Nova godina

Srećna Srpska nova godina!

January 14, 2025 by Mitko Arnaudov Leave a Comment

U Srbiji je u pojedinim gradovima organizovan doček na trgovima. U Beogradu se slavi na Trgu republike. Zbog proslave izmenjen je saobraćaj u centru grada.

Trominutnim vatrometom ispaljen je sa Kule Beograd, kao i sa novobeogradske obale Save.

Nezaboravni pirotehnički performans pratio je laserski šou, specijalna projekcija na fasadi najviše zgrade u zemlji, kao i muzika sa nacionalnim motivima.

Na Kosovu i Metohiji, pravoslavnu Novu godinu većina Srba dočekala je u svojim domovima, kod prijatelja, a na otvorenom u Gračanici.

Na Zlatiboru je Srpska nova godina dočekana i uz narodne običaje u selu Jablanici i uz koncert na Kraljevom trgu.

U različitim krajevima Evrope, Srpska nova godina poznata je kao julijanska, stara ili pravoslavna Nova godina.

Večeras se osim u Srbiji slavi i u Bosni i Hercegovini, Republici Srpskoj, Crnoj Gori, Severnoj Makedoniji, pravoslavnim delovima Hrvatske.

Slavi je i pravoslavno stanovništvo u Rusiji, Belorusiji, Ukrajini, Jermeniji, Gruziji, Moldaviji.

Tradicija proslave julijanske Nove godine postoji i u nekim nemačkim kantonima u Švajcarskoj, kao i u nekim delovima Škotske.

Srećna nova godina svima koji slave!

Simptom/RTS

Dočekujemo Srpsku novu godinu– koji se običaji poštuju i ko sve slavi

January 13, 2025 by Mitko Arnaudov Leave a Comment

Julijanska Nova godina, praznik je koji se slavi 13. na 14. januar po gregorijanskom kalendaru svake godine. Tog datuma je 1. januar po julijanskom kalendaru.

Iako je u Srbiji ustaljen naziv srpska Nova godina, u različitim krajevima Evrope poznata je kao julijanska, stara ili pravoslavna Nova godina.

Iako nije zvanična Nova godina, ona se slavi u Srbiji, Bosni i Hercegovini, Republici Srpskoj, Crnoj Gori, Severnoj Makedoniji, pravoslavnim delovima Hrvatske.

Slavi je i pravoslavno stanovništvo u Rusiji, Belorusiji, Ukrajini, Jermeniji, Gruziji, Moldaviji.

Tradicija proslave julijanske Nove godine postoji i u nekim nemačkim kantonima u Švajcarskoj, kao i u nekim delovima Škotske.

Kada su Srbi počeli da slave Novu godinu

Tačan datum kada su Srbi počeli da slave julijansku Novu godinu je nemoguće odrediti, ali taj praznik dobija na značaju posle Prvog, a pogotovo posle Drugog svetskog rata.

Iako nije bila zvanično zabranjena, za vreme komunističke vlasti nije bilo organizovanih javnih dočeka, ni dočeka po restoranima i kafanama.

Do razmimoilaženja dve Nove godine dolazi zbog reforme julijanskog i nastanka gregorijanskog kalendara, 1582. godine.

Uprkos dugotrajnom otporu pretežno pravoslavnih zemalja, Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca je 1919. godine zakonom izjednačila dva kalendara, ali Srpska pravoslavna crkva nije.

Iako se danas rado dočekuje po gradskim trgovima i ugostiteljskim objektima, srpska Nova godina, za razliku od one druge, nije državni praznik i neradan dan.

Običaji koji se poštuju na ovaj praznik

Pravoslavna Nova godina naziva se još i Mali Božić, a poklapa se i sa crkvenim praznicama Obrezanje Gospoda Isusa Hrista i krsnom slavom Sveti Vasilije Veliki.

Tog dana jede se glava božićne pečenice, a to je najčešće glava jagnjeta ili praseta, a domaćice mese novogodišnju česnicu, “vasilicu”.

Crkva ispraća staru i dočekuje novu godinu na duhovni način, molitvama i bogosluženjima, ali i blagosilja sve pristojne proslave, podsećajući da se u brojnim crkvenim domovima obeležava ovaj značajan praznik.

