prihodi

Iran uprkos američkoj pomorskoj blokadi inkasirao 7,5 milijardi dolara od nafte

August 29, 2026 by Miloš Mićanović Leave a Comment

Sredstva bi bila dovoljna za pokrivanje vladinih deviznih rashoda od jula do decembra, navodi se u izveštaju, pozivajući se na informacije dobijene od iranskog Ministarstva nafte.

Iran ima dovoljno nafte dostupne za prodaju izvan američke pomorske blokade kako bi ispunio zahteve za prihodima utvrđene u njegovom državnom budžetu za period od 21. marta 2026. do 20. marta 2027. godine, prema izveštaju.

Prihodi od nafte od 21. marta do 22. jula, prva četiri meseca iranske godine, dostigli su 99 posto iznosa predviđenog u budžetu za taj period, prema izveštaju.

Razvoj događaja dolazi usred američke pomorske blokade nametnute Iranu, koja je poremetila izvoz nafte i pomorsku trgovinu Teherana.

Hormuski moreuz, ključna ruta za globalne isporuke energije, ostao je u središtu sukoba između SAD i Irana. Iran je zatvorio strateški vodeni put, dok su SAD zahtevale njegovo ponovno otvaranje za slobodnu i neograničenu plovidbu.

Prema memorandumu o razumevanju postignutom u junu radi okončanja rata između SAD i Irana, ukidanje američke pomorske blokade i ponovno otvaranje Hormuskog moreuza su među ključnim odredbama.

Iranski zvaničnici su rekli da Teheran neće u potpunosti ponovo otvoriti vodeni put dok Washington ne ispuni svoje obaveze, uključujući ukidanje blokade i sankcija te oslobađanje zamrznute iranske imovine.

Simptom/Anadolija

Siromaštvo i nezaposlenost naglo rastu u Pojasu Gaze, nakon invazije

January 4, 2026 by Milica Paunovic Leave a Comment

Gaza – Zbijen u malom šatoru u školi koju vode Ujedinjene nacije u centru Gaze, Ala Alzanin, zajedno sa suprugom, petoro dece, 71-godišnjom majkom i mlađom sestrom, nalazi se u skloništu nakon što su izgubili svoj dom u Beit Hanunu tokom izraelskog rata. Raseljeni su osam puta, a ovaj šator je mesto gde se sada štite od kiše i zimske hladnoće.

Alzanin, 41, ne može da izdržava svoju porodicu jer je nezaposlen. On je nadničar, ali je bez posla kao i stotine hiljada ljudi širom Pojasa Gaze.

„Radio sam sekirom da otvorim kanale za vodu između drveća, orem zemlju oko njih, prskam pesticide i sadim paradajz i krastavce. Radio sam od 7 do 16 časova za 40-50 šekela [13-15 dolara] dnevno.“

Još jedan čovek bez prihoda je Madžed Hamuda. Pedesettrogodišnjak iz Džabalije, severne Gaze, ima polio, a njegova supruga je nosilac talasemije. Ima petoro dece i nalazi se u kampu u školi u naselju Remal. Oslanja se na finansijsku pomoć Ministarstva razvoja i na dobrotvorne svrhe, jer ne može da radi zbog lošeg zdravlja. A otkako je počeo rat, isplata pomoći mu je prestala.

„Mi smo kao mrtvi ljudi, ali još nismo sahranjeni, gledamo samo žive ljude, da, kunem se. Ako vam je neko uništio kuću i izbacio vas na ulice kao pse, čak i psi žive bolje živote od naših“, rekao je Hamuda za Al Džaziru.

„Psa na ulici niko ne bi šutnuo, ali nas su [izbacili] i raselili na ulice“, objasnio je, dok je jedna od njegovih ćerki počela da plače.

Nekih dana porodica Hamuda nema šta da jede, pa otac traži od svog jedinog sina da sakuplja plastiku i smeće sa ulica da bi ih prodavao, kako bi mogao da izdržava svoju porodicu.

Sertifikat Hamudovog sina koji pokazuje zahvalnost njegove škole, jer je pobedio na takmičenju za „Moj mali naučni projekat“ u odnosu na Direkciju za obrazovanje Severne Gaze
Sertifikat Jakuba Hamuda pokazuje njegovo dostignuće u pobedi na takmičenju za „Moj mali naučni projekat“ Direkcije za obrazovanje Severne Gaze [Abdelhakim Abu Rijaš/Al Džazira]

„Moj mali sin Jakub je bio prvi u severnim školama u četvrtom razredu. Osvojio je nagradu Malog naučnika od Ministarstva prosvete jer je napravio osam uspešnih naučnih eksperimenata za svoj uzrast. Sada ga sa tugom gledam kako sakuplja najlon da ga spali za kuvanje hrane i trči za isporukama toplih obroka u kampu.“ „Ponekad plačem gledajući ga“, objasnio je.

„Sada je postao san jesti paradajz ili krastavac, a to je nehumano.“

Simptom/Aljazeera

Pad prihoda kineskih vojnih kompanija zbog korupcije: Među najvećim proizvođačima, jedino one zaradile manje

December 1, 2025 by Mitko Arnaudov Leave a Comment

Pad kineskih prihoda velika je suprotnost u odnosu na snažni rast prihoda velikih globalnih kompanija koje se bave proizvodnjom naoružanja i vojnih usluga, podstaknutom ratovima u Ukrajini i Gazi, kao i globalnim i regionalnim tenzijama, pokazalo je istraživanje Međunarodnog instituta za mirovna istraživanja u Stokholmu (SIPRI), prenosi Rojters.

„Brojne optužbe za korupciju u kineskoj vojnoj nabavci dovele su do odlaganja ili otkazivanja velikih ugovora o naoružanju u 2024. godini“, rekao je Nan Tijen, direktor SIPRI programa za vojnu potrošnju i proizvodnju oružja.

Dodao je:

„To produbljuje neizvesnost oko statusa kineskih napora na vojnoj modernizaciji i trenutka kada će nove sposobnosti biti dostupne.“

Kineski prihodi pali 10 odsto, japanski porasli 40 odsto

Narodna oslobodilačka armija bila je jedna od glavnih meta šire antikorupcijske kampanje koju je predsednik Si Đinping pokrenuo 2012. godine, a koja je 2023. stigla i do najviših vojnih nivoa.

Osam visokih generala izbačeno je iz vladajuće Komunističke partije zbog optužbi za korupciju u oktobru, uključujući drugog čoveka vojske, He Veidonga.

On je služio pod Sijem u Centralnoj vojnoj komisiji, vrhovnom vojnom telu Kine.

Azijske i zapadne diplomate kažu da i dalje pokušavaju da procene uticaj čistke na kinesku vojsku i koliko duboko čistka seže kroz komandni lanac.

