Kanada

Zemlje G7 sve više vide SAD kao pretnju

February 12, 2026 by Milica Paunovic Leave a Comment

Anketa pokazuje da su ispitanici u skoro svim anketiranim zemljama sve skloniji da identifikuju SAD kao pretnju.

Samo su Japan i Kina zabeležili marginalni pad opreznosti prema Vašingtonu.

Najoštrije promene raspoloženja zabeležene su u Kanadi, Indiji i Južnoj Africi.

Zabrinutost u vezi sa Rusijom, nasuprot tome, znatno je smanjena. Rusija je 2025. godine bila na drugom mestu među rizicima koje su naveli ispitanici iz zemalja G7. Sada je pala na osmo mesto od 32 na najnovijoj rang listi. Na rang listi za zemlje BRIKS-a, Rusija ostaje blizu dna, kao i ranije. Sjedinjene Države su skočile za 16 mesta, sa 29. na 13. mesto.

Stanovnici zemalja G7 takođe su izrazili manju zabrinutost zbog klimatskih promena i veću zabrinutost zbog pretnji kao što su sajber napadi, finansijske krize i kampanje dezinformacija. Među stanovnicima zemalja BRIKS-a (isključujući Rusiju), najveće zabrinutosti su klimatske promene, ekstremni vremenski uslovi i rastuća nejednakost.

Stanovnici zemalja G7 takođe su izrazili manju zabrinutost zbog klimatskih promena i veću zabrinutost zbog pretnji kao što su sajber napadi, finansijske krize i kampanje dezinformisanja. Među stanovnicima zemalja BRIKS-a (isključujući Rusiju), najveće brige su klimatske promene, ekstremni vremenski događaji i rastuća nejednakost.

Anketa je sprovedena od 2. do 25. novembra 2025. u ime organizatora Minhenske bezbednosne konferencije. Anketirano je približno 1.000 ispitanika u svakoj zemlji G7 i BRIKS-a, isključujući Rusiju. Margina greške ne prelazi 3,1 procentni poen.

Simptom/TASS

Premijer: Kanada čvrsto stoji uz Grenland

January 21, 2026 by Milica Paunovic Leave a Comment

“Što se tiče arktičkog suvereniteta, čvrsto stojimo uz Grenland i Dansku i u potpunosti podržavamo njihovo jedinstveno pravo da odrede budućnost Grenlanda”, rekao je Karni tokom obraćanja na Svetskom ekonomskom forumu u Davosu, u Švajcarskoj, naglašavajući da je predanost zemlje članu pet NATO-a nepokolebljiva.

Dodao je da Otava sarađuje sa saveznicima NATO-a, uključujući Nordijsko-baltičku kapiju, kako bi ojačala severni i zapadni bok Alijanse, navodeći kanadska ulaganja u radar iznad horizonta, podmornice, avione i kopnene čizme.

“Kanada se snažno protivi carinama zbog Grenlanda i poziva na fokusirane razgovore kako bismo postigli naše zajedničke ciljeve sigurnosti i prosperiteta na Arktiku”, rekao je, misleći na najavu američkog predsednika Donalda Trampa o carinama od 10 posto za Dansku i druge evropske saveznike zbog Trampovih poziva da SAD preuzme Grenland.

Tramp je u subotu najavio da će carine stupiti na snagu za Dansku, Veliku Britaniju, Holandiju, Nemačku, Norvešku, Švedsku, Francusku i Finsku 1. februara “dok se ne postigne dogovor o potpunoj i potpunoj kupovini Grenlanda”. Očekuje se da će se carine 1. juna povećati na 25 posto.

Karni je dodao da Kanada podržava napore za povezivanje Transpacifičkog partnerstva i Evropske unije, stvarajući potencijalni trgovinski blok od 1,5 milijardi ljudi.

Takođe se sastao s francuskim predsednikom Emanuelom Makronom na marginama samita u Davosu i “potvrdio njihovu međusobnu posvećenost suverenitetu i teritorijalnom integritetu Danske, uključujući Grenland”.

“Naglasili su da su odluke o budućnosti Grenlanda na Grenlandu i Danskoj”, navodi se u saopštenju iz kabineta premijera, uz napomenu da su se Karni i Makron složili da nastave rad unutar NATO-a na osiguranju Arktika.