Toga dana u nekim krajevima Srbije spaljuju se ostaci badnjaka, a pored “vasilica” mese se i krofne u koje se, kao i za Božić, stavlja novčić.

Takođe, veruje se da, pored bogate trpeze, na ovaj dan u kuću treba uneti neku novu stvar, kupljenu tog dana, kako bi kuća i ukućani tokom cele godine imali napretka.

Simptom/RTS

Prva slava u novoj godini – Sveti Ignjatije Bogonosac, decu valja povući za uvo

January 2, 2025 by Mitko Arnaudov Leave a Comment

Sveti Ignjatije, učenik Jovana Bogoslova, poznat je još i kao Ignjatije Antiohijski. Nazvan je Bogonoscem zato što ga je Isus Hristos držao u rukama dok je bio dete.

Bio je treći patrijarh Antiohijske crkve, uveo je antifonski način pojanja u crkvi. Odbio je da prizna idolopoklonstvo, zbog čega je 106. godine, u Rimu, bačen lavovima.

Zveri su ga rastrgle, ali njegovo srce ostalo je netaknuto. Kažu da se i danas javlja svakome ko ga, u nevolji, priziva u pomoć.

Običaji i verovanja

U našem narodu, danas se ne rade teški poslovi, naročito ženski. Ponegde se ovaj dan, koji obiluje ritualnim radnjama, naziva i Kokošinji dan ili Kokošiji Božić.

Decu danas valja povući za uvo da što više porastu u ovoj godini. Slavi se i kao krsna slava.

Simptom/RTS

Generacija “beta” stigla na svet! U GAK Narodni front tri bebe tačno u ponoć!

January 1, 2025 by Milica Paunovic Leave a Comment

Dečak dužine 49 centimetara i težak 3.200 grama rođen je u prvoj sekundi posle ponoći u Ginekološko-akušerskoj klinici – Višegradska, rekao je profesor Aleksandar Stefanović, direktor GAK Višegradska.

U GAK Narodni front tri bebe u ponoć!
Tri bebe, devojčica i dva dečaka rodile su se tačno u ponoć u GAK Narodni front, izjavila je dežurni akušer Nataša Karadžov.

Od danas, 1. januara na svet stupa generacija „beta”. Mališani koji na svet stižu do 2039. godine, pripadaće, kaže se, toj novoj generaciji. Oni će polako naslediti generaciju „alfa”, a to su svi oni rođeni od 2010. do 2024. godine.

Dok je generacija „alfa” imala tehnologiju kao prirodni deo života, poput neophodnog vazduha, pripadnici „bete” će otići još dalje, i biće poznati kao generacija veštačke inteligencije.

Simptom/RTS

Svet dočekuje Novu godinu

December 31, 2024 by Mitko Arnaudov Leave a Comment

Karibati su prvi ušli u 2025. godinu.

Ova ostrva se nalaze na istoj geografskoj dužini kao i Havajska ostrva i po tome 1. januar bi trebalo da na oba arhipelaga dođe istovremeno, ali će se na Havajima na dolazak nove godine čekati još 26 sati jer, iz administrativnih razloga međunarodna datumska granica zaobilazi Kiribate.

Sat vremena nakon Kiribata u 2025. ušli su stanovnici Novog Zelanda, a oko 14 sati po srednjoevropskom vremenu Nova se dočekala i u Australiji.

U 16 sati u novu godinu su ušli Severna Koreja, Južna Koreja i Japan.

U 17 sati po srednjoevropskom vremenu Nova godina je stigla u Tajvan, Hong Kong i Kinu.

Sat vremena nakon Nova godina se slavila i na Tajlandu.

Građani Novog Zelanda dočekali Novu godinu

Nova 2025. godina stigla je na Novi Zeland, a u Oklandu je dočekana uz vatromet, kojim je odata počast autohtonim plemenima, prenosi BBC.

Nova godina će u susednu Australiju stići za dva sata, a u luci u Sidneju biće dočekana uz tradicionalni vatromet, uz prisustvo oko milion ljudi.

Na dočeku će nastupiti britanski pevač Robi Vilijams, a muzikom će se i u Australiji dati omaž domorodačkim plemenima te zemlje.

