odbrana

Saudijska Arabija, Turska i Pakistan sklopili vojni savez

August 7, 2026 by Milica Paunovic Leave a Comment

Sporazum je potpisan u svetom saudijskom gradu Meki na sastanku saudijskog prestolonaslednika Mohameda bin Salmana, turskog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana i pakistanskog premijera Šehbaza Šarifa.

“Sporazum ima za cilj jačanje kolektivnog odvraćanja od bilo kakvog čina agresije i predviđa da će se svaki oružani napad na bilo koju od tri države smatrati napadom na sve njih. Sporazum predviđa i unapređenje svih aspekata odbrambene saradnje tri države”, navodi se u saopštenju pakistanskog Ministarstva spoljnih poslova.

Ranije su turska televizija Haberturk i drugi mediji rekli da će sporazum verovatno omogućiti zajedničke vojne vežbe i obuku, transfer tehnologije i razmenu obaveštajnih podataka.

Sporazum je potpisan tokom sve većih tenzija između Turske i Izraela oko Gaze i drugih regionalnih sukoba, uključujući rat Irana sa SAD i Izraelom i rat Izraela sa militantnim pokretom Hezbolah u Libanu.

Saudijska Arabija, čiju je kritičnu infrastrukturu i naftna postrojenja Iran napao tokom rata, nastoji da proširi odbrambena partnerstva.

Prošlog septembra su Pakistan i Saudijska Arabija potpisali sporazum o međusobnoj odbrani koji definiše svaki napad na bilo koju naciju kao napad na obe.

Pakistanski premijer Šarif je u četvrtak stigao u trodnevnu posetu Saudijskoj Arabiji u pratnji delegacije visokog nivoa u kojoj je i načelnik vojske feldmaršal Asim Munir.

Pored razgovora o načinima za smirivanje tenzija između Sjedinjenih Država i Irana, očekuje se da će trojica lidera razgovarati o razvoju trgovine, ekonomskih veza i šire bezbednosne saradnje.

Pakistansko ministarstvo spoljnih poslova saopštilo je da se Šarifova poseta proteže dalje od neposredne krize i ima za cilj jačanje bilateralnih odnosa i podsticanje koordinacije o regionalnim i međunarodnim pitanjima, iako se dogodila u kontekstu pojačanih tenzija u Persijskom zalivu.

Simptom/Direktno/Beta

Rusija će dozvoliti svojoj centralnoj banci da naoruža zaposlene i odbrambeno obara dronove, usled masovnih napada

May 27, 2026 by Milica Paunovic Leave a Comment

Napadi dronovima su svakodnevna pojava rata u Ukrajini, a Moskvi je sve teže da se brani od napada.

Najveća ruska banka, Sberbanka, Rusko udruženje za naplatu gotovine — najveći prevoznik gotovine i vrednih stvari u zemlji — i Specijalna poštanska služba, koja se bavi isporukom poverljive i strogo poverljive državne prepiske, nalaze se među ostalim institucijama kojima će biti dozvoljeno da nadgledaju sopstvene operacije odbrane od dronova, objavila je u utorak novinska agencija RBK.

Zakon, koji je u utorak usvojio donji dom ruskog parlamenta, omogućiće zaposlenima u ruskoj centralnoj banci da budu naoružani i da upravljaju sistemima koji se koriste za obaranje napada bespilotnih letelica (UAV, ili dronova) bez učešća specijalnih snaga.

Ukrajinska vojska se sve više opredeljuje za napade dronovima većeg dometa, čime se povećava kapacitet Rusije da brani nebo iznad svoje ogromne teritorije.

Zaposleni će biti „ovlašćeni da spreče rad bespilotnih letelica, podvodnih i površinskih plovila i aparata, bespilotnih vozila i drugih automatizovanih bespilotnih sistema“, objavila je RBK, pozivajući se na zakon usvojen u Državnoj dumi.

Ovo pravo može se koristiti za odbijanje napada na zaštićene objekte, navodi se u izveštaju, ili za odbijanje pretnje napada na zaposlene ili druga lica koja se nalaze na tim lokacijama.

Simptom/CNBC

Španski šef diplomatije ismejao američke pretnje izbacivanjem iz NATO-a

May 22, 2026 by Milica Paunovic Leave a Comment

„Budimo ozbiljni!“, rekao je Hoze Manuel Albarez uz smeh kada je upitan o izveštajima da SAD žele ukloniti Španiju iz Alijanse zbog odbijanja da troši pet posto svog BDP-a na odbranu.