Dva lidera su se takođe složila da “intenziviraju dugogodišnju saradnju” između svojih zemalja radi “veće stabilnosti, sigurnosti i prosperiteta za ljude s obe strane Atlantika”, navodi se u saopštenju, dodajući da su “razgovarali o važnosti odnosa između Sveobuhvatnog i progresivnog transpacifičkog partnerstva (CPTPP) i Evropske unije”.

Takođe u Davosu, Karni se sastao sa svojim britanskim kolegom Kirom Starmerom i “ponovno potvrdio da su odluke o budućnosti Grenlanda na Grenlandu i Danskoj”.

“Kanada značajno povećava svoju arktičku sigurnost jačanjem naše vojske i ulaganjem u kritičnu infrastrukturu”, navodi se u saopštenju iz kabineta premijera, uz napomenu da će “Kanada nastaviti sarađivati sa saveznicima kako bi zaštitila i ovu kritičnu regiju, severni i zapadni bok NATO-a”.

Simptom/Anadolija

Ruski ambasador: Podrška Kanade Ukrajini je primer strateške bespomoćnosti

December 31, 2025 by Milica Paunovic Leave a Comment

„Podrška koju je režimu [Vladimira] Zelenskog pružio kabinet [kanadskog premijera Marka] Karnija je primer strateške bespomoćnosti“, rekao je diplomata, komentarišući obećanje premijera da će Ukrajini obezbediti 1,8 milijardi dolara za dobijanje kredita od Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) i drugih finansijskih institucija.

„Karni, čovek sa velikim iskustvom u finansijskom i bankarskom sektoru, ne može a da ne zna da je ulaganje u gubitašku aktivu iracionalno. Ali Otava je talac sopstvenih političkih odluka. Sredstva, zapravo, povučena od kanadskih poreskih obveznika, nikada neće biti vraćena. A to je u kontekstu mnoštva problema u „javorovoj“ ekonomiji.“

Prema rečima premijera, ova sredstva će pomoći u otključavanju finansiranja od MMF-a, Svetske banke i Evropske banke za obnovu i razvoj kako bi se započeo oporavak.

Prema podacima MMF-a, ukupan nedostatak sredstava u ukrajinskom budžetu u periodu 2026-2029. procenjuje se na 136,5 milijardi dolara. U periodu 2026-2027. Ukrajina će se suočiti sa rezidualnim finansijskim deficitom od oko 63 milijarde dolara.

Simptom/Tass

Države G7 nastoje da održe podršku Ukrajini

November 12, 2025 by Mitko Arnaudov Leave a Comment

Poslednjeg dana sastanka u Nijagari, na granici SAD i Kanade, ministri Grupe 7 (Francuska, Italija, Japan, Kanada, Nemačka, SAD, Velika Britanija) fokusirali su se na podršku Kijevua na sastamku je i ministar spočljnih poslova Ukrajine Andrij Sibiga.

„Ukrajina želi da vidi kraj rata što je pre moguće“, rekao je Sibiga na sastanku pozvavši G7 da nastavi da ulaže u proizvodnju raketa i dronova i protiv-vazduhoplovnu odbranu Ukrajine.

Ruski predsednik Vladimir Putin se „i dalje zavarava misleći da može da pobedi“, smatra Sibiga.

Kanada je kao domaćin sastanka objavila nove sankcije protiv Rusije usmerene na proizvodnju dronova i prihode od njenog izvoza goriva.

Kanadske sankcije usmerene su na 13 pojedinaca i 11 entiteta, od kojih je nekoliko uključeno u rusku proizvodnju dronova, navodi se u saopštenju.

„Nekoliko ruskih entiteta specijalizovanih za tečni prirodni gas takođe je sankcionisano, jer Rusija nastavlja da se oslanja na prihode od energenata za finansiranje svoje agresije protiv Ukrajine“, piše u saopštenju.

Sankcije su takođe usmerene na 100 brodova ruske tajne flote za izvoz energenata.

SAD, Evropska unija i Velika Britanija već su uvele slične sankcije.

„Kanada će nastaviti da pojačava pritisak kroz sankcije u koordinaciji sa svojim saveznicima i partnerima, dok Rusija ne okonča svoju neopravdanu invaziju na Ukrajinu“, rekla je ministarka spoljnih poslova Kanade Anita Anand.

Ukrajina je nedeljama meta jakih ruskih napada na energetiku, a pregovora o okončanju rata sa Rusijom nema.

U oktobru je predsednik SAD Donald Tramp (Trump) uveo sankcije dvema najvećim ruskim naftnim kompanijama – Rosnjeftu i Lukoilu – kritikujući predsednika Putina zbog njegovog odbijanja da okonča sukob.

