On kaže da ne očekuje “baš direktan rat” Izraela i Irana koji bi onda po “domino efektu” uključio sve najveće svetske sile, već, kako navodi, neko drugačije “odmeravanje snaga”.

Na pitanje gde nas sve vodi bliskoistočna kriza koja umnogome determiniše tokove na svetskoj mapi i deluje da je poslednjih dana dovedena do usijanja, nakon ubistava političkih i vojnih lidera Hamasa, Hezbolaha (na teritorijama Libana, Irana; pre izvesnog vremena i Sirije) koja je sproveo Izrael, Dimitrijević ističe da sve sada zavisi od buduće reakcije Irana.

“Iran može da se odluči na to da pojača onaj napad koji je bio u aprilu na Izrael, koji bi onda bio još većeg intenziteta, a može i da se odluči na taktiku atentata, odnosno politički motivisanih ubistava. Naravno, moguća je i jedna i druga reakcija”, smatra Dimitrijević, koji dodaje da bismo odgovor mogli dobiti u narednim danima, tačnije narednih sedam dana.

Ako u tom periodu, kaže, ne dođe do otvorene vojne akcije, onda će se Iran verovatno opredeliti za politiku ciljanih atentata, ili aktivnosti koje bi Izrael svakako mogao okarakterisati kao “terorističke”.

Dimitrijević je mišljenja da sukobljene strane u ovom momentu, još uvek, neće ući u otvoreni sukob.

“Taj otvoreni sukob bi rizikovao da dođe do globalnog svetskog rata. U slučaju napada na Iran teško da bi sasvim neutralne mogle ostati Rusija i Kina, a Sjedinjene Američke Države bi otvoreno stale na stranu Izraela. Ako čak to i ne bi bio otvoreni rat uz učešće Rusije i Kine, to bi svakako bila jedna vrsta ‘proksi rata’ protiv Amerike. Imali bismo istovremeno, s jedne strane, ogroman sukob na Bliskom istoku, koji bi vremenom uvlačio u sebe sve strane – ko zna kako bi se ponela Turska – takođe i Sirija, i sama već dobro iskrvarila u svom ratu – takođe imamo i šiitske milicije i vojske i paravojske koje deluju u sadejstvu sa Iranom itd., uz, sa druge strane, već ogroman rat u Ukrajini koji je već sad nesumnjivo najveći sukob od Drugog svetskog rata, sa stotinama hiljada mrtvih”, navodi analitičar.

Po njegovom mišljenju, postoji još jedan razlog zašto u ovom momentu ne očekuje otvoren sukob Irana sa Izraelom, a to su američki predsednički izbori zakazani za novembar ove godine.

“SAD će se od bilo kojih vojnih aktvnosti otvorenog tipa uzdržavati osim nekog scenarija kad bi se proglasio rat sa Iranom i otvoreno ratno stanje, što bi podrazumevalo odlaganje predsedničkih izbora. Verovatno ima i nekih takvih gledišta u glavama određenih stratega američke duboke države”, zaključio je Bojan Dimitrijević.

Simptom/M. M.