Takođe je kazao da nema „nikakvih naznaka“ da SAD razmatraju povlačenje trupa iz vojnih baza u Španiji, kao što je to učinjeno u Nemačkoj.

Albarez je branio ulogu Španije unutar Alijanse uoči sastanka ministara spoljnih poslova NATO-a u Helsingborgu, u Švedskoj, rekavši da je zemlja premašila trenutni cilj izdvajanja NATO-a, pri čemu su troškovi za odbranu dostigli 2,1% BDP-a. Cilj od pet posto ne bi trebalo da počne pre 2035. godine.

„Kamo sreće da su svi NATO saveznici posvećeni evroatlantskoj sigurnosti kao što je to Španija“, rekao je Albarez.

Govorio je o „istorijskom raspoređivanju“ španskih trupa u misijama NATO-a na njegovom istočnom krilu, Mediteranu, te o kontinuiranom raspoređivanju raketnog sistema “patriot” u Turskoj.

„Španija je pouzdana zemlja koja uvek ispunjava ono što kaže“, kazao je. „Sve kapacitete koje je NATO tražio, mi smo isporučili.“

Albarez je takođe razgovarao s novinarima o španskim državljanima koji su se nalazili na brodu flotile pomoći za Gazu, a koju je ove sedmice napao Izrael.

Četvorici aktivista koji su bili deo globalne flotile „Sumud“ (Global Sumud Flotilla) bila je potrebna medicinska pomoć, rekao je, ne ulazeći u više detalja.

Dodao je da se Španija nada da će Evropska unija sankcionisati izraelskog ministra nacionalne sigurnosti Itamara Ben-Gvira zbog video-zapisa koji je objavio na internetu, a koji prikazuje zlostavljanje članova flotile.

Izrael: Odluka Italije neće uticati na našu bezbednost

April 14, 2026 by Milica Paunovic Leave a Comment

„To neće uticati na bezbednost Izraela”, navodi se u saopštenju, koje je preneo Tajms of Izrael.

Prema navodima tog portala, izraelsko Ministarstvo na taj način je pokušalo da umanji značaj odluke vlade italijanske premijerke Đorđe Meloni o suspenziji automatskog obnavljanja sporazuma o odbrambenoj saradnji dve zemlje.

S druge strane, lider izraelske opozicije Jair Lapid ocenio je odluku Rima kao „još jedan sramotan neuspeh” premijera Izraela Benjamina Netanjahua, kritikujući, kako je naveo, i rad izraelskog ministra spoljnih poslova Gideona Sara.

„Vlada nije uspela da unapredi interese Izraela čak ni sa onima koji bi trebalo da budu naši prirodni saveznici”, rekao je Lapid, dodajući da očekuje promenu vlasti i obnovu međunarodnog ugleda zemlje, prenosi Tanjug.

Meloni je ranije danas izjavila da je Italija odlučila da suspenduje automatsko obnavljanje sporazuma o odbrani sa Izraelom s obzirom na aktuelnu situaciju.

Suspenzija sporazuma usledila je nakon diplomatskog zaoštravanja u ponedeljak, kada je izraelski režim pozvao italijanskog ambasadora u znak protesta zbog komentara italijanskog ministra spoljnih poslova Antonija Tajanija, koji je prilikom posete Bejrutu, ocenio kao „neprihvatljive” napade Izraela na civile u Libanu.

Memorandum o razumevanju između Italije i Izraela potpisan je 2003. godine za vreme tadašnjeg italijanskog premijera Silvija Berluskonija, čime je postavljen okvir za saradnju u oblasti odbrane i naučnih istraživanja.

Sporazum je Italija ratifikovala 2005. godine, a predviđeno je njegovo automatsko obnavljanje na svakih pet godina.

Simptom/Politika

„Darvinistička“ bitka se nazire za zapadnu industriju oružja, upozorava vrhovni komandant NATO-a

April 7, 2026 by Milica Paunovic Leave a Comment

Zapadnom odbrambenom industrijom dugo su dominirali giganti poput Lokid Martina, Boinga, Talesa i BAE Sistemsa. Sada kompanije osnovane pre samo nekoliko godina otimaju ugovore sa ministarstvima odbrane — ponekad na račun postojećih kompanija.