Na ovaj drugi godišnji sastanak G7 ministara iz kluba velikih industrijalizovanih demokratija, pozvani su predstavnici Australije, Brazila, Indije, Južne Afrike, ;Južne Koreje, Meksika i Saudijske Arabije.

Na dnevnom redu su bile i operacija Ratne mornarice SAD protiv navodnih švercera droge u Karipskom moru i rat u Sudanu.

Poslednjih nedelja SAD su u Karipskom moru i na Tihom okeanu izvele niz napada na brodove tvrdeći bez dokaza da su prevozili drogu ka SAD. U tim napadima je poginulo 76 ljudi.

U utorak je Pentagon objavio dolazak jednog od nosača aviona u to područje što je znatno pojačanje američkog vojnog prisustva koje izaziva zabrinutost u Evropi i Latinskoj Americi.

Američka televizijska mreža Si En En je u utorak objavila da je Velika Britanija pre više od mesec dana prestala da daje obaveštajne podatke Vašingtonu jer ne želi da bude saučesnik u američkim napadima na brodove.

Simptom/Danas/Beta/AP

Premijer Kanade tražio da se ne emituje oglas koji je iznervirao Trampa

November 1, 2025 by Mitko Arnaudov Leave a Comment

Karni je dodao da se tokom večere na samitu Azijsko-pacifičke ekonomske saradnje izvinio Trampu jer je on bio „uvređen“.

Televizijski oglas premijera Ontarija Daglasa Forda, emitovan u SAD, kritikuje Trampove carine ;delom govora 40. američkog predsednika Ronalda Regana (1911-2004), protivnika carina koji se zalagao za slobodnu trgovinu.

Regan je bio predsednik u dva mandata i omiljen je u Trampovoj Republikanskoj partiji.

On je bio uzdržan prema carinama i veći deo jednog govora je 1987. godine iskoristio da objasni zašto je protiv njih, što je i glavno u oglasu premijera Ontarija.

Oglas je razgnevio Trampa koji je zato prekinuo trgovinske pregovore sa Kanadom i izjavio da će povećati carine na uvoz kanadske robe za još 10 odsto.

Na pitanje novinara šta je bio odgovor premijera Ontarija na zahtev da više ne emituje oglas, Karni je rekao: „Pa, videli ste šta je bilo od toga“.

Karni je dodao da on ne bi to emitovao.

„Ja sam, kao premijer, odgovoran za odnos sa predsednikom SAD, a federalna vlada je odgovorna za spoljne odnose sa vladom SAD“, rekao je Karni.

Portparol premijera Ontarija Daglasa Forda nije odmah odgovorio na pitanje da li je Karni rekao Fordu da ne emituje oglas.

Ford je ranije rekao da su Karni i Karnijev šef kabineta videli ogklas pre nego što je emitovan.

On je oglas povukao prošlog ponedeljka, ali je dozvolio da se prikaže tokom prve dve utakmice prvenstva Severne Amerike u bejzbolu.

Tramp je rekao da je Reganov stav prema carinama u oglasu predstavljen pogrešno s ciljem da utiče na Vrhovni sud SAD uoči saslušanja ovog meseca. Taj postupak treba da odluči da li Tramp može da uvede sveobuhvatne carine, koje su ključni deo njegove ekonomske strategije.

Niži sudovi su presudili da je Tramp prekoračio ovlašćenja.

Karni je prošlog meseca u Beloj kući pokušao da s Trampom obezbedi trgovinski sporazum o smanjenju carina na kanadske proizvode u pojedinim sektorima, poput čelika i aluminijuma. Trampove carine su pogodile i kanadsku automobilsku industriju i industriju drvne građe.

Kanada u Sjedinjene države svakog dana izveze robu i usluge u vrednosti od gotovo 3,6 milijardi kanadskih dolara (oko 2,2 milijarde evra), a u SAD ide više od tri četvrtine ukupnog kanadskog izvoza.

Simptom/Danas/Beta/AP

Kanada najpoželjnija destinacija za preseljenje u 2025. godini

October 30, 2025 by Milica Paunovic Leave a Comment

Naime, prema pisanju Daily Maila, stručnjaci iz firme 1st Move International sastavili su spisak najpoželjnijih svetskih destinacija za život.

Analiza globalnih pretraživanja pokazuje da je Kanada i ove godine zauzela prvo mesto, nadmašivši više od 70 drugih zemalja, zahvaljujući svojoj prirodnoj lepoti i visokom standardu života, piše Klix.ba.