Prihodi najvećih kineskih vojnih firmi pali su 10 odsto prošle godine, dok su u Japanu porasli 40 odsto, u Nemačkoj 36 odsto, a u Sjedinjenim Državama za 3,8 odsto, pokazuju SIPRI podaci.

Prihodi 100 najvećih svetskih proizvođača oružja porasli su 5,9 odsto na rekordnih 679 milijardi dolara, navodi se u izveštaju, dok je kineski pad bio dovoljno velik da Aziju–Okeaniju učini jedinim regionom sa padom prihoda među vodećim proizvođačima oružja.

Rojters navodi da se ovo dešava uprkos tri decenije rasta budžeta za odbranu, u okviru rastućeg strateškog rivalstva sa Sjedinjenim Državama, kao i u trenutku tenzija oko Tajvana i spornog Južnokineskog mora.

Rast budžeta, navode, jeste dao rezultate, jer Kina raspoređuje najveću mornaricu i obalsku stražu na svetu, uključujući potencijalno napredni novi nosač aviona, te niz novih hipersoničnih raketa, nuklearno oružje i vazdušne i pomorske dronove.

Prihodi su pali u AVIC-u, najvećem kineskom proizvođaču oružja, zatim u Norinku, proizvođaču kopnenih sistema, i u CASC-u, vazduhoplovnom i raketnom proizvođaču.

Sve firme su državne, a Norinko je imao najveći pad, od 31 odsto, na 14 milijardi dolara.

Personalne promene povezane s korupcijom u vrhu Norinka i CASC-a izazvale su državne revizije i kašnjenja projekata, dok je isporuka AVIC-ovih vojnih aviona usporena, pokazuje istraživanje.

Kinesko Ministarstvo odbrane i tri kompanije nisu odgovorile Rojtersu na moblu za komentar.

Rokovi za napredne sisteme “Rakete sile” Narodne oslobodilačke armije, koja upravlja rastućim arsenalom balističkih, hipersoničnih i krstarećih raketa, mogli bi biti ugroženi, kao i vazduhoplovni i sajber programi, rekao je SIPRI istraživač Sjao Liang.

„Međutim, na srednji i duži rok, kontinuirana ulaganja u budžete za odbranu i politička posvećenost modernizaciji će se nastaviti, iako uz neka kašnjenja programa, veće troškove i strožu kontrolu nabavki“, rekao je Liang.

Simptom/N1/Reuters

Tramp obećao isplate po 2.000 dolara od carinskih prihoda većini Amerikanaca

November 9, 2025 by Milica Paunovic Leave a Comment

“Dividenda od najmanje 2.000 dolara po osobi (ne računajući ljude sa visokim prihodima) biće isplaćena svima”, napisao je on na svojoj platformi Truth Social.

Tramp je, takođe, naveo da su ljudi koji su protiv carina “budale”.

“Sada smo najbogatija, najpoštovanija zemlja na svetu, gotovo bez inflacije i rekordnom cenom akcija. 401.000 penzionih fondova su najviši ikada”, napisao je Tramp.

On je istakao da SAD prima bilione dolara i da će uskoro početi da otplaćuje svoj ogromni dug od 37 biliona dolara.

“Rekordna ulaganja u SAD, fabrike i postrojenja niču svuda”, naveo je Tramp.

Vrhovni sud SAD je prošle nedelje saslušao usmenu raspravu po tužbi protiv Trampovih carina. Tri niža suda već su presudila da je njegova upotreba vanrednih ovlašćenja za nametanje carina bila nezakonita.

Simptom/Newsmax/Tanjug

Ministar finansija SAD: Prihodi od Trampovih carina do 500 milijardi dolara godišnje

August 28, 2025 by Mitko Arnaudov Leave a Comment

Besent je juče, na sastanku kabineta u Beloj kući, rekao da je njegova prethodna procena godišnjih prihoda od 300 milijardi dolara bila preniska, prenela je agencija Rojters.

“Imali smo značajan skok od jula do avgusta i mislim da ćemo da vidimo još veći skok od avgusta do septembra. Ova administracija je zabeležila značajan pad u budžetskom deficitu”, rekao je on.

Prihodi od carina bi nadoknadili povećanje budžetskog deficita izazvano smanjenjem poreza i zakonom o potrošnji, koji su republikanci usvojili ove godine.

Besent je u ponedeljak izjavio da je američka Vlada prikupila 29,6 milijardi dolara od carinjenja tokom avgusta.

On je dodao da je Kongresna budžetska kancelarija (CBO) revidirala procenu federalnih prihoda od Trampovih carina, kao i da je predvidela da bi one mogle umnogome da smanje budžetski deficit.

Simptom/N1/Beta

Izvestilac UN: Globalne firme profitiraju od genocida u Gazi

July 17, 2025 by Milica Paunovic Leave a Comment

Najveći evropski proizvođač raketa, MBDA, prodaje ključne komponente za bombe koje su u hiljadama isporučene u Izrael i korišćene u višestrukim vazdušnim napadima gde istraživanja pokazuju da su palestinska deca i drugi civili ubijeni.

Sa sve većom zabrinutošću oko toga u kojoj meri evropske kompanije mogu profitirati od razaranja Gaze, istraga Gardijana sa nezavisnim redakcijama Disclose i Follow the Money ispitala je lanac snabdevanja iza bombe GBU-39 i načine na koje je ona raspoređena tokom sukoba.

Uništenje u Gazi
Globalne firme „profitiraju od genocida“ u Gazi, kaže izvestilac UN
MBDA poseduje fabriku u Alabami, SAD, koja proizvodi „krila“ koja se ugrađuju na GBU-39, koju proizvodi Boing. Ona se rasklapaju nakon lansiranja, omogućavajući bombi da se vodi ka cilju.

Prihodi američke kompanije MBDA Incorporated teku kroz MBDA UK, sa sedištem u Hartfordširu, Engleska, koja zatim prosleđuje svaki profit MBDA grupi, sa sedištem u Francuskoj. MBDA je prošle godine isplatila skoro 350 miliona funti dividendi svojim akcionarima – najvećoj britanskoj odbrambenoj firmi BAE Systems, francuskom Airbus-u i italijanskoj Leonardo-u.

MBDA je potvrdio da ima ugovor sa Boingom za krila i rekao da „poštuje sve relevantne nacionalne i međunarodne zakone koji se primenjuju na trgovinu oružjem u zemljama u kojima posluje… a sve od njih imaju izvozne politike i primenjuju robusne režime kontrole izvoza“.

Učesnici kampanje su rekli da ovaj slučaj ilustruje ograničenja poteza Velike Britanije da obustavi neke isporuke oružja Izraelu. Već kritikovane zbog isključenja borbenih aviona F-35, vladine mere imaju i druga ograničenja: one se primenjuju samo na vojnu opremu izvezenu iz Britanije, što znači da američki ogranak MBDA može da nastavi da snabdeva Boing iz svoje fabrike u Alabami.

