdeći da „bilo koji nacionalni program koji može uključivati direktnu ili indirektnu prodaju EU državljanstva potkopava samo značenje evropskog državljanstva“.

Programi zlatnih viza ostaju kontroverzni u Evropi, a zatvaranje programa u Španiji signalizira širi trend u EU ka strožim regulacijama. Potražnja i dalje ostaje jaka u zemljama koje nude rezidenciju putem investicija.

Simptom/Forbes

Ko je Konstantinos Tasulas – novi predsednik Grčke

February 13, 2025 by Mitko Arnaudov Leave a Comment

Konstantinos Tasulas je izabran u četvrtom krugu glasanja sa 160 glasova, dok su njegovi protivkandidati Tasos Janitsis, Lukas Kacelis i Konstantinos Kirjaku dobili znatno manju podršku, objavio je grčki list Katimerini. Deo poslanika bio je uzdržan u znak protesta protiv njegove kandidature.

Tasulas, koji je bio predsednički kandidat stranke Nova demokratija je “političko dete” počasnog predsednika Nove demokratije Evangelosa Averof-Tositse, a poznat je po svojoj erudiciji, ljubavi prema istoriji, književnosti i flegmatičnom humoru.

Njegovo epirsko poreklo, kao i studentske godine u Fondaciji Tositsa, izazvali su njegovo posebno zanimanje za probleme s kojima se suočava grčki region, za svakog građanina, kulturu, socijalne probleme.

Tasulas je rođen u Janjini 1959. godine, studirao je na Pravnom fakultetu u Atini, a 1988. i 1989. godine radio je u advokatskoj firmi u Londonu kao stipendista Britanskog saveta.

Bio je privatni sekretar Evangelosa Averof-Tositsa od 1981. do 1990. godine i specijalni savetnik u ministarstvima privrede, trgovine i poljoprivrede (1989-1990). Od 1990. do 1993. godine bio je na mestu predsednika Organizacije za promociju izvoza (OPE).

Za opštinskog savetnika opštine Kifisija izabran je 1990. godine, a 1994. godine i za gradonačelnika tog mesta.

Na parlamentarnim izborima 2000. godine prvi put je izabran za poslanika sa Novom demokratijom, a biran je i na parlamentarnim izborima 2004, 2007, 2009, 2012. (dva puta), 2015. (dva puta), 2019. i 2023. (dva puta) godine.

Za zamenika ministra narodne odbrane imenovan je 2007. godine, a u februaru 2010. godine izabran je za generalnog sekretara Poslaničke grupe Nova demokratija.

U junu 2013. imenovao ga je Antonis Samaras, predsednik Instituta za demokratiju Konstantinos Karamanlis, a 2014. godine imenovan je za ministra kulture i sporta što je radio do januara 2015. godine.

Za predsednika grčkog parlamenta izabran je 2019. godine, a 2023. godine je dva puta reizabran na tu funkciju.

Tasulas je oženjen advokaticom Fani Statopulu i imaju dvoje dece.

Tasulas: Predsednička funkcija je čast, ali i velika odgovornost

Novoizabrani predsednik Grčke Konstantinos Tasulas izjavio je da ta funkcija predstavlja “najvišu čast, ali pre svega veliku odgovornost” i pozvao na “zajednički rad i jedinstvo društva”.

U svom prvom obraćanju, Tasulas je naglasio da bi predsednik države trebalo da doprinese “harmoničnom funkcionisanju institucija, očuvanju političke stabilnosti i jačanju nacionalnog jedinstva”, piše “Katimerini”.

Takođe je istakao da će prioriteti njegovog mandata biti bezbednost, prosperitet i međunarodni ugled Grčke.

Simptom/Tanjug/Katimerini

Šta se dešava na Santoriniju?

February 12, 2025 by Kamelija Arnaudova Leave a Comment

O veštačkoj inteligenciji i poslovanju razgovaramo sa Darkom Marjanovićem, stručnjakom za AI. Veštačka inteligencija je svuda oko nas i pomaže nam u gotovo svim aspektima života. Ipak, u Srbiji svega trećina firmi koristi veštačku inteligenciju kako bi poboljšala svoje poslovanje. Kompanije koje se bave prodajom u digitalnom okruženju već stvaraju programe pomoću kojih personalizuju ponudu u skladu sa realnim interesovanjima kupaca.