„Postoji neka vrsta takmičenja između tradicionalnih igrača i novih učesnika“, rekao je u intervjuu admiral Pjer Vandije, vrhovni komandant savezničkih snaga NATO-a za transformaciju.

Prošlog meseca, američka firma za odbrambene tehnologije Anduril potpisala je desetogodišnji ugovor sa američkom vojskom za hardver, softver i infrastrukturu koji bi mogao da vredi i do 20 milijardi dolara. U Nemačkoj, vlada je sklopila višemilijardni ugovor o dronovima sa nemačkim kompanijama Stark i Helsing — koje su osnovane 2024. i 2021. godine, respektivno.

Dok Evropa i SAD žure da se suprotstave pretnji Rusije i rata na Bliskom istoku, konkurencija novijih firmi predstavlja još jedan test za vojne izvođače radova koji se već bore da povećaju proizvodnju, kaže Vandije, koji je zadužen za inovacije i pripremu NATO-a za budućnost ratovanja.

„S jedne strane, tradicionalne kompanije kažu da će se promeniti. S druge strane, svet startapova donosi snažnu energiju i novac rizičnog kapitala, sa mladim ljudima koji se ne plaše neuspeha jer znaju da uvek mogu ponovo da pokušaju“, rekao je za POLITIKO.

„To je sukob dva sveta.“

Taj sukob je bio u punom izdanju prošlog meseca kada je izvršni direktor kompanije Rheinmetall, Armin Paperger, odbacio ukrajinsku industriju dronova kao „igranje sa Lego kockicama“. Međutim, zemlje Zaliva koje žele da odbiju iranske kontranapade, žele da potpišu ugovore sa Kijevom i kupe ukrajinske sisteme, koji su jeftiniji i efikasniji u obaranju dronova.

„Postoje dva moguća ishoda“, predvideo je Vandije. „Ili će startapovi na kraju biti apsorbovani u svet nasleđa, koji sam odlučuje da ubrza. Ili će sukob postati nasilniji, sa novim učesnicima koji rastu dovoljno brzo da misle da mogu da obore velike.

„Zato smo u Darvinovom trenutku. Prerano je reći kakva vrsta obračuna dolazi“, dodao je.

Simptom/Politiko

Hegset: SAD pokreću do sada najveći broj napada na Iran, Tramp drži karte u rukama

March 13, 2026 by Milica Paunovic Leave a Comment

Hegset kaže da se iransko rukovodstvo “skriva” i da je američka volja “nepokolebljiva, mogućnosti maksimalne, a da se sposobnosti i dalje grade”.

Donald Tramp “drži sve karte u rukama” i on će “odrediti tempo i trajanje sukoba”, rekao je Hegset.

Ministar je rekao da će danas SAD pokrenuti “još jednom, najveći broj udara koji je Amerika izvela na nebu iznad Irana”.

I načelnik Genaralštaba američke vojske, general Den Kejn, rekao je novinarima u Pentagonu da će danas biti dan sa “mnogo posla” za SAD, prenosi Bi-Bi-Si (BBC).

Hegset rekao je da je novi vrhovni vođa Irana ajatolah Modžtaba Hamnei “ranjen i verovatno unakažen”.

U četvrtak je na iranskoj televiziji pročitano saopštenje Hamneija u kojem se zavetuje na nastavak rata. To je bila prva Hamneijeva izjava otkako je preuzeo najvišu funkciju u Iranu posle pogibije oca 28. februara, na samom početku američko-izraelskiog napada.

Hegset je rekao i da Iran nema ni Ratno vazduhoplovstvo, ni protivvazduhoplovnu odbranu, ni Ratnu mornaricu.

Zaliha iranskih raketa je smanjena za 90 odsto, a dronova za napad za 95 odsto, dodao je on.

“Ali ne samo da Iran nema funkcionalno Ratno vazduhoplovstvo, niti da je cela njihova Ratna mornarica na dnu Persijskog zaliva, kao ni da se njihove raketne snage svakodnevno smanjuju, još važnije je da nemaju mogućnost da ih izgrade”, rekao je američki ministar odbrane.