Međunarodno humanitarno pravo zabranjuje napade na civilnu infrastrukturu kao što su škole i zahteva korake za minimiziranje štete. Nepoštovanje pravila može dovesti do ratnih zločina.

„Oni koji pokreću napade imaju zakonsku obavezu da preduzmu mere predostrožnosti kako bi izbegli povređivanje civila – čak i u slučajevima kada na lokaciji može postojati vojna meta – uključujući i to da ne napadaju lokacije pune civila“, kaže Donatela Rovera, viši istražitelj u Amnestiju. Davanje efikasnog upozorenja za evakuaciju, gde je to izvodljivo, takođe je zahtev. Svedoci su rekli da takvo upozorenje nije dato pre napada na Fahmi el-Džardžavi.

Izraelska vojska je u to vreme saopštila da je ciljala komandni i kontrolni centar unutar škole koji su Hamas i Palestinski islamski džihad koristili za prikupljanje obaveštajnih podataka za napade, dodajući da je preduzela „brojne korake“ da ublaži rizik od povređivanja civila, uključujući upotrebu „precizne municije“. Lociranje vojnih ciljeva u gusto naseljenim civilnim područjima je takođe zabranjeno, rekla je Rovera.

Stručnjaci za oružje kasnije su identifikovali fragmente bombe GBU-39 u ruševinama. Snimci snimljeni na licu mesta jasno su pokazivali krila, koja se često odsecaju kada bomba pogodi metu.

Simptom/The Guardian

Nekoliko pravila za boravak u Japanu i kakvi su troškovi života tamo i na drugim destinacijama

May 14, 2025 by Milica Paunovic Leave a Comment

Japan je bio deveta najpretraživanija destinacija među Amerikancima u 2024. godini kada je reč o informacija o preseljenju ili putovanju u tu zemlju. Takođe je imao dobar početak turističke godine.

U januaru 2025. godine, rekordnih 3,7 miliona turista posetilo je Japan, a povoljan kurs valute učinio je tu zemlju pristupačnijom nego ikada.

Zbog rekordnih snežnih padavina, mnogi američki turisti pohrlili su u japanske skijaške centre u martu.

Neki skijaši iz SAD-a rekli su za Njujork Tajms da je bilo jeftinije leteti u Japan i skijati nego provesti nedelju dana u Aspenu ili Vejlu.

Za severnoameričke operatere skijaških tura, ovo je bila njihova najveća japanska skijaška sezona.

Rezervacije za Japan značajno skočile
Ski.com je izveštavao da su rezervacije za Japan za sezonu 2024-2025. porasle za 600% u odnosu na prethodnu godinu. Izgleda da je ovo dobra stvar za zemlju, ali Japan je jedno od mesta koje je 2024. pokazalo da je u opasnosti od prekomernog turizma.

Fodor je izvestio da je pojam „Kankō kōgai“ ili „turističko zagađenje“ postao deo popularne kulture kako bi objasnio nelagodnost zbog nekontrolisanog porasta broja turista u Japanu. Brojke su dostigle neviđene nivoe, uglavnom zbog turista koji koriste slabiji jen.

Kjoto i Tokio su bili dva od sedam mesta na Fodorovoj „No List 2025“, gde se savetuje izbegavanje putovanja zbog pretrpanosti i pratećih problema.

Očekuje se da će Japan 2025. godine posetiti 40 miliona turista.

Razlog za to je što Japan stalno zauzima visoka mesta na listama najboljih destinacija za putovanja ili najboljih gradova na svetu.

U 2024. godini, Japan je zauzeo drugo mesto na listi U.S. News najboljih zemalja. To priznanje je dobio jer je jedna od svetski tehnološki najnaprednijih nacija.

Kada izbegavati Japan
Takođe, Japan je zemlja koja je visoko rangirana u pogledu nasledstva, kulturnog uticaja, preduzetništva i kvaliteta života.

Tokio je zauzeo 31. mesto na listi Time Out-a za 50 najboljih gradova 2025.

Ne samo zato što poseduje sve što jedan grad na ovoj listi treba da ima – besprekorno čiste javne prostore i efikasan javni prevoz, već i zbog svoje arhitekture ili digitalne umetnosti.

Takođe, nudi veliki turistički mamac, cvetanje trešanja krajem marta.
Nedavna studija o najpametnijim mestima na svetu svrstala je Tokio na četvrto mesto globalno.

Cela zemlja našla se na listi 25 mesta koja treba posetiti 2025. godine prema Blumbergu. Savet je da putnici izbegavaju avgust kada je previše vruće.

Postoje nova, vrlo atraktivna hotelska odredišta, od Four Seasons i Waldorf Astoria u Osaki do Capella u Kjotu. Tu su i novi umetnički kompleksi poput Tadao Andovog ostrva Naošima, koje prikazuje radove velikih savremenih azijskih umetnika.

BBC je stavio ostrvo Naošima na svoju listu 25 mesta koja treba videti 2025. Naglašava da je to područje koje je nekada bilo poznato po vrlo zagađujućoj industriji topljenja bakra.

Sada je poznato po svojim velikim muzejima i zadivljujućim umetničkim radovima specifičnim za lokaciju.

Zašto je Japan prvi na svetu

CNTraveler je u svojim 2024 Readers’ Choice Awards postavio Japan na prvo mesto kao najbolju zemlju na svetu zbog hrane, onsen kupališta, javnih kupatila i brzih vozova koji prelaze neke od najlepših železničkih ruta na svetu.

Tu su delovi arhipelaga na jugozapadu, kao i Jomon praistorijska nalazišta na severu, koja su puna ugroženih vrsta i bez ljudskih naselja.

Dodatno, 2024. godine UNESCO je dodao na listu novo svetsko kulturno dobro u Japanu – Zlatne rude na ostrvu Sado.

Blumberg je došao do mogućeg, iako malo verovatnog rešenja.

Zemlja je pogođena manjkom vladinih prihoda, vrlo visokim porezima za stanovnike i prekomernim brojem turista. Sa očekivanim dolaskom 60 miliona posetilaca godišnje do kraja decenije, moglo bi se uvesti nešto poput poreza na turizam kako bi se popunila praznina.

To bi moglo da se učini kroz kombinaciju poreza na hotele i promena u sistemu povrata poreza na aerodromima koji se odnose na kupovinu u prodavnicama sa bescarinskom robom.

Japan i prosečna godišnja plata

Prema Indeksu boljeg života Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD), prosečan neto raspoloživi prihod po domaćinstvu u Japanu iznosi 28.872 dolara godišnje.

To je nešto niže od proseka OECD-a za 38 zemalja članica, koji iznosi 30.490 dolara godišnje.

Za poređenje, ova cifra iznosi 51.147 dolara godišnje u SAD-u, a 16.269 dolara u Meksiku.