Ove srede posetićemo i Zoo vrt Palić, gde se nalazi Prihvatiliše za divlje životinje. Trenutno u njemu boravi više od 400 jedinki, a među njima i dva orla krstaša, strogo zaštićene životinje. Životinje uglavnom dolaze iz inspekcijskih zaplena, ali ima i onih koje su donele različite službe za zaštitu prirode. Jedan deo životinja se raspoređuje po ostalim zoološkim vrtovima u Srbiji, ili se izvozi. Ovo jedinstveno Prihvatilište predstaviće nam Sonja Mandić, direktorka Zoo vrta Palić.

Simptom/RTS

Grčki parlament ni u drugom glasanju nije uspeo da izabere predsednika Republike

January 31, 2025 by Kamelija Arnaudova Leave a Comment

Kandidat konzervativne vlade, Konstandinos Tasulas, dobio je 160 glasova, 40 manje od 200 potrebnih za pobedu. Tasulas je isti broj glasova dobio i u prvom krugu 25. januara, gotovo sve od poslanika vladajuće Nove demokratije.

Luka Kaceli, koju podržavaju levičarska SIRIZA i Nova levica, dobila je 40 glasova, dok je Tasos Janicis, kandidat glavne opozicione stranke PASOK-a, dobio 34 glasa. Kostas Kirijaku, kandidat krajnje desničarske stranke Niki, dobio je 14 glasova.

Treći krug glasanja, gde će pobedniku biti potrebno 180 glasova da bi pobedio, zakazan je za četvrtak, 6. februar. Ako nijedan kandidat to ne dostigne, uslov će spasti na 151 glas u četvrtom i poslednjem krugu, pet dana kasnije.

Očekuje se da će Tasulas, donedavni predsednik Parlamenta i poslanik Nove demokratije, postati predsednik Republike u poslednjem krugu, s obzirom da većinu od 156 mesta u parlamentu od 300 mesta ima vladajuća Nova demokratija.

Odluka premijera Kirijakosa Micotakisa da predloži Tasulasa za novog šefa države izazvala je talas kritike opozicionih partija.

Najavljujući tu kandidaturu Micotakis je rekao na televiziji da je Tasulas široko prihvaćen političar koji je tri puta biran za predsednika Parlamenta sa najjačom većinom u modernoj grčkoj istoriji: sa 283, 270 i 249 glasova.

Tasulas je na funkciji predsednika Parlamenta bio od 18. jula 2019. Član vladajuće Nove demokratije, poslanik je koji predstavlja region Janjine od 2000. godine.

Portparol PASOK-a Kostas Cukalas je rekao na televiziji da je Micotakis doneo čisto partijsku odluku birajući poslanika svoje stranke Nova demokratija za najvišu funkciju, „razotkrio svoju duboku političku nesigurnost“ jer je „postupio jednostrano, razbijajući političke tradicije“ da kandidat bude opšteprihvaćena ličnost, ne nužno iz sveta politike, koja ima podršku ne samo jedne stranke.

Cukalas je rekao da šewf države, kao „arbitar političkog sistema“, ne može biti „figura koja je u potpunosti usklađena s vladajućom strankom“.

PASOK-ov kandidat za predsednika je Tasos Jianicis, političar, akademik i poslovni rukovodilac. Bio je ministar rada i socijalnog osiguranja i ministar spoljnih poslova u vladi PASOK-a početkom 2000-ih. Profesor je na Ekonomskom odseku Atinskog univerziteta. Nova levica, stranka otcepljenih bivših disidenata partije SIRIZA, osudila je nominaciju Tasulasa i rekla da je smišljena da „ovekoveči“ konzervativnu politiku Nove demokratije i da je stavi u ruke predsednika koji bi trebalo da bude neutralan.

Simptom/N1

Dobra saradnja Srbije i Grčke u rešavanju demografskih izazova

January 23, 2025 by Milica Paunovic Leave a Comment

Rešavanje demografskih problema su među ključnim prioritetima i Srbije i Grčke, i obe zemlje su posvećene sprovođenju mera protiv negativnog prirodnog priraštaja, odliva stanovništva i starenja populacije, zaključeno je u razgovoru.

Ambasador Nedeljković je obavestio ministarku Zaharaki o merama koje je Srbija preduzela u domenu pronatalitetne politike, unapređenja položaja i starih i mladih u Srbiji, saopštila je ambasada Srbije u Atini.

Ministarka Zaharaki je potvrdila interes Grčke da sa Srbijom konkretizuje saradnju na polju demografije, razmenu institucionalnih iskustava i dobrih praksi, s obzirom da se obe zemlje suočavaju sa sličnim izazovima na tom planu.

Simptom/Beta

Preminuo bivši grčki premijer Kostas Simitis

January 5, 2025 by Mitko Arnaudov Leave a Comment

Kostas Simitis, premijer Grče od 1996. do 2004. godine,bio je jedan od osnivača Pasoka, stranke koja je formirana 1974. godine, nakon pada vojne hunte.