Kanada je zemlja bogata prirodnim resursima i kulturnim znamenitostima, s najvećim brojem jezera na svetu i najdužom obalom. Njena multikulturalnost i dvojezičnost, uz raznovrsne mogućnosti za mlade, čine je posebno privlačnom.

Mladi Kanađani cene održivost, raznolikost i društveni uticaj, a digitalna povezanost dodatno naglašava moderan način života koji zemlja nudi.

Pri vrhu liste Australija i Irska
Iza Kanade sledi Australija, poznata po prelepim plažama i opuštenom načinu života, dok treće mesto zauzima Irska, a zatim Novi Zeland i Japan.

Popularnost manjih zemalja koje nude sporiji tempo života, poput Kipra i Novog Zelanda, pokazuje da sve više ljudi traži ravnotežu između kvaliteta života i profesionalnih prilika, naglašavajući važnost sigurnosti, udobnosti i životnog balansa.

Predviđa se da će ove destinacije i narednih godina ostati najtraženije.

Kanada zadržava svoju snažnu privlačnost, dok zemlje poput Sjedinjenih Američkih Država, Ujedinjenih Arapskih Emirata i Australije nastavljaju biti omiljene među ljudima koji planiraju preseljenje.

Sve veći broj ljudi koji se seli, posebno mladih, traži zemlje koje pružaju kombinaciju prirodnih lepota, kulturnih iskustava i modernog životnog stila, što ove destinacije čini nezaobilaznim izborom za nove početke u inostranstvu.

Simptom/Newsmax/Klix.ba

Er Srbija pokreće direktnu liniju Beograd-Toronto od 23. maja 2026.

October 13, 2025 by Milica Paunovic Leave a Comment

Kako su najavili iz ove kompanije, letovi između Beograda i Toronta će se realizovati dva puta nedeljno, sredom i subotom, avionima erbas A330 – 200.

Avio-karte biće u prodaji od 16. oktobra 2025. godine i biće dostupne za kupovinu putem zvaničnog sajta avio Er Srbije, kontakt centra i svih prodajnih mesta nacionalne avio-kompanije.

Iz Er Srbije su istakli da ta linija predstavlja jednu od najznačajnijih etapa razvoja Er Srbije u novijoj istoriji i od izuzetnog je značaja za putnike, turizam i privredu.

“Nakon direktnih avio-linija do Njujorka i Čikaga, Toronto je treća destinacija Er Srbije u Severnoj Americi. Svoj poslednji let za Toronto, JAT je imao u maju 1992. godine. Sada, nakon više od 30 godina, sa ponosom najavljujemo ponovno uvođenje direktnih letova Beograd-Toronto”, izjavio je generalni direktor Er Srbije Jirži Marek.

Marek je istakao da je taj strateški iskorak početak novog poglavlja u istoriji kompanije i da predstavlja nastavak ekonomskog, privrednog i kulturnog razvoja Srbije.

“Ujedno, želim da podsetim da je Toronto jedna od najvažnijih svetskih destinacija u kojoj živi veliki broj predstavnika srpske dijaspore, tako da važnost ovog direktnog leta prevazilazi ekonomske i privredne okvire. Već godinama postoji inicijativa srpske dijaspore za uspostavljanje direktne avio-linije između Beograda i Toronta, tako da mi je izuzetno drago što smo naša strateška planiranja uspeli da uskladimo sa potrebama tržišta”, naglasio je generalni direktor Er Srbije.

Dodao je i da ta ruta ne povezuje samo dve zemlje, već dve kulture i dve zajednice, olakšava kontakte i unapređuje mogućnosti brže i lakše komunikacije.

Marek je rekao da ga posebno raduje to što će mnogim putnicima iz Srbije i regiona ta avio-linija olakšati dolazak do svojih porodica i prijatelja. Naveo je da je osvajanje tržišta Severne Amerike realizacija vizije te kompanije da Beograd ima ulogu tranzitnog centra i da povezuje Evropu i Severnu Ameriku.

“Trudićemo se da i u narednom periodu razvijamo svoju mrežu destinacija i interkontinentalno prisustvo, kako bismo ostali na liderskom vrhu kompanija u regionu, kada je avio-saobraćaj u pitanju, čineći Srbiju poželjnom i lakše dostupnom destinacijom za dalja investiranja i privredna ulaganja“, naglasio je Marek.