Ljudi u SAD-u zarađuju u proseku 69.392 dolara godišnje, što je najviše među zemljama članicama OECD-a i više od proseka OECD-a, koji iznosi 49.165 dolara. U Japanu, prosečna plata je 38.515 dolara.

Troškovi života

Globalno, trošak života u Japanu je niži nego u mnogim drugim razvijenim zemljama kao što su SAD, Velika Britanija i Francuska. Tu su mesečni troškovi za jednu osobu, bez kirije, sledeći:

Mesečni trošak života za jednu osobu bez stanarine:

Švajcarska – 1.659 dolara
Francuska – 1.200 dolara
SAD – 1.166 dolara
Nemačka – 1.139 dolara
Velika Britanija – 1.095 dolara
Kanada – 1.023 dolara
Japan – 927 dolara
Italija – 905 dolara
Letonija – 874 dolara
Grčka – 832 dolara
Malta – 801 dolar
Španija – 731 dolar
Tajland – 650 dolara
Meksiko – 637 dolara
Portugal – 592 dolara

Trošak života u Japanu je gotovo 22% niži nego u Francuskoj. Kada se uzme u obzir i kirija, Japan nudi više za vaš dolar po kvadratnom metru u poređenju sa SAD-om.

Troškovi života u SAD-u su skoro 30% viši nego u Japanu. Tu se ne računa i kirija, a kada se uključe troškovi stanovanja, u SAD-u su troškovi 56% viši.

Cene restorana su 112% više u SAD-u, a cena namirnica je 19% viša nego u Japanu.

Prosečna neto imovina
Prema OECD Better Life Index, prosečna neto imovina domaćinstava u Japanu procenjuje se na 294.735 dolara. Prosek među zemljama članicama OECD-a, uključujući mnoge zemlje EU, Veliku Britaniju, Australiju, Meksiko i SAD je 323.960 dolara.

U SAD-u, prosečna neto imovina domaćinstava procenjuje se na oko 684.500 dolara, što je jedno od najviših u zemljama OECD-a.

Dobijanje digitalne nomadske vize

Japan je 2024. pokrenuo program digitalne nomadske vize, omogućavajući građanima EU, SAD, Velike Britanije, Australije, Singapura i Južne Koreje da podnesu prijavu.

To je omogućeno i građanima drugih zemalja na granicama Evrope, kao što su Jermenija, Belorusija, Gruzija, Island, Lihtenštajn, Moldavija, Monako, Severna Makedonija, Norveška, Srbija, Švajcarska i Turska.

Kandidati moraju imati fiksni godišnji prihod veći od 10 miliona jena (otprilike 63.000 dolara) i privatno zdravstveno osiguranje. Svi koji ispunjavaju ove uslove mogu ostati u Japanu sa ovom vizom do šest meseci.

Kako se ponašati prilikom posete Japanu
Lonely Planet nudi 38 saveta kako da izbegnete greške i neprijatnosti dok ste u Japanu.

Većina njih su opšti saveti koji nisu specifični samo za Japan. Jedan od saveta je da turisti nose masku ako su bolesni, da ne bacaju smeće na ulici – dok su neki saveti specifičniji.

Na primer, pokrivanje tetovaža prilikom posete kupatilima. Tetovaže su ponekad povezane sa bandama, pa se mogu doživeti negativno.

Zabrana pušenja

Pušači, budite oprezni – neki gradovi u Japanu potpuno su zabranili pušenje na javnim mestima. Osaka je u januaru uvela zabranu pušenja u pripremama za Expo 2025.

Trajaće šest meseci i obuhvatiće izložbe i festivale fokusirane na temu održivosti.

Svetska zdravstvena organizacija navodi da se broj pušača u Japanu gotovo prepolovio u poslednjih 20 godina.

U 2022. nešto manje od 15% odraslih pušilo je, dok je cilj vlade da taj broj spusti na 12%.

U poređenju s tim, 2022. godine skoro 20% odraslih u SAD-u koristilo je duvanske proizvode. Umesto toga, možete pušiti širom Japana u posvećenim prostorijama za pušenje i područjima.

Bez davanja bakšiša

CNTraveler ima još korisnih saveta koji olakšavaju život, kao što su dolazak ranije za sve, korišćenje tišeg glasa i minimiziranje buke u javnim prostorima kao što su železnički vagoni, autobusi ili restorani.

Takođe, savetuju da davanje napojnica nije uobičajeno i da se cipele obično skidaju u zatvorenim prostorima. Dobra ideja je nositi čiste čarape sa sobom.

Dakle, ako razmišljate o poseti ili preseljenju u Japan, zemlja nudi visok standard života uz bogata kulturna iskustva.

Digitalna nomadska viza otvorila je vrata za rad od kuće, a Japan je pristupačniji nego ikada za one koji traže balans između pristupačnosti i’luksuza.

Simptom/Forbes

Kako je porodica Tramp preuzela kripto firmu i prikupila stotine miliona

March 31, 2025 by Milica Paunovic Leave a Comment

Kritičari upozoravaju na potencijalne sukobe interesa sa predsednikovim umešanošću u kriptovalute

Preko 280 miliona dolara prikupljeno od kupaca koji su kupili milion dolara ili više u tokenima $VLFI

Pokrenut prošle jeseni, cilj Vorld Liberti-a je da omogući ljudima pristup finansijskim uslugama koristeći kriptovalute i bez posrednika kao što su banke u onome što se naziva decentralizovanim finansijama ili DeFi. Ali tek treba da pokrene javnu platformu i prijavio je samo mali broj zaposlenih, pokazuje pregled projekta.

Uprkos tome, Vorld Liberti je sredinom marta saopštio da je prikupio 550 miliona dolara prodajom takozvanih tokena upravljanja

Većina tih prodaja dogodila se nakon Trampove izborne pobede u novembru, pokazuju proračuni Rojtersa.

Tokeni, koji idu pod simbolom $VLFI, daju vlasnicima pravo da glasaju o promenama osnovnog koda projekta i da daju svoje mišljenje o njegovom pravcu i planovima. Njima se ne može trgovati.
Kako je njegovo prikupljanje sredstava postalo popularno, Vorld Liberti je u januaru otkrio da je porodica Tramp preuzela kontrolu nad poslovanjem, pokazuje pregled promena sitnog slova na veb stranici Vorld Liberti-a. Dva njegova suosnivača, kripto preduzetnici Zak Folkman i Chase Herro, zamenjeni su kao kontrolne strane Vorld Liberti entitetom u kome porodica Tramp drži 60% udela.