Simptom/Beta

Putin predložio pokretanje programa opremanja armija ODKB-a ruskim oružjem

November 27, 2025 by Milica Paunovic Leave a Comment

“Predlažemo pokretanje velikog programa opremanja kolektivnih snaga modernim ruskim oružjem i opremom koji su dokazali svoju efikasnost u stvarnim borbama“, rekao je Putin u obraćanju na samitu lidera ODKB-a u glavnom gradu Kirgistana Biškeku, dodajući da planiraju organizovati niz zajedničkih vežbi u tom duhu.

Govoreći o predsedavanju Moskve vojnim savezom, koje će početi 1. januara 2026, Putin je rekao da će Rusija nastaviti blisko sarađivati sa svojim saveznicima u vezi sa svim pitanjima vezanim za jačanje vojnog potencijala saveza.

Putin je rekao da će dati prioritet naporima za poboljšanje borbene gotovosti nacionalnih kontingenata, kao i komandovanja i kontrole kolektivnih snaga, ali da je još mnogo posla potrebno uraditi kako bi se poboljšali mehanizmi za raspoređivanje mirovnih snaga.

“Razvoj saradnje između naših država kako bismo osigurali tehnološko liderstvo ODKB-a u vojnoj sferi smatramo ključnim prioritetom ruskog predsedavanja i nameravamo staviti poseban naglasak na produbljivanje saradnje između preduzeća odbrambene industrije“, dodao je.

Ruski predsednik je takođe rekao da Moskva veruje da razvoj sistema avijacije i protivvazdušne odbrane saveza zahteva posebnu pažnju.

“Tokom našeg predsedavanja planiramo započeti zajednički razvoj nove strategije ODKB-a za borbu protiv terorizma. Nastojaćemo učiniti sve što je potrebno za daljnju odlučnu borbu protiv ekstremizma“, dodao je Putin.

Takođe je rekao da će Moskva biti domaćin sledećeg samita lidera ODKB-a 11. novembra 2026. godine.

ODKB je vojni savez formiran 2002, koji čine Rusija i bivše sovjetske republike, Jermenija, koja je obustavila svoje učešće u aktivnostima ODKB-a početkom 2024. godine, kao i Belorusija, Kazahstan, Kirgistan i Tadžikistan.

Simptom/Anadolija

Komandant Bundesvera za opštu regrutaciju u Nemačkoj

November 4, 2025 by Mitko Arnaudov Leave a Comment

“Iz vojne perspektive je presudno da se svaka generacija u celini regrutuje. Samo tako možemo znati ko nam je na raspolaganju i na koga bismo u slučaju odbrane, koju želimo da izbegnemo, mogli da računamo”, rekao je Brojer za Redakcijsku mrežu Nemačka, prenosi dpa.

I ministar odbrane Boris Pistorijus (Pistorius) traži opštu regrutaciju.

“Ako bismo, umesto toga, morali da vršimo regrutaciju tek kada postane potrebno, izgubili bismo vreme koje u kriznoj situaciji nemamo. Danas niko sa sigurnošću ne može reći kakva će biti bezbednosna i preteća situacija u narednim godinama”, upozorio je.

Novi zakon o vojnoj službi treba da stupi na snagu 1. januara. Služenje vojske će u početku da bude dobrovoljno.

Političari su u raspravi o novom zakonu predložili da se mladi muškarci izvlače žrebom za regrutaciju i, ukoliko bude potrebno, kasnije i nasumičnim odabirom za obaveznu službu, ako dobrovoljaca bude suviše malo.

Brojer kaže da žreb znači ograničenje, ali i on za početak računa na dobrovoljce.

“Ako broj dobrovoljaca ipak ne bude dovoljan i obavezno regrutovanje bude odlučeno od strane vlade i Bundestaga, pozvaćemo one koji su posebno kvalifikovani i motivisani.”

Brojer se pritom zalaže da se vojska rukovodi trenutnim potrebama, a ne principom slučajnosti.

Na kraju, odlučujući faktor ostaje vreme.

“Do kraja decenije moramo imati ne samo jaku aktivnu vojsku, već i jaku rezervu – da bismo bili spremni za odbranu i da bismo mogli da delujemo odvraćajuće”, rekao je načelnik generalštaba Bundesvera.

Simptom/N1/dpa

Valc: SAD će braniti svaki centimetar NATO teritorija

September 22, 2025 by Mitko Arnaudov Leave a Comment

“Rusija mora hitno prekinuti ovo opasno ponašanje”, rekao je on.