U saopštenju se navodi da će Er Srbija putnicima omogućiti dobru povezanost iz Toronta, preko Beograda, do brojnih gradova u okviru svoje mreže, poput Atine, Budimpešte, Dubrovnika, Irakliona, Istanbula, Ljubljane, Bukurešta, Praga, Sarajeva, Soluna, Skoplja, Sofije, Splita, Podgorice, Tirane, Tivta, Beča, Zagreba i Ciriha.

Simptom/Newsmax

Kanadski park preti eutanazijom 30 beluga kitova zbog odbijenog predloga da se premeste u Kinu

October 9, 2025 by Milica Paunovic Leave a Comment

Park je nameravao da pošalje kitove u Kinu jer se suočava s višegodišnjim kritikama zbog dobrobiti životinja i ozbiljnim finansijskim poteškoćama, preneo je BBC.

Međutim, nadležno kanadsko ministarstvo je prošle sedmice odbilo dozvolu za transfer, navodeći bojazan da bi kitovi mogli biti izloženi sličnim neadekvatnim uslovima koji se smatraju “javno-zabavnim tretmanom”.

Marinlend je zatim zatražio federalno finansiranje za nastavak brige o kitovima, ali je zahtev odbijen, a kanadska ministarka ribarstva Džoan Tompson ga je ocenila kao neprimernog.

Kako se park gasi i ostaje bez sredstava da održava životinje, Marinlend sada tvrdi da bi mogao biti primoran da uspava beluge, navodi se u izveštajima New York Times i CBC News.

Park je ovu mogućnost opisao kao “direktnu posledicu odluke ministarke”.

Park je ministrima preneo da se nalazi u “kritičnom finansijskom stanju” i da nije u stanju da pruži adekvatnu brigu kitovima.

Tompson je, međutim, odgovorila da to što Marinlend nema održivu alternativu za kitove ne znači da kanadska vlada treba da snosi troškove njihovog zbrinjavanja.

Velika Britanija, Kanada i Australija zvanično priznale palestinsku državu

September 21, 2025 by Mitko Arnaudov Leave a Comment

Kanada je zvanično priznala Državu Palestinu, objavio je kanadski premijer Marko Karnej, što znači da je postala prva zemlja G7 koja je to učinila.

”Kanada priznaje Državu Palestinu i nudi svoje partnerstvo u izgradnji obećanja mirne budućnosti i za Državu Palestinu i za Državu Izrael. Kanada to čini kao deo koordinisanih međunarodnih napora da se očuva mogućnost rešenja zasnovanog na dve države”, navodi se u saopštenju i ističe da je priznanje usklađeno sa principima samoopredeljenja i osnovnih ljudskih prava u skladu sa Poveljom Ujedinjenih nacija i politikom Kanade.

U saopštenju se ističe da priznavanje Države Palestine pod rukovodstvom Palestinske uprave osnažuje one koji teže mirnom suživotu i ”kraju Hamasa”.

”Ovo ni na koji način ne legitimiše terorizam, niti je nagrada za njega. Štaviše, to ni na koji način ne ugrožava čvrstu podršku Kanade Državi Izrael, njenom narodu i njihovoj bezbednosti, koja se u ranoj liniji može garantovati samo postizanjem sveobuhvatnog rešenja sa dve države”, ističe se u saopštenju.

Podseća se da je politika svake kanadske vlade još od 1947. bila da podrži rešenje o dve države, kako bi se došlo do trajnog mira na Bliskom istoku.

Mark Carney/X Account

Britanija se pridružila

Velika Britanija je takođe zvanično priznala Državu Palestinu, izjavio je britanski premijer Kir Starmer.

”Kako bismo obnovili nadu za mir Palestinaca i Izraelaca i rešenje o dve države, Ujedinjeno Kraljevstvo danas zvanično priznaje državu Palestinu”, rekao je Starmer, preneo je Gardijan.

Starmer je istakao da ”obični ljudi”, i Palestinci i Izraelci, zaslužuju da ponovno izgrade svoje živote.

”Gotovo dve godine nakon varvaskih napada u oktobru 2023, Hamas i dalje drži taoce i odbija da preda tela preminulih talaca”, rekao je Starmer.

Istakao je da priznanje Države Palestine nije ”nagrada” za Hamas.

”Već smo uveli sankcije Hamasu, a nekim njihovim članovima ćemo uvesti nove sankcije”, rekao je Starmer.

Dodao je i da se ”ne može tolerisati” izgladnjivanje i svakodnevni napadi Izraela na civile u Palestini.