Promene nisu ranije prijavljivane

Sve u svemu, porodica Tramp sada ima pravo na 75% neto prihoda od prodaje tokena i 60% od Vorld Liberti operacija kada se osnovni posao pokrene. Aranžman znači da porodica Tramp trenutno ima pravo na oko 400 miliona dolara honorara. Nakon što suosnivači Vorld Liberti-a preuzmu svoj deo, kripto poduhvatu će ostati 5% od 550 miliona dolara prikupljenih do danas za izgradnju platforme, prema proračunima Rojtersa.
Aranžmani, uključujući veliki udeo porodice Tramp u prihodima od projekta i nerazmjenjivu prirodu tokena upravljanja, čine Vorld Liberti neobično centralizovanim za industriju, prema istraživanju prakse pet najvećih DeFi platformi za pozajmljivanje i intervjuima sa četiri američka akademika koji proučavaju kripto industriju.

U objavi na platformi društvenih medija X od 14. marta, Vorld Liberti je rekao da je to „DeFi projekat sa ogromnom misijom da se izgradi i demokratizuje novi finansijski sistem u korist miliona“

Na konferenciji u februaru, Herro je rekao da je plan da se kripto ulaganje otvori svakodnevnim Amerikancima kao što su nastavnici, zubari i vatrogasci. Njegov poslovni partner Donald Tramp mlađi, predsednikov sin, požalio se da je porodica isključena iz tradicionalnog bankarstva nakon prvog mandata njegovog oca.
CRIPTO PRESIDENT
Investicija porodice Tramp u Vorld Liberti povezuje lično bogatstvo sadašnjeg predsednika SAD sa klasom imovine koja se nalazi na spoljnim ivicama rizika i propisa.

Tramp je obećao da će biti „kripto predsednik“, koji će popularisati njegovu mejnstrim upotrebu u Americi. Rekao je da podržava kripto jer može poboljšati bankarski sistem i povećati dominaciju američkog dolara

U isto vreme, porodica Tramp, koja je dugo ukorenjena u neboderima i kantri klubovima, otvorila je kriptovalute i brzo stekla stotine miliona dolara. Takozvani mem novčić koji je promovisao Tramp doneo je najmanje 349 miliona dolara honorara za entitete povezane sa predsednikom, prema kompaniji za kripto podatke Chainalisis.
Izgledi da će Tramp i njegova porodica imati koristi od deregulacije izazvali su kritike njegovih političkih protivnika i nekih vladinih stručnjaka za etiku koji kažu da to stvara potencijal za sukobe interesa i trgovinu uticajem.

„Imate glavnog čoveka koji je odgovoran za sopstvenu regulativu“, rekao je Ros Delston, bivši bankarski regulator u SAD koji je delovao kao ekspert za pitanja borbe protiv pranja novca za vladu

Delston je takođe ukazao na potencijal za ljude koji kupuju $VLFI tokene da bi stekli političku naklonost. To bi bilo „savršeno vozilo“, rekao je on, za vlade ili oligarhe u inostranstvu „da usmere novac predsedniku“.
Svetska sloboda je privukla imućne kupce: skoro 70% prikupljenog novca dolazi iz novčanika koji su potrošili najmanje 100.000 dolara, a više od 50% je bilo kupovine od milion dolara ili više, prema Rojtersovoj analizi javno dostupnih informacija o transakcijama.
Dok su kupci $VLFI dali svoja imena poduhvatu, identitet skoro svih tih velikih potrošača skriven je od pogleda javnosti anonimnim kripto novčanicima. Među nekolicinom kupaca koje je Rojters uspeo da identifikuje, nekoliko je reklo da su kupili token jer su verovali da će Trampovo učešće pomoći da uspe kao posao.
‘IDEMO DA TRAŽIMO’

Počeci Vorld Liberti-a leže u konvergenciji dve opskurne ličnosti na kripto sceni i nekih od najmoćnijih ljudi u američkoj politici

Folkman i Hero ušli su u Trampove krugove preko porodice njujorškog mogula za nekretnine Stiva Vitkofa, dugogodišnjeg Trampovog prijatelja koji je sada i njegov izaslanik na Bliskom istoku.

Simptom/Reuters

Prihod Huavei-a 2024 skočio na rekordno visok nivo

March 31, 2025 by Milica Paunovic Leave a Comment

Potrošački biznis ostvario je prodaju od 339 milijardi juana, rast od 38,3% i naglo ubrzanje u odnosu na rast zabeležen prošle godine, pošto je prodaja pametnih telefona u Kini povećala poslovanje.
Huavej pokušava da prilagodi svoje poslovanje kako bi se suočio sa sankcijama SAD koje su mu ograničile pristup ključnim tehnologijama poput poluprovodnika.

Huavei je u ponedeljak izvestio o oštrom skoku prihoda u 2024. jer su njegova osnovna telekomunikacijska i potrošačka preduzeća ubrzala.

Huavei je prijavio prihod za 2024. od 862,1 milijarde kineskih juana (118,2 milijarde dolara), što je porast od 22,4% u odnosu na isti period prošle godine.

To je druga najveća cifra prihoda kompanije ikada, prema proračunima CNBC-a, koja je samo zazirana od rekordnih 891,4 milijarde juana prijavljenih za 2020.

Neto profit je, međutim, pao na 62,6 milijardi juana, što je pad od 28% u odnosu na 2023. Huavei je rekao da je to rezultat povećanja investicija.

Dolazi u trenutku kada kineski tehnološki gigant pokušava da prilagodi svoje poslovanje da se nosi sa sankcijama SAD koje su ograničile njegov pristup ključnim tehnologijama poput poluprovodnika.

„U 2024. godini, ceo tim u Huavei-u se udružio kako bi se uhvatio u koštac sa širokim spektrom spoljnih izazova, uz dodatno poboljšanje kvaliteta proizvoda, kvaliteta operacija i operativne efikasnosti“, rekla je rotirajuća predsednica Huaveja Meng Vandžou u godišnjem izveštaju kompanije.

Simptom/CNBC

Čak 39 posto Amerikanaca brine da ne može platiti račune

July 27, 2024 by Kamelija Arnaudova Leave a Comment

To je više u odnosu na 28% njih koji su izrazili tu zabrinutost u decembru 2021, a slično je i podacima koji su zabeleženi tokom Velike recesije (37%).

Kako bi se izborili, znatan deo Amerikanaca je rekao da rade i dodatne poslove, smanjuju vožnju i stavljaju više troškova na kreditne kartice.

Prema anketi, čak i veći procenat Latinoamerikanaca (52%) i Afroamerikanaca (46%) rekao je da su zabrinuti većinu vremena ili sve vreme zbog toga kako će sastaviti kraj s krajem.

Više od polovine (55%) onih koji zarađuju manje od 50.000 dolara godišnje na sličan način brine o tome da li imaju dovoljno novca da pokriju troškove.

Nalazi naglašavaju kako, uprkos nacionalnim statistikama koje pokazuju da je nezaposlenost niska i inflacija se hladi, milione Amerikanaca “boli glava” zbog upornog rasta cena.

