Najveći evropski proizvođač raketa, MBDA, prodaje ključne komponente za bombe koje su u hiljadama isporučene u Izrael i korišćene u višestrukim vazdušnim napadima gde istraživanja pokazuju da su palestinska deca i drugi civili ubijeni.

Sa sve većom zabrinutošću oko toga u kojoj meri evropske kompanije mogu profitirati od razaranja Gaze, istraga Gardijana sa nezavisnim redakcijama Disclose i Follow the Money ispitala je lanac snabdevanja iza bombe GBU-39 i načine na koje je ona raspoređena tokom sukoba.

Uništenje u Gazi
Globalne firme „profitiraju od genocida“ u Gazi, kaže izvestilac UN
MBDA poseduje fabriku u Alabami, SAD, koja proizvodi „krila“ koja se ugrađuju na GBU-39, koju proizvodi Boing. Ona se rasklapaju nakon lansiranja, omogućavajući bombi da se vodi ka cilju.

Prihodi američke kompanije MBDA Incorporated teku kroz MBDA UK, sa sedištem u Hartfordširu, Engleska, koja zatim prosleđuje svaki profit MBDA grupi, sa sedištem u Francuskoj. MBDA je prošle godine isplatila skoro 350 miliona funti dividendi svojim akcionarima – najvećoj britanskoj odbrambenoj firmi BAE Systems, francuskom Airbus-u i italijanskoj Leonardo-u.

MBDA je potvrdio da ima ugovor sa Boingom za krila i rekao da „poštuje sve relevantne nacionalne i međunarodne zakone koji se primenjuju na trgovinu oružjem u zemljama u kojima posluje… a sve od njih imaju izvozne politike i primenjuju robusne režime kontrole izvoza“.

Učesnici kampanje su rekli da ovaj slučaj ilustruje ograničenja poteza Velike Britanije da obustavi neke isporuke oružja Izraelu. Već kritikovane zbog isključenja borbenih aviona F-35, vladine mere imaju i druga ograničenja: one se primenjuju samo na vojnu opremu izvezenu iz Britanije, što znači da američki ogranak MBDA može da nastavi da snabdeva Boing iz svoje fabrike u Alabami.

Međunarodno humanitarno pravo zabranjuje napade na civilnu infrastrukturu kao što su škole i zahteva korake za minimiziranje štete. Nepoštovanje pravila može dovesti do ratnih zločina.

„Oni koji pokreću napade imaju zakonsku obavezu da preduzmu mere predostrožnosti kako bi izbegli povređivanje civila – čak i u slučajevima kada na lokaciji može postojati vojna meta – uključujući i to da ne napadaju lokacije pune civila“, kaže Donatela Rovera, viši istražitelj u Amnestiju. Davanje efikasnog upozorenja za evakuaciju, gde je to izvodljivo, takođe je zahtev. Svedoci su rekli da takvo upozorenje nije dato pre napada na Fahmi el-Džardžavi.

Izraelska vojska je u to vreme saopštila da je ciljala komandni i kontrolni centar unutar škole koji su Hamas i Palestinski islamski džihad koristili za prikupljanje obaveštajnih podataka za napade, dodajući da je preduzela „brojne korake“ da ublaži rizik od povređivanja civila, uključujući upotrebu „precizne municije“. Lociranje vojnih ciljeva u gusto naseljenim civilnim područjima je takođe zabranjeno, rekla je Rovera.

Stručnjaci za oružje kasnije su identifikovali fragmente bombe GBU-39 u ruševinama. Snimci snimljeni na licu mesta jasno su pokazivali krila, koja se često odsecaju kada bomba pogodi metu.

Simptom/The Guardian