Među oslobođenim zarobljenikima koje su dovezli autobusi Međunarodnog komiteta Crvenog krsta je oko 1.700 od hiljada Palestinaca koje je izraelska vojska zarobila u Gazi tokom dvogodišnjeg rata i pritvorila bez optužnica.

U Bejtuniji su im date tradicionalne marame „kufije“ – znak nacionalnog ponosa. Neke su nosili na ramenima, a drugi su iscrpljeni potonuli u stolice.

„Bila je to neopisiva patnja – glad, nepravedan tretman, ugnjetavanje, mučenje i psovanje – više nego što možete zamisliti“, rekao je Kamal Abu Šanab, 51-godišnji član Fataha iz grada Tulkarema na Zapadnoj obali i dodao da je u izraelskom zatvoru izgubio 59 kilograma.

Ministarstvo pravde Izraela je saopštilo da je oslobođeno i 250 Palestinaca koje je Izrael ranije osudio na zatvorske kazne, većinom zbog napada, nekih i smrtonosnih, i od pre više decenija, a neki su bili u zatvoru i zbog blažih dela.

Od te grupe bivših zatvorenika, Izrael je 154 proterao u Egipat, odakle će biti prebačeni u svoje zemlje.

Ostali se vraćaju u svoje domove u Istočnom Jerusalimu, na Zapadnoj obali i u Pojasu Gaze.

Tokom rata, izraelske snage su zarobile hiljade Palestinaca na kontrolnim punktovima i tokom racija na skloništa raseljenih i na bolnice.

Oslobađanja zarobljenika i zatvorenika imaju snažan odjek na obe strane.

Za Izraelce duboko je bolno jer su neki od oslobođenih osuđeni zbog napada u kojima su ubijeni civili i vojnici.

Za Palestince, pitanje zatvorenika je politički obojeno. Skoro svi imaju prijatelja ili člana porodice koga je Izrael zatvorio, posebno mladi.

Dok Izrael smatra zatvorenike teroristima, mnogi Palestinci ih smatraju borcima za slobodu koji se opiru višedecenijskoj izraelskoj vojnoj okupaciji.

Izveštaji grupa za ljudska prava koji detaljno opisuju uslove tokom njihovog zatoćeništva, uključujući izolaciju, zlostavljanje i bolest, učinili su zatvorenike istaknutim simbolima političke borbe njihovog naroda.

U Kan Junisu hiljade ljudi su klicale i odjekivalo je slavljeničko šenlučenje. Oslobođeni Palestinci su u sivim zatvorskim kombinezonima ušli u bolnicu na lekarske preglede.

Porodice često nisu imale pojma da su im rođaci pritvoreni i meseci bi protekli dok utvrde da su u izraelskom pritvoru. Većina je bila pritvorena po zakonima donetim u Izraelu na početku rata koji su dopuštali pritvaranje Palestinaca mesecima proglašenih za „ilegalne borce“ bez sudske odluke ili pristupa advokatima.

Grupe za ljudska prava, UN i pritvorenici su prijavili rutinsko zlostavljanje u pritvorskim objektima, uključujući batine i nedovoljnu ishranu.

Izrael kaže da se pridržava svojih zatvorskih standarda u skladu sa zakonom i istražuje sve izveštaje o kršenju propisa.

Oko 1.300 Palestinaca iz Gaze i dalje je u izraelskom pritvoru po popisu pritvorenika iz septembra koji je sprovela izraelska grupa za ljudska prava Hamoked.

Proslave pri dočeku oslobođenih na Zapadnoj obali su održane uprkos izraelskim upozorenjima da se to ne čini. Kružio je izraelski letak u kojem piše da će biti uhapšen svako ko podržava ono što nazivaju „terorističkim organizacijama“.

Palestinci su se okupili na brdima koja gledaju na zatvor Ofer. Oklopno izraelsko vozilo je pričlo i ispalilo suzavac i gumene metke. Dok su dronovi zujali iznad glava, masa ljudi se razbežala.

Po spisku koji je objavio Hamas, među oslobođenim pritvorenicima iz Pojasa Gaze su dve žene, šest mlađih od 18 godina i 30 muškaraca starijih od 60 godina.

Spisak od 250 oslobođenih osuđenih zatvorenika starosti od 19 do 64 godine, uključuje 159 povezanih sa Fatahom, političkom strankom koja upravlja Palestinskom upravom na Zapadnoj obali, i 63 povezana sa Hamasom. Ostali su ili beu ikakvih veza s politilkim grupama ili iz drugih grupa.

Mnogi su uhapšeni početkom 2000-ih, kada je izbila Druga intifada – palestinski ustanak podstaknut gnevom zbog izraelske okupacije palesitnskih teritorija uprkos godinama mirovnih pregovora. Palestinske oružane grupe izvele su napade u kojima su ubijene stotine Izraelaca, a izraelska vojska je ubila nekoliko hiljada Palestinaca.

Neki su osuđeni u vojnim suđenjima za koja zagovornici ljudskih prava kažu da često nemaju zakonit postupak. Drugi su zatvoreni mesecima ili godinama bez suđenja u onome što je poznato kao „administrativni pritvor“. Izrael kaže da je ta praksa koju Palestinci i grupe za ljudska prava široko kritikuju, potrebna da bi se sprečili napadi i izbeglo deljenje osetljivih obaveštajnih podataka.

Na listi oslobođenih koju je objavio Hamas, nije bilo nekoliko najvažnijih zatvorenika, uključujući Marvana Bargutija, Hasana Salameha, Ahmeda Sadata i Abasa Al-Sajeda. Barguti se široko smatra potencijalnim naslednikom palestinskog predsednika Mahmuda Abasa.

Spisak oslobođenih zatvorenika koje je izdao Izrael uključuje i Šeika, 51-godišnji palestinskog policajca i člana Fataha, osuđenog na više doživotnih zatvor 2000. godine zbog uloge u ubistvu dva izraelska vojnika koje je napala masa u policijskoj stanici na Zapadnoj obali, uključujući i jednog bačenog kroz prozor stanice.

Na spisku je i Isa, 57-godišnji komandant Hamasa, zatvoren doživotno 1993. godine – pre privremenih mirovnih sporazuma u ​​Oslu. Bio je među osuđenima zbog otmice i ubistva 29-godišnjeg izraelskog graničnog policajca te godine. Veći deo svojih više od tri decenije iza rešetaka proveo je u samici,te je postao simbol među zagovornicima prava zatvorenika.

Dva brata – 56-godišnji Mohamed i 62-godišnji Abdel Džavad Šamasneh, osuđena su 1993. godine na više doživotnih zatvorskih kazni zbog svoje uloge u napadu nožem u kojem su ubijeni izraelski autostoperi čija su tela nađena u koritu reke u Jerusalimu 1990. godine tokom prve palestinske Intifade.

Na spisku oslobođenih je i Fatafta, 47-godišnji član Fataha koji je izdražavoi kaznu doživotnog zatvora. Bio je jedan od dvojice osuđenih za ubistvo nožem američke turistkinje Kristin Luken koja je planinarila.

Simptom/Nova.rs/Beta