Ovo je treći put u poslednjih deset dana da je Rusija optužena za povredu vazdušnog prostora neke zemlje NATO, nakon letova dronova iznad Poljske i Rumunije.

Simptom/N1/Beta/AFP

Danska kupuje precizno oružje dugog dometa

September 18, 2025 by Mitko Arnaudov Leave a Comment

„Rusija će predstavljati pretnju Danskoj i Evropi dugi niz godina“, rekla je premijerka Mete Frederiksen na konferenciji za novinare.

Kopenhagen će posebno kupiti dronove i rakete, koje neki od njenih saveznika u NATO „poseduju ili su u procesu nabavke“, rekao je ministar odbrane Troels Lund Poulsen.

Vrsta oružja još nije određena.

„Zahvaljujući ovom oružju, danska odbrana će moći da gađa ciljeve na velikim udaljenostima i, na primer, neutrališe neprijateljske raketne pretnje“, dodala je premijerka.

Pomenula je mogućnost „neutralizacije sistema za navođenje raketa i infrastrukture za avione i dronove“.

„Ovo predstavlja promenu paradigme u danskoj odbrambenoj politici“, rekla je Frederiksen.

Ova najava trebalo bi da doprinese ambiciji NATO da Evropa bude u stanju da se brani najkasnije do 2030. godine, naglasio je ministar spoljnih poslova Lars Loke Rasmusen.

Od ruske invazije na Ukrajinu, ponovno naoružavanje je prioritet za vladu socijaldemokratkinje Mete Frederiksen.

Prošle nedelje, Kopenhagen je najavio nabavku osam sistema protivvazdušne odbrane dugog i srednjeg dometa od evropskih proizvođača.

Simptom/Nova.rs/Beta

Putin: 100.000 vojnika u rusko-beloruskoj vojnoj vežbi pred vratima EU

September 18, 2025 by Mitko Arnaudov Leave a Comment

Kontingenti iz Irana i Indije kao i drugih azijskih i afričkih zemalja učestvuju u tim vežbama koje su počele u petak i treba da se završe danas prema ruskim novinskim agencijama.

„Vežbe se odvijaju na 41 terenu za obuku uz učešće 100.000 vojnika sa oko 10.000 sistema naoružanja i vojne opreme“, rekao je Putin, prenela je ruska televizija.

Putin je bio na terenu za obuku u Mulinou u ruskoj oblasti Nižnji Novogord, što je retkost za njega, obučen u kamuflažnu uniformu pored svog ministra odbrane Andreja Belousova i članova generalštaba.

Po Putinu cilj ovih manevara je „uspostavljanje svih potrebnih elemenata za bezuslovnu odbranu suvereniteta, teritorijalnog integriteta i zaštite od svake agresije“ na savez Rusije i Belorusije.

Deo vežbi je u Belorusiji koja se graniči sa EU, pod zabrinutim pogledom suseda kao što su Poljska i baltičke zemlje, koje su preduzele bezbednosne mere.

Odvijaju se dok je Rusija rasporedila stotine hiljada vojnika na frontu u Ukrajini gde je pokrenula ofanzivu velikih razmera u februaru 2022. godine.

Simptom/Nova.rs/Beta

Prvi svedok Tačijeve odbrane je bivši portparol Stejt departmenta Džejms Rubin

September 15, 2025 by Milica Paunovic Leave a Comment

Rubin će, kako je najavila Tačijeva odbrana, svedočiti, pored ostalog, o Tačijevoj ulozi na mirovnoj konferenciji u Rambujeu kod Pariza, krajem 1998. i početkom 1999.

Na tom skupu, Rubin je bio kao pomoćnik tadašnje američke državne sekretarke Madlen Olbrajt (Madeleine Albright).

Prema sažetku svedokove pisane izjave, koju je Tačijev branilac Luka Mišetić pročitao u sudnici, Rubin je u Rambujeu bio “specijalni izaslanik” Olbrajtove za “demilitarizaciju OVK”.

Po Rubinu, Tači mu je u Rambujeu preneo svoju zabrinutost da nema ovlašćenje da potpiše mirovni sporazum bez odobranja “vojnog krila” OVK, odnosno starešina na Kosovu.

Rubin će, kako je najavljeno, svedočiti i da se Tači zalagao za demokratsko Kosovo bez “etničkog nasilja”, u skladu sa vrednostima zapadne demokratije.