Novu godinu prvo su dočekali na malom ostrvu Lajn koje pripada ostrvskoj državi Kiribati u centralnom delu Tihog okeana.

Poslednja naseljena mesta u kojima će 2025. biti dočekana biće ostrva Nijue i Američka Samoa, koja se nalaze jugozapadno od Kiribata u južnom Pacifiku.

Australija je ušla u 2025.

Australija je dočekala Novu godinu. Vatromet je osvetlio nebo iznad mosta Harbor u Sidneju, a posmatralo ga je više od milion ljudi.

Pre tradicionalnog vatrometa u Sidneju nastupio je Robi Vilijams. Izveo je brojne hitove, uključujući Rock DJ i Angels.

Južna Koreja, Severna Koreja i Japan ušli u 2025.

Južna Koreja, Severna Koreja i Japan ušli su u 2025. godinu.

U Južnoj Koreji, proslave su skraćene ili otkazane zbog nacionalne žalosti zbog nesreće aviona u kojoj je poginulo 179 ljudi.

Japan, s druge strane, priprema se za najvažniji praznik godine, godinu Zmije, koja se u azijskom horoskopu dočekuje kao godina obnove.

Tajvan, Kina i Hong Kong dočekali Novu godinu

Nova godina je stigla u Tajvan, Kinu i Hong Kong.

Slavi se i na Tajlandu

Nakon Novog Zelanda, Australije, Severne Koreje, Južne Koreje, Tajvana, Kine, Hong Konga, Nova godina stigla je i na Tajland.

Nova godina stigla i do Indije

Nakon Novog Zelanda, Australije, Severne Koreje, Južne Koreje, Tajvana, Kine, Hong Konga, Tajlanda, u 19:30 po srednjoevropskom vremenu nova godina stigla je i u Indiju.

Simptom/B92

Da li i kada treba reći deci da Deda Mraz ne postoji

December 31, 2024 by Kamelija Arnaudova Leave a Comment

Svaki roditelj se sigurno više puta zapitao, kada je najbolje vreme reći detetu da Deda Mraz nije stvaran.

Najbolje je biti iskren prema svojoj deci, savetuje doktor Džastin Koulson, i dodaje da bi decu potom, obavezno trebalo upozoriti da drugoj, obično mlađoj deci. koji još veruju u Deda Mraza, to ne pokvare prenošenjem istine do koje su došli.

Doktor psihologije Koulson takođe kaže da maloj deci koja veruju u Deda Mraza to verovanje ipak ne oduzmete prerano i da je im je iluziju bolje srušiti što kasnije.

„Isto kao i kod drugih misterioznih stvari, i Deda Mraz se često spominje i među odraslima. Pošto mi kao roditelji razmatramo pitanje njegovog postojanje, zašto i deca ne bi uradila to isto”, kaže dr Koulson.

„Pustite ih da veruju u Deda Mraza sve dok ne budu dovoljno stari i znatiželjni da sami posumnjaju u njegovo postojanje, tako će doći do godina kada će biti dovoljno veliki za pravu istinu”, savetuje.

Nekada je, ističe dr Koulson, poželjno da deci napomenemo, navodeći ih na trag, da bi mogli sami kritički da razmisle o onome u što sumnjaju i što im je čudno.

„Pitajte mališane na primer, da li misle da je moguće da neko ceo svet pređe u jednoj noći, sa otvorenim sankama koje su prepune poklona i koje vuku irvasi dok se kreću po nebu… i pre ili kasnije, dete će i samo zaključiti i reći kako najpre sumnja, a potom i da ne veruje da Deda Mraz postoji”, zaključuje dr Koulson.

Simptom/RTS

Zašto kitimo jelku i od kada postoji taj običaj?

December 25, 2024 by Kamelija Arnaudova Leave a Comment

Mnogo pre hrišćanstva, biljke i drveće koje je ostalo zeleno cele godine imalo je posebno značenje za ljude zimi.

Baš kao što ljudi danas ukrašavaju svoje domove za prazničnu sezonu, drevni narodi su okačili zimzelene grane preko svojih vrata i prozora. U mnogim zemljama verovalo se da će odvratiti veštice, zle duhove i bolesti.