“S tugom i poštovanjem se opraštam od Kostasa Simitisa, dostojanstvenog i plemenitog političkog protivnika i premijera koji je vodio Grčku tokom njenih velikih koraka”, rekao je premijer Kirijakos Micotakis.

Pod vođstvom Simitisa, Grčka je postala deo evrozone 2001. godine, što je označilo prelazak sa drahme na evro.

Težio je ka tome da Grčka postane moderna evropska država

Nakon povlačenja s mesta premijera i iz politike, fokusirao se na pisanje i analize o evropskooj i grčkoj politici.

Simptom/RTS/Reuters

Prototema: Zabranjeno održavanje skupa Albanaca u Atini

December 15, 2024 by Mitko Arnaudov Leave a Comment

Kako prenosi grčki medij Prototema, vlasti su saopštile da je odlukom direktora policije jugoistočne Atike zabranjeno održavanje skupa Albanaca.

Preko društvenih mreža najavljen je miting Albanaca za 19 časova u ulici “Koris”, u naselju Alimos.

Grčka policija je saopštila da je odlučeno da se ovaj skup zabrani uz obrazloženje da “postoji ozbiljna opasnost od narušavanja društveno-ekonomskog života u određenom području i njegovo održavanje će izazvati prepreke u saobraćaju i pristupu javnim službama, organizacijama za javno dobro i ustanove koje pružaju medicinske usluge, odnosno funkcionisanje javnih infrastruktura i objekata i snabdevanje tržišta vitalnim dobrima”.

Grčki mediji reagovali su na nedavnu proslavu Dana nezavisnosti Albanije na glavnom atinskom trgu Sintagma, kada su Albanci slavili uz albanske zastave, optužujući premijera Kirijakosa Micotakisa za blag pristup prema doseljenicima iz Albanije, podseća televizija A2.

Simptom/B92/Kosovo Online

Grčka: Oluja opustošila poznata letovališta, iz vode vire krovovi automobila (VIDEO)

December 2, 2024 by Milica Paunovic Leave a Comment

Na Rodosu i Limnosu građanima se ne preporučuje kretanje, jer se očekuje novi nalet nevremena, a širom zemlje predviđaju se obilni pljuskovi sa grmljavinom koji će trajati sve do utorka. Snažno nevreme nije zaobišlo ni Halkidiki koji će se i danas naći na udaru oluje, a obilni pljuskovi očekuju se i na Peloponezu i ostrvima Kiklade.

Protekla noć na Sitoniji je bila dramatična. Građani Toronija i Porto Kufosa spasavali su svoju imovinu jer je bujica prodirala u kuće i lokale, uništila puteve i nosila vozila.

Simptom/Novosti

https://x.com/epoxpyrosvestes/status/1863044870215983117?ref_src=twsrc%5Etfw%7Ctwcamp%5Etweetembed%7Ctwterm%5E1863044870215983117%7Ctwgr%5E195b742523ac751ca412e98b428b1d80a73e009d%7Ctwcon%5Es1_c10&ref_url=https%3A%2F%2Fwww.novosti.rs%2Fplaneta%2Fsvet%2F1435404%2Fkataklizma-grckoj-oluja-opustosila-omiljena-letovalista-srba-vode-vire-samo-krovovi-automobila-video

# Grčka

Grčko-turski razgovori o smanjeju dugogodišnjih tenzija

Grčka kupuje 16 protivbrodskih raketa od Francuske

Atina: Strateški izazovi sa kojima je EU suočena zahtevaju smele odluke

U Grčkoj počeo 24-časovni štrajk

Grčka ostrva na Egejskom moru pred Uskrs u poplavi „blatnog jezera“

Grčka ulaže u odbranu 25 milijardi evra

Na grčkim ostvrima Paros i Mikonos život je danas poremećen (video)

Zemljotres jačine četiri stepena po Rihterovoj skali danas je pogodio grčko ostrvo Amorgos

EU program za boravišne vize: Portugal i Grčka povećavaju ponude, Španija zatvara vrata

Ko je Konstantinos Tasulas - novi predsednik Grčke

Šta se dešava na Santoriniju?

Grčki parlament ni u drugom glasanju nije uspeo da izabere predsednika Republike

Dobra saradnja Srbije i Grčke u rešavanju demografskih izazova

Preminuo bivši grčki premijer Kostas Simitis

Prototema: Zabranjeno održavanje skupa Albanaca u Atini

Grčka: Oluja opustošila poznata letovališta, iz vode vire krovovi automobila (VIDEO)