Rubinovo svedočenje će, kako je rekao predsedavajući sudija Čarls Smit (Charles Smith) trajati cele ove nedelje.

Zajedno sa Tačijem, za zlodela nad Albancima, proglašenim za “kolaboracioniste”, Srbima i Romima u više od 40 pritvora OVK, optuženi su Kadri Veselji, Redžep Seljimi i Jakup Krasnići. Svi optuženi bili su vodeći članovi Glavnog štaba OVK i samoproglašene Privremene vlade Kosova.

Tačijeva odbrana najavila je ranije da namerava da pred sudije izvede 12 svedoka.

Pored Tačija, svedoke odbrane, njih pet, pred sud će izvoditi još samo četvrtooptuženi Krasnići.

Drugooptuženi Veselji i trećeoptuženi Seljimi odlučili su da se ne brane, zato što su njihovi branioci ocenili da tužioci nisu dokazali da su oni krivi.

Tačijev branilac Luka Mišetić precizirao je, na jednom ranijem zasedanju, da će čak devet svedoka odbrane biti bivši medjunarodni zvaničnici i izaslanici na Kosovu u vreme obuhvaćeno optužnicom.

Prema podnesku koji je još 2022., pre početka sudjenja, sudu uputio tadašnji Tačijev branilac Greg Kiho, u odbranu bivšeg vodje OVK mogli bi svedočiti američki general Vesli Klark (Wesley Clark), koji je komandovao napadom NATO na SR Jugoslaviju; nekadašnji šef Unmika Bernar Kušner (Bernard Kouchner) i bivši čelnik posmatračke misije OEBS na Kosovu (KVM) Vilijam Voker (William Walker).

Kao svoje svedoke, Tačijeva odbrana je 2022. spomenula još bivšeg šefa misije OEBS na Kosovu Dana Evertsa (Daan); Klarkovog političkog savetnika Majkla Durkija (Michael Durkee); prvog zamenika šefa Unmika Džoka Kovija (Jock Covey) i zvaničnika OEBS Stiva Beneta (Steve Bennet).

Sudjenje Tačiju i saoptuženima počelo je pred sudom u Hagu 3. aprila 2023., a tužioci su svoj dokazni postupak okončali 15. aprila ove godine.

U haškoj sudnici je svedočilo 125 svedoka optužbe, a izjave desetina drugih svedoka, tužioci su kao dokaze uveli u pisanom obliku.

Dokazni materijal tužilaštva čini i 3.000 dokumenata na albanskom, srpskom i engleskom jeziku.

U procesu učestvuje i više od 150 žrtava, koje, po pravilima suda, imaju pravo na obeštećenje, ukoliko optuženi na kraju procesa budu proglašeni krivim.

Optužnica u 10 tačaka tereti Tačija (56), Veseljija (57), Seljimija (53) i Krasnićija (74) za: progon na političkoj i etničkoj osnovi, zatvaranje, nezakonito hapšenje i pritvaranje, druge nehumane postupke, okrutno postupanje, prisilni nestanak, mučenje (dve tačke) i ubistva (dve tačke).

Navedene zločine, pripadnici OVK pod komandom optuženih počinili su, po optužnici, nad Albancima, proglašenim za “kolaboracioniste”, Srbima i Romima u 42 nelegalna pritvora OVK na Kosovu i u Albaniji.

Pripadnici OVK počinili su zločine nad približno 407 pritvorenika, od kojih je najmanje 102 ubijeno, od marta 1998. do septembra 1999, piše u optužnici.

U optužnici je identifikovano 75 žrtava – 51 srpska, 23 albanske i jedna romska.

Šest tačaka optužnice tereti Tačija, Veseljija, Seljimija i Krasnićija za zločine protiv čovečnosti, a četiri tačke za ratne zločine.

Prema optužnici, Tači, Veselji, Seljimi i Krasnići bili učesnici u udruženom zločinačkom poduhvatu.

Cilj tog zločinačkog poduhvata bilo je preuzimanje kontrole nad celim Kosovom nasiljem nad svima koje je OVK smatrala “protivnicima”.

Kao saučesnici u zločinačkom udruženju, u optužnici su navedeni i oficiri OVK: Azem Sulja, Ljah Brahimaj, Fatmir Ljimaj, Sujelman Seljimi, Rustem Mustafa, Šukri Buja, Ljatif Gaši i Sabit Geci.

