Prema izveštaju, uži krug američkog predsednika, uključujući potpredsednika Džej Di Vensa, državnog sekretara Marka Rubia, Džareda Kušnera, mirovnog izaslanika Stiva Vitkofa i šeficu osoblja Bele kuće Suzan Valjs, postao je duboko uznemiren, verujući da Netanjahu “sporo hoda” po sporazumu i aktivno poduzima korake za potkopavanje prekida vatre u Gazi.

Izraelski zvaničnik je, međutim, rekao da je Rubio bliži Netanjahuovom stavu nego Vitkofovom i Kušnerovom.

Zvaničnik Bele kuće naznačio je da je Netanjahu u suštini “izgubio” podršku Trampovog glavnog tima, iako sam predsednik, iako želi da se sporazum “brže odvija”, ostaje jedini ključni pristalica.

Netanjahu je navodno izrazio specifičan skepticizam u vezi s predlozima koje su izneli Vitkof i Kušner, posebno njihovim konceptima za demilitarizaciju Gaze, ključnu komponentu višefaznog plana.

Svestan neslaganja s američkim osobljem, Netanjahuov pristup za predstojeći sastanak u ponedeljak u Mar-a-Lagu je da se direktno obrati Trampu, nadajući se da će ga uveriti da usvoji vlastito, oštrije gledište, rekao je visoki izraelski zvaničnik za novinsku agenciju.

Prva faza sporazuma, koja je stupila na snagu 10. oktobra, uključivala je oslobađanje izraelskih talaca u zamenu za palestinske zatvorenike.

Izrael nije u potpunosti ispunio obaveze iz prve faze sporazuma, posebno prekid neprijateljstava, jer su izraelske snage nastavile s napadima, u kojima je od primirja ubijeno najmanje 411 Palestinaca i ranjeno 1.118.

Druga faza uključuje formiranje privremenog tehnokratskog odbora za upravljanje Gazom, pokretanje napora za obnovu, osnivanje mirovnog veća, stvaranje međunarodnih snaga, daljnje povlačenje izraelskih trupa s teritorije i razoružanje Hamasa.

Ujedinjene nacije procenjuju troškove obnove Gaze na oko 70 milijardi dolara (59,50 milijardi evra) kao rezultat izraelskog rata, u kojem je od oktobra 2023. godine ubijeno skoro 71.000 Palestinaca i ranjeno više od 171.000.

Simptom/Anadolija