Keir Starmer/X Account

I Australija za palestinsku državu

Australija je takođe objavila na društvenim mrežama svoje priznanje palestinske države.

Premijer Entoni Albaneze rekao je da Australija priznaje “legitimne i dugogodišnje težnje naroda Palestine za sopstvenom državom”.

Priznanje Države Palestine ove države najavile su ranije ove godine. Starmer je u julu rekao da će se to dogoditi “ukoliko izraelska vlada ne preduzme suštinske korake da okonča užasnu situaciju u Gazi”.

Za to vreme, nastavljaju se napadi na grad Gazu, na koji Izrael izvodi pojačanu vazdušnu i kopnenu ofanzivu.

Anthony Albanese/X Account

Izrael: Priznanje je nagrada za Hamas

U objavi na mreži Iks, izraelsko Ministarstvo spoljnih poslova je napisalo da priznanje Palestine kao države od strane Velike Britanije nije ništa drugo do nagrada za “džihadistički Hamas, ohrabrenog njegovim Muslimanskim bratstvom povezanim u Velikoj Britaniji”.

“Sami lideri Hamasa otvoreno priznaju da je ovo priznanje direktan rezultat masakra 7. oktobra. Ne dozvolite da džihadistička ideologija diktira vašu politiku”, navodi se u objavi.

Simptom/RTS/Gardijan/X

Sve više Amerikanaca podnosi zahtev za azil u Kanadi

August 22, 2025 by Mitko Arnaudov Leave a Comment

Njihov udeo u ukupnom broju zahteva za izbeglički status je mali, a i Kanada retko prihvata zahtev za izbeglištvo iz SAD.

Tražioci azila iz drugih zemalja koji prelaze kopnenu granicu iz SAD budu vraćeni, na osnovu bilateralnog sporazuma, sa obrazloženjem da treba da podnesu zahtev za azil u prvoj bezbednoj zemlji u koju stignu.

Zahtev za azil je podnelo 245 ljudi iz SAD, a ukupno oko 55.000 ljudi zatražilo je azil u Kanadi.

Prošle godine, 204 osobe su podnele zahtev za izbeglički status u Kanadi, a SAD su navedene kao zemlja progona. Zahtevi iz SAD su takođe porasli tokom prve vladavine Donalda Trampa.

Podaci ne govore zašto su zahtevi podneti. Osam advokata je reklo Rojtersu da čuju od sve više trans Amerikanaca žele da odu iz SAD.

Predsednik SAD Donald Tramp i Vrhovni sud SAD-a su ukinuli neka prava transrodnih osoba, ograničavajući ko može da ima pristup zdravstvenoj nezi u skladu sa rodnim identitetom, ko može da služi u vojsci, ko može da koristi koji toalet i ko može da učestvuje u određenim sportovima.

Simptom/Danas/Beta

Kanadski premijer potvrdio vojnu i finansijsku podršku Ukrajini uoči samita na Aljasci

August 14, 2025 by Milica Paunovic Leave a Comment

Na sastanku je koalicija pohvalila vođstvo i inicijativu američkog predsednika Donalda Trampa i Sjedinjenih Američkih Država, te razgovarala o tekućim naporima za osiguranje mira u Ukrajini uoči pregovora o prekidu vatre između Vašingtona i Moskve, zakazanih za ovaj petak u američkoj saveznoj državi Aljasci, saopštio je ured premijera u službenom saopštenju.

U saopštenju se navodi: “Premijer Karni potvrdio je čvrstu podršku Kanade Ukrajini, uključujući i podršku od dve milijarde dolara nove vojne podrške i isplatu kredita od 2,3 milijarde dolara putem mehanizma G7 za izvanredne kredite za ubrzanje prihoda.”

Lideri su ponovo potvrdili da budućnost Ukrajine moraju odlučiti Ukrajinci, da se granice ne mogu menjati silom i da diplomatiju treba podržati vojnim i ekonomskim pritiskom i kredibilnim sigurnosnim garancijama kako bi se zaštitio suverenitet Ukrajine.

Prema saopštenju, sastanak su zajednički vodili britanski premijer Kir Starmer, francuski predsednik Emanuel Makron i nemački kancelar Fridrih Merc, a učestvovali su i ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski i potpredsednik SAD-a Džej Di Vens.

Rat u Ukrajini počeo je u februaru 2022. godine i sada traje četvrtu godinu.