Svi optuženi izjavili su da nisu krivi. Oni su u pritvoru u Hagu od hapšenja na Kosovu u novembru 2020.

Specijalizovana veća Kosova, kako se sud zvanično zove, osnovala je 2015. Skupština Kosova pod medjunarodnim pritiskom izazvanim izveštajem izvestioca Saveta Evrope Dika Martija o zločinima OVK na Kosovu i u Albaniji, objavljenim 2011.

Sud je formalno deo pravosudnog sistema Kosova, ali radi u Hagu. U presudama i drugim dokumentima, sud je utvrdio da na Kosovu vlada uporna klima zastrašivanja i uznemiravanja svedoka protiv optuženih pripadnika nekadašnje OVK.

Simptom/Beta

Tusk: 2027. godina – kada će prema nekim procenama Rusija biti spremna da napadne NATO – dolazi „već sutra“

July 31, 2025 by Mitko Arnaudov Leave a Comment

„Živimo uz rat pored nas i u predratna vremena. Imam na umu globalnu dimenziju. Taj globalni sukob se već odvija, on se u stvari rađa pred našim očima i ima vrlo konkretne posledice u našem svakodnevnom životu“, kazao je premijer Tusk u razgovoru sa poljskom privatnom televizijom TVN24.

Tusk je rekao da pokušava da bude što trezveniji kada opisuje današnjicu i sutrašnjicu, jer kako je kazao, 2027. godina kada se procenjuje da bi Rusija mogla da bude spremna da napadne NATO jeste već sutra.

„Za nekoliko nedelja Rusija će u Belorusiji održati vrlo velike, agresivne vojne manevre. Sa naše strane ćemo zajedno sa Amerikancima i drugim saveznicima održati naše kontra-manevre. To su sve veoma ozbiljne stvari“, kazao je Tusk.

Donald Tusk je pomenuo, ne ulazeći u detalje, da su poljske službe bezbednosti i danas sprovodile operacije da spreče nove pretnje i hibridne napade iz Rusije i Belorusije.

Juče je poljski premijer saopštio da su poljske službe do sada uhapsile 32 osobe, osumnjičene za saradnju sa ruskim obaveštajnim službama u raznim hibridnim napadima kao što su sajber napadi i podmetanje požara, a u te napade je ubrojao i pokušaje destabilizacije na granicama, kao i ometanje poljskih graničara i policije da rade svoj posao.

„Govorim to da otreznim neke političare. One radikalne sa raznih strana političke scene. Oni koji pokušavaju da parališu rad naše Granične straže, preoblače se u branitelje granice a u stvari dezorganizuju rad države – oni rade jako loš posao. Ili koristan, ali za Rusiju, ne za Poljsku“, kazao je večeras Tusk.

Lidere poljske opozicione desnice i samozvanih građanskih nelegalnih patrola na granicama sa Nemačkom koje tvrde da sprečavaju da navodno Nemačka preplavi Poljsku hiljadama muslimanskih migranata koje ne želi kod sebe, poljski premijer je optužio da sami nisu učinili ništa da zaista obezbede granice od migracija dok su bili na vlasti.

„Kad vidite danas gospodu Kačinjskog, Mencena, Bosaka, Bonkjeviča, Brauna, vode krvavi međusobni rat na desnici ko je najviše protiv migranata. Ništa nisu učinili da zaštite Poljsku od nelegalne migracije, ništa. Upravo suprotno“, rekao je Tusk.

Poljski premijer optužio je Jaroslava Kačinjskog i njegovu opozicionu konzervativnu stranku Pravo i Pravda da su dok su bili na vlasti osam godina do jeseni 2023. omogućili da legalne vize, uz korupciju, dobiju stotine hiljada migranata iz Azije i Afrike koje opoziciona desnica sada napada.

„Želim da i dalje budem lider velikog političkog centra, da se potreba zaštite granica ne povezuje sa mržnjom i prezirom prema drugima“, kazao je Tusk.

Simptom/Danas/Beta

Rumunija kupuje protivvazdušne sisteme od Izraela za dve milijarde evra

July 22, 2025 by Mitko Arnaudov Leave a Comment

„Ministarstvo odbrane i izraelska kompanija Rafael potpisali su okvirni sporazum o nabavci šest sistema kratkog dometa (SHORAD-VSHORAD)“, navodi se u saopštenju vlade Rumunije, koja je članica NATO.

