Njegov cilj, moguće je,  pridobijanje velike kurdske manjine na svoju stranu, okončanjem najtvrdokornijeg političkog i vojnog sukoba u Turskoj, koji je odneo oko 40.000 života tokom četiri decenije i brutalno oštetio nacionalni život.

Njegov potez? Da da mesto u turskoj politici Abdulahu Odžalanu, zatvorenom lideru zabranjene Radničke partije Kurdistana (PKK), organizacije koju Ankara, SAD i EU dugo proglašavaju terorističkom.

Znak Erdoganovog pada bogatstva jeste to što on uopšte razmišlja o tako radikalnom koraku kako bi zadržao kontrolu nad teškašem NATO-a od 85 miliona ljudi.
Ali islamistički populista zna da je ovo njegov trenutak da pokuša da učvrsti svoju poziciju predsednika – potencijalno doživotno – ili rizikuje da bude zbrisan sa političke scene.

Od ubedljivih poraza od sekularne opozicije na lokalnim izborima 2024. godine – najznačajnije u konzervativnim bastionima – Erdogan je sve očajniji krenuo ka potpunom autoritarizmu. Gradonačelnik Istanbula Ekrem Imamoglu je bačen u zatvor, a bezbednosne službe su pokrenule nacionalnu akciju hapšenja opozicionih gradonačelnika. Saveznici koji su podržavali Erdogana u njegovom usponu na vlast uglavnom su ga napustili.

Iako potreba za novom bazom podrške pomaže u objašnjenju Erdoganovog kurdskog gambita, to je potez visokog rizika bez garancije uspeha. Glavna turska javnost je veoma oprezna prema PKK, a sami Kurdi su izuzetno nervozni zbog poverenja u turske vlasti. Ovaj dogovor je daleko od lakog za prodaju.

Erdogan se naširoko smatra inženjerom kurdskog zbližavanja, dok njegova regionalna diplomatija takođe uživa uspeh.

Dok javno proglašava važnost svog projekta „Turske bez terora“ za pomirenje sa Kurdima, Erdogan takođe pokazuje da je svestan rizika. Priznao je da se njegov projekat suočava sa „sabotažom“ iz same Turske i iz redova PKK.

Osećajući deo potencijalnog neprijateljstva prema svom sporazumu sa PKK, predsednik je u obraćanju parlamentu u sredu pažljivo sprečio sve napade političkih protivnika da bi sporazum mogao da osramoti veterane ili druge žrtve sukoba.

„Nigde u naporima za Tursku bez terora nema, niti može biti, koraka koji će okaljati sećanje na naše mučenike ili povrediti njihov duh“, rekao je.

Simptom/Politiko