Simptom/Anadolija

I Kanada će priznati državu Palestinu u septembru

July 31, 2025 by Mitko Arnaudov Leave a Comment

Karni je rekao da bi takav potez zavisio od demokratskih reformi, uključujući održavanje izbora Palestinske uprave sledeće godine bez Hamasa.

Njegove izjave dolaze dan nakon što je Velika Britanija objavila da će u septembru priznati palestinsku državu, ukoliko Izrael ne pristane na prekid vatre i druge uslove, te nedelju dana nakon što je Francuska dala sličnu najavu.

Većina zemalja – ukupno oko 139 – formalno priznaje palestinsku državu, piše BBC.

Karni je kao razloge za dramatičnu promenu kanadske spoljne politike naveo širenje izraelskih naselja na okupiranoj Zapadnoj obali, pogoršanje humanitarne situacije u Gazi i napade Hamasa na Izrael 7. oktobra 2023. godine.

Na konferenciji za novinare Karni je rekao:

„Nivo ljudske patnje u Gazi je nepodnošljiv i brzo se pogoršava“.

Rekao je da će priznanje palestinske državnosti zavisiti od obaveza Palestinske uprave da fundamentalno reformiše svoju upravu, da održi opšte izbore 2026. godine bez Hamasa i da demilitarizuje teritoriju.

Dodao je da je Kanada dugo bila posvećena rešenju o dve države kao delu mirovnog procesa postignutog pregovorima, ali je rekao da „ovaj pristup više nije održiv“.

„Izgledi za palestinsku državu se erodiraju pred našim očima“, rekao je.

Simptom/Nova.rs/BBC

Tramp preti carinama od 35% na kanadsku robu

July 11, 2025 by Milica Paunovic Leave a Comment

Najava je stigla u obliku pisma objavljenog na Trampovoj platformi društvenih medija „Truth Social“, zajedno sa dodatnim pretnjama opštim carinama od 15% ili 20% za većinu trgovinskih partnera.

Kanadski premijer Mark Karni rekao je da će njegova vlada nastaviti da štiti radnike i preduzeća svoje zemlje dok se približavaju novom roku.

Tramp je ove nedelje poslao više od 20 takvih pisama drugim američkim partnerima. Takođe kaže da će uskoro objaviti nove carine Evropskoj uniji.

Simptom/BBC

Tramp izjavio da SAD prekidaju sve trgovinske pregovore sa Kanadom, premijer Karni kaže da će ih nastaviti

June 28, 2025 by Milica Paunovic Leave a Comment

“Upravo smo saznali da je Kanada, koja je već izuzetno otežala trgovinu, uključujući godine carina do 400 odsto na naše mlečne proizvode, uvela porez na digitalne usluge našim tehnološkim kompanijama. Ovo je direktan i očigledan napad na našu zemlju”, napisao je Tramp na svojoj platformi Truth Social.

Prema njegovim rečima, Kanada očigledno kopira postupke Evropske unije, koja takođe razmatra mogućnost uvođenja sličnog poreza Sjedinjenim Američkim Državama.

“Na osnovu ovog nečuvenog poreza, prekidamo sve trgovinske pregovore sa Kanadom sa trenutnim dejstvom. Obavestićemo Kanadu o tarifama koje će morati da plati da bi poslovala sa SAD u narednih sedam dana”, naglasio je Tramp.

Kanadski premijer Mark Karni izjavio je da će njegova vlada nastaviti trgovinske pregovore sa Sjedinjenim Državama u interesu sopstvenih građana, uprkos oštroj izjavi američkog predsednika Donalda Trampa o prekidu dijaloga.

“Nastavićemo da vodimo ove složene pregovore u najboljem interesu kanadskih građana”, rekao je Karni u kratkom obraćaju novinarima, prenosi Radio Canada International.

On je dodao da nije razgovarao sa Trampom otkako je američki predsednik ranije u toku dana obustavio trgovinske pregovore sa Kanadom.

Karni nije odgovorio na pitanje da li je vlada spremna da odustane od poreza na digitalne usluge, što je izazvalo oštru reakciju u Vašingtonu.

Porez na digitalne usluge, koji bi trebalo da stupi na snagu 30. juna, naložio bi američkim kompanijama poput Amazona, Gugla, Mete, Ubera i Erbnb-a plaćanje poreza od tri procenta na prihode od kanadskih korisnika, što je politika koju je usvojila vlada bivšeg premijera Džastina Trudoa, a za koju Parlamentarna budžetska kancelarija predviđa da će doneti milijarde dolara prihoda.