“Trgovina je trenutno nečuvena. Ali nije samo to. Sve je skočilo. Odeća. Moje osiguranje”, rekla je Andžela Rasel, žiteljka Ohaja koja radi kao programska analitičarka u Centrima za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC).

Ona ima dvoje odrasle dece i troje unučadi. Rekla je da se nedavno odselila iz svog iznajmljenog doma u Sinsinatiju u jedan u ruralnom području, gde je kirija jeftinija.

Dve trećine Amerikanaca (65%) kaže u otvorenom pitanju da su opšti troškovi i troškovi života najveći ekonomski problem s kojim se njihova porodica danas suočava. To je manje u odnosu na 75% u leto 2022, ali daleko ispred 43% onih koji su spomenuli problem u vezi s troškovima u leto 2021.

Tipično domaćinstvo troši 925 dolara više mesečno za kupovinu istih dobara i usluga kao pre tri godine, navodi Mudiz analitika (Moody’s Analytics).

“Pritisak je stvaran. Sve je mnogo skuplje nego pre četiri godine. Astronomski je koliko plaćate”, rekla je Andžela Rasel.

Inflacija je pala, ali ne i cene

Stopa inflacije je naglo smanjena. Potrošačke cene su u julu porasle za 3% u odnosu na prethodnu godinu, prema Zavodu za statistiku rada. To je dramatično poboljšanje u odnosu na vrhunac od 9% u junu 2022. kada su cene gasa porasle iznad 5 dolara po galonu.

Ipak, mnogi Amerikanci zapravo ne osećaju to poboljšanje. Cene su i dalje više nego prošle godine – samo rastu sporijim tempom. A potrošači i dalje pokušavaju da sustignu skokove cena iz 2022. i 2023. godine.

“Možemo pričati ceo dan o tome kako se inflacija usporava, ali kumulativni uticaj inflacije koja je trajala nekoliko godina uveliko je uticao na kućne budžete”, rekao je Greg Makbrajd, glavni finansijski analitičar u Bankrate.

“Pogled sa 35.000 stopa je da je nezaposlenost niska, ekonomija raste i ljudi troše novac. Realnost na terenu je da ublažavanje inflacije ne znači da cene padaju, samo da ne rastu tako brzo”.

Neke dobre vesti: plate su takođe porasle u poslednje tri godine. U poslednje vreme rastu brže od cena, preokrenuvši višegodišnji zabrinjavajući trend.

Prosečni prihodi domaćinstava su 1.110 dolara veći nego pre tri godine, prema Mudiz analitici. To nadmašuje 925 dolara više koje ljudi troše za istu robu i usluge.

“Mnogi su videli kako je njihova kupovna moć erodirana. Čak i ako vaš prihod ide u korak sa cenama, vi samo gazite po vodi”, rekao je Makbrajd.

Da bi preživeli, mnogi ljudi su primorani da pronađu dodatni prihod.

Ljudi moraju da rade dodatne poslove

Anketa CNN-a pokazala je da 35% odraslih kaže da su nedavno morali da preuzmu dodatni posao kako bi sastavili kraj s krajem. Još veći procenat Latinoamerikanaca (52%), Afroamerikanaca (44%) i onih ispod 45 godina (47%) kažu da su uzeli dodatni posao.

Kao rezultat trenutnih ekonomskih uslova, većina Amerikanaca kaže da su morali da smanje potrošnju na dodatke i zabavu (69%) i da su promenili kupovinu namirnica (68%), prema anketi CNN-a.

Drugi kažu da su smanjili vožnju (41%) i da preuzimaju dugove na kreditnoj kartici kako bi sebi priuštili potrepštine (37%). Deo Amerikanaca koji su smanjili vožnju smanjen je sa 54% u proleće 2022, ali udeo onih koji su smanjili diskrecionu potrošnju i pazili na svoje budžete za namirnice su videli male promene u poslednje dve godine.

Andžela Rasel, žena iz Ohaja koja radi u CDC-u, rekla je da je njena plata na milosti saveznog budžeta – i da ne uključuje bonuse ili deoničke opcije na koje se oslanjaju ljudi koji rade u drugim industrijama.

“Bukvalno sve izgleda kao da nadmašuje ono što zarađujem”,

Ona je svoju potrošnju svela na osnovne stvari tako što je otkazala većinu svojih striming usluga, ređe odlazila u bioskop i kupovala je slatkiše u Volmartu umesto u bioskopu kada ode.

“Morala sam da smanjim sve zabavne stvari koje volim da radim. Išla sam u knjižaru ili uzimala časopise. Sada dobijam knjige iz biblioteke”

B92

Lučić: Telekom posluje impresivno, konkurencija da se pozabavi svojim problemima

July 2, 2024 by Mitko Arnaudov Leave a Comment

Izveštaj o poslovanju Telekoma Srbija u 2023. nedavno je objavljen i rezultati su impresivni: prihodi veći od 2 milijarde evra, sa povećanjem od čak 41 odsto u odnosu na 2022, operativni profit EBITDA preko milijardu evra, a neto dobit takođe rekordnih oko 420 miliona evra.

Osnova za sve ovo je snažan rast broja novih korisnika – 200.000 u mobilnoj telefoniji i preko 150.000 u uslugama televizije i interneta.

Ujedno, Telekom se svrstao u najmanje zadužene kompanije u industriji telekomunikacija na globalnom nivou, sa dugom koji je 2,3 x EBITDA i, prema rečima generalnog direktora Vladimira Lučića, “više nikada neće rasti preko tri”.

“Istakao bih i da u ovom trenutku imamo više stotina miliona evra na računu, što govori o izuzetnoj likvidnosti kompanije. Poslovni podaci za prvi i drugi kvartal ove godine pokazuju da ćemo biti još uspešniji, sa dvocifrenim rastom u svim ključnim segmentima. Euribor pada, pa će finansiranje biti još povoljnije, cena struje za industriju je smanjena, dok su obaveze za fudbalske lige uglavnom sve plaćene. Međutim, ono što je najvažnije i što me posebno fascinira jeste da stalno dobijamo nove korisnike. Iako smo u Srbiji skoro stigli do broja od 1,3 miliona, a na nivou Telekom Srbija Grupe smo na 11,4 miliona, i jedno i drugo imaju stalni trend rasta. Sa projektom za dijasporu, odnosno međunarodnim širenjem kompanije, značajno ćemo povećati broj korisnika mobilne telefonije i televizije, za najmanje milion, i tu nam je cilj da ukupni prihodi dostignu 3 milijarde evra”, poručio je Vladimir Lučić za TV Prva.

Kako je objavljen finansijski izveštaj Telekoma Srbija za 2023. tako su, preko medija u vlasništvu direktne tržišne konkurencije, krenuli novi napadi. Ništa neobično, s obzirom na to da kontinuirana negativna kampanja protiv nacionalnog operatera traje već šest godina, od početka velikog projekta transformacije kompanije.

