Pojedine namirnice mogu dodatno da opterete organizam, pojačaju osećaj vrućine i doprinesu dehidrataciji, upozorava nutricionistkinja Lola Bigs. Kako je rekla, mnogi tokom vrelih dana posežu za kupovnim sladoledom kako bi se rashladili, ali upravo je to jedna od namirnica koju bi trebalo ograničiti.

“Može delovati osvežavajuće u prvom trenutku, ali sladoled sadrži mnogo masti i šećera. Organizmu je potrebno više energije da ga svari, zbog čega se posle možete osećati još toplije”, objasnila je Bigs.

Umesto kupovnog sladoleda preporučuje domaću ledenu poslasticu od zamrznutog bobičastog voća ili banana uz dodatak grčkog jogurta, dok kokosovu vodu izdvaja kao osvežavajući napitak koji doprinosi hidrataciji.

Na listi namirnica koje bi trebalo izbegavati tokom velikih vrućina nalaze se i čips, slane grickalice i orašasti plodovi. Zbog visokog sadržaja soli mogu pojačati žeđ, doprineti dehidrataciji, ali i izazvati zadržavanje vode i nadutost.

Ako vam se jede nešto hrskavo, nutricionistkinja savetuje pečenu leblebiju sa začinima, koja sadrži više vlakana i proteina.

Još jedna namirnica koja se našla na listi mogla bi mnoge da iznenadi – beli hleb. Prema rečima Bigs, sadrži malo vode i vlakana, pa tokom toplotnog talasa može izazvati osećaj težine i tromosti, prenosi Metro.

Kao bolju alternativu preporučuje lagane obroke poput rolni od listova zelene salate punjenih krastavcem, paradajzom, feta sirom i limunovim sokom.

Za ručak ili večeru savetuje jela koja ne zahtevaju dugo kuvanje, poput poke boula sa pirinčem, tunjevinom ili lososom, šargarepom, leblebijom i kuvanim jajima. Dobar izbor su i takosi sa tikvicama i pasuljem, kao i hladni gaspačo od paradajza, krastavca i crvene paprike, koji istovremeno osvežava i doprinosi hidrataciji.

Stručnjaci podsećaju da tokom toplotnog talasa pravilna ishrana može biti važan saveznik u lakšem podnošenju ekstremnih temperatura, uz dovoljno tečnosti i izbegavanje dužeg boravka na suncu u najtoplijem delu dana.

Simptom/NIN