Kažu da bi to moglo da produbi zapadne podele, ne samo unutar već podeljene Evropske unije, već i sa Sjedinjenim Državama, najčvršćim saveznikom Izraela, i da bi trebalo da bude praćeno drugim merama kao što su sankcije i trgovinske zabrane ako bi priznanje bilo šta više od simboličnog gesta.

Francuski zvaničnici razmatraju ovaj potez uoči konferencije Ujedinjenih nacija, čiji su domaćini Francuska i Saudijska Arabija između 17. i 20. juna, kako bi se postavili parametri za mapu puta za palestinsku državu, istovremeno osiguravajući bezbednost Izraela.
Ako Makron nastavi, Francuska, dom najveće jevrejske i muslimanske zajednice u Evropi, postala bi prvi zapadni teškaš koji bi priznao palestinsku državu, potencijalno dajući veći zamah pokretu kojim su do sada dominirale manje nacije koje su generalno kritičnije prema Izraelu.
„Ako se Francuska pomeri, slediće nekoliko (evropskih) zemalja“, rekao je za Rojters norveški ministar spoljnih poslova Espen Bart Ejde.

Makronov stav se promenio usred pojačane ofanzive Izraela na Gazu i eskalacije nasilja izraelskih doseljenika na Zapadnoj obali, a u Parizu raste osećaj hitnosti da se reaguje sada pre nego što ideja o rešenju sa dve države zauvek nestane.

“Moramo da pređemo sa reči na dela. Suočeni sa činjenicama na terenu, perspektiva palestinske države se mora održati. Neophodne su nepovratne i konkretne mere”, rekla je Makronova savetnica za Bliski istok An-Kler Ležandr delegatima na pripremnom sastanku u Njujorku 23. maja.

Diplomate upozoravaju da, iako Makron sada podržava taj potez, on tek treba da donese konačnu odluku i da bi stvari mogle da se promene – uključujući potencijalni sporazum o prekidu vatre u Gazi – pre sredine juna.
Međutim, njegove diplomate se trude da se obezbede najbolji uslovi da on donese odluku, uključujući pune procene na konferenciji UN o reformi palestinskih vlasti, razoružanju Hamasa ili budućoj rekonstrukciji.

Izraelski zvaničnici su mesecima lobirali da spreče ono što su neki opisali kao “nuklearnu bombu” za bilateralne odnose.

Ideja da bi Francuska, jedan od najbližih saveznika Izraela i članica G7, mogla da prizna palestinsku državu, sigurno bi razbesnela izraelskog premijera Benjamina Netanijahua.
Kada su se Britanija i Kanada ovog meseca pridružile Francuskoj da kažu da bi mogle da nametnu konkretne mere Izraelu i da se obavežu da priznaju palestinsku državu, Netanjahu je izrekao čvrst ukor, optužujući lidere tri zemlje za antisemitizam.
Diplomate kažu da Kanada i Britanija za sada ostaju mlake po pitanju priznanja, sugerišući da je prioritet da se napravi razlika na terenu, nešto što bi moglo umanjiti Makronove ambicije.
Prema dva izvora upoznata sa ovim pitanjem, izraelska upozorenja Francuskoj kretala su se od smanjenja razmjene obavještajnih podataka do komplikovanja regionalnih inicijativa Pariza – čak nagoveštavajući moguću aneksiju delova Zapadne obale.

Simptom/Rojters