“Svake godine kreću iste prozivke, isti napadi. Konkurencija se, zloupotrebom medija čiji je vlasnik, više bavi našim finansijskim izveštajima nego sopstvenim, što prilično jasno sugeriše da imaju ozbiljan problem. Uostalom, svi naši podaci o poslovanju su apsolutno transparentni, dok se njihovi vode kao tajna. Varaju se da će napadima da nas zaustave ili uspore u razvoju, najbolja potvrda za to su upravo činjenice o izuzetno uspešnom poslovanju Telekoma, kojima pokušavaju da manipulišu, ali i to im sve teže ide, jer je istina ipak samo jedna. U svemu ima i dosta licemerja, pa su nas pre pola godine napadali zbog prodaje antenskih stubova, što su učinili i oni sami, kao i 90 odsto evropskih operatera, a sada govore da nam je zbog toga porastao profit. Potvrđeno je da je prodaja stubova bila odličan poslovni potez, u pravom trenutku i sa najboljom cenom, a nama bi čak i bez toga profit bio veći za 10 odsto”, objasnio je Lučić.

Prvi čovek Telekoma je uputio i jedan važan savet konkurenciji.

“Preporučujem konkurenciji, i to ne prvi put, da se manje bave Telekomom, a da se mnogo više pozabave sopstvenim problemima. U prvom kvartalu 2024. zabeležili su ponovo ozbiljne gubitke, pada im i profitabilnost, imaju preko 7 milijardi evra obaveza, raste im zaduženost po osnovu obveznica, gube korisnike u Srbiji. Ali, ovo nećete moći da vidite u njihovim medijima, koji se bave samo napadima na Telekom Srbija i manipulativnim prikazivanjima stanja u našoj kompaniji, a mi smo za to vreme sve jači i jači”, upozorio je Vladimir Lučić.

Punih šest godina protiv Telekoma se vode kampanje, koje nisu samo medijske, već i lobističke i političke, pa je pomenuta konkurencija, između ostalog, čak pokušavala da raskine ugovore koje nacionalna kompanija ima sa velikim finansijskim institucijama – naravno, bez uspeha.

“Samo prošle godine, koja je globalno bila finansijski veoma teška, uspostavili smo partnerstva sa najuglednijim svetskim imenima poput Bank of Amerika, Dojče banke, EBRD, Svetske banke, a trenutno, kao jedini operater iz cele Evrope, dogovaramo saradnju sa američkom državnom Eksim bankom. Tu je od ranije i Evropska investiciona banka, s kojom čak proširujemo saradnju. Svi oni pokazuju da veruju u našu strategiju razvoja i biznis plan, pritom čak ne traže bilo kakve garancije, jer znaju da je Telekom Srbija glavni operater na celom Zapadnom Balkanu i jer su ubeđeni da će tako i ostati”, poručio je Lučić.

O snazi Telekoma, kako je dodao, govore i ekskluzivna partnerstva sa najvećim svetskim igračima poput Amazona i Vodafona, a koliko su izuzetni ugled i uticaj kompanije govori i činjenica da se sa uspehom odbranila od maksimalno agresivnih napada Kurtijeve administracije na Kosovu i Metohiji.

“Veoma sam ponosan i na poslovanje Arena Čenels Grupe, na čelu sa njenim direktorom Nebojšom Žugićem, koja je apsolutni medijski lider u regionu i posluje sve uspešnije, sa odličnim rastom prihoda od prodaje sadržaja drugim operaterima i marketinga. Vrednost celog Telekoma Srbija je višestruko porasla, za šta imamo čvrste dokaze, i uspešno prerastamo od nacionalnog i regionalnog lidera u veliku i uspešnu međunarodnu kompaniju”, zaključio je generalni direktor srpskog Telekoma Vladimir Lučić.

Nemačka posebno važno tržište

Vladimir Lučić je za Vidovdan bio u Štutgartu i Minhenu, gde je srpska dijaspora organizovala proslave ovog važnog praznika.

“Bilo mi je veliko zadovoljstvo da budem sa našom dijasporom za Vidovdan, nisam išao u Nemačku da gledam fudbal, već da se družim sa našim ljudima koji tamo žive i da promovišem usluge Telekoma. Nemačka će nam biti posebno važno tržište, sigurno najvažnije u EU, i tamo imamo velike i ujedno vrlo realne ambicije. Korisnicima nudimo najpovoljnije telefoniranje, kada su u Nemačkoj potpuno besplatno prema matici, a kada su ovde bez rominga prema Nemačkoj. U paketu usluga dobijaju i preko 300 TV kanala, kao i najkorisnije digitalne servise. Bila je velika gužva kod našeg štanda za Vidovdan, mnogo ljudi je potpisalo ugovore, očekujem sjajne rezultate na nemačkom tržištu. Ujedno bih pohvalio našu Ambasadu i konzulate, koji odlično rade na pomaganju dijaspori i njenom organizovanju”, istakao je Lučić za TV Prva.

Novi veliki korak u međunarodnom širenju Telekoma Srbija biće napravljen do kraja ove godine, kada će najuspešnija srpska kompanija početi sa pružanjem usluga u SAD.

Telekom uveliko spreman za 5G

Najsavremenija mobilna 5G mreža postaće dostupna u Srbiji do kraja ove godine ili početkom 2025, a Telekom Srbija je već sada potpuno spreman.

“Imamo finansiranje, imamo infrastrukturu, imamo tehnologiju i samo čekamo raspisivanje tendera za dodelu frekventnog opsega. Veoma je važno to što sva tri mobilna operatera u našoj zemlji imaju odličan kvalitet 4G mreže, čak bolji od mnogih u Evropi koji imaju 5G, tako da će prelazak na novu mrežu biti značajno olakšan. Tu bih zaista pohvalio našu konkurenciju u mobilnoj telefoniji, koja je za razliku od one u televiziji i internetu izuzetno uspešna i ponaša se u skladu sa svim svetskim standardima. Takođe, razvili smo najbolju optičku mrežu, na velikom broju baznih stanica već imamo opremu za 5G, tako da je sve spremno. Kompanija Vodafon, globalni lider za 5G, partner nam je za implementaciju digitalnih servisa i ljudi će vrlo brzo moći da vide sve prednosti koje ta mreža pruža”, objasnio je Vladimir Lučić.

Kako je istakao, 5G dolazi u Srbiju u pravo vreme, jer se širom sveta tek sada razvijaju napredni servisi koji se na njoj zasnivaju.

“Ključna je napredna primena 5G u širokom spektru delatnosti, od virtuelnih mreža i automatizacije procesa u velikim privrednim sistemima, preko saobraćaja, poput automatskog upravljanja vozilima, što se priprema za Ekspo 2027, do najmodernijih usluga u zdravstvu i primene u nauci i obrazovanju. Brže ‘strimovanje’ Jutjuba i Netfliksa je njena najprostija funkcija”, ukazao je Lučić.

