U Višem javnom tužilaštvu (VJT) u Zrenjaninu kažu za BBC da ispituju optužbe.

„Tužilaštvo je dobilo prijavu u kojoj se ukazuju na trgovinu ljudima i kršenja prava radnika iz Bangladeša.
„Zbog obimnosti i kompleksnosti nije realno očekivati da činjenice budu odmah utvrđene”, kažu iz Tužilaštva za BBC za srpskom.
U istragu su uključeni policija, inspekcija rada i vladin Centar za zaštitu trgovine ljudima, ukazuju iz Tužilaštva.
Do objavljivanja teksta, iz Linglonga nisu odgovorili na pitanja BBC-ja na srpskom o poslednjim optužbama za kršenje radnih prava iz januara 2026.
„Radnici iz Bangladeša, koji su radili kao magacioneri u Linglongu, bili su formalno zaposleni u drugoj firmi, koja ih je lizingovala (iznajmila) kineskoj fabrici guma”, kaže Tara Rukeci Milivojević iz organizacije Zrenjaninski socijalni forum.
„To ne oslobađa Linglong odgovornosti s obzirom na to da se ovakva praksa ponavlja”, dodaje ova aktivistkinja koja je razgovarala sa radnicima iz Bangladeša.

BBC na srpskom zatražio je komentar firme za koju nevladine organizacije tvrde da je bila poslodavac radnicima iz Bangladeša.
Odgovor firme čiji je naziv poznat redakciji nije stigao do objavljivanja teksta.
Zbog sve starijeg stanovništva i odlazaka u zemlje Evropske unije, Srbiji poslednjih godina nedostaju radnici.
Procenjeno je da je 2025. godine izdato 60.000 radnih dozvola za strance, preneo je Blumberg.
Među strancima koji dolaze u Srbiju sve je više radnika iz siromašnih azijskih i afričkih država koji popunjavaju radna mesta za koja nedostaje domaće radne snage, pre svega u saobraćaju, građevinarstvu i ugostiteljstvu.
Radnici ‘na lizing’ i sumnje na zloupotrebe

Potpis ispod fotografije,Prostorija u kojoj su boravili radnici iz Vijetnama 2021. godine tokom izgradnje fabrike Linglong
Navodi o kršenju prava radnika iz Bangladeša poslednji su u nizu pritužbi stranih državljana angažovanih u Srbiji za potrebe kompanije Linglong.
Još 2021. godine, radnici iz Vijetnama, i potom radnici iz Indije 2024, prijavili su ozbiljna kršenja ljudskih i radnih prava dok su bili zaposleni na izgradnji objekata Linglonga u Zrenjaninu.
U slučaju radnika iz Indije, tužilaštvo u Zrenjaninu nije pronašlo „elemente nijednog krivičnog dela”, ali je slučaj radnika iz Vijetnama i dalje otvoren.
Radnici iz Vijetnama i Indije takođe nisu bili formalno zaposleni u Linglongu, već su bili iznajmljeni.

„Ovakva praksa prepoznata je kao čest modus operandi (način rada) u slučajevima ‘lizingovanja’, odnosno upućivanja radnika, i praćena je brojnim indikatorima zloupotrebe, prinude i elemenata trgovine ljudima”, kaže Danijela Nikolić iz organizacije Astra, koja pruža pomoć žrtvama trgovine ljudima.
Zaštitnik građana takođe beleži više problematičnih primera lizingovanja stranih radnika u Srbiji.
Iako je u ovim i drugim slučajevima na teren izlazila inspekcija rada i zabeležila brojne nepravilnosti, nije podneta nijedna prijava po sumnji na trgovinu ljudima, navodi se u izveštaju Zaštitnika građana.
Centar za zaštitu trgovine ljudima, koji je osnovala Vlada Srbije, primio je tokom 2025. dosad najveći broj prijava da su strani državljani žrtve trgovine ljudima u cilju radne eksploatacije.
Od 27 identifikovanih žrtava trgovine ljudima među stranim državljanima, 20 je iskorišćavano na radnom mestu, piše u izveštaju Centra.

Šta se dogodilo radnicima iz Bangladeša?

Pošto su radnici iz Bangladeša došli u Srbiju u junu 2025. godine, pasoši su im odmah oduzeti, i tokom narednih meseci nisu mogli da ih dobiju, tvrdi Međunarodna organizacija advokata koji zastupaju radnike (ILAW).
Povodom događaja u Linglongu, obratili su se predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću, a njihovo pismo preneto je na Fejsbuk stranici Zrenjaninskog socijalnog foruma.
Nije poznato da li su pasoši radnika bili u firmi koja je bio njihov formalni poslodavac ili kod Linglonga, kaže Tara Rukeci Milivojević.

„Pošto su prijavili šta im se dešava, pasoši su vraćeni tako što su im stavljeni ispod jastuka”, tvrdi ona.

Radili su prekovremeno, ponekad 15 dana uzastopno, zarada je kasnila i nije isplaćivana u celosti, navodi ILAW.
Radnici nisu imali efikasan pristup zdravstvenoj zaštiti ili bolovanju, dok je njihov smeštaj bio nehuman i nehigijenski, a hrana neredovna, tvrdi se u pismu ove organizacije.
Pošto su se „pobunili i zatražili pomoć, usledili su dodatni pritisci i zastrašivanje”, kaže Danijela Nikolić iz Astre.

“Tek posle pravnog pritiska vraćeni su im pasoši, potpisani su sporazumni raskidi ugovora o radu i isplaćen im je deo potraživanja, ali ne i naknada za prekovremeni rad”, dodaje Nikolić, koordinatorka direktne podrške u ovoj organizaciji.

Centar za zaštitu žrtava trgovine ljudima je reagovao i izmestio radnike na bezbedno, kaže Rukeci Milivojević.

Iz Centra nisu odgovorili na pitanja BBC na srpskom.

„Mnogi radnici su još pre dolaska u Srbiju bili u izrazito ranjivom položaju, jer su se zadužili kako bi platili troškove puta i posredničke agencije”, upozorava Nikolić.
Neki radnici su agencijama plaćali nadoknade do 10.000 dolara da bi došli u Srbiju, tvrdi ILAW.
„To ih je dodatno učinilo zavisnim od poslodavaca i posrednika, a zloupotreba ranjivog položaja je još jedan od elemenata koji ukazuju na trgovinu ljudima”, kažu iz Astre.

 

Simptom/BBC