U ponedeljak su se izraelski premijer Benjamin Netanjahu, grčki premijer Kirijakos Micotakis i vođa kiparske grčke administracije Nikos Kristodulides sastali na trilateralnom samitu u zapadnom Jerusalimu.

Na sastanku je snažno naglašena saradnja u oblasti odbrane, dok je Netanjahu, koji je sve više izolovan na međunarodnoj sceni, tražio bliže veze s Micotakisom.

Neki analitičari kažu da će Micotakis biti oštro suđen od strane istorije zbog susreta s Netanjahuom, dok drugi tvrde da je pao na moralnom i pravnom testu jer je Izrael nazvao “demokratskom državom”.

Micotakis je i u aprilu posetio Netanjahua, postavši prvi evropski lider koji se s njim sastao u Izraelu otkako je Međunarodni krivični sud (MKS) izdao nalog za hapšenje zbog njegovih navodnih ratnih zločina u Gazi.

Heidi Matthews, članica fakulteta na Pravnom fakultetu Osgoode Hall na Univerzitetu York, Neve Gordon, profesor rođen u Izraelu na Univerzitetu Queen Mary u Londonu, i Gentian Zyberi, stručnjak za međunarodno pravo i ljudska prava u Norveškom centru za ljudska prava na Univerzitetu u Oslu, razgovarali su za Anadoliju o kontroverznom sastanku lidera ove sedmice.

– Pravne zabrinutosti –

Matthews je rekla da je Micotakisovo učešće na zajedničkom samitu s Izraelom i administracijom kiparskih Grka signaliziralo da je Atina spremna slediti regionalne političke interese “na štetu poštovanja međunarodnog prava”.

Rekla je da Grčka već ima “istoriju saučesništva u izraelskom genocidu u Gazi”, posebno olakšavajući transport vojnog tereta i materijala dvojne namene kroz grčke teritorijalne vode i luke.

Matthews je navela kako su grčki advokati ove sedmice formalno osporili vladu zbog planiranog korištenja luke Heraklion od strane broda pod nazivom “Ocean Gladiator”, tvrdeći da je došlo do kršenja sporazuma o trgovini oružjem.

Rekla je da je brod prevozio više od 1.600 tona municije američke proizvodnje namenjene Izraelu, opisujući to kao “jednu od najvećih takvih pošiljki od 7. oktobra 2023. godine”, dana kada je počeo izraelski genocidni rat u Gazi.

Prema Matthewsu, pravni izazov je rezultirao promenom planirane rute broda.

Dodala je da je učešće Grčke na samitu izgleda ohrabreno Rezolucijom 2803 Veća sigurnosti UN, koja podržava mirovni plan od 20 tačaka američkog predsednika Donalda Trampa za Gazu.

Matthews je rekla da su i plan i rezolucija široko kritikovani zbog kršenja osnovnih principa međunarodnog prava, uključujući “neotuđivo pravo palestinskog naroda na samoopredeljenje”.

“Uprkos takozvanom prekidu vatre, izraelski genocid u Gazi se nastavlja”, rekla je Matthews, dodajući da Rezolucija 2803 “nije promenila pravne obaveze svih država u vezi s izraelskom nezakonitom okupacijom Palestine”.

Pozivajući se na presude Međunarodnog suda pravde (MSP) iz 2024. i novije, Matthews je rekla da je sud jasno stavio do znanja da su treće države zakonski obavezne da ne poduzimaju radnje koje priznaju nezakonitu situaciju stvorenu kontinuiranim prisustvom Izraela na okupiranim palestinskim teritorijama, uključujući Gazu.

U tom kontekstu, rekla je da bi grčki sporazum o produbljivanju saradnje s Izraelom u sigurnosnim, odbrambenim i vojnim pitanjima, uključujući pomorsku sigurnost, prekršio njene međunarodne pravne obaveze prema Palestini.

– Upozorenja o saučesništvu i obaveze prema Međunarodnom krivičnom sudu –

“Mislim da premijer Micotakis doprinosi demontiranju pravnog poretka nakon Drugog svetskog rata posetom premijeru Netanjahuu”, rekao je Gordon, naučnik rođen u Izraelu.

Napomenuo je da Netanjahua traži Međunarodni krivični sud, navodeći da bi svetski lideri trebalo da traže njegovo hapšenje, a ne da mu odaju počast.

“Micotakis je stoga saučesnik u kršenju međunarodnog prava”, dodao je.

– Očekivanja stručnjaka za međunarodno pravo –

Zyberi je rekao da postoji jedno očekivanje od šefova država ili vlada koji planiraju posetiti Izrael.

“Jedini komentar koji imam za takve posete šefova vlada bilo koje zemlje je da zatraže od Izraela da se pridržava svojih obaveza prema međunarodnom pravu”, rekao je Zyberi.

Dodao je da te obaveze uključuju poštovanje prekida vatre postignutog u oktobru, omogućavanje dostave dovoljne humanitarne pomoći – uključujući lekove i šatore – zaustavljanje ilegalnih naselja i okončanje nezakonite okupacije, kako je prošle godine zatražila Generalna skupština Ujedinjenih nacija.

Simptom/Anadolija