EuroNews Srbija

Porodično nasilje: Kako prihodi utiču na nivo zaštite

June 18, 2024 by Milica Paunovic Leave a Comment

Uticaj nasilja u porodici nije ravnomerno raspoređen, pri čemu marginalizovane zajednice, posebno one sa nižim socio-ekonomskim statusom, snose neproporcionalan teret njegovih posledica (Broussard & Joseph, 2009; Nevada Netvork Against Domestic Violence, 2023). „Postoji jasna korelacija između nasilja u porodici i nivoa prihoda“, a istraživači su otkrili da „što je prihod niži, to je veća prevalencija nasilja u porodici“. (Siromaštvo, nasilje u porodici i pandemija Covid-19, od 2020.g.

Porodična otpornost i teorija porodičnog stresa nude okvir za razumevanje kako siromaštvo može i da pogorša nasilje u porodici i da učvrsti žrtve u ciklusu zlostavljanja. Dok se nasilje u porodici dešava na svim nivoima prihoda, hronični stres i nedostatak resursa povezani sa siromaštvom, mogu povećati tenzije u porodicama, što dovodi do povećane verovatnoće nasilja.
Međutim, iako je siromaštvo faktor rizika za stvari kao što je nasilje u porodici, dostupnost podrške pomaže da se podstakne otpornost i smanji stres povezan sa ovim okruženjem, čineći bolji ishod za žrtve. Pristup socijalnoj, emocionalnoj i finansijskoj podršci može ojačati otpornost porodice, pomažući porodicama da upravljaju i oporave se od stresora povezanih sa siromaštvom (Patterson, 2002). Problem nastaje kada oni bez finansijskih sredstava ne mogu da pristupe ovim suštinskim podrškama. Ne samo da je veća verovatnoća da će ove žrtve biti izložene nasilju u porodici, već je i manje verovatno da će dobiti podršku države nakon svojih iskustava.

Ukrštanje siromaštva i nasilja u porodici

U svojoj srži, ciklus nasilja u porodici podržavaju sistemske nejednakosti i neravnoteže moći koje idu u korist onima na privilegovanim i autoritetnim pozicijama. Kako je siromaštvo glavni faktor koji doprinosi sistemskim nejednakostima, a novac može pogoršati svaku moć i kontrolu koja je već prisutna, ovo stvara sistem koji koristi onima koji imaju finansijska sredstva. Stoga, za one koji su zarobljeni u ciklusima zlostavljanja i siromaštva, odluka da napuste partnera koji zlostavlja, nije samo stvar volje, već je puna ekonomskih prepreka.

Izvor/Psihology today

Lučić: Telekom lane ostvario prihod od 230,7 milijardi dinara, u prvom kvartalu rast veći od 10 odsto

June 5, 2024 by Milica Paunovic Leave a Comment

Prema njegovim rečima, profitabilnost za prošlu godinu je porasla i prvi put je na nivou Telekom Srbija grupe operativna dobit EBITDA prešla milijardu evra i za 80 odsto je veća nego 2022. godine, dok je neto dobit rekordnih 49 milijardi dinara.

Paralelno s tim, značajno je povećan broj korisnika i to mobilne telefonije za 195.000 a interneta i multimedije za 158.000. Telekom Srbija grupa sada prvi put ima čak 11,4 miliona korisnika, skoro duplo više od ukupnog broja stanovnika u Srbiji. Dvocifren rast prihoda nastavljen je i u segmentima interneta, 11 odsto i mulitmedije 15 odsto”, rekao je on u intervjuu za “Blic”.

Dodao je da je grupa ostvarila zacrtane ciljeve iz strategije razvoja, koji podrazumevaju prihod veći od dve milijarde i operativni profit iznad milijardu evra.

Odgovarajući na pitanje kolika je zaduženost Telekoma, Lučić je rekao da je sada dug 2,3 puta veći od EBITDA i da je prvi put posle dužeg vremena taj odnos pao ispod tri i da se Telekom po tom kriterijumu svrstao u red najmanje zaduženih telekomunikacionih operatora.

Dodao je da se dug u apsolutnom iznosu povećao 20 odsto, ali da bi trebalo uzeti u obzir da je novac od prodaje stubova legao na račun kompanije 31. januara ove godine i ako se uzmu u obzir i ta sredstva, povećanja duga praktično nije ni bilo.

“Za EXPO 2027 imaćemo izuzetno kvalitetnu 5G mrežu”
Lučić je najavio da posle uspostavljene saradnje sa nekoliko svetskih finansijskih institucija, Telekom trenutno pregovara i sa američkom EXIM bankom i da će biti prvi operator u Evropi a možda i na svetu koji će dobiti podršku ove velike institucije za budući razvoj.

“Naša 4G mreža je izuzetnog kvaliteta i pokrivenosti. To će značajno olakšati implementaciju 5G. Ugovori sa EIB, SEK i nadam se EXIM će samo dodatno ubrzati i olakšati implementaciju 5G. Potpuno sam siguran da ćemo za EXPO 2027 imati izuzetno kvalitetnu 5G mrežu sa raznim servisima zasnovanim na ovoj tehnologiji”, rekao je Lučić.

Prodaja srpskog TAG uređaja u svim poslovnicama mts-a
Generalni direktor Telekoma Srbije Vladimir Lučić izjavio je danas da građani u svim poslovnicama te kompanije u zemlji i u dijaspori mogu da kupe srpski TAG uređaj za plaćanje putarine na autoputevima kroz Srbiju i Severnu Makedoniju, a od danas i kroz Crnu Goru. On je gostujući na TV Prva kazao da je prodaja ovog uređaja u svim mts poslovnicama počela 1. juna i da očekuje da će uskoro srpskim tagom moći da se plaća putarina i kroz Hrvatsku i druge zemlje.

Kada je reč o akcionarima i dividendama, najavio je da će Skupština akcionara do kraja juna doneti odluku o isplati dividendi u vrednosti od 6,7 milijardi dinara i da će akcionari novac dobiti u decembru.

Dodao je da je Telekom do sada za dividende akcionarima isplatio skoro 1,1 milijardu evra.

Osvrćući se na to što su korisnici Telekoma u martu dobili veće račune, rekao je da cene zapravo nisu povećavane u martu već da su izjednačene cene paketa za sve korisnike radi prilagođavanja novom zakonu i da je u isto vreme uveden “loyalty” program.

Tako se, prema njegovim rečima, nekim korisnicima povećala pretplata, nekima je ostala ista, a nekima se smanjila.

Lučić je najavio da bi Telekom do kraja godine trebalo da pusti signal i u Americi i postane prisutan i na ovom tržištu. Time bi se, dodaje, zajedno sa evropskim tržištem, pokrilo više od pola milijarde stanovnika i Telekom postao veliki globalni operator.

izvor Euronews

# prihodi