„Program ima za cilj da opremi vojsku sistemima naoružanja dizajniranim za zaštitu od vazdušnih pretnji, uključujući dronove i krstareće rakete“, dodaje se u saopštenju.

Rumunski ministar odbrane Jonut Mosteanu je nedavno na javnoj televiziji uporedio ove odbrambene baterije sa Gvozdenom kupolom koja se koristi za „zaštitu Tel Aviva od iranskih napada“.

Rumunija, koja deli granicu od 650 kilometara sa svojim ukrajinskim susedom i graniči se sa Crnim morem, modernizuje svoj odbrambeni sistem već nekoliko godina, postepeno zamenjujući avione i oružje sovjetske proizvodnje.

Bukurešt je 2024. godine potpisao ugovor o kupovini 32 borbena aviona F-35 od SAD za 6,5 milijardi evra, a ta kupovina opisana je kao „istorijska“.

Sada stalno u pripravnosti, Rumunija redovno osuđuje kršenja svog vazdušnog prostora od ruskih dronova i više puta je otkrivala ostatke dronova na svojoj teritoriji.

Simptom/Danas/Beta/AFP

Zelenski razgovarao sa Trampom o rešenjima za odbranu Ukrajine

July 15, 2025 by Mitko Arnaudov Leave a Comment

„Razgovarao sam sa predsednikom o sredstvima i rešenjima potrebnim za bolju zaštitu stanovništva od ruskih napada i za jačanje naših pozicija“, napisao je Zelenski u poruci na platformi Iks (X).

Ukrajinski predsednik je u svom dnevnom obraćanju rekao da je zahvalan zbog toga što je Tramp najavio nove isporuke oružja Ukrajini i dodao da će taj potez pomoći u spasavanju života.

„Zahvalan sam predsedniku Trampu na njegovoj spremnosti da podrži zaštitu života naših ljudi“, napisao je Zelenski.

Ukrajina će dobiti „veoma veliku količinu vojne opreme“ zahvaljujući sporazumu zaključenom između NATO i SAD, izjavio je danas generalni sekretar NATO Mark Rute, tokom sastanka sa Trampom u Vašingtonu.

Rute je posebno pomenuo opremu za „protivvazdušnu odbranu, rakete i municiju“, nakon što je američki predsednik objavio sporazum koji se sastoji od toga da SAD šalju oružje koje će članice NATO platiti.

Tramp je sa svoje strane zapretio da će uvesti veoma stroge carine protiv ruskih saveznika, ako ne bude dogovora o okončanju ratu u Ukrajini u roku od 50 dana.

Simptom/Beta/AFP

Nemački kancelar: Evropski nuklearni štit nije prioritet, već je to pomoć SAD odbrani

July 1, 2025 by Mitko Arnaudov Leave a Comment

Konzervativni lider je rekao da “treba da bude učinjeno sve da se nuklearno učešće SAD održi godinama, čak i decenijama”.

Tokom konferencije za novinare s premijerom Luksemburga Liko Fridenom u Berlinu Merc je rekao da nema konkretne inicijative o evropskom štitu i da je samo prihvatio ponudu Francuske za razgovor o tome.

Kancelar je rekao da je uspostavljanje nuklearnog sredstva odvraćanja nezavisnog od SAD “zadatak s veoma, veoma dugoročnom perspektivom jer postoji mnogo pitanja koja treba rešiti, a koja svakako prevazilaze period tokom kojeg prvo moraju da se poboljšaju odbrambene sposobnosti Evrope sa postojećim strukturama”.

Merc je prošle zime tražio razgovore s Francuskom i Velikom Britanijom koje su nuklearne sile, o tome da li Nemačka može da ima koristi od njihovog nuklearnog oružja, bar radi nuklearne bezbednosti.

Zbog stavova predsednika SAD Donalda Tramp koji podstiču strahovanja od povlačenja SAD iz obezbeđivanja Evrope, Berlin želi jačanje odbrambenih sposobnosti tog kontinenta, a Merc je rekao da će Pariz, Berlin i London razgovarati o nuklearnom odvraćanju što “ne bi bila zamena bezbednosnih garancija koje SAD nude Evropi”.