Iako stupa na snagu u ponedeljak, politika će se primenjivati retroaktivno, ostavljajući američkim kompanijama račun od dve milijarde dolara koji dospeva na naplatu krajem meseca.

Ove globalne digitalne firme često su u mogućnosti da izbegnu plaćanje poreza u zemljama u kojima posluju, a poslednja liberalna vlada je predstavila digitalni porez kao način da se poreski zakon ažurira i da se prikupe prihodi koje u Kanadi ostvaruju firme sa sedištem u inostranstvu.

To je godinama bio kamen spoticanja između Kanade i SAD, a ambasador bivšeg američkog predsednika Džozefa Bajdena u Kanadi je tokom svog mandata upozoravao da će, ako se uvede taj porez, SAD uzvratiti udarac.

Karnijev ministar finansija, Fransoa-Filip Šampanje, rekao je prošle nedelje da Otava planira da nastavi uvođenje poreza čak i dok su pregovori sa Trampom i njegovim tarifama u toku.

Simptom/Newsmax/Tanjug

Kanada i EU potpisali sporazum o bezbednosti i odbrani

June 24, 2025 by Mitko Arnaudov Leave a Comment

Cilj je da se odnosi Kanade u oblasti odbrane i bezbednosti pomere dalje od SAD, nakon Trampovih pretnji da će anektirati svog severnog suseda, prenosi Politiko.

Ključno pitanje je da se Kanadi omogući učešće u novim programima odbrambenih rashoda EU, u okviru njene inicijative ReArm Europe, s planiranim rashodima od 150 milijardi evra.

Kanada i evropske članice NATO takođe obećavaju da će dramatično povećati svoje odbrambene rashode, što će lideri alijanse potvrditi na samitu koji u sredu počinje u Hagu.

„Iako NATO ostaje kamen temeljac naše kolektivne odbrane, ovo partnerstvo će nam omogućiti da brže i bolje ojačamo našu spremnost da više i pametnije investiramo“, rekao je predsednik Evropskog saveta Antonio Košta na konferenciji za novinare nakon samita.

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen istakla je da će partnerstvo ojačati ulogu Kanade u brzo razvijajućoj odbrambenoj arhitekturi Evrope i poručila da je to samo početak saradnje.

„Biće dobro za naše industrije, biće dobro za naše ljude i biće dobro za transatlantski bezbednosni instrument“, rekla je Fon der Lajen i istakla da je Karni bio „među prijateljima“ u Briselu.

Prema zajedničkom saopštenju objavljenom večeras, Otava će sada sarađivati sa Briselom na bilateralnom sporazumu vezanom za plan EU vredan 150 milijardi evra.

Karni je na konferenciji za novinare rekao da je veoma zadovoljan što je napravio korak ka učešću u tom zajednočkom evropskom programu.

„To će nam pomoći da brže i efikasnije ispunimo naše nove zahteve za kapacitetima, pomoći će u izgradnji naših industrija i obezbeđivanju naših jurisdikcija. Ono što ćemo uraditi trebalo bi da bude efikasnije i isplativije za obe strane“, kazao je Karni.

U skladu sa danas potpisanim Partnerstvom za bezbednost i odbranu, EU i Kanada će istražiti načine saradnje u vezi sa vojnom pomoći Ukrajini i poboljšanja interoperabilnosti i kretanja kanadske i evropske vojne opreme, osoblja i zaliha.

Karni je pozvao na veći napredak u oblastima odbrambene saradnje, kao što su vazduhoplovstvo i industrijski projekti dvostruke namene.

EU i Kanada će, takođe, održavati godišnji dijalog o bezbednosti i odbrani i istražiti mogućnost uspostavljanja administrativnog sporazuma između Kanade i Evropske odbrambene agencije.

Simptom/Danas/FoNet

Francuska, Velika Britanija i Kanada postavile preduslove za priznavanje države Palestine

June 8, 2025 by Milosh Micanovic Leave a Comment

Kako se navodi, ti preduslovi uključuju značajne političke reforme u Palestinskoj upravi i demilitarizaciju Gaze, prenosi Tajms of Izrael.

Pozivajući se na zapadne i regionalne izvore, saudijska televizija navodi da tri pomenute zemlje traže da se na Zapadnoj obali obnove funkcionalni parlament, slobodni i pravedni izbori, kao i posvećenost mirnoj tranziciji vlasti.

Kad je reč o Gazi, kažu da Hamas mora da prenese vlast na izabranu palestinsku vladu i da počne sa demilitarizacijom, navodi se u objavi.