Mnogi drevni narodi verovali su da je sunce bog i da je zima dolazila svake godine jer je sunce postalo slabo i bolesno.

Slavili su solsticij, što je značilo da će bog početi da se oporavlja, a zimzelene grane su ih podsećale na sve zelene biljke koje će ponovo izrasti kada bog sunca ojača i leto se vrati.

Stari Egipćani su obožavali boga Ra, a tokom solsticija, kada bi on počeo da se oporavlja od bolesti, Egipćani su svoje domove ispunjavali zelenim palmama, koje su simbolizovali trijumf života nad smrću.

Stari Rimljani su slavili solsticij gozbom zvanom saturnalije u čast boga Saturna, boga poljoprivrede. Solsticij im je značio da će farme i voćnjaci uskoro ponovo biti zeleni i plodni.

Povodom ove prilike, kuće su bile ukrašene zimzelenim granama.

U severnoj Evropi, misteriozni druidi su takođe ukrašavali hramove istim granama kao simbol večnog života.

Vikinzi su zimzelene grane smatrali posebnim biljkama boga sunca Baldera.

Kićenje jelke je, dakle, ostatak prehrišćanstva kao element obožavanja prirode, to je etnološka tradicija. Drvo je simbol veze neba i zemlje, koreni su mu u zemlji i idu ka nebu.

Kada je počela današnja tradicija?

Za početak tradicije kakvu danas poznajemo zaslužni su Nemci u 16. veku. Tada su hrišćani u svoje domove unosili okićeno drveće. Neki su pravili božićne piramide od drveta i ukrašavali ih zelenim granama i svećama.

Rašireno je verovanje da je protestantski reformator Martin Luter prvi dodao sveće na drvo. Jedne zimske večeri, prema priči, išao je prema svojoj kući i sastavljao besedu, kada ga je zapanjila sjaj zvezda koje su svetlucale među zelenim drvećem. Da bi prizor preneo svojoj porodici, u dnevnu sobu je postavio drvo na koje je stavio upaljene sveće.

Običaj kićenja jelke proširio se po celom svetu. Danas se okićene jelke nalazi na svakom koraku, od domova, preko gradskih ulica i trgova do poslovnih prostora.

Simptom/N1

Koliko poslodavaca nagrađuje zaposlene? Ko dobija 13. platu, a ko simbolične poklone

December 24, 2024 by Milica Paunovic Leave a Comment

Upućeni kažu da isplata 13. plate i bonusa ne zavisi toliko od delatnosti kompanije, nego od toga da li kompanija stabilno prihoduje na tržištu Srbije ili da li ima stabilne prihode od izvoza.
Podaci o tome koliko kompanija isplaćuje 13. platu variraju u poslednjih pet godina, ali taj procenat se kreće od 12 do 15.

Dragoljub Rajić iz Mreže za poslovnu podršku kaže za Euronews Srbija da one kompanije koje zavise isključivo od domaćeg tržišta, posebno u poslednje tri godine kada je inflacija bila visoka, uglavnom nisu isplaćivale 13. plate ili su davale simbolične nagrade u vidu poklona.

On je napomenuo da imućnije, ali i male i srednje kompanije u Srbiji koje su u stanju da isplate 13. platu već 20 godina traže neke dodatne beneficije i da se oslobode poreskih izdvajanja do određenog limita, s obzirom na to da moraju da izdvoje pune poreze i doprinose na tu isplatu.

“To je na prosečnu platu nekih 61 odsto. Znači, na svakih 100 dinara isplaćenih zaposlenom, 61 ste morali da date državi. I kada pogledamo praksu zemalja Evropske unije, mi ćemo videti da je ta 13. plata do nekog nivoa zapravo potpuno oslobođena poreza. U nekim zemljama Evropske unije između 1.800 i čak 3.000 evra isplaćenih kroz 13. zaradu se uopšte ne oporezuje”, rekao je Rajić.

On dodaje da je to razlog zašto se u Srbiji mnogi odluče da nagrade zaposlene simbolično, kao što je poklon za decu ili zaposlene ili na simbolične jednokratne povišice plate u decembru od pet do 10 odsto.

Kojim poslodavcima ostane za isplatu 13. plate?

