Kada se cene uporede sa zemljama članicama iz našeg okruženja, razlika je još veća. Primera radi, u Bugarskoj, Rumuniji, Mađarskoj i Hrvatskoj, one su na oko 92 odsto evropskom proseka. Ovo je znatno niže nego kod nas.

Ovo su nalazi Fiskalnog saveta, objavljeni u najnovijoj studiji „Poljoprivreda Srbije između stagnacije i reforme: proizvodnja, cene i agrarna politika“.

U „zidanju“ cena hrane, o kojem se u Srbiji priča godinama, a naročito nakon poslednjeg inflatornog talasa, učestvuje, prema ovoj analizi, čak i primarna proizvodnja. Iako se nalazi na samom početku lanca, odnosno ima najmanju moć da utiče na konačne cene, ni ona nije potpuno izuzeta iz ovog očiglednog poremećaja koji u konačnici dovodi do neopravdano viših cena. Pogotovo ukoliko se te cene prehrambenih proizvoda uporede sa dohotkom potrošača u Srbiji.

 
Uporedivi po cenama, ne i po plati
Fiskalni savet u svojoj studiji konstatuje da je fenomen da manje razvijene zemlje postepeno sustižu bogatije, mereno cenama, „neretko“ i brže nego što sustižu po prosečnom dohotku“, uobičajena pojava. Ni Srbija u tome nije izuzetak. Kada se uporede sve cene proizvoda i usluga za ličnu potrošnju, to je gotovo 60 odsto proseka EU u 2024. I tu je, međutim, Srbija iznad Rumunije (55,1 odsto) ili Bugarske (55,7 odsto).

Sa druge strane, prosečan dohodak nije ni na polovini proseka EU u istoj godini. Doduše, jeste joj se približio. Ovakav dohodak manji je za 15 procentnih poena od onoga u Bugarskoj, iako je ona ekonomski najmanje razvijena članica EU.

Ono što je u Srbiji, međutim, još upečatljivije jeste rast cena i njihovo približavanje kada govorimo o hrani i bezalkoholnim pićima. Odnosno namirnicama koje u Srbiji čine oko trećine prosečne potrošačke korpe. „Zbog ovoga, ova činjenica ima dodatnu ekonomsku i socijalnu težinu“, konstatuju autori.

Koja hrana je skuplja nego u Evropi
Prema ovoj analizi, cene u šest od 10 kategorija hrane veće su od evropskog proseka, dok je u poređenju sa zemljama centralne i istočne Evrope domaće tržište skuplje u gotovo svim kategorijama. Izuzetak su bezalkoholna pića, žitarice i proizvodi od žitarica.

„Najveća odstupanja naviše u odnosu na prosek EU beleže se kod ulja i masti i to za oko 20 odsto. I kod šećera, džemova i slatkiša, oko 15 odsto. Slične anomalije prisutne su u kategorijama sa većim stepenom prerade, kao što su gotova hrana i drugi prehrambeni proizvodi. Tu su i mleko, mesne prerađevine ili jaja, čije su cene za oko osam odsto iznad nivoa u EU“.

Sa druge strane, cene povrća su u Srbiji niže, nalaze se na 90 odsto proseka EU, žitarice, voće i meso na oko 85 odsto. Ipak i tu ima naznaka sustizanja. Na primer, meso je poskupelo od 2022. do 2024. toliko da je u poređenju sa cenama u EU zabeležen skok sa 81,5 na 88,5 odsto tamošnjeg proseka.

„Ovako visok nivo cena hrane ukazuje na postojanje strukturnih anomalija u domaćem prehrambeno-poljoprivrednom lancu. A obzirom na ekonomske karakteristike zemlje moglo bi se očekivati da cene hrane u Srbiji budu osetno ispod evropskom proseka. Za to postoje tri osnova“, navode autori.