U ovom trenutku je Srbija, kaže Rajić, u nešto malo boljoj situaciji nego što su Severna Makedonija ili Bosna i Hercegovina, a opet iza zemalja koje su trenutno u EU.

Simptom/Euronews Srbija

Kada je najbolje vreme za kićenje jelke?

November 24, 2024 by Kamelija Arnaudova Leave a Comment

Idealno vreme za ukrašavanje često zavise od porodične tradicije, kulturnih običaja i ličnih preferencija.

Tradicionalno ili moderno
Po tradicionalnim običajima u mnogim krajevima sveta, badnjak se kiti na Badnje veče, 24. decembra, u okviru priprema za Božić. Međutim, u savremenom društvu kićenje jelke često počinje mnogo ranije – neki već početkom decembra, dok drugi ne mogu da čekaju kraj novembra.

Razlog za ovu smenu je svakako produženi praznični duh. Tržni centri, ulice i domovi ukrašeni su prvim znacima zime, podstičući ljude da što pre unesu prazničnu atmosferu u svoje domove.

Praznično raspoloženje – individualni izbor
Za mnoge porodice, ukrašavanje jelke označava početak prazničnih aktivnosti.

To je trenutak okupljanja, smeha i zajedništva. Neki biraju da to bude prvi vikend u decembru, dok drugi čekaju tačno 12 dana pre katoličkog Božića, kako to nalaže tradicija.

S druge strane, u pravoslavnim zajednicama Božić slave sedmog januara. I ovde je sve popularnije ukrašavanje početkom decembra, pod uticajem svetskih trendova.

Jelka kao simbol
Bez obzira na vreme ukrašavanja, jelka simbolizuje nadu, svetlost i život. U prošlosti se za zimzeleno drvo povezivalo verovanje u obnovu prirode i dolazak proleća. Dodavanjem ukrasa, posebno ručno rađenih, porodice daju lični pečat svom prazničnom dekoru.

Bez obzira da li sledite tradiciju, kreirate sopstveni pravac ili jednostavno uživate u dužoj prazničnoj atmosferi, pravo vreme za kićenje jelke je ono koje vam donosi radost.

Simptom/N1

Grad Novi Sad neće organizovati doček Nove godine iz pijeteta prema žrtvama tragične nesreće

November 14, 2024 by Mitko Arnaudov Leave a Comment

Milan Đurić je rekao da je tragedija duboko potresla ceo Novi Sad i Srbiju, kao i da je uveren da deli mišljenje svih Novosađana, da je neophodno da u ovom trenutku budemo uz one koji su pogođeni ovom nesrećom, kao i uz njihove porodice.

“Iz poštovanja prema žrtvama tragedije, i uvažavajući bol i patnju njihovih porodica, važno je da ove godine odustanemo od velikih proslava i da budemo jedinstveni u bolu, tuzi, saosećanju i solidarnosti”, rekao je Đurić.

Istakao je da je sada najvažnije da sva pažnja gradske uprave i Grada Novog Sada bude usmerena na pružanje podrške i pomoći porodicama tragično stradalih i povređenih.

“Grad Novi Sad će učiniti sve da porodicama stradalih i povređenih obezbedi svu neophodnu pomoć i podršku. Naša odgovornost i ljudska obaveza jeste da nijedna osoba ne ostane bez pomoći u ovom teškom trenutku, a odgovorni za ovaj tragičan događaj snosiće punu krivičnu odgovornost u skladu sa zakonom”, rekao je Đurić.

Simptom/RTS/Novisad.rs

# Nova godina

Srećna Srpska nova godina!

Dočekujemo Srpsku novu godinu– koji se običaji poštuju i ko sve slavi

Prva slava u novoj godini – Sveti Ignjatije Bogonosac, decu valja povući za uvo

Generacija "beta" stigla na svet! U GAK Narodni front tri bebe tačno u ponoć!

Svet dočekuje Novu godinu

Da li i kada treba reći deci da Deda Mraz ne postoji

Zašto kitimo jelku i od kada postoji taj običaj?

Koliko poslodavaca nagrađuje zaposlene? Ko dobija 13. platu, a ko simbolične poklone

Kada je najbolje vreme za kićenje jelke?

Grad Novi Sad neće organizovati doček Nove godine iz pijeteta prema žrtvama tragične nesreće