Zašto cene hrane ne bi smele da budu ovolike
Prvo, Srbija je dostigla tek polovinu nivoa razvijenosti EU, a standardna ekonomska pravilnost nalaže da manje razvijene zemlje imaju niži apsolutni nivo cena usled nižih zarada, operativnih troškova i slabije kupovne moći stanovništva. Odlična ilustracija za to su Rumunija i Bugarska kao najmanje razvijene članice. U njima, cene hrane iznose oko 76, odnosno 89 odsto EU proseka. Ovo je znatno ispod Srbije koja je nerazvijenija od obe zemlje.

Drugi razlog leži u činjenici da je Srbija tradicionalno neto izvoznik poljoprivredno-prehrambenih proizvoda. To znači da proizvodi više no što su domaće potrebe i domaća potrošnja. U tom slučaju, „ekonomska logika sugeriše da bi to trebalo da vrši pritisak na snižavanje cena na domaćem tržištu“.

I na kraju, država je prethodnih godina radikalno povećala subvencije iz budžeta za agrar do nivoa od jedan odsto BDP-a. To znači da Srbija ne zaostaje za zemljama EU. „Da je bolje usmeren, ovakav vid podsticaja, morao je da se vidi kroz veću produktivnost, stabilniju ponudu i manje pritiske na cene“, konstatuju autori.

Ko je odgovoran u celom lancu

Da ni primarni proizvođači nisu sasvim „nevini“ u lancu zidanja cena, Fiskalni savet objašnjava ovako. „Proizvođačke cene dostigle su u Srbiji visokih 87 odsto proseka EU, što sugeriše da se pritisci na cene hrane jednim delom javljaju već na nivou primarne proizvodnje“.

Oni dalje kažu da bi niži operativni troškovi i obimni fiskalni podsticaji trebalo da doprinesu da sirovinska baza bude jeftinija, a ne skuplja. „Neefikasnosti u samoj poljoprivrednoj proizvodnji postavljaju cene hrane na relativno visok nivo već u početnoj fazi. Međutim, stavljanjem ovih podataka u odnos sa cenama u prodavnicama, koje su u periodu 2022-2024. bile na skoro 95 odsto proseka EU, postaje jasno da ovo nije jedino objašnjenje“.

Drugim rečima, razlika između otkupnih cena sirovina i konačnih maloprodajnih cena, upućuje na mogućnost da odgovornost za značajan deo „zidanja“ cena koje hrle ka evropskom proseku ima i u neefikasnosti u drugim karikama u ovom lancu. I u preradi, i u distribuciji, kao i trgovini, odnosno trgovačkim maržama.

Skok u odnosu na prethodnu deceniju
U studiji Fiskalnog saveta navodi se da trenutni nivo cena u primarnoj proizvodnji nije uobičajen. I da su se cene u prethodnoj deceniji približavale evropskim u proseku za 15 procentnih poena.

„Trendovi pokazuju da su one u periodu 2015-2017. bile na 72 odsto evropskog proseka. Bile su, dakle, nešto iznad onih u zemljama centralne i istočne Evrope, ali primetno ispod cena u zemljama okruženja“.

Sve se, međutim, naglo promenilo 2021. Kako konstatuju autori studije, od te godine došlo je do naglog zaokreta. U 2022. one su skočile na skoro 96 odsto proseka EU, dok je prosek za tri godine od 2022. do 2024. iznosio već pomenutih 87 odsto evropskog proseka.

„Ova epizoda izrazitog rasta otkupnih cena vremenski se poklapa sa globalnom krizom na tržištu ključnih poljoprivrednih inputa tokom 2021. i 2022. koja je zahvatila čitavu Evropu. Ipak, indikativno je to što je uticaj ovog šoka na proizvođačke cene u Srbiji bio daleko snažniji nego u drugim evropskim ekonomijama“.

Drugim rečima, skok cena poljoprivrednih proizvoda u tom trenutku ne može se opravdati isključivo spoljnim faktorima. Jer i pored skoka cena mineralnih đubriva, semenskog materijala i sredstava za zaštitu bilja, toliki skok cena je posledica i nekih domaćih faktora i neravnoteža.

Simptom/Forbes Srbija